Јаков.

Mala crna haljina idealno pristaje pravoslavnim sestricama...i oko toga nema dvojbe...
ono što ne pristaje pravoslavnim sestricama to su mnogo više: licemerstvo, dvoličnost, pričanje iza leđa, ogovaranje, i ostale ženske discipline koje pravoslavne sestrice primenjuju...
A odeća je najlepša kada je nema... (ali samo u bračnoj sobi)...  0205_whistling.gif' class='bbc_emoticon' alt='0205_whistling' />

Ovde imaš sve što ti treba.
Datoteka sa 4 fonta

Мени ово веома значи јер ме нон-стоп подсећа да је то носио неко од светих, и да не би требало да се брукам, ако је то већ и део моје одеће. 

Моја је оваква...само је друга боја одоре која је пресвучена са светитеља. 

Глупи трекији

Помаже Бог.
Хајде браћо и сестре да мало разговарамо о Библији. Много причамо и о Св.Оцима и о теологији, а врло мало о ономе на чему се и Св.Оци и теологија заснива. О Библији. Или да кажем по нашки Светом Писму.
Ја бих волео да нађемо православна тумачења неких пре свега Старозаветних књига. Нови Завет нам је тако јасан и питак јер је сав о Господу нашему, али када се ради о С.Завету ту ми је прилично некад слика искривљена и попут Јовановог Апокалиптиса чак некад и есхатолошки тајанствена.
Можда је то због временске дистанце и начина писања, јер се ипак ради о народу који није познавао Христа, али га је предосећао.
Ја сам тренутно код Исаије. Удара Исаија, удара и Бог. То јест Бог говори Исаији шта ће бити. А неће бити ништа што ваља.
Смирите се. То се већ десило, јер су то пророштва за оно време (мада се све може и сада схватити као да је).
У глави 19. рецимо Исаија прориче православност (веру у Господа над војскама) у Мисиру и Асирији. И слављење за једничко Господа ових народа заједно са Израиљем.
Да ли је то некад било у историји, јер ми је тај податак да се Господ славио у овим земљама промакао.
Гуглао сам на нету да пронађем тумачење Исаије, али нисам наишао на неке српске православне странице. Тако да би помогли и учествовали у разговору, ако би барем тако нешто и нашли. Енглеске странице нисам тражио, мада верујем да тамо нешто може и да се  нађе. Сад, да ли православно, то је већ ствар расуђивања.

Svi filmovi sa temom hrišćanstvo, Bog, ...
kaveri filmova. Klikni na kaver da uvećaš
http://anmeldelser.kristenfilm.com/?side=filmer&action=cover

Pomaže Bog. Hristos među nama.
 
Glupo je da ja kao najgrešniji od svih delim neke savete, ali kad se radi o postu, izneću neka svoja zapažanja, koja mislim da su mi donela koristi.
 
Primetio sam da često veliki postovi (Vaskršnji, Božićni, ponekad Apostolski) imaju ovakav tok.
- nedelju dana privikavanja (češće se oseća glad, promena hrane, početak nekog smirivanja)
- druga nedelja je nedelja prihvatanja (aha, post je, cool. Drugačije se hranim, drugačije mislim, drugačije delam, ali sam još uvek u svetu )
- treća nedelja je nedelja gordosti, koju neko zove i nedeljom Svetosti (ja sam već toliko naviknut na post, zar sam mogao da se drugačije ikada hranim, da budem onakva zverka. Da vređam druge, da podmećem klipove i budem ljubomoran. Ne. Sve je ljubav, a ja sam ljubav isijavam).
- četvrta nedelja je nedelja Uzdizanja (Gordost i taština su već tolike da hrana vam ne predsavlja uopšte nikakav problem. Dnevno čitate bar sat-dva duhovne knjige i tekstove i proučavate Bibliju. Javlja se misao o monaštvu. Odmah zatim i misao o uzdizanju do episkopa (patrijarha), koju godinicu nakon monašenja)
- Peta nedelja je nedelja otrežnjenja (Neko vam je učinio nešto nažao, opsovao vas, potkazao... Šizite. Niste više tako smireni, i bes vas obuzima. Možda vam izleti i neka psovka...ups.)
- Šesta nedelja je nedelja smora (E brate još nedelju dana i kraj! Pa kad pre. Miris ćevapa i mladog kajmaka vam para čula, kada prođete pored pljeskavdžinice. I dalje ste u hrani revni, u molitvi jaki, ali ste malo i smoreni od svega)
- Sedma nedelja je vojnička nedelja. (Brojiš dane do kraja. Čak se nekom probudi iznenadna revnosti, pa ako je i nešto zabušavao u toku posta, u ovoj nedelji se baš prene i bude na primer više nego i oni najsvetiji. Kod drugih nastane euforija, pa se gurkaju, dižu 3 prsta, i zapevaju i poneku Cecinu pesmu).
 
