Родољуб Лазић

Није, као ни многе друге које користимо у свакодневном разговору илити комуникацији. Али у праву си да треба користити србске речи где год је то могуће. И теби свако добро од Господа.
(За све велике љубитеље правописа, нарочито једначења сугласника по звучности, питање од милион долара : зашто се у улица у Београду зове Лабска а не Лапска? Или зашто  мора "вођство", а не "воћство"?) 

Толико пута подизање кажипрста и махање њиме није нешто што би ми уливало поверење у личност проповедника, макар уста много пута изговорила име Господа Исуса Христа.
А ко мисли да Трамп није Мурта у односу на Бајдена, мислим да се вара. 

Мало сам гуглао и успео мало више да пронађем о њему. Био је епископ Древне "цркве" од Истока (Ancient Church of the East) која се 1964. године одвојила од Асирске "цркве" од Истока (Assyrian Church of the East) због преласка ове друге на грегоријански календар. Али је Мар Мари потом екскомунициран из Древне "цркве" од Истока и основао је своју "цркву" - "цркву Христа доброг пастира". А те Асирске "цркве" су, ако сам успео добро да схватим, несторијанске или им је несторијанство у основи. У сваком случају, његова "црква" није у општењу ни са једном од асирских "цркава".
"As for Mar Mari Emmanuel, his website calls his denomination 'Assyrian Orthodox' but he's an excommunicated bishop from the Ancient Church of the East, a group who split from the Assyrian Church of the East over church calendar issues. The Orthodox Church equivalent based around Baghdad is the Syriac Orthodox Church. He's not one of them."
https://www.reddit.com/r/OrthodoxChristianity/comments/1axiofm/does_anyone_know_who_mar_mari_emmanuel_is/
 
 

А и отац Јустин је на истом становишту:
"...православнима је забрањено свако молитвено општење и дружење са јеретицима. Јер, какав удео има правда с безакоњем? или какву заједницу има видело с тамом? или како се слаже Христос с Велијаром? или какав удео има верни с неверником? (2Кор.6,14-15). Светих Апостола Правило 45 наређује: “Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне”.[2]
Овај свети Канон Светих Апостола не одређује какво богослужење, него забрањује свако заједничко мољење, ма и појединачно (συνευξάμενος) са јеретицима. А на екуменским заједничким молитвама зар не долази и до нечег крупнијег и групнијег? Лаодикијског Сабора правило 32. наређује: “не треба од јеретика примати благослов (ευλογίας), јер је то пре безумље (άλογία) неголи благослов”. А на заједничким екуменским сусретима и самољењима (συμπροσευχή) зар не бива да благосиљају јеретици: римокатолички бискупи и фратри, протестантски пастори, па чак и жене?!
Ова, и сва, по овоме питању, остала правила Светих Апостола и Светих Отаца важила су не само за древна времена него она у пуној мери важе и за све нас, садашње православне хришћане. "
https://svetosavlje.org/odgovor-svetom-sinodu/
 
И да поновим: није лако бити православан данас, ни лаицима ни свештеницима, ни, поготову, епископима. Зато и се и молимо за њих на свакој литургији да право управљају речју истине Господње. Нека би нарочито њих (а и све нас) Господ умудрио и просветио да одоле свим искушењима када је вођење Цркве и сведочење истине православне вере у питању. Треба се молити за њих и мимо литургије, свако би требало да уведе то у своје лично молитвено правило. Господ да нас све помилује и спасе!

Ево, да се манемо натезања. Овако о томе пише еп. Милаш, стр. 435, тумачење 2. канона Трулског сабора:
https://svetosavlje.org/wp-content/uploads/2016/03/EpNikodimMilas_PravilaPravoslavneCrkve_I.pdf
Значи може се мењати, али од стране Васељенског сабора.
 

