Jump to content

obi-wan

Члан
  • Број садржаја

    33232
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    192

Репутација активности

  1. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Французи забранили молитве на улици   
    Наравно. Разбиће се сами о своје дупле стандарде и о своје лицемерје.
  2. Волим
    obi-wan got a reaction from Andre Williams in Како Вам се допада дизајн портала Поуке.орг? Предлози и сугестије   
    Za sve one koji imaju kockaste ekrane u rezoluciji 1280x1024 evo linka za jednu izvrsnu vektorsku pozadinu, vedrih boja...
    http://i56.tinypic.com/154x3t4.jpg
    A evo i kako izgleda...

  3. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Шта је то тако страшно урадио Александар Конузин?   
    Свака част Његовој Екселенцији, мом имењаку. Свака му је света. Има, хвала Богу, Срба који ово разумеју. Има и их и већина су! А Чеда и чедисти, нека изволе у албански парламент, руку под руку са терористом Тачијем, пошто очигледно заступају његове интересе. А овим дангубама на овом флоскулобалавом и лицемерном форуму, порука: не причајте бајке и глупости. Причате о вегетаријанству са вуковима који су вам упали у стадо и кољу ли кољу. А ви наставите да причате како је здраво јести траву, будите овце и козе (=наивци, будале).
  4. Волим
    obi-wan got a reaction from Давидова in Питајте Администрацију   
    tag, tag, tag... 4chsmu1
  5. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Вести са Косова и Метохије   
    Као мала земља, под нечијом контролом морамо бити. Ако тако мора, онда је боље да будемо под контролом оних чији се интереси поклапају са нашим. Онај форум јуче је прича обичних флоскулаша и дангуба. Лицемерје на куб!!! Бездедносна сарадња са онима који су нам отели део територије? Са њима да причамо о безбедности? Са онима којима "закон лежи у топузу, а трагови смрде нечовјештвом"? У тим питањима ми њима требамо само да будемо глинени голубови у њиховим прљавим ратовима по белом свету. Ако овако наставе, наши "ЕУ пријатељи", подршка уласку Србије у ЕУ, чак и да се то чудо догоди као могућност, биће равна нули. Заиста, ако су мене почели да убеђују да нам нису пријатељи и да подмукло и крајње безобразно и подло раде против Србије и Срба, тешко да ће код већине нашег народа правладати позитивно мишљење о ЕУ. Ја признајем - до бола сам разочаран. Из све снаге вичем: СРАМ ТЕ БИЛО ЕВРОПО!!! ДАБОГДА ГРЦАЛА ЈЕДНОГ ДАНА ПОД ШЕРИЈАТСКИМ ЗАКОНОМ! БОЉЕ НИСИ НИ ЗАСЛУЖИЛА, КУРВО ЛИЦЕМЕРНА!!!
  6. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Вести са Косова и Метохије   
    То су наркомански изроди, а не Срби.
  7. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на jermel у Дијалог једнога старца и атеисте   
    Једног јутра, свети Старац ("Гjеронда") Епифаније Теодоропулос (1930-1989) беше у разговору са два- три посетиоца у свом дому. Један од њих је био идеолошки атеиста и комуниста. У једном тренутку, неко са стране улази, и обавештава их да je Атина преплављена фотографијама Мао Це Тунгa, са натписом "Слава великом Маоу". Био је то дан када је кинески диктатор умро.

    Старац:
    Тако ствари стоје, чедо мојe. Атеисти не постоје. Идолопоклоници постоје, они који спуштају Христа са Његовог престола а на његово место су постављају својe идоле. Ми говоримо: "Слава Оцу и Сину и Светоме Духу." Они говоре: "Слава великом Маоу". Бираш и прихваташ.
    Атеиста:
    И ви такође бирате вашу дрогу, ђедо. Једина што га ви зовете Христос, други га зову Алах трећи Буда, итд итд ...
