Sanja888

Pa lepo si to povezao iz glave.
Pričešće ne leči sve bolesti iako se to ponekad dešava. 
Nije pravilo iako je to samo prečisto telo i krv Gospodnja. 
Neka proveri sa svojim sveštenikom, ovako kao što ti pišeš,jeste neka lična i površna misao.

Ko ih šiša. Ne smeju da te odvoje od pričešća zbog svoje sujete.
(Napravi procenu da im to kažeš i u lice inače će možda probati da te mažu tradicionalno-običajnim pričicama da bi isterale svoje.)

Nema potrebe za eksperimentima, nevezano za koronu, zivim u "izolaciji" zbog ove ishrane...nosim svoju hranu i pribor za jelo u goste, svoju kafu u termosu, hlebu ne prilazim, a ne smeju da se koriste ni tudji sudovi, ni sundjeri za pranje sudova.....pa se opet desi da imam reakciju (na tragove) ponekad, tako da mi ne treba dodatno i namerno unosenje nikakve mrvice 

@Sanja888 Kao što znaš tokom vanrednog stanja je bilo podela u SPC oko epidemije i pričešća. Kada je Vučić ukinuo vanredno stanje SPC se uglavnom postavila kao da je ukinuo i epidemiju (iako je svima bilo jasno da je to zbog izbora, preuranjeno, urađeno). Problem sa različitim mišljenjima oko pričešća je gurnut pod tepih. Kada su brojevi zaraženih uprkos mahinaciama uporno rasli SPC je izgleda rešila, zajedno sa vlastima, da to ignoriše. Danas vidimo da se vlast navodno trgla ali u SPC je uglavnom sve isto iako svi vidimo da je epidemiološka situacija nekoliko puta gora nego kada je SPC pokušavala da se uklopi u epidemiološke preporuke tokom vanrednog stanja.
To sve znači da ćeš na tvoje pitanje verovatno teško da nađeš kvalitetan i teološki utemeljen odgovor a moguće je i da ponovo pokrene celu raspravu oko pričešća koja nije završena (a koju ja sada ovde ne bih da započinjem).
Moj ti je predlog sledeći, a ti vidi da li ti je zdravstveno prihvatljiv. Ako si dobra sa svojim sveštenikom predloži mu da ti umesiš prosforu od bezglutenskog brašna ili koje već koristiš. To je hleb koji se koristi na liturgiji i od koga se svi pričešćujemo. Ostalim vernicima je svejedno da li je hleb sa ili bez glutena tako da njima to ništa neće smetati a verujem da neće ni primetiti. Sveštenici bi dobro očistili sve crkvene sasude (kao što bi trebalo uvek i da rade) da bi ne bi bilo tragova glutena i ti bi mogla prva da se pričestiš.
Na taj način i ti i sveštenici ste uradili šta je do vas a ostalo je na Gospodu.

Причао ми је један украјински свештеник (из Северне Америке овде су под јурисдикцијом цариградске патријаршије ?) како је једном служио Св. Литургију и користио безалкохолно вино јер је причешћивао леченог алкохоличара. Нисам за те варијанте али ето једно другачије искуство.

primetila sam da , kad su tako neka , da kažem neuobičajena pitanja po sredi, naša crkva ne daje nikakve odgovore...dok kod ostalih vera ona postoje...kao što se može videti iz napred postavljenih postova...

Kod nas vinom, važi dogma da se u obje podobe nalazi cijela i savršeno puna blagodati Sveta Tajna. Problem bi bio kad bi ta osoba bila istovremeno alergična i na pšenicu i na alkohol ili na tanine i slične sastiojke u vinu.  Onda preostaje u takvom slučaju samo duhovni način pričešćivanja bez materije. I to se priznaje. Kod nas postoje sva ta tri načina pričešćivanja, podoboji - vinom i hljebom (redovni način) , samo vinom ili samo hljebom (samo hljebom za laike, mirjane je kod nas i redovnim načinom, sveětenici i djakoni to ne praktikuju)) i duhovno, spiritualno bez ikakvih materija (takodjer vanredni način), u samo izuzetnim situacijama liturgijski (zajednički, npr. u zatvoru) ali privatno. može redovno i često, i po nekoliko puta na dan. Tu duhovnu pričest praktikuju najčešće monasi, monahinje, asketski redovi, misionari  koji dugo vremena provode u vanrednim okolnostima (džungla, pustinja i sl. ili na mjestima gdje nema nikakvih crkvi, gdje je hrišćanstvo minoritna vjeroispovijest)i neki mirjani, laici 'npr. u Opus Dei i sl. organizacijama) sl. kao nastavak, produžetak, dopunu ili dodatak redovnog pričešćivanja npr. u trenucima molitvene sabranosti, sozercavanja, rozjimanja preko dana..

U prehrambenoj industriji se mora voditi računa da ne bi veća količina dospela. 
Ako bi ti količina gluten u komadići hljeba na kašičicom bila problem, možeš dobiti tajušnu mrvicu, isto ti se piše.
Kod pričešča, kad se pomješaju hljeb i vino, to je sve tijelo Hristovo i to vaskrslo tijelo. To je teološka činjenica koja dopušta da se pričestiš (ako si ti nosioc te bolesti) i jednim molekulom hljeba.
Ako si već imala nelagode kod "klasičnog pričešćea", sve što trebaš uraditi je reći svom svešteniku da zna unaprijed da ti odvadi mrvičicu hljeb, u ekstremnom slučaju ako bi i to smetalo dovoljno bi bilo samo vino. 
Vrlo zanimljiva situacija... U poređenju sa onim raspravama oko virusa, za one koji smatraju da se ne možeš zaraziti preko pričešćea, znači da oni koji imaju tu bolest, a ako im smetaju i male količine glutena, ne bi smjeli imati komplikacije. Ali sam vrlo skeptičan da im se ne pojavljuju (ako se inače u mimo pričešćea dešava da od istog parčeta hjeba dobiješ komplikacije). 

