Јанко

Надам се да долази време када ће и теолози схватити да ће морати, ако желе да се ухвате у коштац са савременим изазовима, почети да обраћају пажњу и проучавају (наравно уз теологију) и световне науке - не само философију као сродну већ и технику, медицину, биологију... Очигледан пример је прича о еволуцији, где се од стране људи у Цркви (свештенства, епископа као и многих лаика) само прикупљао протестантски талог тзв "научних доказа" а званична наука одбацивана "а приори" од стране истих.

Скидам капу за текст, расветљује неке дилеме свим странама. Ко има уши да чује...

@@Јанко,

 

Сада је легални Владика, а његова "каријера" јесте стварно невероватна. У сваком случају, допада ми се ово што је рекао- његов став је сасвим, по мом мишљењу, исправан. 

Наша мишљења су једно, а реалност друго. Имамо мишљења многих светих (видимо да су различита, од Св. Григорија до нашег блаженопочившег Патријарха Павла. Много више је ових других, који следују канонима). Имамо и каноне. Ја сам пре за држање канона док се не донесу други (а других донешених по том питању нема, осим да НЕ СМЕ). Ако ће свако по своме, то је онда својеврсна протестантизација... Ако је Св. Григорије чинио онако како је писао своме брату у Христу, то је његова слобода али и одговорност. Ја ту смелост немам, Таворску Светлост видео нисам...

Лазар Пухало је најбољи пример парадокса у којем се нашло Православље у Америци и Канади, са свим својим јурисдикцијама.
Ко има стрпљења да чита, нека чита: http://orthodoxwiki.org/Lazar_%28Puhalo%29_of_Ottawa
Рашчињени ђакон Руске заграничне цркве је 1980. рукоположен за "свештеника" у "Слободној српској цркви" (Новограчаничка митрополија). Након тога прелази код грчких старокалендараца ("Црква истинских православних хришћана Грчке") и постаје "архимандрит". Преласком под јурисдикцију "Миланског синода" постаје "Bishop of Vancouver". Одатле одлази 1996. у "Украјинску православну цркву - Кијевску патријаршију" и постаје "Archbishop of of Canada". Коначно, 2003. године је примљен у ОСА као пензионисани епископ са титулом Archbishop of Ottawa.
Уз Пухала, јурисдикцију је мењао и његов манастир. Ни једна промена није била са канонским отпустом.  Све у свему, 2 канонске и 4 неканонске јурисдикције (наранџасти називи) за мање од 25 година.

@ kirios1

Немој погрешно да схватиш, али у ових 5 питања показујеш да си слабо шта од овог текста прочитао/ла или схватио/ла. Отац лепо указује на исхитреност Грка са једне стране, али и на неоправдано догматизовање нечега што је у Цркви одувек било релативног карактера (календар). Нити је игде у канонима Јулијански уведен као обавезан (погледај одлуке 1.В.С. тамо се практично каже да ће Александријска Црква увек стражарити над тачношћу прорачуна и догађања. Ми данас обоготворавамо нетачност, но то се показује најмање битним, па зато о.Сава пре тачности апелује на САБОРНОСТ као далеко битнију....), нити је проблем код Грегоријанског 13 дана разлике, него начин рачунања Пасхалије. Не поводимо се за светом, већ треба да будемо доследни одлукама В.С. А Нови календар (ти под новим сматраш Грегоријански(ГК), а отац Новојулијански-Миланковићев(НЈ-М)) нема проблем са правилом 1.В.С, то је код Грегоријанског. Дакле, оно што у црквеном календару пише НОВИ (календар) није Г.К. него НЈ-М. Дакле, никад нећемо прећи на Грегоријански, него је циљ сви саборно-или Јулијански, или Миланковићев, какогод само да је саборно. О томе говори о.Сава. Е сад, коме је Јулијански Богом дат и нема да се мења-ту нема помоћи, али тај показује да није схватио ни одлуку 1.В.С. да Александринци воде рачуна о времену (јер су они тада били врх астрономије, што касније више није био случај), ни њен смисао...

"Сабор је донео одговарајуће одлуке како би се побољшало опште духовно стање у свим епархијама Српске Православне Цркве... 

Попуњене су две епархије, а остале, из важних практичних разлога, и даље имају на челу администраторе."

Волео бих да знам тај важан практичан разлог за нас у Жичкој Епархији да годину или више будемо без свог владике ко сирочићи, тј да се администрира...

Веома поучно. За српски рок и Дугме као државни пројекат се знало. Ипак, о почецима рока у свету и светској историји рока владики капа доле са моје стране.

Ипак јесте исто, јер многи читају и слушају Реч, а они који је заиста примају, примају самог Христа. Такви немају куд, него да затим похитају пред Чашу и наставе да се наслађују Оним кога тајанствено окусише...

"Свети Максим Исповедник ће рећи да само они који страдају ради Христа имају „покриће“ али ако тај домен пребацимо на малу децу која не знају ни ко су она а камоли Ко је Бог, видећемо да тај аргумент пада у воду."

Гледајући своју децу, потпуно сам уверен да, док су мали, они мнооого боље и истинитије сагледавају есхатолошку стварност и њима својственим језиком нам ту истину преносе. Можда не знају ко су они, али мислим да они целим бићем, а не умом, знају ко је Бог. Разумем твоју родитељску бол, али мислим да је овде мало прејако... Остало је за респект. Драго ми је да те овде опет читам...

Разумем погођеност браће ван Христа

Ја бих додао још једну ствар, наизглед у прилог њих.

Као вероучитељ, и сам се сусрећем са ситуацијом да се деца прекрсте на звук звона насред часа. Кад ми се пар колега пожалило и заједнички смо испитали ствар, дошли смо до следећег закључка: ученици који то углавном чине су они који не иду на веронауку (јер овде науче шта значи умно се прекрстити као и и поштовати туђу слободу-слободу професора да не верује-а час води он, па ако се он прекрсти може и ученик, а ако не-може се прекрстити и помолити у себи ако му је стало), и то чине недисциплиновани ради ометања часа, а под маском вере. Не кажем да је то било код дотичне девојчице, али желим да осветлим и другу страну медаље.

Ако, и нека је баш на трећи Никољдан, право са трпезе у Царство Небеско-како литургично!