Тихон

У време студија, деведесетих година прошлог века, најважнија литература на Филозофском факултету у Новом Саду, а везана за средњовековну српску историју је била Историја српског народа у издању Српске књижевне задруге. У другом тому наведене књиге, на странама 36 до 46 је обрађен Косовски бој. Тај део је написао Раде Михаљчић. Нигде се по имену, још мање по презимену, не помиње Обилић; једино у извештају Константина Философа у загради стоји име Милош. Превод је Лазара Мирковића; не знам да ли и у оригиналу на српскословенском стоји Милош. 
   Што се тиче горе наведених извора у вези са Милошем Обилићем, а видим да су узети са сајта 15/28. јуна, ко чита да разуме, поштења ради треба додати и следеће:
Што се тиче презимена Кобилић постоје разне приче. Он се најпре јавља као безимени јунак, а старији записи говоре само о атрибутима који су везани за овог великог јунака: „неки каурин“, „неко веома благородан“, „један проклети неверник“, „неки младић, храбар и лукав“, да би затим настале бројне варијанте његовог имена и презимена, које су се на крају искристалисале као Милош Кобилић или Милош Обилић.
  И још:
Да ли се звао Милош Обилић, Кобилић или Копилиц (тур. онај који зада ударац), у крајњем случају није толико важно. (Узето са истог сајта)
  Иначе, текст је написан као негодовање на арбанашко својатање српске историје.

Хвала вам, драги моји! Месецима већ водим љуту битку са бахатима. Ако вас занима мало детаљније прича, можете прочитати овде: 
Nastavnik iz Blaca digao glas: Nisam slepi poslušnik, branim čast struke! | Društvo i ekonomija | Direktno
DIREKTNO.RS Nisam uplašen, jer moje znanje, ljudske i profesionalne kvalitete ne mogu da mi uzmu. Za mene je... Свако добро од Господа вама и вашим најмилијима! Слава Богу за све! 

Разуме се.

Негде фебруара - марта месеца се ја сетим да би ваљало опрскати воће. Узмем црвено уље, зађем по башти, окупам и вишње, и трешње, и брескве, и нектарине, и кајсије...    И после пола сата падне киша. 
  Ипак, први пут после неколико година смо пробали брескве и нектарине. Сваке претходне године би их уништио смотавац. Ничим их нисам прскао, до копривом.
  Да, имамо и малине и купине, смокве и бадеме, лешнике и крушке. Малине и купине никад ничим не прскам, смокве су неуништиве, а јабуке и крушке сам гледао да буду неке отпорне аутохтоне сорте. Претпрошлог пролећа сам посадио и једну јапанску јабуку; прошле године је био један род, ове године ниједан.
  Иначе, сваке године полетно кренем: све лепо изгледа до негде јуна месеца - онда недостаје само Тарзан. Мало спласне што воља, што време, па после морам да наоштрим мачету. Но, лепо је кад одем у башту по воћни дезерт.
  Ово са освећеном водицом ћемо пробати догодине, ако Бог да.

Slava i cast nasim precima i svim dobrovoljcima iz drugih naroda koji su nesebicno ginuli da bi svi posle njih (i mi!) imali slobodu! Dostojni!!!

Додамо ли још да АВ и Арнаути нису потписали идентичан документ, а каубоји веле да нико са њима ништа није потписао, испада да је свака страна потписала нешто са самом собом (или пак предсобљем). 

Додамо ли још да АВ и Арнаути нису потписали идентичан документ, а каубоји веле да нико са њима ништа није потписао, испада да је свака страна потписала нешто са самом собом (или пак предсобљем). 

Озбиљне државе имају план за наредних неколико деценија, а нас изненади снег у јануару.

И већи лисци су наседали на овакве замке.

Смета лицемерје. Америчко.

Септембарски испитни рок.
  Како ли то делује на таштину над таштинама?
  А, Аврам само гледа са зида.

Озбиљне државе имају план за наредних неколико деценија, а нас изненади снег у јануару.

Озбиљне државе имају план за наредних неколико деценија, а нас изненади снег у јануару.

Озбиљне државе имају план за наредних неколико деценија, а нас изненади снег у јануару.

