ВИЛМА

Sećam se,moj prvi porođaj,ja sva srećna zbog baby-friendly programa, moja beba stalno sa mnom, cimerke iz sobe divne,pomažemo jedne drugima,samo je problem bio dojenje. Ne znam ja,ne zna beba, ja potražim pomoć medicinske sestre sa odeljenja oko nameštanja bebe na dojku. Ona dođe,sva nadrndana, namesti mi bebu,dojku, uz opasku :" Evo,ovako,nije to nikakva mudrost". Uložim silan trud,dobijem ragade,a dete gladno. Počnem da molim da ga dohrane,neće. Tek na moje obraćanje povišenim tonom i traženje načelnika,smiluju se da mi donesu dohranu. Drugi dan isto. Treći dan se rastrojim od frustracije što je dete gladno,što ne mogu da ga lepo namestim,što mi bradavice krvare, i izađem onako razjarena na hodnik (a bilo zabranjeno da porodilje izlaze iz soba osim za vreme obroka i kad idu u wc),sa sve bebom u rukama, i počnem da se derem da odzvanja ceo hodnik : " Hoće li se neka sestra smilovati da dođe da mi pomogne da podojim dete !" Sjurile se dve odmah,izgrdile me što sam sa bebom izašla u hodnik, kandžama mi jedna ščepala dojku i kao retardu krenula da drobi. Bar da je drobila konstruktivno,nego sve u stilu kakva sam ja to majka kad ne umem da namestim bebu za podoj,a već mi je jednom pokazala kako se to radi. 
Kasnije,kad smo već bii kući,bila sam član jednog roditeljskog foruma gde je bila propaganda extremnog dojenja. Koliko sam suza otplakala zbog komentara da nemam  dovoljno mleka jer se ne trudim dovoljno i da sam nemajka što dodajem bebi dohranu. 
 

Zaista ima tu dosta lepog i facinantnog, i posve adaptivnog, da ne kažem fabrički lepo kreiranog... Ali kao i sa svim drugim telesnim funkcijama, ni reprodukcija ni laktacija ne funkcionišu uvek optimalno. Dobro je što postoje naočare i dobro je što postoji formula.

Samo da pomenem, da sastav i kolicina mleka zaista variraju po raznim parametrima (na primer doba dana a po nekim istrazivanjima i pol deteta) ali ono sto je meni fascinanatno je da sastav mleka na pocetku u sredini i pred kraj dojenja nije isti, prvo ide razblazeno hidrirajuce mleko sa visokim procentom vode a posle njega upada energetski jako i gusto mleko bogato mastima potrebnim za energiju bepca
 
Jos jedan fun fact... dojilje bi trebalo sto vise da ljube svoje bebe jer usne majke sluze kao senzor preko kojeg majcin orgazniam dobija vazne patogene informacije o sveopstem stanju deteta i shodno tome se sastav mleka "podesava" kako bi beba dobila sto optimalnije mleko sa odgovarajucim antitelima koja se bore protiv tih patogena koje je majcin orgazniam detektovao... 
Nasa tela su fascinantne fabrike... 

Sećam se,moj prvi porođaj,ja sva srećna zbog baby-friendly programa, moja beba stalno sa mnom, cimerke iz sobe divne,pomažemo jedne drugima,samo je problem bio dojenje. Ne znam ja,ne zna beba, ja potražim pomoć medicinske sestre sa odeljenja oko nameštanja bebe na dojku. Ona dođe,sva nadrndana, namesti mi bebu,dojku, uz opasku :" Evo,ovako,nije to nikakva mudrost". Uložim silan trud,dobijem ragade,a dete gladno. Počnem da molim da ga dohrane,neće. Tek na moje obraćanje povišenim tonom i traženje načelnika,smiluju se da mi donesu dohranu. Drugi dan isto. Treći dan se rastrojim od frustracije što je dete gladno,što ne mogu da ga lepo namestim,što mi bradavice krvare, i izađem onako razjarena na hodnik (a bilo zabranjeno da porodilje izlaze iz soba osim za vreme obroka i kad idu u wc),sa sve bebom u rukama, i počnem da se derem da odzvanja ceo hodnik : " Hoće li se neka sestra smilovati da dođe da mi pomogne da podojim dete !" Sjurile se dve odmah,izgrdile me što sam sa bebom izašla u hodnik, kandžama mi jedna ščepala dojku i kao retardu krenula da drobi. Bar da je drobila konstruktivno,nego sve u stilu kakva sam ja to majka kad ne umem da namestim bebu za podoj,a već mi je jednom pokazala kako se to radi. 
Kasnije,kad smo već bii kući,bila sam član jednog roditeljskog foruma gde je bila propaganda extremnog dojenja. Koliko sam suza otplakala zbog komentara da nemam  dovoljno mleka jer se ne trudim dovoljno i da sam nemajka što dodajem bebi dohranu. 
 

