-Владимир-

...
...
`Na kosku, rajo, nesto mora da se glodje.
Obukla si se u najcrnje licemerje, zive vere si se odrekla, osta ti samo koska.

Видиш да те тролује. А ти к'о  млад мајмун...  Сад ћете вас двојица да загушите тему бесциљном расправом док је не закључају.

Ово је стајање за грађане Србије. По теби свекодневно просечно хрватско и бошњачко јавно мњење пуца како си део геноцидне државе која је вршила великочетничку агресију на њихове суверене државе. 

Сваки српски политичар треба да буде дужан да се понаша овако. Ово је минимум минимума. 



 

Pogledajte ovu svežu Heineken reklamu i znajte da će nevakcinisanima biti zabranjen pristup lokalima.
Heineken je inače partner kriminalnog sindikata WEF.
 
Hint: Multimilijarderski članovi kartela ne haju za konkurenciju pa se zato svojim reklamama ne trude da privuku potrošače već vrše propagandu.
Zato svi veliki brendovi promovišu LGBT, BLM ...

Како су нам деловали смешно ретки написи о политичкој корекности на САД универзитетима.

https://pokretzaodbranukosovaimetohije.rs/слободан-антонић-велики-правни-рат-за/
https://iskra.co/reagovanja/slobodan-antonic-veliki-pravni-rat-za-slobodu-govora/
...