Мислим да и овде треба повући једну границу - као у причи са коронавирусом и заразом од причешћа...
Да ли је било примера да се неко некад негде разболео?
Уопсталом, ако неко има проблема са глутенским алергијама или са вином-алкохолом, увек може да каже свештенику да му дâ на ложици само најмању честицу Причешћа... ето, за почетак теме једно моје размишљање.
Нисам упознат са свим проблемима везаних за глутенске алергије, али на Причешће гледам и са позиције верника - да ми је оно на здравље и спасење. Јасно је да у православном поимање евхаристије нема трансубстацијације, пресуштаствљења, но, свакако се ту дешава Тајна.
 
Ето, да започнемо једну богословску тему, одавно нисмо

"Бродови не потону због воде која их окружује, већ због воде која уђе у њих. Немојте дозволити да оно што вас окружује уђе у вас и повуче вас на дно."  - патријарх Павле

„Када би постојала само тама, све би било јасно. Зато што не постоји само тама него постоји и светлост, наш живот постаје необјашњив.“

С. Бекет

Овај на другој слици је @Flojd
Момчина

Када будемо као синови, да извршавамо вољу Очеву не као роб од казне ни као најамник за плату него из љубави.

Ево пар савета једног великог мајстора + лепа музика...
 

MOžeš čini mi se da se prebacuješ, besplatno, samo ako hoćeš besplatno ne možeš da radiš u isto vreme u dve kategorije.

(Доле се налази писмо које је покојна енглеска игуманија Текла (+ 2011.) упутила свим обраћеницима и онима који се интересују за православну веру

Драги "Џоне,"

колико схватам, ти си на путу да постанеш православан. Не знам ништа о теби сем да си Енглез.

Пре него што наставиш даље, постоји нешто што морам да разјасним. Нико ми није рекао зашто желиш да мењаш веру, али те уверавам је тако нешто несврсисходно ако је из негативних разлога. Наћи ћеш подједнако ,,погрешног" (ако не и више) у Православљу колико у Англиканској или Римокатоличкој Цркви. 

Тако - прво и прво, да ли си спреман да се сусретнеш са лажима, лицемерјем, злом и свиме осталим, колико у Православљу толико и у било којој другој религији или вероисповести?

Да ли очекујеш земаљски рај са много тамјана и исправном музиком?

Да ли очекујеш да одеш право у рај ако се крстиш споро, помпезно и тачно са десне стране?

Да ли имаш кувар у коме се налазе сви аутентични руски рецепти за васкршња славља?

Да ли си стручњак за љубљење трипут у свакој могућој и непримереној ситуацији?

Да ли можеш да се елегантно поклониш а да ти не поиспадају разноразне џиџабиџе из џепова?

ИЛИ...

Да ли си прочитао Јеванђеља?

Да ли си се сусрео са Христом Распетим? У смислу, да ли си присуствовао Последњој Вечери - самој сржи Светог Причешћа?

И...

Да ли си спреман, у свем смирењу, да схватиш да у овом животи никада нећеш знати ништа изван Вере; да Вера значи прихватање Истине без доказа. Вера и знање су суштинске контрадикције - и да се суштински изливају једна у другу.

Живо Православље се заснива на парадоксу који се преноси у богослужење - јавно или приватно.

Ми знамо зато што верујемо и ми верујемо зато што знамо.

Изнад свега, да ли си спреман да све прихватиш као да долази од Бога?

Ако смо предодређени да увек будемо ,,срећни," чему Распеће? Да ли си спреман, шта год да се деси, да верујеш да негде, некако, све то има смисла? То не значи пасивно трпљење, већ значи сталну стражу, слушање, над оним што се од нас захтева; и изнад свега, Љубав.

Сиромашне, старе, болесне, можемо да волимо до свог последњег даха. Не сентименталне глупости које се често мешају са љубављу, већ љубав према жртви - унутрашњем разапињању похлепе, зависти, гордости.

И никада не мешај љубав и сентименталност.

Никада не мешај богослужење са оним што ти се свиђа.

Буди смирен - воли, чак и када је тешко. Не буди сентименталан па то да после зовеш љубављу. И не односи се према црквеном богослужењу као према позоришној представи!

Надам се да све ово има смисла.

Моје најлепше жеље,
Мати Текла
(игуманија манастира Успења у Норманбију)

Оригинал:
http://www.theamericanconservative.com/dreher/do-you-really-want-to-be-orthodox/
 
Zahvaljujem se mom talentovanom drugaru Bojanu na prevodu i ilustraciji
 
http://saptajibesmrtnika.blogspot.de/2014/06/2011.html?spref=fb


Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Tahkeome - Mala haljina

Ja sam iznenađen ovolikim interesovanjem.   Dajte mi malo vremena da se organizujem. Kad završim neke obaveze odgovaram svima.

Лудило. Толико о аутентичности. А и људи су чудо, да им све то неко каже из Цркве одмах су резервисани, а чим неко други исто каже а не помиње Цркву, сви одмах бацају лајк...али ово ми је мало спуки, морбидно, промивисати неке вредности под маском неког ко ниси.

пс. Једини лајк који ћемо дуго без оваквих трзавица памтити јесте када нас је домаћи састав "Блок Оут" похвалио. То је значило више од ордена светог Саве директно од садашњег патријарха