Sećam se,moj prvi porođaj,ja sva srećna zbog baby-friendly programa, moja beba stalno sa mnom, cimerke iz sobe divne,pomažemo jedne drugima,samo je problem bio dojenje. Ne znam ja,ne zna beba, ja potražim pomoć medicinske sestre sa odeljenja oko nameštanja bebe na dojku. Ona dođe,sva nadrndana, namesti mi bebu,dojku, uz opasku :" Evo,ovako,nije to nikakva mudrost". Uložim silan trud,dobijem ragade,a dete gladno. Počnem da molim da ga dohrane,neće. Tek na moje obraćanje povišenim tonom i traženje načelnika,smiluju se da mi donesu dohranu. Drugi dan isto. Treći dan se rastrojim od frustracije što je dete gladno,što ne mogu da ga lepo namestim,što mi bradavice krvare, i izađem onako razjarena na hodnik (a bilo zabranjeno da porodilje izlaze iz soba osim za vreme obroka i kad idu u wc),sa sve bebom u rukama, i počnem da se derem da odzvanja ceo hodnik : " Hoće li se neka sestra smilovati da dođe da mi pomogne da podojim dete !" Sjurile se dve odmah,izgrdile me što sam sa bebom izašla u hodnik, kandžama mi jedna ščepala dojku i kao retardu krenula da drobi. Bar da je drobila konstruktivno,nego sve u stilu kakva sam ja to majka kad ne umem da namestim bebu za podoj,a već mi je jednom pokazala kako se to radi. 
Kasnije,kad smo već bii kući,bila sam član jednog roditeljskog foruma gde je bila propaganda extremnog dojenja. Koliko sam suza otplakala zbog komentara da nemam  dovoljno mleka jer se ne trudim dovoljno i da sam nemajka što dodajem bebi dohranu. 
 

Sećam se,moj prvi porođaj,ja sva srećna zbog baby-friendly programa, moja beba stalno sa mnom, cimerke iz sobe divne,pomažemo jedne drugima,samo je problem bio dojenje. Ne znam ja,ne zna beba, ja potražim pomoć medicinske sestre sa odeljenja oko nameštanja bebe na dojku. Ona dođe,sva nadrndana, namesti mi bebu,dojku, uz opasku :" Evo,ovako,nije to nikakva mudrost". Uložim silan trud,dobijem ragade,a dete gladno. Počnem da molim da ga dohrane,neće. Tek na moje obraćanje povišenim tonom i traženje načelnika,smiluju se da mi donesu dohranu. Drugi dan isto. Treći dan se rastrojim od frustracije što je dete gladno,što ne mogu da ga lepo namestim,što mi bradavice krvare, i izađem onako razjarena na hodnik (a bilo zabranjeno da porodilje izlaze iz soba osim za vreme obroka i kad idu u wc),sa sve bebom u rukama, i počnem da se derem da odzvanja ceo hodnik : " Hoće li se neka sestra smilovati da dođe da mi pomogne da podojim dete !" Sjurile se dve odmah,izgrdile me što sam sa bebom izašla u hodnik, kandžama mi jedna ščepala dojku i kao retardu krenula da drobi. Bar da je drobila konstruktivno,nego sve u stilu kakva sam ja to majka kad ne umem da namestim bebu za podoj,a već mi je jednom pokazala kako se to radi. 
Kasnije,kad smo već bii kući,bila sam član jednog roditeljskog foruma gde je bila propaganda extremnog dojenja. Koliko sam suza otplakala zbog komentara da nemam  dovoljno mleka jer se ne trudim dovoljno i da sam nemajka što dodajem bebi dohranu. 
 