Управо је на делу узбудљив правни рат за слободу говора. Он траје, с промењивом срећом, четири године. Две важне битке су добијене, једна је у току, а непријатељ се спрема да отвори читав нови фронт. Морамо бити свесни тог рата, а било би добро понешто и да припомогнемо, како се не бисмо сутра изненадили када не будемо у прилици да читамо овакве текстове – јер се више неће смети писати или објавити.
У овом чланку говорићу од бици коју управо води Владимир Димитријевић. Гледао сам га како две године, погурен, вукљајући торбу пуну књига, путује из Чачка како би у београдској Палати правде одговарао на тужбу за дискримининацију мишљењем.
Против њега стајала је једна крсташка НВО, жељна да га осуди, па да га као „осуђеног хомофоба“ избаци из службе („треба да се запитамо – да ли желимо да људи попут Димитријевића буду део образовног система и да раде с нашом децом?“). Иза те НВО стајала је моћна Повереница, иза ње пак богати фондови, један закон који јој је давао одрешене руке за прогон, те феминистички и ЛГБТ идентитарци. Иза свих њих стајали су Брисел и Вашингтон, њихове моћне и богате бирократске структуре. А на крају, како је упозорио и генерални секретар НАТО: „НАТО има одговорност и прилику да буде водећи заштитник женских права“. Спремна је, дакле, била и авијација из Авијана.
Све због доброг Владе Димитријевића…
Па ипак, прву битку Владе је добио – захваљујући, како ћемо видети, једном интелигентном и храбром судији. Наравно да је то распомамило Левијатана. И ево Димитријевића поново на удару.
Како је Димитријевић три године гоњен
Све је почело тако што је Димитријевић на свом сајту објавио текст у ком је, између осталог, написао да је „једино природна – заједница између мушкарца и жене”. На то је НВО „Да се зна“ поднела Повереници за заштиту равноправности притужбу, у којој је окривила Димитријевића да „наведеним текстом ствара непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за припаднике/це ЛГБТ заједнице“, те да „подстиче неравноправност и нетрпељивост“ (овде 210).
На основу ове притужбе, Повереница је одмах упутила писмо Димитријевићу у ком га је позвала да, као први корак у процесу који се води против њега по Закону о заштити од дискриминације (ЗоЗД 2009), одговори на ову оптужбу (види овде).
Оптужба за дискриминацију била је бесмислена. Како је својим написом Димитријевић могао некога да дискриминише? Он није на државној функцији да би могао било коме да ускрати право које му припада – што је реално значење те речи. Није прекршио право неке конкретне особе да склопи брак с другом особом истог пола – та забога, он није матичар. Он није агитовао да се прекрши ниједан закон, позивајући, на пример, матичаре да одбију да венчају мушкарца с мушкарцем – јер такво право ни не постоји. Само је изнео свој вредносни суд, без позивања на насиље или на било какву противзакониту радњу. Свеједно, оптужен је да његов текст ипак представља „дискриминацију“ ЛГБТ особа (?!).
Одазивајући се позиву Поверенице да се изјасни, Димитријевић је објавио текст у ком је одбио све оптужбе за дискриминацију. У њему је нагласио да је само користио слободу изражавања, не би ли „као православни хришћанин“ изнео „свој став о природној породици“, који „заснива на Светом Предању Цркве од Истока“.
Повереница је била незадовољна овим одговором, те је изрекла мишљење да су Димитријевићеви ставови „узнемиравајући, понижавајући и представљају повреду достојанства групе лица на основу својства, чиме су прекршене одредбе чл. 12. ЗоЗД“. На тај начин он је, по оцени Поверенице, писаном речју извршио акт дискриминације према ЛГБТ популацији, те је позван „да на свом сајту упути јавно извињење особама другачије сексуалне оријентације, као и да се убудуће суздржи од аката и изјава којима се крше прописи о забрани дискриминације“.
Важно је нагласити да Повереница у свом спису индиректно и сама признаје да Димитријевић није позивао на насиље, реферишући „на пресуду Европског суда за људска права у предмету Вејделанд и други против Шведске (од 9. фебруара 2012. године) у којој је суд истакао да (…) `напади` на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбију овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела“.
Димитријевић, међутим, и даље не сматра да је за било шта крив, те објављује одговор Повереници на њено мишљење, у ком каже: „нећу се извинити покрету политичких хомосексуалаца, нити ћу, ако Бог да, одступити од својих православних и хришћанских ставова“. Такође, Димитријевић је наставио да на свом сајту објављује чланке о ЛГБТ питању (овде и овде).
На то је НВО „Да се зна“, 30. јануара 2019, поднела тужбу против Димитријевића Вишем суду у Београду (овде 242-249). У тужби се, између осталог, Димитријевић окривљује да „изражава идеје и ставове да је једина природна заједница, заједница између мушкараца и жене, и да је само таква заједница – природна породица“ (244; све је изворно истицање). Наводе се, такође, као дискриминаторне и следеће Димитријевићеве реченице (246):
– „Хомосексуалне везе су грешне и подлежу осуди“;
– „Хомосексуалне тежње се лече, као и остале страсти које муче палог човека“;
– „Повремено се изопачења људске сексуалности испољавају у форми болесног осећања припадности супротном полу, чији је резултат покушај да се промени пол (трансексуализам)“;
– „Савремена борба ЛГБТ покрета нема никакве везе са правима хомосексуалаца, него је реч о политичкој идеологији коју намеће глобалистичка Империја Вашингтон–Брисел, с циљем да разори природну породицу“.
Тим и другим исказима, тврди се у тужби, „продубљују се стереотипи о ЛГБТ лицима којима се ствара непријатељско окружење за та лица“ (246). Како је по чл. 12 ЗоЗД кажњиво „стварање непријатељског, понижавајућег и увредљивог окружења“, а у чл. 13 ЗоЗД „поновљена дискриминација“ означена је као „тежак облик дискриминације“ – може се рећи да је управо то оно што ради Димитријевић, тврдила је НВО Да се зна (247).
Опет је важно упозорити да се и у овој тужби реферисало на пресуду ЕСЉП Вејделанд и други против Шведске, у којој се даје право ограничавања слободе говора и „када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела“ (исто). Стога је Да се зна тражио од суда да донесе пресуду да је Димитријевић „извршио тежак облик дискриминације“, затим да се Димитријевић обавеже да ће уклонити своје текстове, те да више неће објављивати сличне „дискриминишуће“ чланке (248).
Како је Димитријевић победио
Првостепени судски поступак по овој тужби трајао је више од две године и завршио се 17. маја 2021. пресудом Вишег суда у Београду (бр. 2-П-410/19) коју је потписао судија Срђан Јончић. У пресуди су одбијени сви тужбени захтеви против Димитријевића као неосновани.