    Старац:
    Христос ,чедо моје, није лек. Христос је Творац читавог универзума. Онaj који с премудрошћу управља свиме, од мноштва бесконачних галаксија, све до најситнијих честица микрокосмосa. Онaj који даје живот свима нама. Онај који те је довео у овај свет и подарио ти толико слободе, да заиста можеш да сумњаш у Њега, па чак и да га негираш.
    Атеиста:
    Ђедо, ваше је право да верује у све те ствари. Али то не значи да су истините. Доказе имате?
    Старац:
    Теби је све ово само бајка, зар не?
    Атеиста:
    Наравно.
    Старац:
    Доказ имаш? Можеш ли ми доказати да је оно што ја верујем лажно?
    Атеиста:
    ... ... ... ... ... ....
    Старац:
    Не одговараш, јер ни ти немаш доказ. Значи, и ти верујеш да су све то бајке. Док ја говорим о вери када причам о Богу, ти и ако одбијаш моју веру, у суштини верујеш у своје безверје, јер не можеш да је поткрепиш доказима. Међутим, морам да ти кажем да моја вера није нешто "из ведра неба", постоје неки натприродни догађаји, на којима је заснована.
    Атеиста:
    Тренутак само! Кад већ говорите о вери, шта бисте рекли муслиманима или будистима, на пример? Јер и они говоре о вери. И они такође имају високе моралне стандарде. Зашто је ваше веровање боље него њиховo?
    Старац:
    Овим твојим питањем се поставља критеријум истине? Истина може бити само једна. Не постоји бише истина. Јер ко у ствари поседује истину? To je важно питањe. Тако да није ствар боље или горе вере! Ствар је само истините вере!
    Слажем се, да и друга веровања имају морална учења. С тим што наравно, хришћанска етика неупоредиво надилази све. Али, ми не верујемо у Христа, због Његових моралних учења. Нити због "Волите једни друге", нити због Његових проповеди о миру и правди, слободи и једнакости. Верујемо у Христа, јер је његово присуство на земљи било у пратњи натприроднх догађаја. Што је значи да је Он Бог.
    Атеиста:
    Видите, и ја признајем да је Христ био важан филозоф и велики револуционар, али немојмо да га правимо и Богом сада ... ..
    Старац:
    Ах, чедо моје! Сви велики неверници у историји су се саплели на томе. Та рибља кост им се заглавила у грлу и никако нису могли да је прогутају. Било је управо то: да је Христос и Бог.
    Многи од њих су били спремни да кажу Господу: "Не говори никоме да си Ти Бог који се оваплотио; Реци само да си обичан човек, и ми ћемо бити више него спремни да те обоготворимо. Зашто желиш да си оваплоћени Бог, а не обожени човек? Ми смо спремни да те обоготворимо, да те прогласимо као највећег међу људима, најсветијег, најморалнијег, најплеменитијег, ненадмашним, једним и јединим, без преседана ... Зар ти све то није довољно?
  8. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на jermel у Дијалог једнога старца и атеисте   
    Коловођа одрицатеља Ернест Ренан говори као громовник ово о Христу: "За десетине хиљада година, свет ће се уздизати кроз тебе" и "Ти си камен темељац човечанства, да ако би неко избацио име твоје из овога света, било би једнако његовом темељном урушавању "," векови проглашавају да се међу синовима човечијим, никада није родио неко ко те превазилази ". Али, ово је место где се Ренан и његови истомишљеници заустављају. Њихова већ наредна фраза је: "Али Бог, ти ниси!"
    А они несрећници не могу да виде да све овo стварa неописиву трагедију у њиховој души! Њихова дилема је неизбежно немилосрданa: Или је Христос оваплоћени Бог, у ком случају, Он је заиста, тек тада, највише етичкa, најсветијa и најплеменитијa личност човечанства, или, Он није оваплоћени Бог, у ком случају, није могуће да буде било шта од свега овога. Напротив, ако Христос није Бог, онда говоримо о најстрашнијем, најужаснијем и најгнуснијем бићу у историји човечанства.
