Volim_Sina_Bozjeg

Види, за оно речено пре овога се слажем.
Ипак, ово балансирање са "логосима твари" (старогрчки многобожачки концепт) крај живог и вечног Логоса КРОЗ КОГА је све постало остаје мени нејасно, врло могуће због моје ограничености.
@Александар Милојков Можеш ли овај Миланов став мало растумачити за нас невичне тријадолошким урањањима.? Мени ово не звучи баш исправно...

Због нагомиланих проблема у епархијама СПЦ у САД, било је плснирано да патријарх са комплетним Синодом током октобра посети ту земљу. Дуже време већ при Синоду је радила Комисија за питања организације СПЦ у САД, упоредо су примане притужбе верника из више парохија.
Сами епископи из САД су у корист своје „одбране" пред Синодом, ангажовали адвокате, специјалисте за питања правног поретка, црквеног удруживања ( корпорација) у тој земљи.
И групе незадовољних верника, посебно из Њујорка, су ангажовали своје адвокате.
Претходна збивања са усвајањем, па потом поништавањем, у присуству Блаженопочившег патријарха Иринеја, „Устава српских православних епархија у САД", држим да су заинтересованим читаоцима Поука позната.
Ових дана, званично од јуче, је у току састанак чланова Синода под председништвом Патријарха, са епископима из САД.
Како у данашњем Блицу пише Слађана Вукашиновић ( позивам се на материјал из прес клипинга, чланак још није доступан на интернету) најпре су усаглашене три тачке дневног реда.
То су:
1. Стање на БогФакултету у Либертивилу,
2. Једночлане ( сачињене од одговарајућег епископа) корпорације за управљање епархијском имовином, које је одлуком и Црквено народног Сабора у Клирвотеру прошле године, и одлуком редовног заседања СвАрхСабора у мају ове године требало укинути и наћи модел саобразан природи и потребама црквене мисије у САД, упоредној пракси других цркава итд,
и
3. Проблеми у њурошкој парохији, са даљим постојањем Привременог повереништва које руководи обновом Цркве Светог Саве на Менхетну и које је, наводно, довело до енормног увећања трошкова за досадашње радове. У том контексту говориће се и о најављеној тужби парохијана против вл Иринеја Добријевића, која би могла да доведе до великих финансијских проблема, о моралним да се не говори.
Саопштење о исходу састанка очекује се касно у петак или у суботу.
По наводима Блица постигнута је сагласност о озбиљнијем финансирању, кадровском јачању и обнови лиценце за рад Богословског факултета у Либертивилу. То је уједно била и „најлакша" тачка дневног реда.
Данас се расправља о „једночланим корпорацијама". Патријарх се труди да се у разговору сви осећају угодно и равноправно. Синоћ на вечери патријарх је охрабривао тражење конструктивног решења, наглашавајући:„ Ми смо једно..." Ипак, како наводи новинарка Блица, синодалци су претежног мишљења да су њихове колеге својим поступцима у Америци заслужили суспензију.
Највише правног материјала стекло се о њујоршком случају и мисли се да је могуће решење да се њујоршка парохија изузме из јурисдикције еп Иринеја Добријевића, и потчини на привремено управљање патријарху.
Додајем, да такав случај не би био преседан, раније је примењиван у Берлину и Бечу.

@Тражитељ A zasto smeh i zabava u granicama i ponekad nisu duhovni?

Koji je ovo demantij po redu naseg vladike? 
Ja verujem da nisu pricali o ustrojstvu SPC ali da je mlada dama u zanosu reci koje je cula od vladike pomislila tako nesto,, vladika stalno dolazi u poziciju da mora demantovati vesti koje se ticu njegovog razgovora sa nekim ili saopstenja. 
Ne znam sta da mislim, nas je pa nam je blizak ali stvarno je problematicno to malo.

opet se ovaj svadja.

@Тражитељ A zasto smeh i zabava u granicama i ponekad nisu duhovni?