У образложењу се указује „да су наведени текстови објављени на приватном сајту, односно да је изостала активност којом се одређеној или неодређеној групи намеће одређени став“ (стр. 11; моје наглашавање). То случај В. Димитријевића, оцењује судија Јончић, разликује од случаја Вејделанд и други против Шведске (11-12). У овом другом случају, наиме, реч је о томе да су 2004. године чланови организације Национална омладина у ђачке ормариће једне више гимназије убацивали летке у којима се у негативном контексту говори о ЛГБТ особама. Тиме су, на известан начин, принудили кориснике ормарића – који су, уз то, и „у осетљивом узрасту“ – да њихове негативне исказе о ЛГБТ особама прочитају (12).
Ништа од тог, каже се у пресуди, не постоји у случају В. Димитријевића. Он никога није довео у положај да не може а да не чита инкриминисани текст. Чланак није растуран тако „да је било немогуће да буде игнорисан“ – тзв. заробљена публика (captive public), нити је његов чланак био намењен старијим малолетницима (средњошколцима). Особе које су га читале слободно су одлучивале хоће ли посетити Димитријевићев сајт или не.
„Објављивање информације на приватном сајту“, наглашава се даље у пресуди, „мора се анализирати кроз анализу `сразмерности` сходно чл. 10. ст. 2 Конвенције. Наиме, утицај јавно изражених ставова на приватном сајту мора бити сразмеран величини публике до које би могао допрети“ (12). Европски суд за људска права (ЕСЉП), заправо, изричито каже да није исто да ли је неки исказ саопштен „на онлајн сајту с малом читалачком публиком или на мејнстрим, веома посећеним интернет страницама“ (овде §79).
Рецимо, Димитријевићев чланак, од ког је све почело, прочитало је на његовом сајту до данас, значи за неких 40 месеци, укупно 6.231 човек. То се не може ни поредити с тим када би чланак, примера ради, био објављен на порталу Блица, који је само у једном месецу, у јуну 2021. имао 2.847.757 индивидуалних посетилаца. То је сразмерно читавих осам и по хиљада пута више! Јасно је да Димитријевићев инкриминисани текст уопште не задовољава критеријум „утицајности“ које поставља Европски суд за људска права.
У пресуди се, такође, види настојање судије да утврди да ли су два Димитријевићева текста реално произвела ма какву дискриминацију. То питање постављено је и сведоку тужитеља, М.К, члану НВО „Да се зна“. М.К. је, према пресуди, дао следећу изјаву:
„Ја сматрам да овакви текстови генерално имају лошег ефекта на друштво у целини (…). У друштву увек постоје снаге које желе да умање достигнути ниво људских права. Оваквим текстовима се нормализује деловање које има за циљ умањење достигнутих нивоа људских права. (…) Због овог текста нисам лично имао проблема, али сам у прошлости као геј мушкарац имао много проблема због сличних ставова које има тужени. Прошао сам кроз малтретирања у школи. (…) Није ми познато да се неко нашао пред судом због акта насиља изазваног писањем туженог“ (9; 10).
Као што се види, сведок тужбе је потврдио да Димитријевићев текст није био узрочник некакве одређене и познате дискриминације или насиља, већ да се све своди на сумњичење да је такво мишљење потенцијално опасно. По процени тужитељске стране, Димитријевићево становиште може да доведе до дискриминације или насиља, али – на терену фактицитета, не постоје докази за то, постоји само сумња у могућност. Наравно да то не може бити довољно за осуду.
Како Димитријевића и даље судски прогоне
И тако долазимо до онога што се сад дешава. Незадовона пресудом, НВО Да се зна жалила се, 21. јуна 2021, Апелационом суду у Београду. У жалби се, најпре, наводи да је Димитријевић „активно“ радио на „изношењу екстремних ставова у вези са ЛГБТ лицима“ (стр. 3), будући да он „своје ставове шири јавно у смислу да их прихвати што већи број људи“, те да је његов „циљ анимирање што шире јавности“ (3), пошто „жели да његови ставови буду прихваћени од стране већине у друштву“ (4). О, каква дрскост!
Димитријевићев сајт, каже се даље у тужби, није приватни, јер су „сви садржаји на том сајту јавно доступни свим лицима“, а „сајт служи управо за ширење идеја и ставова које тужени износи и у спорним текстовима“ (3). Штавише, на Димитријевићевом сајту се „великим бројем објављених текстова и књига, као и предметним текстовима, вређају ЛГБТ лица“ (4), а „постоји и посебна опасност јавно објављеног садржаја који се без контроле лако и даље преноси, те је један од текстова“, ужаснута је ова НВО, „пренет и на порталу Стање ствари“ (4).
Стога се тужитељи питају „да ли је суд желео да каже да тужени на интернет страници која је свима доступна може да објављује било шта, и то без икаквих правних последица само зато што је реч о интернет страници коју сам уређује и коју поседује?“ (5; све је изворно наглашавање).
У том смислу, НВО Да се зна одбија да прихвати аргумент из пресуде да Димитријевић никог није довео у положај да не може а да не чита инкриминисани текст (тзв. заробљена публика), тврдећи да „онда нико никад не би могао одговарати за јавно изнету реч у медијима и на порталима – јер, читалац може одлучити да ли ће посетити одређени портал, да ли ће угасити телевизор, да ли ће купити новине итд“ (5).
Ова НВО случај Вајделанд тумачи тако да је том приликом, наводно, „суд истакао да (…) `напади` на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва, могу бити довољни како би се власти определиле да сузбију овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или на друга кривична дела“ (6).
Такође, НВО Да се зна указује да је Димитријевић гимназијски професор, те да је „сасвим извесно да његов лик и дело прате и његови ученици, посебно на интернету“ (4). „Замислимо да ученик туженог, како се и очекује, прати лик и дело свог професора, (…) и да је тај ученик одрастао у систему вредности у ком је породица јако битна“, те да је „кренуо да чита текст У одбрану природне породице“, што значи да је „тај ученик бирајући да прочита текст о породици изабрао да прочита и екстремне ставове о ЛГБТ особама“. То је „неприхватљиво“ јер би се тиме „одговорност за ширење предрасуда пребацила на јавно мнење“ – то јест на ученика – „док би изостала одговорност оних који шире предрасуде“ – то јест професора Димитријевића (5).
На крају своје жалбе ова НВО се с висине обраћа суду, питајући се „да ли је суд уопште прочитао предметне текстове и у ком смислу сматра да је прихватљиво на тај начин релативизовати предмет спора и ставити у `исти кош` хетеросексулане особе, као већинске у друштву, и ЛГБТ особе, које припадају једној од најугроженијих мањинских група у друштву“ (6-7). „Нису јасни наводи суда да суд не може да заобиђе чињеницу да у сваком друштву постоји одређени број људи који имају традиционалне, конвенционалне и крајње ригидне ставове (…), те да треба имати у виду да је тужени лице традиционалних уверења“. „Могло би се закључити да је суд заузео став (…) да му је из тог разлога дозвољено да вређа ЛГБТ лица и да шири јавно ставове којима се за та лица подстиче непријатељско окружење и шире предрасуде“ (7), ишчуђава се ова НВО.
