Родољуб Лазић

Свашта. Фанар стално пласира ту лажну причу о 9. и 17. канону што нема везе са истином. Гола лаж.
Професор Сергије Тројицки је у првој половини 20. века написао серију чланака којима је аргументовано оповргавао  тобожње право да примају апелације из других помесних Цркава, што је у функцији реализовања позиције источног папе:
https://svetosavlje.org/povodom-neuspele-zastite-lazne-teorije/
https://svetosavlje.org/o-granicama-prostiranja-prava-vlasti-carigradske-patrijarsije-na-dijasporu/?pismo=lat
А што се подршке Америке тиче, жалосно је да се Истанбулски патријарх ослања на светског полицајца и дозвољава себи да буде инструмент његове политике. Потпуна туга.
 

О, Боже, како је ово сморно...

То шта је Вучић урадио или није, у овом тренутку не помаже.
Оно што свако од нас у овом тренутку можем да чини, а што уопште није мало, јесте - да се молимо. Ваљда имамо Живог Бога. Прочитајмо поново шта каже старац Порфирије:
Када сами имамо неки проблем, или га има неко други, затражимо и од других молитве, па сви завапимо Богу са вером и љубављу. Будите сигурни да су те молитве угодне Богу и да ће Он дејствовати и чинити чудеса.

Дакле, молитва. 
Ево шта вели старац Порфирије:
"У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет. Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивошћу. Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако. Саслушајте ме, децо моја, да вам испричам и један пример за ово.
Неки монах ишао кроз пустињу, па се сусрео са другим монахом. Поздравише се.
– Одакле долазиш?
– Из тог и тог села.
– Па како живите тамо?
– Код нас је страшна суша. У великој смо невољи и тузи.
– И шта сте урадили? Јесте ли се молили Богу?
– Јесмо.
– Да ли је пала киша?
– Није пала.
– Изгледа – рећи ће монах – да се нисте баш усрдно молили. Хајде да и нас двојица овде, на лицу места, упутимо молитвицу Богу да помогне у тој ствари.
И стварно, одмах, на лицу места, почеше да се моле. Одмах се појави један облачић. Он постепено постајаше све већи и већи, све црњи и црњи, све нижи и нижи, и гле, паде јака киша. Шта се овде десило? Десила се усрдна молитва. Мало времена су се молили, но одмах је пала киша. Јер, важан је био интензитет њихове молитве.
Сви смо једно тело, са Христом као Главом. Сви смо Црква. Наша религија има у себи ту величанствену особину – она уједињује свет мислено, духовно. Сила молитве је велика, веома велика, особито кад молитву врше многа браћа. у заједничкој молитви сви се уједињују. Осећајмо ближње своје као себе саме! То је наш живот, наша радост, наше благо. Све је лако у Христу. Христос је средиште. Сви хрле ка средишту и сједињују се у једном духу и једном срцу.
Када сами имамо неки проблем, или га има неко други, затражимо и од других молитве, па сви завапимо Богу са вером и љубављу. Будите сигурни да су те молитве угодне Богу и да ће Он дејствовати и чинити чудеса.
Када осећате велику љубав, и када вас та љубав подстиче на молитву, онда таласи ваше љубави запљускују онога за кога се молите и утичу на њега. Тако ви око њега стварате заштитни оклоп и вршите утицај на њега. Водите га путем добра. Видећи ваш напор, Бог штедро даје благодат Своју и вама и њему. Али притом вам ваља умрети за себе. 
 

Свакако, једно не искључује друго. Рекао сам "оно што свако од нас може да учини". Ово о чему говорите је додатни "плус".

Свашта. Фанар стално пласира ту лажну причу о 9. и 17. канону што нема везе са истином. Гола лаж.
Професор Сергије Тројицки је у првој половини 20. века написао серију чланака којима је аргументовано оповргавао  тобожње право да примају апелације из других помесних Цркава, што је у функцији реализовања позиције источног папе:
https://svetosavlje.org/povodom-neuspele-zastite-lazne-teorije/
https://svetosavlje.org/o-granicama-prostiranja-prava-vlasti-carigradske-patrijarsije-na-dijasporu/?pismo=lat
А што се подршке Америке тиче, жалосно је да се Истанбулски патријарх ослања на светског полицајца и дозвољава себи да буде инструмент његове политике. Потпуна туга.
 

Свашта. Фанар стално пласира ту лажну причу о 9. и 17. канону што нема везе са истином. Гола лаж.
Професор Сергије Тројицки је у првој половини 20. века написао серију чланака којима је аргументовано оповргавао  тобожње право да примају апелације из других помесних Цркава, што је у функцији реализовања позиције источног папе:
https://svetosavlje.org/povodom-neuspele-zastite-lazne-teorije/
https://svetosavlje.org/o-granicama-prostiranja-prava-vlasti-carigradske-patrijarsije-na-dijasporu/?pismo=lat
А што се подршке Америке тиче, жалосно је да се Истанбулски патријарх ослања на светског полицајца и дозвољава себи да буде инструмент његове политике. Потпуна туга.
 