    Атеиста:
    Шта то рекосте?
    Старац:
    Управо оно што си чуо! Тешка реч, али апсолутно тачнa. И рећи ћу ти зашто.
    Шта су говорили за себе, какво су мишљење имали о себи заиста велики људи човечанства?
    “Oд свих људи најмудрији ", Сократ, је изјавио да "Једно знам: да ништа не знам".
    Сви важни људи у Старом и Новом Завету, од Аврама и Мојсија, до Јована Крститеља и апостола Павла, себе карактеришу као "земља и пепео", "несрећнике", "монструме", итд .... [1]
    Став Исусa напротив, је сасвим парадоксално другачији! Кажем парадоксално другачији, јер би било природно и логично да и он има сличан став. Он у ствари, као далеко супериорнији и онај који превазилази све друге, би требало да има још нижe и скромнијe мишљење о себи [2].Етички савршенији од било ког другог, Он би требало да превазиђе у самопрекору и понизности, све и свакога од тренутка Стварања света па до краја свих векова.
    Али,дешава се управо супротно!
    Пре свега, Он изјављује да је безгрешан: " Који ме од вас кори за гријех?" (Јован, 8, 46). "Јер долази кнез овога свијета, и у мени нема ништа." (Јован, 14,30)
    Изговара такође веома високе идеје о Себи: "Ја сам светлост свету" (Јован, 8, 12); "Ја сам пут и истина и живот" (Јован, 14: 6)
    Али поред овога Он поставља захтеве за апсолутну посвећеност Његовој личности. Задире чак и у најсветије људске односе и каже: "Ко љуби оца или мајку више него мене, није мене достојан. и који љуби сина или кћер више него мене, није мене достојан ". (Матеј, 10,37). " Јер сам дошао да раставим човјека од оца његова и кћер од мајке њезине и снаху од свекрве њезине" (Матеј, 10, 35). Тражи страдалнички живот и мученичку смрт од Својих ученика: " јер ће вас они предати судовима, и по зборницама својијем биће вас. И пред властелу и цареве водиће вас мене ради... А предаће брат брата на смрт и отац сина; и устаће дјеца на родитеље и побиће их... И сви ће мрзити на вас имена мојега ради... али који претрпи до краја, он ће се спасти ... И не бојте се оних који убијају тијело... А ко се одрече мене пред људима, одрећи ћу се и ја њега... који изгуби душу своју мене ради, наћи ће је. "(Матеј, 10, 17 па надаље).
    И садa ја вас питам: Да ли се ико икада усудио да тражи од људи, љубав према себи, већу него према њиховом сопственом животу? Да ли се ико икада усудио да прогласи своју апсолутну безгрешност? Да ли се ико икада усудио да изговори речи: "Ја сам истина"? (Јован, 14, 6) Нико и никада! Само неко као Бог могао је да то уради. Да ли можеш да замислиш да онај ваш Маркс изговара такве ствари? Гледали би га као лудакa и нико не би био спреман да га прати!
    Сада, само размисли, колико милиона људи је жртвовало све Христа ради, чак и сам живот, верујући у истинитост Његових речи о себи! Да су му изјаве о себи биле лажне, Исус би био најгнуснији лик у историји, одводећи толике - на такву огромну жртву! Који би човек - без обзира колико велики, колико важан, колико да је мудар – био достојан такве огроме љубави и жртве? КО? Нико! Нико, осим ако би био Бог!