Sećam se,moj prvi porođaj,ja sva srećna zbog baby-friendly programa, moja beba stalno sa mnom, cimerke iz sobe divne,pomažemo jedne drugima,samo je problem bio dojenje. Ne znam ja,ne zna beba, ja potražim pomoć medicinske sestre sa odeljenja oko nameštanja bebe na dojku. Ona dođe,sva nadrndana, namesti mi bebu,dojku, uz opasku :" Evo,ovako,nije to nikakva mudrost". Uložim silan trud,dobijem ragade,a dete gladno. Počnem da molim da ga dohrane,neće. Tek na moje obraćanje povišenim tonom i traženje načelnika,smiluju se da mi donesu dohranu. Drugi dan isto. Treći dan se rastrojim od frustracije što je dete gladno,što ne mogu da ga lepo namestim,što mi bradavice krvare, i izađem onako razjarena na hodnik (a bilo zabranjeno da porodilje izlaze iz soba osim za vreme obroka i kad idu u wc),sa sve bebom u rukama, i počnem da se derem da odzvanja ceo hodnik : " Hoće li se neka sestra smilovati da dođe da mi pomogne da podojim dete !" Sjurile se dve odmah,izgrdile me što sam sa bebom izašla u hodnik, kandžama mi jedna ščepala dojku i kao retardu krenula da drobi. Bar da je drobila konstruktivno,nego sve u stilu kakva sam ja to majka kad ne umem da namestim bebu za podoj,a već mi je jednom pokazala kako se to radi. 
Kasnije,kad smo već bii kući,bila sam član jednog roditeljskog foruma gde je bila propaganda extremnog dojenja. Koliko sam suza otplakala zbog komentara da nemam  dovoljno mleka jer se ne trudim dovoljno i da sam nemajka što dodajem bebi dohranu. 
 

Ili štednja/lenjost uvijena u formu brige za bebe? Kao kad su uveli obavezni baby friendly, a to se ispostavilo u praksi kao sveže porođene iscrpljene žene sa ranama od kojih ne mogu da ustaju i hodaju moraju od početka 24/7 da se same brinu o bebama, nosaju ih, presvlače deset puta dnevno na stolu koji je deset metara dalje, nemajući kome da ih ostave na staranje ni dok odu do wc-a (čučavca koji je 30 metara dalje niz hodnik), pa je tu solidarnost među logorašicama uskakala gde ni pod razno nisu uskakale medicinske sestre. Posete zabranjene, krišom smo se viđale sa muževima dole na ulaznim vratima. Hranu je zabranjeno bilo držati, a dobijale po parče hleba za doručak, klot supicu za ručak, projicu za večeru. Stalno izdiranje, vređanje, buđenje, šikaniranje, sve pod plaštom "mi brinemo za vaše bebe više nego vi". Mislim da tu ideologija ne igra ključnu ulogu, bilo kakva se slično sprovodi u našim institucijama.
 

Ok, ali to je i normalno... veliki broj ljudi očekuje od njih skromnost i onda naravno da nije vest kad je neka normalna situacija... vest je samo kada je neko naročito skroman (kao što je bio patr. Pavle) ili kada je neko naročito neskroman...
Nije potrebno ni ovo što ti kažeš neki Fiat ili nešto slično... ipak je episkop najviši velikodostojnik Crkve i neki od njih su i u godinama i normalno je da se voze u komfornim limuzinama... ali ima danas i veoma komfornih limuzina srednje klase, ne mora baš da bude top klasa... kad neko uzme limuzinu top klase, to već nije nikakva ozbiljna potreba nego samo demonstracija bogatstva (i/ili lečenje nekih kompleksa)...
Pri čemu daleko bilo da ja nekom gledam u tanjir... zabole me šta imaju ali očigledno dobrom delu njihove pastve smeta pa ne znam što se neki stalno čude i pozivaju na neke teorije zavere kada se ovakve priče pojave... dok je takva situacija pojavljivaće se takve priče u medijima...
 

Samo još jedan pokazatelj koliko smo mi duboko bolesno društvo a ta dilerska goveda bi streljao na sred Trga Republike...
 

U knjigama koje sam ja čitala, i sam pisac upućuje da se za dublje probleme ljudi ipak obrate najpre psihijatrima. Ne vidim šta je tu sporno.
Isto tako, rečenica " ja sam ovde i sada" ne može nikako da me ubaci u depresiju,baš naprotiv - fokusira me na ovaj momenat, u samoj sadašnjosti, i podseća me da je "život" u prošlosti ili budućnosti zapravo izvor depresije.

Дакле нашем дну дна,нема краја, ово је последњи стадијум сигурног изумирања сваке наде за бољитак ове земље, гутали смо криминал сваке врсте,корупције,распродају Србије у бесцење,богаћење највећег олоша и битанги,а све на уштрб народа,привреда,економија,култура,екологија,просвета,медији,све је уништено и разорено и сад за крај ,ако се супроставиш овом систему власти+мафије,има да те нема...
п.с. пронађите интервју овог новинара са Оливером Ивановићем и све ће вам бити јасно...

Ja ne mogu da verujem koliko ovaj nečovek ponižava i pljuje po ovom narodu, neprekidno,svakodnevno, bez trunke sramote i stida, uličarskim rečnikom, bahato, ma,ma...prosto nemam adekvatne reči. Što neko lepo napisa na tviteru : " Zašto ćuti udruženje psihijatara Srbije" ?