.............
Sve ovo gore stoji i bude tako, ali isto tako sve ovo pada u vodu, ako samo primenite jednu drugu taktiku, koja se u narodu zove i taktika izbegavanja.
 
Prosto postite i ne razmišljate mnogo o tome. Hranu usvojite "po difoltu" što bi rekle naše estradne zvezde, ponašanje se i onako samo koriguje, a vi budete ono što jeste, i mirna Bačka. Nikave misli, tipa "šta ću da jedem?", "Živeo post, potpuno sam ozdravio u duhu i telu!",  ili "Mogli bi ovi postovi da budu i češće!!!".
 
Više misli da budu "Post je. OK. Dan ko svaki dan"
 
To su neka moja iskustva, koja ne želim da shvatite kao preporuku ili savet, već kao razlog da na svoja siva i od posta izdužena lica, stavite osmeh, da vas drugi ne bi videli da postite.

I ja sam ranije smatrao da je burek isključivo pita sa mesom, međutim nakon boravka u Turskoj, gde sam video da oni burek nazivaju i te druge pite... prihvatam i ja, da je burek bilo koja pita kod koje je specifičan način pravljenja i određuje ga broj i debljina kora koje se koriste. To je isključivo odlika bureka, a šta će da bude među korama, to nema veze. 

Da li si nekad celivao mošti svetitelja?

Мени ово веома значи јер ме нон-стоп подсећа да је то носио неко од светих, и да не би требало да се брукам, ако је то већ и део моје одеће. 

Ma kad nema ljubavi čemu brak? Zbog dece? Aha.. kad na vrbi...Radi trpljenja i podviga? Aha...kad se rodi Karađorđe... 
 
Bolje je po meni živeti i van braka u zajednici sa turkinjom (turčinom) ako ima ljubavi, nego živeti u agoniji, makar i par bio crkven. 
 
Moji roditelji se nikad nisu venčali u crkvi, a super im je. Nije ih nešto bolela glava zbog toga ili im bilo teže od crkveno venčanih. 
Verovatno većina vas, bez obzira što ste uglavnom crkveni, isprobavala je koji put bračni život bez braka. Živeli ste sa nekim, i bez općinskih i bez crkvenih papira. 
Razilazili ste se, i mirna Bačka. Ako je bilo ljubavi, to nije bio greh. 
 
Naravno ovo pričam moje mišljenje, koje nije u skladu sa crkvenom retorikom i kanonima. 
 
Mislim da je čovek poligamno biće, što ne znači da ne treba da stupa u brak, ali znači da se mnogo buke pravi oko nečega što je samo forma. 
 
Takođe mislim da se zaista puno brakova crkvenih, sklapa radi forme. Što reče Bićko, crkveni brak je (u punom smislu) brak dvoje liturgijski svesnih hrišćana. Ono da odeš i da ti onaj popa stavi krunice na glavu, promandrlja nešto i okadi, to je samo forma, koja ako nije shvaćena suštinski, već samo tradicionalno i magijski, nema nikakav značaj, i može štetiti. 
 
Dokaz tome je da ljudi koji se razvode, na crkveni brak i zaboravljaju. Dobiju papire za razvod na Sudu, i to je to. Ostaju da budu u crkvenom braku, što je nonsens. Jedino posle ako dođe do drugog braka, ajde sete se.. 
 
Naravno, ništa od ovog nije pravilo. Svako po svojem adetu i amanetu radi. Kao i po svojoj savesti. Moja savest kaže: "Ljubav i zakon", a ako ne može i jare i pare, onda ljubav, jer je pretežnija. 

Песма завета дјеви
Дјево најдража, лезите са мислима,
да вас наша маленкост сматра злочинцем.
Злочинац сте што украде срце младог господина.
Који због вас је изгубио свој мир и своју душу.
Авај. Аххх.
Срце му је одавно исцеђено, а лице натопљено сузама.
Тресе се када чује лошу реч о вама,
а радује када о вама песме пишу.
Ваша нежна ножица нек буде његов оков за који ће се везивати,
а влажне усне топла ћелија његова.
Стомачић ваш је облак на коме глава његова почива,
а груди два бела голуба што му на дланове слећу.
Врат је ваш поток са кога се натапа душа његова,
а очи две маслине што му у грлу застају.
Под стомаком је кошница пуна пчела,
које натапају медом његову пожуду.
И ако проста дјево моја, лепша си и дража
од властелинке иједне.
Овај ритер и луталица за бојем,
носи завет на вашу милост.
-------------------
Аххххххххх

Mala pjesma o mom odnosu prema ljudima

Ja volim sve ljude;
pa kako mi bude.