Da iskoristim tvoju poruku kao neki slagvort, mogu da se ujedine navijaci ako imaju neki zajednicki cilj recimo kao sada Rusija u Ukrajini i onda svi navijaci u Rusiji se ujedine oko patriotizma i Rusije iako je poznato kakvo je rivalstvo bilo medju njima to su bile neverovatne navijacke tuce i brutalni obracuni, tako i mi i Kopti mozemo 'navijacki' da se ujedinimo samo oko zajednicke istinite saborske vere i onda moze sluzenje po crkvama, pre toga mi smo u 'navijackoj tuci' za pravu i istinitu veru i Crkvu, naravno da smo mi ta istinita Crkva.

А добар фазон да не пише ког дана је човек био у гостима. Али разумљиво, како да напишу био 7. априла  у гостима, а вест о томе објављена 10. априла. Зато прескочиш датум и тераш даље.  У сваком случају, позитивно је да у Патријаршији изгледа почињу да имају слуха за оно што се у народу говори. џо даје наду да ће бити и помака на другим пољима. Осећам да би требало и народ да узврати пажњу. Тешка су времена, није лако свештеницима, поготову епископима. Било би добро да се ми верујући више молимо за пастире, да их Господ избави од разноразних искушења, а нарочито од екуменизма. Мислим да би такве молитве биле драге Господу и да би их радо услишио.
 

Гостопримство коптској мигрантској заједници - Српска Православна Црква
SPC.RS Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у Придворном храму Светог Симеона... Радо информативна објављује вести - два је вуку а тројица туку...  
 

Занимљиво. Ни Свети Јован Златоусти, ни свети Кирил Александријски, ни свети Амвросије Милански не тумаче то на тај начин. Не знају Писма, очито. Тумаче неки рабини и неки западни учењаци. У стиху 22. се не каже да је познао Хам оца него да га је видео и о томе испричао Симу и Јафету. То прво. Друго, да га је познао у библијском смислу, онда би испало да је о свом "познању" Ноја испричао другој двојици.   Чисто сумњам да би им испричао то што ти кажеш да је урадио.
стих 9, 22. гласи, у преводу Дуде и Фућка, а исто је и у свим другим преводима:
"Ham, praotac Kanaanaca,opazi oca gola pa to kaza dvojici svoje braće vani."
 

Брате Томо, 
Или је служење Копта (и било којих других неправославних) у православном храму допуштено и прихватљиво, или није. Ако је допуштено и прихватљиво, логично је да се онда тај догађај лепо прикаже и црквена јавност обавести о њему. 
Ако није допуштено да инославни служе у православном храму, онда  се њима лепо објасни - "браћо Копти, таква и таква ствар, ви сте нам драги итд. итд. али наши канони, донети од Светих Отаца на Васељенским и Помесним Саборима, не допуштају  да било ко други служи у нашем храму." И онда је све јасно и чисто. А не допушта се оно што не треба допустити, па се онда довија шта и како урадити да се то не сазна.  Јер онда бива само горе. И онда смо у оваквој ситуацији.

Теби не верујем ни да кажеш да је данас 10. април. Колико се ја сећам, писао је ово што сам ја рекао. Мрзи ме сад да тражим.  
Свештенство је у православљу вазда жењено. Вероватно си мислио на жењени епископат. 

Зашто мислиш да тај канон о рукополагању епископа треба да буде поштован? Ако се не примењују неки други канони, зашто би тај канон морао бити поштован? Или рецимо канон о томе да се мораа служити литуригија на црвеном вину? Зашто би морао да важи данас? 

О канонима се не одлучује, канони се поштују. Ако неко или неки не поштују одређени канон или каноне из не-зна-се-ког разлога, то није разлог/оправдање да се и било који други канон не поштује. Канони се могу мењати/укидати само на свеправославном сабору, односно нивоу. Не постоји волунтаризам у поштовању/непоштовању свештених канона.
 

Лепо је знати да на овом форуму постоји макар један хришћанин који мисли да овакав говор није нормалан нити достојан хришћанина, и спреман је да то гласно каже. 

Лепо је знати да на овом форуму постоји макар један хришћанин који мисли да овакав говор није нормалан нити достојан хришћанина, и спреман је да то гласно каже. 

Само запамти да овај пенал џентлменски нисам хтео да искористим.  