Слобода уверења и говора јесте европска вредност, али „историја нас учи о опасностима толерисања злоупотребе слободе говора и изражавања, јер дискриминаторни говор управо представља прекорачење, злоупотребу те слободе“. Отуда је, тврди Да се зна, „веома важно санкционисати дискриминаторни говор, при томе јасно указујући где престаје слобода говора, а где почиње дискриминација“ (9).
Ову тужбу НВО завршава правим покличем против слободе мишљења, позивајући се на разлог „погрешног“ мишљења: „Доношење закључака дедукцијом и на основама опште признатих и прихваћених начела и моралних норми погрешно интерпретираних у циљу стварања пројектоване слике и жељеног ефекта, могу бити веома опасни, како за појединце тако и за друштво у целини“ (19).
Зашто ће, ако је правде, Димитријевић да победи
Готово је симпатично колико су НВО тужитељи простодушни у својој намери да забране свако другачије мишљење само уколико испуњава један једини услов – да га они оцењују као „погрешно“, „увредљиво“ и „дискриминишуће“.
У модерном и цивилизованом друштву ниједна група не може имати ту врсту привилегије да одређује које је мишљење дозвољено, а које не. Слобода мишљења и изражавања је, када смо већ код европских вредности, изричито зајамчена чл. 10 Европске конвенције о људским правима, а Европски суд за људска права, као званични правни интерпретатор конвенције, јасно одређује услове под којима се може ограничити право на слободу изношења мишљења (захваљујем се Браниславу Ристивојевићу што ме је снабдео грађом из које сам схватио логику ЕСЉП).
Дакле, да би се неко мишљење ограничило потребно је, сматра ЕСЉП (овде §61-66), да се стекну три кумулативна услова (значи сва три истовремено):
да је инкриминисана изјава вулгарно увредљива; да је намера изјаве позив на насиље; и да је изјава дата у напетом социјалном контексту, када је разумно претпоставити да позив на насиље може директно да изазове насиље. Ad 1. Што се тиче првог, Суд сматра да „употреба вулгарних фраза сама по себи није одлучујућа у оцени да ли је на делу увредљиво изражавање (offensive expression), зато што (таква употреба – С. А) може да служи и у чисто стилистичке сврхе; за Суд стил представља део комуникације као облик изражавања, те је као такав заштићен једнако колико и садржина идеја и информација које се налазе у самој изјави“ (овде §68). Употреба вулгарности, наравно, код критиковане стране често рађа осећај увређености, али „иако су таква осећања разумљива, она сама по себи нису довољна да би се ограничила слобода изражавања; тек пажљивим испитивањем контекста у којем су употребљене увредљиве речи, може да се направи смислена разлика између шокантног и увредљивог језика, али који је заштићен чл. 10 Конвенције, и оног који се не може толерисати у демократском друштву“ (овде §69; моје истицање).
Ad 2. Други услов тиче се намере изјаве (овде §65), где је, по Суду, од одлучујућег значаја „да ли текст, и поред својих заразних речи, (не)охрабрује на употребу насиља“, што је „есенцијални фактор у разматрању“ (овде §36). У чланку, дакле, морају бити јасно идентификована она места у којима се публика „охрабрује на употребу насиља“, уколико се он жели подвргнути ограничењима, у супротном овај услов не сматра се испуњеним.
Ad 3. Трећи услов, према мишљењу Суда, тиче се социјалног контекста, који је морао да буде такав „да је општа безбедносна ситуација у том крају била напета, или да је било сукоба или нереда, или да су постојале (…) било које друге посебне околности у којима би дотичне изјаве могле произвести непосредне незаконите радње“ (imminent unlawful actions), укључив и „изложеност стварним претњама физичким насиљем“ (овде §78).
Димитријевићев текст можда је увредио чланове неке групе, али да би његова слобода изражавања била ограничена, тај текст је морао, осим увређености НВО Да се зна (услов 1) да садржи и позиве на насиље (услов 2), и, уз то, да је објављен у експлозивној друштвеној атмосфери, када он реално може да узрокује акте насиља (услов 3). Димитријевић ни експлицитно ни имплицитно није позивао на насиље (услов 2) – то, уосталом, кажу и сами тужитељи будући да се, подучени од Поверенице, позивају на случај Вајделанд. Али, првостепени суд је јасно уочио смисао Вајделанд-изузетка: он подразумева затворену публику, а код Димитријевића тога на делу није било.
Или да то јасно кажемо нашим НВО тоталитаристима: „Да, Димитријевић на свом сајту може, ма колико то тешко било прихватљиво ауторитарном уму, да пише и објављује буквално шта му падне на памет и дословно шта год пожели, само ако у напетим друштвеним околностима (услов 3) не позива на насиље (услов 2)“.
А што се тиче услова 3, можемо се запитати о каквој се „екплозивној“ атмосфери може говорити у Србији данас, барем када је реч о ЛГБТ питању, ако знамо да се од 2014. уредно и без изгреда одржавају геј параде, као и то да је отворено геј политичарка 2016. постала најпре министарка, а већ 2017. и премијерка српске владе? И каква је то, уопште, „угрожена група“ чија је чланица ни мање ни више него на врху извршне власти?
Европски суд за људска права, такође, јасно каже да ако је реч о „тексту који је аналитичке природе и који не садржи ниједан одломак који би могао бити описан као позив на насиље“, а „без обзира колико је непријатан и неприхватљив“ за било кога – постоји „право јавности да буде информисана на другачији начин о ситуацији“ (овде §52). Суд сматра да „када је реч о чл. 10. ст. 2 Конвенције, има врло мало простора за ограничавање слободе говора када су у питању политички говор или дебата о питањима која су од јавног интереса“ (овде 58).
Димитријевићеви чланци били су управо то – аналитичке расправе о питањима од општег значаја, без позивања на насиље, те они апсолутно не смеју бити основ за било какав судски прогон – а судски прогон увек је и државни прогон.
Терет Владин, терет наш
Запрепастио сам се када сам видео како НВО Да се зна од Димитријевића, само за састављање последње тужбе против њега, тражи да јој још и исплати 60.000 динара. А цела та тужба школски је пример апела против слободе мишљења. Димитријевић ће, дакле, још имати и да новачно награди своје тужитеље што му ускраћују слободу да убудуће  пише и говори оно што мисли о ЛГБТ питању?!
Сама идеја да ће Димитријевићу ем бити узета слобода говора, ем ће за то још морати и да плати, баш звучи некако перверзно. Али, Димитријевић сада ратује за све нас. Изгуби ли, и ми долазимо на ред.
Већ сама чињеница да је читалац овај текст прочитао до овог места, охрабрујућа је. И то је део отпора, и то је део помоћи. Ово је као у филму – појединац против система. А ми, ево, помажемо: ја који сам ово написао, сајт који је ово објавио, ви који сте ово прочитали… Помоћи ћемо и друго, кад затреба.
А Владе ће и даље ћутке подносити да га НВО активисти туже, Повереница опомиње, а суд позива на саслушање… Вући ће ону торбу с књигама од Чачка до Београда, и назад… Молиће се за све нас, за цео свет, чак и за своје непријатеље… Али, колико год га кињили, свагда ће, тихо и чврсто, остати при свом: „Ипак је неприродна“!
... (Искра, 06. 07. 2021)