Сјајно, али заиста сјајно!
  За научити као песмицу!

Сјајно, али заиста сјајно!
  За научити као песмицу!

Текст који сам дуго тражио и чувам га у архиви. Један део се односи на ову тематику - злоупотребу послушања.
MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
WWW.MANASTIR-LEPAVINA.ORG Portal duhovnih pouka i besjeda, MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA Ово су екстремне ситуације, али вероватно су и код нас присутне у мањој мери:
 

Kako se tebi čini ovo fresko-slikarstvo Arsenija Boke. Reč je o crkvi u jednom selu blizu Bukurešta - Draganescu.
picturi+arsenie+boca+draganescu - Google Suche
WWW.GOOGLE.COM  
Imaš gomilu video materijala na ovu temu na yt, da ne kačim više lenkova, pa pogledaj.
 
Sigurno je da nije sve kanonski. Posebno su zanimljive predstave savremenog sveta i paklenih muka. Neki likovi kao da su iz stripa, ali sa druge strane, ne ostavljaju te ravnodušnim. One likove demona kao da je svojim očima glledao. Zanimljiv je i prikaz savremenog čoveka u fotelji koji se okružio zemaljskim dobrima i ništa mu više ne treba...
Radi se o ozbiljnom čoveku - svetitelju, koji je više od godinu proveo na 1000-1500 m u pećini 1x2, koju je sam izdubio. Kasnije bio iguman, pa ga čekali progoni, klevete i na kraju je ostao i bez mogućnosti da služi. Čak su ga i crkvene vlasti odbacile, ostao je sa nekom bednom penzijicom da oslikava crkve do smrti. Slična sudbina kao sveti Nektarije. Danas je njegov grob najposećenije mesto hodočašća u Rumuniji. Pored teološkog završio je i neki likovni faks kasnije. 
Čudotvorac i za života. Za vreme robije, radio je na kopanju nekog kanala. Kažu da je jednog dana, pošto je do podne ispunio dnevnu normu, pitao zapovednika da odmori. Ovaj mu to odobrio. Kad je došlo vreme da se pakuje i vraća u baraku, nastala je pometnja, zato što ga nije nigde bilo. Kako je nestao, tako se tog dana pojavio pred polazak. Kažu da je potvrdjeno da se tog dana nalazio na sahrani svoje majke u selu udaljenom 400 km od mesta zatočeništva.
Dakle, imao je veliku slobodu pred Bogom i ovo je slikao pred kraj zemaljskog puta. Nije neko željan pažnje. Meni se svidja, ali svakako da nije sve po kanonima i bilo je sigurno mnogo polemike oko ovih slika. Kažu da je ovu crkvu oslikavao 15 god.
 

Зачудио сам се мало кад сам чуо од проте Голијана размишљање да стално одлазимо на Литургију, причешћујемо се сваке недеље, али плодова нигде нема. Каже он да се дешава да почнемо узимати све здраво за готово, постајемо једни са другима другари, долазимо да се дружимо и губи се страх Божији, свештени однос према Тајни. 
Мислим да је прота хтео да каже да треба читав живот, сваки час принети на жртву Богу и ближњем - немати површан однос. Буквално подвиг до последњег даха.
 

Тврда беседа, али је ваља послушати.

Изгледа да је Косово цена власти у Србији. Бар последњих десетак година. 
ДСС није хтео уступке, па је нестао са политичке сцене, онда је ДС кренуо са уступцима, ови сад наставили. Ово замајавање са заједницом српских општина их држи на власти. То је вероватно Томина идеја. Траже се непрестани уступци, мало по мало. У неком тренутку онда вероватно неће бити ни битно да ли их ми признајемо или не. 
Ко нас па хоће у ЕУ? Док нису све предали у Хаг, било је само Хаг, Хаг, Хаг. После тога Косово, Косово, Косово. И то да дамо биће после Санџак, Војводина, Прешевска долина, права Хрвата, Лилипутанаца, Марсоваца, ...
Колико су причали о лицимерју ЕУ у оном првом налету короне, па се сад све то полиже. 
Мучно је то. 

Би ми занимљива ова фотографија.