    Другим речима: Сваки обичан човек који би тражио такву жртву од својих следбеника би био најодвратниja особа у историји. Христос, међутим, је и захтевао, и постигао га je. Ипак и упркос томе, од стране оних који су и сами негирали Његово божанство, био је проглашен за најплеменитији и најсветији лик у историји. Дакле, или су нелогични они који се противе када су прогласи најодвратнију особу као "најсветију", или, да би се избегла било каква нелогичност, а да рационализују коегзистенцију Христовог захтева и Његове светости, они морају да прихвате да Христос остаje најплеменитије и најсветије биће у човечанству, али само под условом да је и Бог! У супротном, као што смо рекли, био би, не најсветије, али најстрашније биће у историји, из разлога највеће жртве свих векова, а у име једне лажи! Дакле, божанство Христoво доказују Његови противници, на основу саме карактеризације Његове личности!
    Атеиста:
    Оно што сте управо рекли је заиста веома импресивно, али то није ништа друго него спекулација. Да ли имате неке историјске чињенице које би потврдиле Његово Божанствo?
    Старац:
    Рекао сам ти на почетку, да су докази Његовог Божанства натприродни догађаји који су се десили док је био овде на земљи. Христос није само проповедао мало пре наведене истине; Он је потврђивао Своје изјаве са многобројним чудесима. Чинио је да слепи прогледају и богаљи да ходају; Нахранио је пет хиљада људи и вишеструки број жена и деце са само две рибе и пет хлебова; командовао је природим стихијама и оне су слушалe; васкрсаваo је мртве, међу којима је био и Лазар, четири дана после смрти. Али, највеће од свих чуда је Његово Васкрсење.
  9. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на jermel у Дијалог једнога старца и атеисте   
    Цела грађевина хришћанства стоји на догађају Васкрсења. To не кажем ја. To Апостол Павле говори: " Ако Христос не уста, узалуд вјера ваша".(1.Коринћанима, 15, 17). Ако Христос није васкрсао, онда се све руши. Али Христос јесте васкрсао, што значи да је Господар живота и смрти - значи Бог.
    Атеиста:
    Ви сте видели све то? Како можете веровати?
    Старац:
    Не, ја нисам видео ништа од тога, али други јесу: Апостоли. Они су затим посведочили другима, и заиста "потписали" то сведочење својом крвљу. И, као што сви сматрају, сведочанство животом је највиши облик сведочења.
    Доведи ми и ти неког, ко ће ми рећи да је Маркс умро и васкрсао, и да је спреман да жртвује свој живот као сведочанство и ја ћу као частан човек, да му поверујем.
    Атеиста:
    Рећи ћу вам. Хиљаде комуниста су били мучени и умрли су за своју идеологију. Зашто не прихватате и комунизам?
    Старац:
    Па рекао си и сам. Комунисти су дали живот за своју идеологију. Нису умрли за чињенице. У идеологију, врло се лакo увуче обана. Оно што објашњава зашто је толико комуниста умрло за своју идеологију је то да је карактеристика људске душе да се жртвује за нешто што верује. Међутим то нас не приморава да прихватимо ту идеологију као исправну.
    Једна је ствар да се умре за идеје, а друга да се умре за чињенице. Апостоли нису дали животе за некакве идеје. Нити због "Волите једни друге", или било ког моралног учење хришћанства. Апостоли су дали животе за сведочење натприродних догађаја(чињеница). А када кажемо 'догађаја', мислимо на оно што је примљено од стране наших физичких чула, и схваћено кроз њих.
    Апостоли претрпели мучеништва за " што чусмо, што видјесмо очима својима, што размотрисмо и руке наше опипаше" (1.Јован, 1) [3]
    Са основом у једној предивној Паскаловој мисли, кажемо да се једна од следеће три ствари догодила Апостолима: или су преварени, или су нас преварили, или, су нам рекли истину.
    Узмимо први случај. Није могуће да су обманути, јер све што су известили, нису чули од стране неког другог. Они сами су очeвитци свих догађаја. Осим тога, нико од њих није био маштовитог карактера, нити су имали икакву психолошку предиспозицију да прихвате догађај Васкрсења. Напротив - они су били страшно неповерљиви. Јеванђеља веома откривају њиховe духовнe диспозиције: нису веровали у уверавања неких људи да су га заправо видела, васкрснулог. [4]
    И још нешто. Какви су били апостоли, пре него што их је Христос позвао? Јесу ли они можда били амбициозни политичари или визионари филозофских и социјалних система, и били у чежњи да освоје човечанства и тако задовоље своје фантазије?