Свашта. Фанар стално пласира ту лажну причу о 9. и 17. канону што нема везе са истином. Гола лаж.
Професор Сергије Тројицки је у првој половини 20. века написао серију чланака којима је аргументовано оповргавао  тобожње право да примају апелације из других помесних Цркава, што је у функцији реализовања позиције источног папе:
https://svetosavlje.org/povodom-neuspele-zastite-lazne-teorije/
https://svetosavlje.org/o-granicama-prostiranja-prava-vlasti-carigradske-patrijarsije-na-dijasporu/?pismo=lat
А што се подршке Америке тиче, жалосно је да се Истанбулски патријарх ослања на светског полицајца и дозвољава себи да буде инструмент његове политике. Потпуна туга.
 

@Леон Професионалац
Врло духовито. Импресиониран сам.
@Zoran Đurović
Што си толико узбуђен? Какве везе има што те ја не сматрам пророком ни светим? Имаш толико људи овде, а и шире, које си успео да убедиш у то. Вероватно су они читали неку другу хришћанску литературу. У оној коју сам ја читао, почев од Јеванђеља па надаље, сви свети људи су себе називали грешницима и своје духовне дарове су скривали. И сваки покушај да их други узнесу пред људима, био им је мрзак. Бежали су од славе и од похвала. Ти се намећеш као пророк и светац и на разне начине градиш и подстичеш култ своје личности. Своје духовне "дарове" износиш јавно, хвалиш се њима. Претиш људима који те не узносе да ће им се десити нешто лоше. Ко је то пре тебе чинио? Седи, смири се, размисли о себи, дођи к себи. Немам разлога да те мрзим.
На почетку свог одговора испричао си лажну причу о мени и еп. Иринеју. Или си је измислио, или ти је неко нешто погрешно рекао а ти си поверовао. Како год, то што си испричао једноставно није истина. Већ само то је довољно да те дисквалификује за даљу причу. Ако си пророк и прозорљивац, то си морао да знаш.
Они који те хвале и који ти се клањају као пророку и свецу, нису ти пријатељи. Већина то чини несвесно и некима од њих није замерити. Али их има који (би требало да) знају да је овакво твоје понашање доказ духовне самообмане. Свештеници, студенти теологије, доктори теологије...
Ови потоњи би морали да знају да постоје и лажна чуда и лажни чудотворци. Није их мало забележено у историји хришћанства. О томе је писао и преп. Јован Касијан у разговору са светим подвижницима. Писао је и преподобни Никон Антиохијски у 9-10 веку. И свети Игњатије Брјанчанинов.
Шта да ти кажем? Нека ти је Бог у помоћи. Бићу тужан ако наставиш да упропашћаваш себе и оне којима хоћеш да се наметнеш као пророк и светац. 

Додатну зебњу изазива чињеница да у ман. Крки већ данима плаче икона св. архангела Михајла, што обично није добро знамење.

Ситуација се погоршава, нова провокација од стране тзв. државе Косово:
https://srbin.info/2019/05/28/siptarski-policajci-upali-na-sever-kosova-hapse-srbe-ima-ranjenih/
Требало би се молити за наш народ и светиње на Косово и Метохији. 

Свашта. Фанар стално пласира ту лажну причу о 9. и 17. канону што нема везе са истином. Гола лаж.
Професор Сергије Тројицки је у првој половини 20. века написао серију чланака којима је аргументовано оповргавао  тобожње право да примају апелације из других помесних Цркава, што је у функцији реализовања позиције источног папе:
https://svetosavlje.org/povodom-neuspele-zastite-lazne-teorije/
https://svetosavlje.org/o-granicama-prostiranja-prava-vlasti-carigradske-patrijarsije-na-dijasporu/?pismo=lat
А што се подршке Америке тиче, жалосно је да се Истанбулски патријарх ослања на светског полицајца и дозвољава себи да буде инструмент његове политике. Потпуна туга.
 

То шта је Вучић урадио или није, у овом тренутку не помаже.
Оно што свако од нас у овом тренутку можем да чини, а што уопште није мало, јесте - да се молимо. Ваљда имамо Живог Бога. Прочитајмо поново шта каже старац Порфирије:
Када сами имамо неки проблем, или га има неко други, затражимо и од других молитве, па сви завапимо Богу са вером и љубављу. Будите сигурни да су те молитве угодне Богу и да ће Он дејствовати и чинити чудеса.