@Тражитељ A zasto smeh i zabava u granicama i ponekad nisu duhovni?

Састану се тајно падре и Рођо, и иде разговор:
Падре: Аман чп'че, што ме нападаш стално ја се молим за тебе овога ми крста (прекрсти се)
Рођо: Ти се не знаш прекрстити, не стежеш јако 3 прста и не дотичеш чело...

 

ПС: Знаш како ја то гледам Рођо? Требало је отићи из недођије одоздо из ЦГ, па се школовати...аааааман, па он је подстанар 35 година или ту негде. Знаш ли ти, Роде, која је то жртва. Па за цркавицу ђаконовати, па се потуцати по Италији, учити туђ'језик, децу 'ранити, школовати се, подстанар, служити, па занатлијати да који евро убијеш...а све о Цркви, уз Цкрву...е сад...језичав, грешан, сујетан...па добро...стоји...али што видиш све ружно?
Ја да му судим подарио би му Рај, а ја немам љубав нити сам сам Љубав...у Ружици се то догађало, догађаће се и без њега...није он толики колац да то не зна...износи своје одушевљење жив(Љ)и доживљај Цркве....не треба ту гледати ружне ствари...

Kako sam srećan kad pročitam nešto ovako.

Kako sam srećan kad pročitam nešto ovako.

Алелуја! Напокон да почнеш да се шалиш. Одох до патријаршије, као што рекох, али после и до Ржице па ћу поново очитати молитву за тебе. Напредујеш. - Прекјуче сам очитао за црквењака, јуче стао на ноге и ушао у олтар. Његова жена, која ради у цркви, опет тражила да се помолим јер види да "ради".  
Не шалим се, очитаћу ти. 

Аман, човече, ако Златоусти не зна за Богородицу, шта се иживљаваш над нама?
Вређао ју је?

Лагао Сисоје или Црква која га је прогласила светим!  Ја не лажем, као ни Ис кад је рекао: Не присиљавајте ме да лажем. 
Нема епитимије за хвалисавост. Ерго, грешиш. 
Доћи ћеш ти да ти читам над Петком молитву. 
 

Па хајде онда овако - падре Ђуровић није преподобни монах у келији који ће непрекидно коленопреклоно, уз благоглагољање Господу "на увце", проводити време између молитава за лаос.
Виђао сам разних попова. Са медом на устима а жуч им је била у чаши. Смотаних као сајле а молитва им чиста као снег. Распуштених и помало огрезлих у алкохол који су ми дали неке од понајбољих животних поука јер је био лични додир душа. Немарних за свој позив, а на литургији (кад служе) из олтара ме бије онај прави Страх Божији...
Чудо је све то...
Многи мени нису одговарали, но брату, сестри, мојој духовно распуштеној фамилији или комшији неким чудом јесу...
Немој га укалупљивати у свој калуп. Такав какав је треба некима. Ако се испостави - многима, како ћемо пред Господа?
"Своме Господару он стоји или пада, али ће стајати - јер је Бог моћан да га усправи".

Ни ја! 

Пророче, кажи ми кад ће ме поставити за владику?