    Уопште не. Били су неписмени рибари. Једина ствар која их је интересовала је да ухвате пар риба да нахране своје породице. Зато, чак и после Распећа Господњег, и упркос свему што су чули и видели, враћају се у своје рибарских бродове и својим мрежама. Другим речима, није било ни трага од предиспозиције у овим људима за ствари које су требало да следе. Тек после Педесетнице, "када су добили снагу одозго", постали су учитељи васељене.
  10. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на jermel у Дијалог једнога старца и атеисте   
    Други случај: Можда су нас преварили? Можда су нас слагали? Али, зашто би нас варали? Шта би они добили лагањем? Можда новац? Статус? Славу?
    Да неко каже лаж, мора очекивати неку врсту користи. Апостоли пак, проповедајући Христа - Христа Распетога и Васкрслога – обезбедили су себи само: тешкоће, муку, пребијања, каменовања, бродоломе, глад, жеђ, голотињу, нападе од разбојника, бичевања, затварања у затворе и на крају, смрт. И све то, за једну лаж? Потпуно је ван памети чак и помислити.
    Према томе, апостоли нису били ни преварени, нити су нас обманули. Остаје на само трећи избор: да су нам рекли истину.
    Треба такође нагласити још нешто овде: јеванђелисти су једини који бележе истините историјске догађаје. Они описују догађаје, и само догађаје. Не прибегавају било каквим личним судовима. Не хвале никога, и они критикују никога. Они се не труде да преувеличају један догађај, a да елиминишу или потцене други. Пустили суда догађаји говоре сами за себе.
    Атеиста:
    Зар је немогуће да je у случају Христа, био само инцидент привидне смрти? Пре неки дан, новине су писале о некоме у Индији кога су сахранили и три дана касније су га ексхумирали и он још увек био жив.
    Старац:
    Ах , чедо моје! Сетих се опет речи блаженог Августина: "О роде невјерни, нисте заправо невјерници; заиста, ви сте највише наивни од свих. Прихватате најневероватније ствари, најирационалнијe и најконтрадикторнијe, како би негирали чудо!"
    Не, чедо моје. То није био случај привидне смрт са Христом. Пре свега, имамо сведочење римског капетана, који је уверио Пилатa да је Христова смрт била извесна.
    Затим, Јеванђеље нас обавештава да се Господ, истог дана Његовог Васкрсења, видeо и разговарао са двојицом својих ученика, на путу према Емаусу, који је више од десет километара од Јерусалима.
    Можеш ли да замислиш како би изгледао неко ко би могао проћи кроз све муке које је Христос прошао, и још три дана после његове "привидне смрти"?! Ако ништа друго, морао би да се храни пилећом супом четрдесет дана, како би могли да отвори очи, а камоли да хода и говори као да се ништа није догодило!
    Што се тиче Индуса, доведи га овде да га истучемо камџијом - знаш ли шта је камџија? То је бич, са више крајева који имају по оловни комад или комад сломљене кости или оштре нокте везане на сваком крају - Доведи га, значи, овде, тако да га можемо ишибати, онда да му ставимо круну од трња на главу, распнемо га, дамо му жучи и сирће да пије, а онда му прободемо копљем ребро, ставимо га у гроб, а онда, ако се врати из мртвих, онда можемо разговарати.
  11. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на jermel у Дијалог једнога старца и атеисте   
    Атеиста:
    ...Али са тим да сва сведочења на која се позивате долазе од Христових ученика. Постоји ли сведочанство о Њему, које не долази из круга Његових ученика? Да ли постоје историчари, на пример, који могу да потврде Христово Васкрсење? Ако их има, онда ћу и ја поверовати.