Дакле, молитва. 
Ево шта вели старац Порфирије:
"У молитви није важно њено временско трајање него њен интензитет. Молите се макар пет минута, али за то време се предајте Богу са љубављу и богочежњивошћу. Могуће је да се неко моли читаву ноћ, а неко други свега пет минута, па да ова петоминутна молитва ипак буде изнад оне свеноћне. Ово је, дабоме, тајна, али то вам је тако. Саслушајте ме, децо моја, да вам испричам и један пример за ово.
Неки монах ишао кроз пустињу, па се сусрео са другим монахом. Поздравише се.
– Одакле долазиш?
– Из тог и тог села.
– Па како живите тамо?
– Код нас је страшна суша. У великој смо невољи и тузи.
– И шта сте урадили? Јесте ли се молили Богу?
– Јесмо.
– Да ли је пала киша?
– Није пала.
– Изгледа – рећи ће монах – да се нисте баш усрдно молили. Хајде да и нас двојица овде, на лицу места, упутимо молитвицу Богу да помогне у тој ствари.
И стварно, одмах, на лицу места, почеше да се моле. Одмах се појави један облачић. Он постепено постајаше све већи и већи, све црњи и црњи, све нижи и нижи, и гле, паде јака киша. Шта се овде десило? Десила се усрдна молитва. Мало времена су се молили, но одмах је пала киша. Јер, важан је био интензитет њихове молитве.
Сви смо једно тело, са Христом као Главом. Сви смо Црква. Наша религија има у себи ту величанствену особину – она уједињује свет мислено, духовно. Сила молитве је велика, веома велика, особито кад молитву врше многа браћа. у заједничкој молитви сви се уједињују. Осећајмо ближње своје као себе саме! То је наш живот, наша радост, наше благо. Све је лако у Христу. Христос је средиште. Сви хрле ка средишту и сједињују се у једном духу и једном срцу.
Када сами имамо неки проблем, или га има неко други, затражимо и од других молитве, па сви завапимо Богу са вером и љубављу. Будите сигурни да су те молитве угодне Богу и да ће Он дејствовати и чинити чудеса.
Када осећате велику љубав, и када вас та љубав подстиче на молитву, онда таласи ваше љубави запљускују онога за кога се молите и утичу на њега. Тако ви око њега стварате заштитни оклоп и вршите утицај на њега. Водите га путем добра. Видећи ваш напор, Бог штедро даје благодат Своју и вама и њему. Али притом вам ваља умрети за себе. 
 

Ситуација се погоршава, нова провокација од стране тзв. државе Косово:
https://srbin.info/2019/05/28/siptarski-policajci-upali-na-sever-kosova-hapse-srbe-ima-ranjenih/
Требало би се молити за наш народ и светиње на Косово и Метохији. 

Да поновим: да саам ја потпуно у криву, а ти потпуно у праву, чињеница да тако очито градиш неприкосновени култ своје личности требало би да те забрине и заустави. 
Немам ништа лично против тебе. Радовао бих се да се преумиш. Имаш довољно реалних дарова и потенцијала. Не требају ти лажни. Капираш?

Зоране, кад будем прочитао да у три узастопне поруке не вређаш и не сквернословиш онога ко ти опонира, схватићу да се у твојој глави и срцу нешто променило, да је кренуло на боље. До тог радосног тренутка, поздрављам те. 

Да поновим: да саам ја потпуно у криву, а ти потпуно у праву, чињеница да тако очито градиш неприкосновени култ своје личности требало би да те забрине и заустави. 
Немам ништа лично против тебе. Радовао бих се да се преумиш. Имаш довољно реалних дарова и потенцијала. Не требају ти лажни. Капираш?

И ово све до сада је било искрено и без фолирања. Мислим да је отишло предалеко и да је у великој опасности и он и људи који му слепо верују. На корак од секте. 
Стицајем околности, коинцидирало је са овом расправом о еп. Максиму. А што се Максима тиче, мислим да је потопуно јасно шта о  њему и његовом испаду мислим из првог пасуса мог текста.

Не очекујем ништа. Само сам изразио чуђење твојом тврдњом да он својим текстом доказује зашто НЕ би могао бити светац. Мада ми се чини сада, на друго читање, да ти хоћеш да тажеш да он доказује - "зашто ја па не би могао бити светац? - што ће рећи да доказује да би он могао бити светац. Вероватно си то мислио.   