Волим људе али не знам шта ћу с њима, што рече Меша Селимовић. 

Волим људе али не знам шта ћу с њима, што рече Меша Селимовић. 

Ма колико чудно то било, увреду често изазива наша подозривост. Сами измишљамо нешто што почиње да нас вређа у односу на наше ближње. И чак смо малу несмотреност ближњег у стању да надувамо до невероватних димензија.
Зато најбоље правило овде може бити да не дозвољавамо свом срцу уопште да се вређа, да пређемо преко личне увреде и идемо у животу даље, поставши у нечему паметнији, у нечему опрезнији, а у начему снисходљивији према ближњима.

Увреда увек представља изневеравање извесних нада. Надали смо се да ће нас неко схватити, да ће нам помоћи или опростити, али се то није десило. Сматрали смо да ће нам други човек изаћи у сусрет, али се он уместо тога окренуо од нас или нас је сурово одгурнуо. Нада је срушена и уместо ње се појавила увреда.
Ма колико чудно било, човек који крије увреду у себи, сам себи наноси патњу. Наизглед, мучи се због потпуно објективног угњетавања од стране других, али га заправо муче сопствене мисли и осећања. Како је једном тачно приметио светитељ Игњатије (Брјанчанинов), човек не пати највише због непријатности које су му се десиле, већ због тога што их изнова доживљава у себи. Развијајући ову мисао додаћемо да прежвакавајући у себи увреде, сами себе разједамо.
Има још једна занимљива појава. Наизглед, наше увреде нас одвајају од људи који су нам нанели зло. У ствари, свака увреда нас и даље повезује с оном неправедношћу или штетом коју нам је нанео онај ко нас је увредио. Због тога што човек који је унутрашње слободан у свом срцу више не крије увреде – он је слободан и миран – док је онај ко се потчинио увредама унутрашње окован, притискају га и муче његове жалосне успомене, утисци и неправедност коју је претрпео. Како овакав човек може бити срећан?
 
Ако извучемо закључак из онога што смо рекли, осећај увреде у извесном смислу представља веома прецизан критеријум, кључни показатељ тога колико у свом животу остварујемо Јеванђеље. Уколико наше мисли у негодовању кипе од увреда на некога, уколико се за време разговора с пријатељима и блиским људима све време жалимо на некога то значи да је наше срце превише размажено, тражимо да нам други увек угађају, али притом уопште не подозревамо да смо сами далеко од Христа, Који у целом Свом животу пуном мука ниједном никога није увредио.
Валериј Духањин

Човек је део природе, материјалног. А циљ свега материјалног и живог од прве ћелије па до сада је борба за живот, за постојањем. Глад за животом и непрестано и  бежање од смрти. Оно што називаш канцерогеним нагоном је узалудни покушај пале природе да победи смрт, начин да се задобије вечни живот који јој је намењен али без Бога. Али ипак, парадоксално, начин који је Бог, у Својој икономији, благословио. Бар док не дође Помазаник и коначно однесе победу над смрћу. И као што рече Господ „Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да укинем него да испуним“, не укида ни ову заповест. Само јој даје нови смисао. И даје нам пут којим се заиста побеђује смрт.  Зато и каже "ко може", а не "морате" јер не спасава сам по себи ни целибат ни кућа пуна деце. Само нам, као и свети Павле указује на лакши начин корачања тим путем. Али не дерогира , већ благослови и освећује и један и други начин .
Зато би закључак пре био:
А анти наталисти су скроз друга прича. Разлика у односу на хришћански целибат је као небо и земља. Они потпуно одричу могућност победе над смрћу и беже од било какве борбе и подвига. И правдају своју лењост и малодушност тобожњом бригом о будућности свих новорођених на свету. Као слуга из приче о талантима кад каже: "господару, знао сам да си тврд човек, жањеш где ниси посејао, и скупљаш где ниси вејао; побојах се, одох и сакрих твој талант у земљу; види, имаш своје".