Čaša neispijna
 
Gugl je čudo...zaista ... kada bi neživim stvarima davali svetiteljstvo, Gugl bi ladno mogao da bude sveti gugl.

Elem tražeći ja neku ikonu i njeno poreklo, priču o njoj, naiđoh na kratak i zanimljiv tekst od pre 15 tak godina...

http://www.yurope.com/nasa-borba/arhiva/Jul98/1507/1507_23.HTM

Da ne bi smarao sa copy-paste, pročitajte sami ako vas zanima...(radi se o pijančenju crkvenih ljudi, to jest o dozvoljenoj količini alkohola koja sme da se popije po crkvenim normama)

Ikona koju sam tražio je Čaša neispijena koja je pomogla mnogim ruskim pijandurama...
Siguran sam da je i nama srpskim pijandurama potrebna sa vremena na vreme neka Čaša neispijena..

Slava Bogu

Prvi Svetski Rat je naročito interesantan.
Počeo je u Zemunu.
Austrijska vojska je 28. jula 1914. godine iz Zemuna napala Beograd.
Nakon Cerske bitke, Srbi su zauzeli Zemun, ali su vrlo brzo otišli, a sa njima i mnogo dobrovoljaca srpske nacionalnosti iz Zemuna. Kad su se vratili Austrijanci, svi srpski građani Zemuna su proterani, i vratili su se tek 1916. godine.
5. novembra 1918. Srbi oslobađaju Zemun i on je od tada u sastavu Kraljevine SHS (Jugoslavije).
Između dva svetska rata, Zemun se izuzetno industrijski razvio i to je dovelo do bitne promene u etničkom sastavu stanovništva.
1934. godine se desila možda i najveća nesreća od svih koja je pogodila Zemun.
Zemun je tada pripojen gradu koji se nalazio preko Save.

Zemun u 19. veku postaje najznačajniji, najlepši i najveći grad na Vojnoj granici. Grad se proširuje na Gornju varoš i na Francenstal (u principu današnja Prvomajska ulica). U toku Srpskih Ustanaka u 19. veku Zemunci su imali važnu ulogu. 1849. godine u Zemunu je bilo sedište Vojvodine Srpske, a tu je stolovao i patrijarh Josif Rajačić.

Patrijarh Josif Rajačić (1848-1861)
Nakon ukidanja Vojne granice, 1871. godine Zemun postaje slobodan carski grad sa civilnom upravom.
U drugoj polovini 18. i u 19. veku Zemun doživljava procvat u svakom smislu. Otvaraju se škole, gimnazije (1858), trgovačka akademija, štamparije, kulturna društva. Izdaje se više novina.
1883. godine železničkom prugom, Zemun je povezan sa Budimpeštom, Bečom i sa Srbijom.

Turci 1521. osvajaju Zemun i Beograd i turska vlast traje do 1717. kada dolaze austrijaci. 1739. godine potpisan je Beogradski mir, i granica je ustanovljena na Dunavu i Savi, samim tim raste i značaj Zemuna.
1730. godine je otvoren Kontumac za ljude i stoku. Svako ko je ulazio u Carevinu morao je da boravi jedan period u Kontumacu radi provere od bolesti. Sva roba koja je ulazila dimljena je i prolazila poseban postupak, nakon kojeg bi tek mogla da prođe carinu.
Kontumac je bio odeljen od ostalog dela grada visokim zidinama. Nije se mogao napuštati, a kako su neki ljudi morali da provedu i po 2 meseca u Kontumacu, za njihove potrebe su napravljene i bogomolje.
Sve ovo je sasvim razumljivo jer se radilo o vremenu kada su vladale kuga i druge opasne bolesti.
Kada bi kod nekog našli tragove neke od bolesti, takvi su tranportovani nazad u Tursku to jest u jednu pograničnu baraku na Dunavu, verovatno na mestu gde je danas Ušće.
Kontumac se nalazio na prostoru današnjeg Zemunskog Gradskog Parka i mnogi delovi su ostali i danas.
Nije ni čudo što je tu napravljena odmah i bolnica.

Kontumačka kapelica Svetog Roka
(ne sećam se kad sam je video otvorenu).

