Родољуб Лазић

Одлична формулација јереја Ненада Илића и признање јереју Ђуровићу на превазилажењу разлика које постоје у односу на Димитријевића. 

Одлична формулација јереја Ненада Илића и признање јереју Ђуровићу на превазилажењу разлика које постоје у односу на Димитријевића. 

"Такође и о томе да многи од верујућих, живећи развратно, чинили су и чине знамења и чудеса, примају откровења и пророштва, да би помоћу знамења многе преварили и придобили својим лукавим деловањем, приказујући свој пут као да је пут живота, због чега се та знамења и чине. А неки од њих, помогнути од демона, произносе, рађају, очите јереси. Такође, не треба бити лаковеран него, ако видимо неког од верних, или неверних, који савршавају велики телесни подвиг, или обитавају у пустињи, ако су  зналци Писама, или су неуки, или сачињавају сопствена дела; или видимо неко тело, које се не распада током много година, или нешто слично: не сматрајмо то знацима светости ако уз то не видимо и постојање савршеног испуњења Господњих заповести и дарове Духа, на које указује Апостол, као и апсолутну мржњу према испразној светској слави и потпуно исправно исповедање православне вере. Без тога, све наведено представља демонско деловање, по Божјем допуштењу, из само Њему знаних разлога."
То сам навео на 8. страни ове теме. 
А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост уздржање (Гал. 5, 19-23)

Одлична формулација јереја Ненада Илића и признање јереју Ђуровићу на превазилажењу разлика које постоје у односу на Димитријевића. 

Он испуњава исто што и Павић. Не видим никакве разлике. Пројаве су исте: пророштва, исцељења, прозорљивост... А Ђуровић тврди да је Павић у прелести, а да је он сасуд Духа Светог. Сад тврди да Павић не исцељује. 

Говорим о сличности између њега и фра Павића и цитирам шта о критеријуму за разликовање лажних чуда говори преп. Никон Антиохијски из 11. века.

Упс! Па ја сам то на 8. страни поставио указујући на Ђуровића. 
А сад се круг затворио са Павићем. Слака сличност је намерна.

"Такође и о томе да многи од верујућих, живећи развратно, чинили су и чине знамења и чудеса, примају откровења и пророштва, да би помоћу знамења многе преварили и придобили својим лукавим деловањем, приказујући свој пут као да је пут живота, због чега се та знамења и чине. А неки од њих, помогнути од демона, произносе, рађају, очите јереси. Такође, не треба бити лаковеран него, ако видимо неког од верних, или неверних, који савршавају велики телесни подвиг, или обитавају у пустињи, ако су  зналци Писама, или су неуки, или сачињавају сопствена дела; или видимо неко тело, које се не распада током много година, или нешто слично: не сматрајмо то знацима светости ако уз то не видимо и постојање савршеног испуњења Господњих заповести и дарове Духа, на које указује Апостол, као и апсолутну мржњу према испразној светској слави и потпуно исправно исповедање православне вере. Без тога, све наведено представља демонско деловање, по Божјем допуштењу, из само Њему знаних разлога."
То сам навео на 8. страни ове теме. 
А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост уздржање (Гал. 5, 19-23)

Lani je na vašim duhovnim obnovama u Šurkovcu bilo oko 108 tisuća ljudi. Koliko ih očekujete ove godine? Zbog čega ljudi dolaze u toliko velikom broju u vašu župu? Koji su razlozi?
fra Ivo: Ove godine ih očekujem više. Mnogi dolaze u župu Šurkovac jer su čuli svjedočanstva onih koji su ozdravili, koji su promijenili svoje živote. U pravu su hodočasnici kad kažu da ovdje dobivaju ono što nemaju u svojim župama. Primjerice, molitve oslobađanja od zlih duhova, zajedničke i pojedinačne molitve za zdravlje, molitvu za krštenje u Duhu, duhovni razgovor itd. Od samih početaka sam vjerovao da će narod dolaziti u ovolikom broju jer mi je Gospodin to pokazao u slici. Dok sam molio, vidio sam veliko mnoštvo kako u koloni hrli prema Šurkovcu. To se ostvaruje svakog vikenda. Dosada sam bio na službi u Rumbocima, Uskoplju, Tuzli, Tolisi, četiri godine na poslijediplomskom studiju u Rimu i sada već petu godinu u Šurkovcu.
http://www.kristofori.hr/clanci/60-intervju-fra-ivo-pavic-2
Нешто се не слаже. Овај исто тврди да исцељује, прориче, види слике ове, слике оне...А Ђуровић вели да је у прелести. 
А не знам како да направимо разлику, јер имају исте или сличне пројаве. При чему фра Иво има још веће успехе од Зорана, а и не хвали се ко овај наш...