Човек је део природе, материјалног. А циљ свега материјалног и живог од прве ћелије па до сада је борба за живот, за постојањем. Глад за животом и непрестано и  бежање од смрти. Оно што називаш канцерогеним нагоном је узалудни покушај пале природе да победи смрт, начин да се задобије вечни живот који јој је намењен али без Бога. Али ипак, парадоксално, начин који је Бог, у Својој икономији, благословио. Бар док не дође Помазаник и коначно однесе победу над смрћу. И као што рече Господ „Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Пророке: нисам дошао да укинем него да испуним“, не укида ни ову заповест. Само јој даје нови смисао. И даје нам пут којим се заиста побеђује смрт.  Зато и каже "ко може", а не "морате" јер не спасава сам по себи ни целибат ни кућа пуна деце. Само нам, као и свети Павле указује на лакши начин корачања тим путем. Али не дерогира , већ благослови и освећује и један и други начин .
Зато би закључак пре био:
А анти наталисти су скроз друга прича. Разлика у односу на хришћански целибат је као небо и земља. Они потпуно одричу могућност победе над смрћу и беже од било какве борбе и подвига. И правдају своју лењост и малодушност тобожњом бригом о будућности свих новорођених на свету. Као слуга из приче о талантима кад каже: "господару, знао сам да си тврд човек, жањеш где ниси посејао, и скупљаш где ниси вејао; побојах се, одох и сакрих твој талант у земљу; види, имаш своје".

Кинеска фабрика, са кинеским радницима, чија радна места Србија субвенционише, и уз то загађује природну средину у Србији.
Ко од ње има користи, осим корумпираних чиновника?
Иначе у Србији послује Кинеска банка, чији је сајт на кинеском. Има је у списку банака на сајту НБС. Банка која послује у Србији, ал нема намеру да има клијенте који не разумеју кинески!?

Aha... znali su... problem je što autor teksta malo zna, a još gore rezonuje...
 
Minimum od 2014. godine znamo da respiratorne infekcije imaju uticaja na kardiovaskularni sistem.
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3972975/
Iz 2014. je ovaj rad ali ni u njemu se ne navodi to kao "šokantno saznanje"...
 
Da, samo je ključna stvar pitanje mere tj. količne/broja spike proteina koji se ubaci u organizam vakcinacijom, naspram količine/broja spike proteina koji nastane kod obolelih kovidom.
Inače, ama baš svaki lek je takav i ne samo lek nego ama baš sve... apsolutno sve na ovom svetu je toksično, zavisno od količne. Postoji količina vode koju ako popiješ - umrećeš. 
Priča o tome da je nešto štetno i opasno bez razmatranja količine je retardirana uvek, a naročito kada tvrdiš da je opasnija od nečega drugog...
 
Ovo je "jasno" samo ako se ne uzmu u obzir količine.
 
Komparacija je u redu ako je zaključak da je šteta veća od koristi (jer ne znamo da li je štetno)? 
 
Ti farmako-lobisti su izgleda neviđeni debili-šeprtlje i apsolutni savršeno organizovani genijalci istovremeno... 
Ili moooooždaaaaaaa ljudi poput autora teksta zapravo fantaziraju o tom zaverama i tajnim ciljevima koji uporno fejluju...
 
Hmmm... jedino mesto gde se vakcine pominju u studiji je:
We conclude that the spike protein may have pathological effects directly, without being taken up by cells. This provides further evidence that targeting it directly, whether via vaccines or antibodies, is likely to be of therapeutic benefit.

 
Još samo da nađe neku studiju koja to tvrdi... naročito bizarne šarlatanske ideje o tome kako unošenje nečeg direktno u nepripremljen  krvotok, pravi poseban problem jer je to neočekivano za organizam... kao da postoji pripremljen krvotok za s-protein i očekivanja organizma povodom s-proteina...
 
To ova studija "indirektno pokazuje" samo onima koji fantaziraju da virus inače iz respiratornog trakta ne uđe u krv...
 
Da, samo što se virus raširi na milijarde komada pre nego što organizam započne borbu sa istim, dok vakcina koristi mali broj komada uz adjuvans koji pomaže organizmu da ga brzo prepozna kao patogen...
Zato nus-pojave vakcine osetiš veoma brzo i brzo prođu, dok virus inkubira (razmnožava se u tebi bez da organizam to primećuje) i do 14 dana i nakon toga borba sa njim traje duže vreme.
Zato je pretnja od endotelitisa i hiperkoagulacije usled virusa neuporedivo veća nego od vakcine.
 
... osim sasvim očiglednog objašnjenja - nevakcinisani prenose virus u daleko većoj meri od vakcinisanih, oboljevaju u daleko većoj meri, umiru u daleko većoj meri, opterećuju zdravstveni sistem u daleko većoj meri... to je već potvrđeno brojnim studijama...
Kovid pasošima se ne diskriminišu nevakcinisani jer će moći da rade isto što i sad - moći će da putuju uz negativan PCR test... tim pasošima se nagrađuju vakcinisani tako da ne moraju radi putovanja da rade PCR test, jer su se vakcinisali... i to je sasvim korektna nagrada za to što su učestvovali u pokušaju stvranja gore pomenute barijere...
 