    Старац:
    Несрећо! Не знаш шта тражиш! Ако је и било таквих историчара који су били очевидци Христовог васкрсења, они би поверовали у Његово Васкрсење и забележили би га као верници, у ком случају би опет ти одбацио њихово сведочење, баш као што одбацујеш Петрово сведочењe, Јованово, итд. Како је могуће, да је неко заиста сведок Васкрсења и да у исто време није постао хришћанин? Тражиш нам ‘‘печену јаребицу, на воштаном ражању, још и да пева пева’’! Е, не може!
  12. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Grizzly Adams у Дијалог једнога старца и атеисте   
    Ух, шах мат...
  13. Волим
    obi-wan got a reaction from Александрида in Poreklo vere   
    Odakle znam?
    Pretpostvljam da kapiras da hriscani uce iz Crkve i kroz Crkvu (jer je Crkva mesto svedocenja - kroz Nju se vec vekovima prenose sveodocanstva //ne prosto suva ucenja// o Hristovom zivotu i Vaskrsenju), to ti je svakako jasno, zato cu da malo rasirim ovaj odgovor, pod pretpostavkom da sam ukapirao na sta ti ciljas ovakvim pitanjem...
    Dakle, odakle znam, tj., kako sam razumeo, kako sam siguran da je to bas to i da nije promasaj?
    Pa evo ukratko - kljucna stvar u veri je taj unutarnji susret sa Bogom i okusanje blagodati Bozije, to je nesto sasvim jedinstveno, jedno ni sa cim uporedivo iskustvo. Kad covek dozivi takvo jedno iskustvo, on vise nikad ne moze da ga zameni ili pobrka sa necim drugim. On prosto kaze - Bog je sad i ovde.
    To je ujedno i daleko najteza stvar za objasnjavanje - prosto nema sanse da nekom objasnis takvo iskustvo ukoliko ga sam licno nije doziveo.
    I kao sto sam pre vec rekao - Bog cini prvi pokret u takvom susretu, On reaguje na onu najskriveniju unutarnju (najcesce samo misaonu) zelju u coveku da dodje do Smisla i Sustine, i na Njemu znane nacine obraca se tom coveku. A daleko, daleko najpotpunije i najdublje kroz Crkvu.
  14. Волим
    obi-wan got a reaction from DMK in Poreklo vere   
    Bog je naravno beskrajan, bez oblika i mere, van kategorija vremena i prostora... u suprotnom - kakav bi to Bog uopste bio?
    Buduci da je tako, mi ljudi ne mozemo da znamo o Njemu nista vise od onog sto nam On sam otkrije... stavise, svaka komunikacija sa Njim bila bi nemoguca da On o sebi ne ostavi neki trag ili se javi ljudima na ovaj ili onaj nacin...
    Zato je Bog ostavio tragove o sebi svuda po prirodi, i javljao se ljudima kroz vreme, iako uvek vrlo ograniceno, u skladu sa ljudskim poimanjem i mogucnostima da Ga razumeju i prihvate...
    Jedino potpuno javljanje Njegovo je Rodjenjem - Bog se rodio kao covek, istovremno ostajuci i Bog, kao jedna nova nebivala i neponovljiva licnost - Bogocovek Hristos, Sin Boziji i Sin Coveciji. U tome je premudrost Njegova.
    On je uzeo, dakle, na sebe oblicje covekovo, da bi kroz njega mogao da nam se obrati u najpotpunijem mogucem vidu, i da nam - koliko je to nasem shvatanju moguce - otkrije deo istine o sebi.
    Kroz Hrista, dakle, On se otkrio u svojoj punoci onoliko koliko mi ljudi mozemo da prihvatimo.