Ja ne mogu da verujem koliko ovaj nečovek ponižava i pljuje po ovom narodu, neprekidno,svakodnevno, bez trunke sramote i stida, uličarskim rečnikom, bahato, ma,ma...prosto nemam adekvatne reči. Što neko lepo napisa na tviteru : " Zašto ćuti udruženje psihijatara Srbije" ?

Ja ne mogu da verujem koliko ovaj nečovek ponižava i pljuje po ovom narodu, neprekidno,svakodnevno, bez trunke sramote i stida, uličarskim rečnikom, bahato, ma,ma...prosto nemam adekvatne reči. Što neko lepo napisa na tviteru : " Zašto ćuti udruženje psihijatara Srbije" ?

Ja ne mogu da verujem koliko ovaj nečovek ponižava i pljuje po ovom narodu, neprekidno,svakodnevno, bez trunke sramote i stida, uličarskim rečnikom, bahato, ma,ma...prosto nemam adekvatne reči. Što neko lepo napisa na tviteru : " Zašto ćuti udruženje psihijatara Srbije" ?

Ja ne mogu da verujem koliko ovaj nečovek ponižava i pljuje po ovom narodu, neprekidno,svakodnevno, bez trunke sramote i stida, uličarskim rečnikom, bahato, ma,ma...prosto nemam adekvatne reči. Što neko lepo napisa na tviteru : " Zašto ćuti udruženje psihijatara Srbije" ?

Ja vise ne persiram skoro nikom, tu nemam sta da ti kazem. A za ovo sa latinicom - trebalo bi odma` da stanem, i da s tobom vise ne pricam nista, ali preci cu preko toga. Evo da ti objasnim, mada ovim sto kazes to nimalo nisi zasluzio: ja koristim po netu "oshishanu" latinicu da ne bi stalno prebacivao pisma u sistem treju, jer cesto imam potrebe da kucam na engleskom radi posla kojim se bavim i radi pretraga po sajtovima koji su mahom na engleskom.
A to da pravoslavni valjda ne smeju ili ne trebaju da pisu latinicom je ultrajeziva izjava. Jos vise kad dodje od pastira Crkve.
Inace, rukom pisem uvek cirilicom, osim ako opet nije u pitanju engleski jezik.
Sve u svemu - ovo cu da uracunam kao smotani pokusaj ad-hominema, jer drukcije nema sanse da se objasni ovakva recenica.
I ti dakle mislis da ja spadam u te koji ne smeju da se jave osim na internetu, gde lece komplexe? Evo da te razocaram, i ovde kod mene sam poznat bas po tome da svakom ko pregazi tu zadnju crtu ispred opste covecnosti, obavezno reknem sta imam, a narocito popovima. Zato me dosta njih i ne voli nesto, a ne mali broj od tih me gleda s visine i s prezirom.
Evo da se nadovezem - i ja sam se na pozive odazivao i nikad nisam od toga bezao. Ali da nema i ne moze da bude spontanih protesta - prosto nije tacno, a to bi trebalo da zna neko ko se bavi verom, jer Bog moze jos kako da nadahne citave mase ljudi da se pokrenu, kad zlo i bezakonje vec prevrsi svaku mogucu meru.
Znam ih i ja takvih, ali znam bas dosta i onih koji su sasvim kontra tome. Ne znam kako sad oni da se uklope u ove tvoje nicim osnovane tvrdnje.
Nemam pojma o kakvom unistavanju Crkve pricas, o tome niko nije pomenuo ni rec na temi, jer i nema nikakve veze sa temom. Jos jednom: pricamo o mirnom i jasnom otporu obicnih ljudi ludilu foteljasa i njihovih podguznih parazita, a sve po njegosevsko-svetosavksom etosu da se zlu mora stati na put, i da od toga nema svetije duznosti za coveka.
I opet kazem - cim je zabe u mocvari ovo tako uznemirilo i zasvrbelo da su krenuli da podmecu svoje dousnike i uljeze, i da daju nebulozne i otvoreno protivzakonite izjave po medijima, znaci da je narod ovaj put okrenut na pravu stranu. To jos uvek, naravno, samo po sebi ne znaci nista, ali je svakako dobar znak da ljudi konacno pokazuju na sve strane da im je sasvim prekipelo bunilo u koje ih vlastoljupci guraju, i da prosto `oce da se izvade iz toga. Jer je i bilo vreme.
I bas je najbolje - a to vlastoljupce narocito svrbi - sto je sve mirno, da tako kazem gandijevski, time su ljudi jos dodatno pokazali (bar ovaj deo koji se latio protesta) da su i sazreli u sebi, i da vise nisu prosta masa koju ce neko da mesi i po kojoj ce da vrsi mentalnu nuzdu kako mu to dune.
Ponavljam - da dadne Bog da sve to ide mirno i dostojanstveno, tako jedino moze nesto i da uspe.
Da se podsetimo svi - skoro su se ljudi usprotivili bahatom i bukvalnom otimanju aeodroma u Nisu. Ovo sad nije nesto novo, samo se sve polako nastavlja dalje.
A samo sedenje u mestu i tupo gledanje na otvoreno ludilo i bezakonje nije nista drugo nego jedno beskicmeno saucesnistvo u svemu tome. A to mnogi nece. I dobro je sto konacno nece. To bi znacilo da je u ljudima ponovo zaiskrila iskra Logosa, i to je najbolje od svega, bez obzira na konacan ishod samih ovih protesta.