Jel neko razumeo šta je autor ovde hteo da kaže?
 
Opet, samo ako se ignoriše količina s-proteina potrebna da napravi ozbiljan vaskularno-hematološki problem u organizmu.
 
Ovde se opet izgubio u svojim kontradiktornim idejama ili ja nešto ne razumem? Kako dođe do istovremene eradikacije neposlušnih i eugenske selekcije poslušnih? Valjda je samo jedno od ta dva tačno?
 
Ako dobro razumem, ispada da su planovi ovih neimenovanih trapavo-snalažljivih glupo-genijalnih zlih vladara iz senke ti da nateraju čovečanstvo da zdravo živi? 
 
Jok... ideje koje jesu javno prezentovane kao Veliki Reset nemaju ama baš nikakve dodirne tačke sa pandemijom, osim u delu koji se odnosi na javne subvencije (koje su uzrokovane ekonomskom krizom koja je uzrokovana pandemijom) gde sposobno-nesposobni vladari iz senke pokušavaju da nagovore vlade da subvencije vežu za investicije u green tehnologije ali im to uglavnom ne uspeva tj. eventualno im uspeva u prilično niskom procentu ukupnih subvencija... na primer, kod nas ni jedna od subvencija nije bila vezana za to...
 
U pitanju su ideje o rešavanju problema koje se vrte već decenijama - nejednakost, gramzivost korporacija, globalno zagrevanje, zagađenje, održivi razvoj... ništa spektakularno novo niti relevantno iz aspekta ovog teksta... ali Veliki Reset zvuči baš zaverološki... pa se zaverolozi lože...
 
Odgovor je prilično jednostavan i očigledan - cilj masovne imunizacije je zaustavljanje pandemije i u zemljama koje su ostvarile masovnu imunizaciju već se vidi da se taj cilj postiže...
Sada se ne zna da vakcine predstavljaju veliki vaskularno-hematološki rizik... virus nesporno predstavlja daleko veći upravo iz razloga zbog kojih autor teksta smatra da su vakcine rizične... ako s-protein u organizmu predstavlja veliki "vaskularno-hematološki" rizik, vakcinacija je najbolji način drastičnog smanjivanja tog rizika... jer što više vakcinisanih, to manje s-proteina u organizmima ljudi...
Ovde naravno tvrdi da je pretpostavljeni rizik veći od pretpostavljene koristi iako je prethodno tvrdio da su "dugoročni efekti i posledice nepoznati da bi smeli praviti takve komparacije"... 
 
Da bre... kako se samo usuđuju da vakcinišu šišmiše protiv besnila! A nisu ni pitali šišmiše za saglasnost... niti su autora pitali za saglasnost da vakcinišu šišmiše protiv besnila.... ccccc... sram ih bilo...
 
Iz istog razloga što su ukinuli slobodu izbora da imaš/nemaš kočnice na automobilu? Zato što sloboda uvek ide do trenutka kada ugrožavaš druge ljude?
 
Dobro je da bar zna...
ali...
 
Moram da priznam da nisam upoznat... gde bih mogao da se upoznam sa takvim svedočenjima?
 
Nije. Bilo bi čudno za bilo koju nauku kada bi naučnici temeljno proveravali baš svaku hipotezu. Takođe, nezgodno je i za objavljivanje... ako napraviš istraživanje o tome da li Deda Mraz živi na Severnom polu, pa naravno ne nađeš dokaze da živi, teško da ćeš naći nekog ko hoće da objavi rezultate...
Prilično mi je neverovatno da baš niko nije ni pogledao izdah ili izlučevine vakcinisanih... pre će biti da nije našao bilo šta vredno objavljivanja...
 