Свети Атанасије Велики:
Святой Афанасий Александрийский, в 4-м веке, отвечая на вопрос: «Каким образом еретики часто совершают знамения?» отвечал:
«Это никого не должно удивлять, ибо мы слышали, что Господь сказал: «Многие скажут Мне в тот день: Господи! Господи! не от Твоего ли имени мы пророчествовали? и не Твоим ли именем бесов изгоняли? и не Твоим ли именем многие чудеса творили? Тогда объявлю им: Я никогда не знал вас; отойдите от Меня, делающие беззаконие» (Мф.7, 22-23). Часто причиной чуда бывает не жизнь чудотворящего, а вера приходящих, ибо написано: "вера твоя спасла тебя". Однако следует знать и о том, что иногда, находящиеся в зловерии приносят Богу великие труды подвижничества, и в качестве возмездия в нынешнем веке, принимают дар исцелений, дабы в будущий век услышать: "…ты получил уже доброе твое в жизни твоей" (Лк.16, 25); а теперь ничем тебе не должны. Смотрите, чтобы не было того же и с православными».

А ово нам говори преподобни Никон Антиохијски : 
Также, о том, что многие из верных, живущих развращенно, совершили и совершают знамения и чудеса, получают откровения и пророчества, дабы посредством знамений многих обольстить и увлечь своими лукавыми деяниями, выдавая свой путь за путь жизни, для чего подобные знамения и совершаются. И некоторые из них, имея помощь от демонов, порождают явственные ереси. Также, что не следует быть легковерными, но если увидим кого-нибудь из верных, или неверных, которые проходят великое телесное подвижничество, или обитают в пустыне, искусные в Писании, или неученые, или сочиняющие собственные писания; или какое-нибудь тело, не разрушившееся за многие годы, или что-нибудь подобное: то не рассматривать это как признак святости, если при этом не увидим наличия совершенного исполнения Господних заповедей и даров Духа, указанных Апостолом, а также, совершенной ненависти тщетной мирской славы, и полного исповедания Православой веры; — без чего все является действием демонов, при попущении Бога, Ему Одному известными судами."
 

Ебво шта каже ава Нестерој (са којим је разговарао Јован Касијан):
Исцеления третьего рода бывают по обольщению и ухищрению демонов. Человек, преданный явным порокам, может иногда производить удивительные действия и потому почитаться святым и рабом Божиим. Через это увлекаются к подражанию его порокам и открывается пространный путь к поношению и уничижению святости религии; да и сам тот, кто уверен, что обладает даром исцелений, надменный сердцем, испытывает тягчайшее падение. От этого происходит то, что демоны, с воплем называя людей, не имеющих никаких свойств святости и никаких духовных плодов, показывают вид, будто их святость жжет их и они вынуждены бежать от одержимых ими. О таковых–то людях во Второзаконии говорится: если восстанет среди тебя пророк, или сновидец, и представит тебе знамение или чудо,… и скажет притом: «пойдем вслед богов иных, которых ты не знаешь, и будем служить им», — то не слушай слов пророка сего, или сновидца сего; ибо чрез сие искушает вас Господь, Бог ваш, чтобы узнать, любите ли вы Господа, Бога вашего, от всего сердца вашего и от всей души вашей (Втор 13, 1—3). И в Евангелии говорится: восстанут лжехристы и лжепророки, и дадут великие знамения и чудеса, чтобы прельстить, если возможно, и избранных (Мф 24, 24).
Поэтому мы никогда не должны удивляться тем, которые стараются изумлять нас необыкновенными действиями, но больше должны смотреть на то, все ли пороки они изгнали из себя, исправили ли свои нравы и таким образом достигли ли совершенства. А совершенство подается промыслительной благодатью Божьей не ради веры других или по иным посторонним причинам, но за собственное усердие каждого.
Ако некоме није јасно, могу и да преведем (без финеса, немам баш времена) 
"Исцељења треће врсте бивају по превари демонској. Човек, који је очито порочан, може понекад чинити задивљујуће ствари и бити поштован као свет човек, слуга Божји. ...и он сам, уверен да поседује дар исцељења, надмен срцем,  доживљава најтежи пад. Дешава се да демони, узвикујући име оних који немају никаква својства светости нити духовних плодова, приказују се као да их њихова светост тобоже сажиже те су они принуђени да побегну из оних који су њима опседнути... Зато не треба никад да се дивимо онима који се труде да нас запрепасте необичним дејствима, него треба да гледамо на то да ли су из себе уклонили пороке, да ли су исправили свој карактер и зтако достигли савршенство. А савршенство се даје благодаћу Божјом не због вере других или из неких других, споредних, узрока, него за лично усрђе свакога."

Написано је овде једно пет томова на тему о (бе)смртности душе и о томе да ли је човек створен смртан или бесмртан. Имаш ставове за и против, са све аргументацијом и цитатима Светих Отаца. Узмеш и прочиташ и нађеш решење за себе.
 

Да, побркао сам те са Просечним Србендом. Он је поставио питање.