Zemun je jedno od najstarijih mesta na Svetu. U Zemunu su pronađeni tragovi lovaca iz paleolita (paleolit je razdoblje koje datira od postanka čoveka pa do 10.000-te pre Hrista).
Delovi neolitskog naselja su još uočljivi i nalaze se na Zemunskom groblju. Period neolita varira od regije do regije, a za ove naše prostore se smatra da je trajao od 7000-3000. godine pre Hrista. Neolit prestaje sa upotrebom bronze. Neolit je period zemljoradnje, stočarstva i prvih naselja. Ljudi postaju sedelački i vezani za jedno mesto. I poznata Vinčanska kultura je iz perioda ranog neolita.
Kroz kameno, gvodeno i bronzano doba, smenjivali su se razni narodi i kulture u Zemunu o čemu svedoče arheološka istraživanja.
U 4. veku pre Hrista, Kelti osnivaju veoma značajnu koloniju Taurunum na Dunavu.
Taurunum je na svojoj važnosti dobio i u vreme Rimljana koji su 10. godine osnovali oblast Panoniju, gde se nalazio i Taurunum kao sedište rečne flote na severnoj granici Carstva.
Arheološke iskopine nam ukazuju na to da je Taurunum u vreme Rimljana bio veoma veliki i lep grad sa brojnim raskošnim palatama i hramovima.

Većina poklonika u manastire nosi uobičajen poker stvari na darivanje.
Ulje, šećer, ratluk (keks), kavu.
Da li je to ono što im zaista treba (monasima) u tolikom broju ili možda ima predlog za nešto što je pretežnije.
Ionako se ovi darovi koriste uglavnom ne za manastir i monahe, nego za goste.
Kakvom poklonu bi se monasi najviše obradovali?

Predobra naša Aljonka, srce mi se raduje što si tu.
 
Tvoj stari dobri avatar i stara dobra duša.
 
Sumnja je dokaz vere. Ne sumnja se kad se nema u šta sumnjati.
Naš voljeni apostol Toma. I on je sumnjao, a nije bio ništa gori ili bolji od ostalih učenika Njegovih.
 
Usamljenost je tako dobra. Drugačije i ne možeš prići Njemu. Nego kao skroz ogoljena i sama. Tako da ono što ti se dešava ponekad u veri, prihvataj kao korist.
 
U svetu je uvek bolje ljudima koji nisu u veri ili se time ne "zamaraju" previše. To su ljudi ovog sveta.
Vernik je čovek i ovog i onog sveta. Na ovom se uglavnom batrga, a na onom... pa pričaćemo kad stignemo.

Ako ne možeš da se moliš, a ti barem šuti. Isus čuje i kada ga ti zoveš bez molitve. A zoveš ga onda kada kažeš "Dosta ne mogu više"

Baš lepo Lazarice što si iskopala ovu temu...
Kad neće administratori moraju članovi da kopaju...
Nego što se tiče teme..
Kada bi celo moje okruženje bilo pravoslavno, veruj mi da bih poludeo. To su najveći smarači na svetu. Pravoslavni.
Vera jeste savršena i pravljena po meri svakog čoveka, ali izgleda da su srbi (kao i ostali) episkopi mesto episkopa, pa smo onu "naredbu" o ličnom misionarenju shvatili malo pogrešno, pa misionarimo i gde treba i gde ne treba, ali na prilično bahat način, tako da se mnogi smore pre nego i uđu u Crkvu.
Isto tako smo bolji popovi od popova. I ovi ne valjaju a kamoli mi.
Da mi nema utehe u Gospodu, Svetoj liturgiji, Svetim ocima, i svemu ostalom što i nije baš saživot sa braćom i sestrama iz Crkve, ladno bi bio neki sektaš ili u najmanju ruku srbo-ateista (slavim slavu, ali ne idem u Crkvu). I baš bi me brigalo za liturgiju, nego bi išao na reku i pecao ili po pijaci se zevzečio i u kafani lečio.
Gospod je "krivac" za našu crkvenost a ne mi sami i braća i sestre iz Crkve. Gospoda zavolesmo i zaljubismo se u njega i to ti je. On odgovara na tu našu ljubav i ne da nam da ispadnemo iz Njegovog naručja. Mada mi kao svako dete, đilitamo se i koprcamo. Možda nam grčevi u stomaku, kuj će znati.

Samo da skrenem pažnju da je ovo podmetanje. Nije se radilo ni o kakvom POKLONJENJU. To je klasično udbašenje. 
Kurtoazna studijska poseta je nešto sa čim POKLONJENJE nema nikakve veze. 

Samo da skrenem pažnju da je ovo podmetanje. Nije se radilo ni o kakvom POKLONJENJU. To je klasično udbašenje. 
Kurtoazna studijska poseta je nešto sa čim POKLONJENJE nema nikakve veze.