Тако се и Исус кориговао: Некима је говорио: Не казујте никоме, а другима: Иди и кажи. 
Ја сам, брате, у миру са собом. Знам да ћу се дружити са светима, јер се и овде дружим са њима. Не радим други посао. Или се молим свецима, или пишем о њима, или их сликам. Не бавим се спортом као владика Григорије, јер за то немам времена. Будим се ноћу и молим за људе за које "видим" да су у проблему. 
Трша лимар, мој парохијанин из Сд је имао корону и 3 пута је завршио у болници, а за њега сам се из Рима молио да не умре од короне. Ништа пак нисам знао за то што је пролазио. Сада ми је рекао и захвалио што сам се молио за њега. Од њега узимам редовно ракије за попове, владике и драге ми особе, јер су првокласне. Он је био наш донатор за разне прославе у Сд, али и за мене је дао барем 1.000 литара што ракије, што вина. Ја сада од њега купујем око 10 литара ракије месечно, јер ми је ракија омиљен поклон. Хтео је и даље да ми дарује, али сам му казао да не треба да се свађамо. 
Преко Духа Светога сви смо повезани. Постојимо на тој матрици и захваљујући томе и васкрснућемо по одласку из овог света, макар нас дали зверима, самлели и спалили и прах бацили у реку, као што је урадио "просвећени" Марко Аурелије са бечким мученицима. Зато знамо шта се дешава са нама драгим особама. Зато је грех и мислити нешто лоше о ближњима. Камоли радити! Зато, трећи пут да поновим, мора да се молимо једни за друге. 
Ја се молим, а Павле Рак прави и метаније, иако је 20 година старији од мене. Пренеразио ме је са тим казивањем скоро, јер је опет отишао на Атос да буде тамо неко време. Захвалан сам њему, мојој ташти, мајци, игуману Пимену и небројенима који се моле за нас. И зато, брате, не можеш да грешиш. Ограђен си молитвама свих ових анђела. Наравно, све оно што је људско и чинимо, а то спада у оно 70 пута 7 опростити, јер се отписује на људску глупост, али од озбиљног греха си заштићен. Хвалисавост пак спада у безазлене грехе   

Опет стичеш утисак, а ја звучим као дрвени адвокат.
Зашто стално инсистираш на формализму називања светих СВЕТИМ испред имена, као да ће их неко - ко их лично често призива - обесветити ако у конверзацији са Родољубом тако не назива? Мени то звучи веома присно, јер ако читаш св. Оце, цитираш их, иконопишеш и призиваш у молитви, онда често изостављаш то "свети", нарочито ако их више одједном набрајаш, али и ако га често помињеш. И ја често кажем "апостол Павле" без оног "свети", па и Руси често Пресветој кажу наша Мајчица, ми у личној молитви често кажемо "Владичице моја, помози", итд, исл...
И онда кад инсистираш на формализму код неформалног црногорца, добијеш "црногорску антитезу" па се после качите и око тога... Волите обојица да се прегањате "више него `леба да једете".
Може то и лепше, него понос, инат, пркос, шта ли...

Слава Богу. А теби хвала на разумности у речима да "можда јесте" јер онда није да "сигурно није".
Својевремено кад сам добијао поуке (као млад вероучитељ) од тадашњег најшколованијег и најмногодетнијег свештеника у нас (до данас му је један син свештеник, један ђакон...) рече ми да, ако ћемо већ једном давати одговор за оно што чинимо, боље нам је давати одговор за благост него за строгост. "Каквим судом судиш..." Од тада се трудим да будем благ па иако неко можда и не би заслужио, јер ваља мени заслужити. Ово пишем теби јер знам да си, иако пуно пута "заједљив", уједно и благоразуман и умеш и чути другога, проучити подробно и тек онда "одрезати". Ето, ако разумеш шта велим...
Ово је, верујем, и одговор на оно друго питање...

Ја се иначе молим несветим људима, који су уз то и мртви.