Баш на Благовести, кад славимо почетак спасења - долазак Христа у телу, служе у капели Копти, који негирају човечанску природу Христа? 

Смешно је данас очекивати да оваква ствар не доспе у јавност. Можда је то могло пре двадесет и тридесет година, данас не.
Да не говоримо да и у Јеванђељу стоји да нема ништа тајно што неће бити јавно.
Значи, оне ствари које не  смете да пустите у јавност да вас не би дискредитовале, те ствари немојте ни радити. Јер ако ипак доспеју у јавност, а СИГУРНО  ће кад-тад доспети, онда ће проблем бити само већи, не мањи. 
Молба јерархији и свештенству:
Преосвећени и Часни оци, чујте и ослушните народ Божји, верни народ у Цркви. Нема много злонамерних, оних који су "на крај срца" према вама. Највише је међу верујућима оних који су крајње забринути и жалосни, а можда већ и клонули духом, због свега што се "у врху" (јерархија) и "на вишем нивоу" (свештенство и теолози) годинама/деценијама дешава . У првом реду дешава се екуменистичка и либерална теорија и пракса, који се преко ПБФ-а (под утицајем фанарске екуменистичке теологије) намеће "милом и силом", а умногоме је супротна Светом Предању и Оцима Цркве. Али дешавају се и разни морални падови и непочинства која се заташкавају или "гледају кроз прсте", а за које сви знамо. Из угла народа Божјег то изгледа као да вас (високо и ниже свештенство и теологе) УОПШТЕ, АЛИ УОПШТЕ не занима шта народ мисли о стварима које се у Цркви дешавају, шта ви радите и чему нас учите. Једноставно, као да народ Божји није Субјекат у Цркви, као да није интегрални члан Тела Христовог него некакав објекат на кога се црквени живот ПРИМЕЊУЈЕ,  а у коме он нема право да УЧЕСТВУЈЕ.  Као да сте само ви Црква, и као да само ви имате право да мислите, и једино ви сте примили дар Духа Светога. Као да Га нисмо сви добили у светом Крштењу и Миропомазању. Стиче се утисак да верујете да шта год мислите и урадите, то је неприкосновено.  Али није тако. Народ Божји ЈЕСТЕ Црква (замало да напишем "свиђало се то вама или не") и незаобилазан је. Није зле воље према вама и нема претензију да он буде учитељ вама. Али не жели ни да га посматрате као бесловесно стадо, са којим можете да радите шта хоћете и докле хоћете. Јер није.  "Црквени народ је чувар православне вере и предања” кажу Источни патријарси у својој Посланици из 1848. године. И тај народ хоће да ваше велике речи о љубави, заједници, слободи (којом нас Христос ослободи) у Цркви, а можда највише од свега - речи о о истинитој, православној вери,  чује не само у проповедима, на речима (замало не рекох "као фразе") него да их види и на делу, у животу. То је оно што нам треба, да би радост наша, као ваших духовних чеда,  била истинска, велика, каква и треба да буде у Телу Христовом. Без тога, ви ћете бити негде на врху, али далеко. Бићете власт, а не оци. Имаћете нашу послушност (која никад није беспоговорна нити слепа), али не и синовску искрену љубав. Да ли је то Црква? Да ли је то ЦРКВА? Не, није. Не, није. То је нешто што само подсећа на Цркву. То је нешто што Господ само ТРПИ као Цркву. То је, вероватно, она Лаодикијска Црква:
И Анђелу Цркве у Лаодикији напиши…
знам дјела твоја, да ниси ни студен ни врућ.
О, да си студен или врућ!
Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ,
избљуваћу те из уста Својих.
Јер говориш: Богат сам, и обогатио сам се,
и ништа ми не треба;
а не знаш да си несрећан, и јадан,
и сиромашан, и слијеп, и наг…
Ја оне које љубим карам и поправљам;
зато ревнуј и покај се.
Ево стојим на вратима и куцам…”
Праштајте. Нисам више могао да ћутим. 
 