Ti si oce lepo smuckao babe i zabe ovde, a nisi nimalo nepismen, pa onda ne znam kako ovo da razumem.
Mi na temi pricamo o mogucem pocetku nekakvih promena na bolje u ovoj ustalajoj kaljugi, i da je eto mozda zadnja kap bila nenormalno poskupljenje goriva (kad ono poskupi, sve ide na gore - jesmo li to zaboravili?) u vreme kad cena gorivne sirovine na svetskom trzistu pada. Dakle, pricamo o otvorenom fasizmu poma`nitalih vlastoljubaca, koji su umislili da narodu mogu da se popnu na glavu, a da narod za to ima da im se jos i klanja.
I sad, u svemu tome, ti mi pricas da li je TO isto kao kad bi popovi blokirali put zbog crkvene imovine (???), ili kad bi nekom blokirali garazu tek onako?
Ne, popovima ne bi` dao da pisnu, jer su popovi stavljeni da budu primer svima, "kao smece sveta", i oni/vi nemate sta da protestvujete, taman vas neko strugao na pola. A niko normalan ne bi nikad tek onako iza besa nekom blokirao kapiju, garazu, ili sta vec, tako da ovo tek nema veze s vezom, kamoli sa temom.
Nego dobro si to pomenuo. Mi, u stvari, ovde pricamo o bahatim siledzijama koji su upravo blokirali celu drzavu i drustvo tek onako, tj. radi svoje lenje i nikakve guzice, i radi necasnih i poganih dobitaka u novcu, nekretninama i cemu vec. Eto vidis, bas takve bi mnogi narod da skloni od svoje "garaze", tj. da ih makne sa grbace da vise nikom ne piju krv, kao sto su odavno navikli da rade, i kao sto su radili i oni pre njih.
Tako da... neka te sa ovakvim pitanjima, svestenicki cin uvazavam onako kako mu to pripada, ali caskom to zaboravim ako pop krene da mi ovako demagogise.

Ne da se ruga, nego svi iz te ekipe smisljeno i namerno popiskavaju na svaku razumnu rec koju neko kaze. To je odlika samo fasista i nikog drugog.

...
Palma trazi hitnu sednicu vlade Srbije - obezbediti slobodno kretanje svih gradjana
Cim su zabe u mocvari ovako uznemirene, znaci da je dobro pocelo...

...
Veci pritisak = veci bunt i odbojnost. Ta je matematika vrlo prosta, ali oholima nikako da udje u dandalo.

Ovaj besomučni se još i ruga narodu....

Kao sto seceras ili hipertonicar mora da uzima lekove da bi preziveo, tako i osoba sa psihickim tegobama mora da uzima lekove da bi mogla da funkcionise. Zasto je tema psihijatrijskog lecenja i  dalje tabu ? Pa hajde razmisli : organske bolesti su somatizovane psihicke tegobe. Ono sto potiskujes i ne zelis da vidis,odrazi se na organe, tako nastanu akutne organske bolesti,koje kasnije predju u hronicne. Dakle, secerasi,hipertonicari i ostali "organski" bolesnici su ustvari propustili da na vreme porade na mislima i emocijama koje ih razboljevaju. Nesvesni svega toga,misle da su u boljoj poziciji od onih koji imaju "samo psihickih tegoba". Ironija.
Razmisli da li ti je bolje da izbegavas lekove i psihoterapiju (jer ce te neko,uglavnom tebi nebitan,"obeleziti") i tako se muciti,osiromasenog psihickog zivota. ili ces piti lekove/ici na terapiju i voditi kvalitetniji i ispunjeniji zivot.

Pricao sam prijateljima koji su lekari, i svi kazu da prakticno svako u toj ekipi ima bar po jedan jasan psihopatski poremecaj...