Осим што си главни јунак своје приче и светски шампион у тапшању по сопственом рамену, буди љубазан па објасни зашто је фра Павић човек у прелести, а пројављује исте знаке као и ти - исцељује, пророкује, има виђења...рекло би се да је и успешнији од тебе. А ти рече да је у прелести...

Наравно да је једноставна. Зато и чекам тебе да нам кажеш зашто ти ниси у прелести а Павић јесте, а очито да има исте пројаве као и ти - исцељује, прориче, прозорљив је и остало...Која је разлика међу вама па си ти прави пророк, а он лажни?
(Ако занемаримо да си ти светски шампион у тапшању по сопственом рамену и у аплаудирању самом себи.)

Ма шта се натежем са вама Корнаракис па Корнаракис. Шта уосталом каже Корнаракис, зашто се хвали? Читам тумачења светих Отаца на то место и јасно је као дан да је и та хвала изнуђена, јер упадају лажни учитељи који смућују хришћане. Прва глава је контекст читаве приче. Каже ако вам и анђео с неба проповеда другачије од онога што сам ја рекао, не верујте. И онда почиње ко је и шта је, да је примио јеванђеље од Христа итд. итд. Све јасно као дан зашто улази у причу о самохвали.

Ма шта се натежем са вама Корнаракис па Корнаракис. Шта уосталом каже Корнаракис, зашто се хвали? Читам тумачења светих Отаца на то место и јасно је као дан да је и та хвала изнуђена, јер упадају лажни учитељи који смућују хришћане. Прва глава је контекст читаве приче. Каже ако вам и анђео с неба проповеда другачије од онога што сам ја рекао, не верујте. И онда почиње ко је и шта је, да је примио јеванђеље од Христа итд. итд. Све јасно као дан зашто улази у причу о самохвали.

Па нема нас двојица. Да се овде по вас дан губим време одговарајући на бесмислице и да истовремено пишем текст.

И та нбесмислема прича о хвалисању као нечему нормалном и пожељном, уз доказивање примером апостола Павла. Павле је био на почетку хришћанства и хвалио се само по нужди, када је постојала опасност да се његова проповед угрози. Најбољи пример, који сажима у себи и све остале, јесте оно у Другој посланици Коринћанима, 11. и 12. глава. Све је јасно као дан. Лажни апостоли колебају хришћане. Зато  ап. Павле каже, ако се они хвале, хвалићу се и ја (због вас, не због мене). И каже на крају, " постадох безуман хвалећи се, али ви ме натерасте ". Хвалисање је безумно по себи, оно се ради у нужди и ради користи верника, а не ради сопствене промоције. Тумачећи то место, св. Златоуст каже:
"Он достиг своею речью желаемого, и потому уже смело и без пощады нападает на этот недостаток, научая всех никогда не хвалиться без нужды, когда уже он, Павел, даже и по нужде похвалившись, назвал за то себя несмысленным. Потом и всю вину сказанного слагает не на лжеапостолов, но на учеников: «вы меня, – говорит, – [к сему] принудили. Если бы (лжеапостолы) хвалились, но тем не вводили бы вас в заблуждение и погибель, то я не дошел бы до того, чтобы дозволить себе такие слова. Но так как они растлили всю церковь, то, заботясь о вашей пользе, я принужден был сделаться несмысленным».
"Постигао је својим речима оно што је желео и зато сада смело напада на тај недостатак, учећи све да се никада не хвале ако то није нужно. Јер је и он, Павле, иако се у нужди похвалио,  назвао себе због тога безумним".
 

На исти начин.
 

Слава Богу! Драго ми је због тебе...чувај се.

Слава Богу! Драго ми је због тебе...чувај се.

Шпијунирање отвореног профила...мајке ти, реци да је ово скривена камера, биће ми лакше.

Ако више нема питања, констатација и прочег: пошто сам поштено признао да сам испао глуп што сам написао онај текст, као и да сам испао глуп овде у друштву (а и публици је очито постало досадно), чини ми се да је тема апсолвирана и да нема потребе више настављати. Ја не бих више. Има других и паметнијих ствари које би могле да се раде. Ако сам кога увредио, нека ми опрости.
Толико. Поздрав свима.

Ниси је видела и знаш да је неумесна, а за Ђуровићев начин говора и ословљавања не знаш шта би рекла. Драга моја, то је ипак тужно. 

Извини, уморан сам и мрзи ме да ти одговарам на небитне ствари. 
 

О, пријатељу, брате, рођаче... Небо те је послало. (Сад ће ваљда тебе да смара следећих сат времена).

Наравно, пријатељу, у праву си. Имаш још нешто од твојих узвишених увреда?