 

Друго, када погледамо које се све вести објављују на сајту СПЦ, јасно је да један овакав догађај заслужује да буде објављен на сајту, а није био објављен. Зашто није? Па ЗАТО. Зато што је то нешто што не може да буде допуштено у православном храму.

@ Sanja84 
Колико ја знам, оно што се у иностранству дешава јесте да, када наша Црква нема своју цркву, купи или изнајми "туђи" богослужбени простор, али онда се изврши изврши освећење тог храма  (или параклиса, ако има више у једном храму) и онда служи у њему. То са куповином/изнајмљивањем туђих храмова свакако није најсрећнија пракса, али је вероватно некад неминовна. Али то није права аналогија. Јер вероватно римокатоличко или протестантско канонско право такву могућност допушта. Наше канонско право, одн. свештени канони Цркве то не допуштају:
45. Апостолски канон забрањује да неко ко је неправославан обавља неко "свештенодејство" у православном храму: "Епископ, свештеник или ђакон, ако се макар само помоли заједно са јеретицима, да буде одлучен. А ако им дозволи да обаве нешто као клирици, да буде рашчињен."
А 6. канон Лаодикијског сабора забрањује да неправославни, који су упорни у својој јереси, улазе у православни храм.   
 
 
 

Да ли је било тешко да неко тај "несрећни и незграпни" превод прочита раније и укаже на могуће проблеме, у смислу погрешног схватања?
Кад се седне и све тако разложи и рашчлани како је учинио архимандрит, онда јесте разумљиво. Али Патријарх није читао тако да изговара и правописне ознаке (нити би такво читање било нормално), па да каже
"Онима који погрешно уче о Духу Светоме, отворена заграда - о томе да Дух Свети од Оца происходи- затворена заграда."
"Онима који погрешно уче о Цркви Божијој , отворена заграда - као Телу Христовом - затворена заграда."
А без таквог читања изговорени текст није сам по себи јасан и недвосмислен. Да јесте недвосмислен и јасан, не би се владика Стефан узврпољио, окретао се лево и десно и коментарисао оно што је патријарх рекао. 
Када се укључе и други параметри (шта је патријарх раније говорио, шта је (не)логично да БИЛО КО православан каже - нпр. да Црква није Тело Христово, ) онда се долази до закључка, до објашњења, које даје о. Петар. Али да је све јасно одмах и на прву лопту, како он вели - апсолутно није. Најједноставније је све свалити на злонамерност оних који то тумаче као јеретичко исповедање. Ја сам чуо и мишљења оних који нису злонамерни ни глупи, па ипак имају велики проблем да ове исказе схвате на начин како објашњава арх. Петар. 
Направљен је пропуст, и то велики, јер се није претходно проверио текст превода, колико је тачан, јасан и недвосмислен. Штета је учињена, и било би прикладно да сам патријарх или неко званично лице СПЦ да објашњење о овом"инциденту". Не архимандрит Петар или неко други путем друштвених мрежа. 

Рекло би се да ниси ни прочитао шта сам написао. Или си прочитао, али ниси схватио. 
Смешне су ти те бокановске дисквалификације. Не нападам, него констатујем да владикин текст не погађа суштину ствари.

https://spc.rs/patrijarh-porfirije-razgovarao-sa-prof-gideonom-grajfom/
У потпису фотографије:
"С љубављу епископу пакрачком Јовану". 

https://spc.rs/patrijarh-porfirije-razgovarao-sa-prof-gideonom-grajfom/
У потпису фотографије:
"С љубављу епископу пакрачком Јовану". 

Ма да, врло логична. Како да не. Имаш једне критеријуме за њега, а друге за Србољуба. Сад је ваљда Србољуб крив што су га власти притискале да иде и испод цифре од 700.000. При чему манипулишеш изјавом о намештању. Намештање се не састопји у томе да је било мање, па је он "наместио" да буде више, него обрнуто, на притиске власти. Стварно си необјективан и злонамеран. И врло ти је велики проблем што Црква није стала иза Јованових намештања, просто не знаш шта би са тим урадио. Али не смеш ни отворено да идеш против, него овако, неке манипулације и инсинуације  просипаш.