Нешто ниси разумео јер сам синтетички писао. На памети сам имао 2 случаја. Једна жена се молила за свог оца, коме, гле, и име упамтих - Јаков. Први пут кад је дошла на молитву, "знао" сам да Јаков иде Господу. Дошла је и други пут, и тада нисам имао никакве сумње да  ће се Јаков преставити. Али јој ништа нисам рекао. Када је дошла по смрти оца, онда сам јој говорио о животу и смрти и утешио је. И она је благодарна отишла из капеле. Није изгубила веру.
Другу жену сам видео у СББ (није пошта, јер сам то написао комодитета ради, јер не знам како се зове ова телевизија коју сам увео и почео да плаћем), знао сам да је однекуд знам, и она пред свима рече да се захваљује јер се исцелио неко од њених. Такође сам "знао" да ће та особа да се коварне и живи. 
Наш "посао" ни најмање није лак, јер мораш да се молиш за непознате особе, а дођу ти растројени људи, људи са радошу или болом, страховима, видиш разбијене породице и велику муку. Све то треба  преживети и носити. Зато благодарим Господу који их вади из беде. Молим се за душевно и телесно здравље људи, да их Господ просветли и огради светим анђелима. И сваки дан ми људи захваљују на Божијем дару. 
Скоро сретох Петка у Бг, а нисмо се видели 20 година. Био сам му парох у Сд. Његова мајка ме је водила код једне жене која је имала рак плућа, да јој прочитам да умре. Она ми открила груди и видело се како је рак једе изнутра. Ране на површини, смрад загушујући. Наравно да је умрла одмах. После ме је звала да малом Душану читам за оздрављење, јер је имао леукемију, а дете је било вршњак мог најстаријег сина. Причестио сам га и рекао им да се не брину. И сада  сам га видео у Бг јер је дошао да покупи свог оца. Како, дакле, да се не радујем детету кога сада видим као одраслог човека? 
Ово је мој живот ("посао") и сведочим колико су велика дела Господња. Већ сам рекао да не верујем у чуда, него да знам за њих јер их свакодневно видим. Би ми смешан мој помоћник пре неколико дана кад је узео да уписује у телефон сведочанства људи који долазе да заблагодаре. 
Рекао сам ти да сам те поменуо над Петком. Исто сам урадио и за Змаја који је био на издисају од короне, а скинули су га из болнице сутра ујутро. Иако је он пре писао против мене и компликовао ми живот са безумном причом да ме је Вартоломеј тајно рашчинио, и то тако да ни ја не знам! Он је тада одрађивао шта му је било у агенди јер припада реду витезова који су под Фанаром. Но, његово исцелење коинцидира са мојом молитвом и праштањем. Остао је тврдоглави магарац, али шта да се ради. Ни ти ниси бољи!   

А ти си, наравно, као велики циник, успео да извучеш једну реченицу из целог текста и протумачиш како се теби свиђа, цинично. 
Пре тога стоји: 
Очигледно да је контекст реченице - и молитва и захвалност Богу. Само ти овде можеш видети захвалност попу...
А ако човек упути захвалност свештенику што је учествовао својим чинодејством у том чуду - шта је ту неправославно? Ја мом свештенику увек захваљујем када ми се такво што догоди. и његова љубав је учествовала у том Божијем делу.
Наопако какав си постао због личних анимозитета...

Морам да кажем да ми је жао што неки нису са мном у светилишту да би видели шта се дешава. Уредно долазе особе које преплаве осећања и плачу на чудима која су им се десила. То је за нас тактилно, пипамо ствари, чуда. - Наравно да имамо и смрти, што је нормално. Јер нема човека да се родио а да није умро. Чуда су пак знамења, указатељи да и поред закона смрти има оно што нам гарантује живот. Што рече Исус: Ако неко и умре, неће видети смрти ако верује у мене. 
Молите се за људе. И кад се молите знате шта ће бити. Ако се молите. Тако ми би жао за једног Јакова, али нисам рекао његовој ћерки ништа. Јер је плакала. Тек после сам јој рекао нешто што би је утешило. И она је прихватила да се и поред смрти моли Господу Богу.  И то је једнако чудо као и оно које бива када плачу и захваљују за исцељења. Сретнем особу у пошти која благодари. То је живот. Срели смо се тамо, а она ме препознала и захвалила. То је живот, да поновим. 
Имате "По вери твојој ти бива", и то је тачно. Ја бих се први тога одрекао, јер не верујем у своју веру. Нажалост, немам тај луксуз да се одрекнем своје вере. Као ни они који долазе код мене. Али сасвим јасно видим да свакоме по вери бива. Ко отврори своје срце. Али сваку ту особу загрлим. И тада се дешава и потврђује чудо.   

Размишљам. Ако Србија буде нестабилна, како ће проћи Српска на коју кидишу? Шта са Србима у Црној Гори, шта са Косовом и Метохијом?