Pre svega, citirana studija se ne bavi "nesavršenim vakcinama" onako kako ih je autor ovde definisao u skladu sa svojim šarlatanskim idejama ( nedovoljno ispitane, zasnovane na eksperimentalnim tehnologijama, novim sastojcima), već se odnosi na "leaky" vakcine - one koje štite zaraženog od smrti, ali ne sprečavaju savršeno dalji prenos virusa.... u bukvalnom prevodu "vakcine koje cure"... kao što lepo u studiji piše: "Vaccines that keep hosts alive but still allow transmission"...
Takođe, autori studije sami priznaju i to prilično eksplicitno da nisu demonstrirali da vakcina utiče na evoluciju, menjaje virulentnosti i činjenje patogena opasnijim i nepredvidivim... u celom pasusu zaključka koji počinje sa:
"Our data do not demonstrate that vaccination was responsible for the evolution of hyperpathogenic strains of MDV, and we may never know for sure why they evolved in the first place. Clearly, many potentially relevant ecological pressures on virulence have changed with the intensification of the poultry industry."
Tačno je (i očekivano) ono što pokazuje studija koju Abaza navodi - prirodna selekcija eliminiše najopasnije patogene jer virus bolje može da se širi ako pacijent preživi, nego ako umre i stoga kod virusa kao što je MDV gde preko 90% zaraženih umre, ako imaš vakcinu koja zaraženog sprečava da umre, a ne sprečava ga da dalje prenese virus, to vodi do većeg sheding-a virusa na individualnom nivou tog jednog već zaraženog... iz prostog razloga što mrtvo pile ne prenosi virus, a živo zaraženo pile ga prenosi...
Samo autor ne objašnjava svojim čitaocima ovu studiju ovako detaljno da se ne vidi jedan od zlih motiva pojedinih antivakcera kada se pozivaju na ovakve studije - hajde da pustimo da gomila ljudi nepotrebno pomre, da slučajno virus ne mutira tako da ozbiljno ugrožava i nas, nema veze što vakcina eliminiše 99% takve bolesti, pošto sam ja debil koji neće da se vakciniše, mutacija virusa me više plaši...
Međutim, postoji ozbiljniji problem za pobornike ove teze, tj. sreća za čovečanstvo, a to je da odavno znamo da i pored svega navedenog vakcine imaju pozitivan efekat, zato što za razliku od antivakcera, niko nije toliko retardiran da to posmatra na individualnom nivou... da, ako zaraženo pile ima veću šansu da preživi, ima veću šansu da dalje prenese Marekovu bolest, ALI ako je pile vakcinisano ima daleko manje šanse da uopšte bude zaraženo i zbog toga vakcine smanjuju broj zaraženih pilića za 99%, što je jasno navedeno u ovoj studiji, na koju se ona citirana poziva kao (izvor br. 19):
https://www.nature.com/articles/nrmicro1382.pdf
a koja kaže (boldiranje moje):
Box 2 | Marek’s disease vaccines — an open-ended success story Immunization against Marek’s disease (MD) was started in the late 1960s and first used avirulent Marek’s disease virus (MDV) or a virus very closely related to MDV, turkey herpesvirus 1 (HVT), which does not cause disease. Vaccination reduced the incidence of MD by 99% and presents a unique example of the successful application of a modified-live virus (MLV) vaccine against an extremely aggressive agent that can routinely causes >90% morbidity and mortality in susceptible, unvaccinated hosts. Because MDV strains are constantly evolving towards greater virulence in the face of vaccination, combination vaccines consisting of HVT and gallid herpesvirus type 3 or an attenuated MDV strain, CVI988-Rispens, are currently used.
---
Dakle, sasvim je nesporno da MDV evoluira ka zaraznijim varijantama ali je nesporno i da je vakcina smanjila pojavu MDV za 99%. Virus je zarazniji je ali ga ima 99 puta manje... i što je najbitnije - zaraženi ne umiru.
 
 

 
Iz napred priloženog više je nego jasno da je autor ovog teksta moron koji ne razume ni osnove onoga o čemu piše.
 
Ja ne znam na šta misli... ne znam kojom "logikom" iz prvog dela rečenice dolazi do zaključka iz drugog dela.
Ako je neko razumeo tu "logiku" molim da mi objasni.
 
Budimo realni, prihvatimo da postoji nešto što nisam ni pokušao da demonstriram da postoji?
Nije uopšte teško prihvatiti činjenicu da zločinci vole da prikriju tragove svojih zločina, samo iz te činjenice ne sledi da možeš da zamisliš/izmisliš i zločin i zločinca i tragove i da tvoja fantazija predstavlja realnost samo zato što pravi zločinci vole da prikriju prave tragove svojih pravih zločina... logika ne funkcioniše tako...
 
Ako je to poenta teksta, onda tekst ozbiljno fejluje... ne samo što ne razjašnjava ko su ti oni, niti razjašnjava kakve su njihove agende, pa samim tim ne pokazuje da misteriozni oni planski, svesno i sa namerom, guraju čovečanstvo prema ostvarenju svojih agendi.
 
Suvi genije...
 

А ко су тачно ти аутошовинисти?
Стандардне самопроглашене перјанице европејизма и демократије -  као што су Чеда, Чанак, Драшковић и слични - уз које најчешће иде тај епитет су одавно уз Вучића. Пишу му хвалоспеве и покушавају на све начине да добију део колача. Чомићка је учествовала у растурању сопствене странке (ДС) да би упала у власт.
Сам Вучић трчи код Меркелове и у Брисел по мишљење, сви се ваљда сећају како се хвалио да је спавао на поду за време бриселских преговора о Косову. Стално му долазе дипломате из Брисела и он се стално буса европским путем и перспективом Србије. Сваке године отвори по неки дебело субвенционисани sweatshop где то предствља како врхунац успеха.
Па ме чисто занима ко су ти фантомски другосрбијански аутошовинисти који постоје данас у Србији, а који су против Вучића?

Овај је одавно прешишао све поменуте, укључујући и Слобу, по апсолутној власти коју држи у рукама. Можда једино може још да се пореди са Титом, али мислим да је и њега превазишао. Ако због ничег другог, онда због гомиле тешких кривичних дела и афера - међу којима су и са смртним исходом - за које су одговорни он и његова власт.
А оно што људи не капирају баш најбоље је да ако имаш аутократски систем у коме је сва власт искључиво концентрисана у рукама једног човека, и његову странку која је по броју чланова у односу на укупну популацију убедљиво у врху у свету, када тај оде из овог или оног разлога људи ће тражити новог таквог да би могли да наставе да живе као што су научили: било шта у животу иде преко странке. И довољно је да овакав влада довољно дуго да би зацементирао било какву шансу за суштинску промену власти и система наредних не година, него деценија.

Vaskrs

Bog nas voli duže, Vučić voli više...9000 metara bla bla bla .