    I kao najvaznije, naucio nas je da se On ne upoznaje experimentalno ili nekim slicnim nacinom, nego uvek i iskljucivo licnosno - odnosom bogocovecanske ljubavi koja je most i veza nas i Njega.
    To znaci, sto je nasem ljudskom umu sasvim i logicno, da Bog u svojoj sustini, kakav On zaista jeste, ostaje skriven od nas, a otkriva nam se po meri nase podvizne ljubavi kao Licnost - Boga podjednako moze da upozna i neuk i akademik, bez ikakve razlike u sustini poznanja, jer poznanje Boga, kao sto rekoh, ne zavisi od empirijskog znanja.
  15. Волим
    obi-wan got a reaction from Горјан МааТ in Priča o promeni pola i trudnoći...   
    Znaci, ona je promenila pol u musko da bi bila gej koji moze da zatrudni? winter
  16. Волим
    obi-wan got a reaction from Џаст Жиле in Papa - počasni poglavar svih hrišćana.   
    Sto se tice pravoslavnih, on se pita koliko i dalaj-lama, sto znaci nimalo...
  17. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Макрина у Papa - počasni poglavar svih hrišćana.   
    Хвала,не
    Чак ни као почастан,имагинаран,хипотетички папа...свеједно.
    Христос је глава Цркве за коју је живот Свој положио.Преко Христа Апостоли,Епископи,Свештеници...данас Патријарси.Свака помесна Црква има свој верског поглавара,првог међу једнакима,то је нама устаљено и добро.
    Није ствар у броју него у пуноти.
  18. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Slusalica у Poreklo vere   
    Tanana veza sa Tvorcem, vidljiva samo Bogu i pojedincu. Religije imaju znacajnu ulogu da se ta veza kroz zivot ne prekine ili ne zapostavi. Po meni svaka religija je dobra i korisna. Kako ko voli neka sebi bira put mi pravoslavni hriscani volimo ovako. U Crkvi i kroz Crkvu sebe spasavamo.
  19. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Slusalica у Poreklo vere   
    Vjera je maticna celija duse. Sjecanje na vjecnost.
  20. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Grizzly Adams у Poreklo vere   
    Па ево овако Милане, већ сам негде о томе писао.
    Прво, када посматрамо свет око себе видимо да су неке ствари добре, неке лоше. Онда на основу тога можемо да замислимо биће које би било савршено добро. Таква идеја онда има читав низ последица, ако пажљиво размислиш - на пример, за такво биће не постоји смрт, оно је "без-смртно". О свему томе можеш да размишљаш чисто хипотетички, као атеиста или агностик, небитно. Постојање није важно. Свако може да дође до закључка какво би такво хипотетичко биће требало да буде и ту има пуно занимљивих закључака. То је философски концепт који зовемо Бог. Да би разговарали о вери, прво би требало да тај концепт добро разумемо.
    Друго, онда ми посматрамо свет око себе да видимо постоје ли неки наговештаји да нам се Бог "објавио" (пошто је једна од последица његове савршености да ми не можемо да га испитујемо - једина могућност је да нам се Он јави). Има више "кандидата" у историји који су тврдили да преносе ту "објаву", а сваки човек мора да сам испита и одлучи који од њих је најсавршенији и који се најбоље уклапа у слику савршеног Бога.
  21. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Ateisti srbije - udruženje koje mrzi vjernike?   
    Опет и опет. То је само твоја конструкција која се не може верификовати. Забога, па зар се ви не кунете у верификацију? Одакле сад ово сујеверје које се нигде не може верификовати? Зар нисте тврдили да се у истину увереавамо тако што ствари меримо истим аршинима, вршимо експеримент, понављамо и проверавамо? Свакодневно исперед свог носа имаш експеримент и проверу тврдње: смислене ствари настају као последица смисленог узрока, узрока који их смишља. Ви сте заиста већи верници и од баба Јелице.
  22. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Ateisti srbije - udruženje koje mrzi vjernike?   
    Прекршај закона неме везе са његовом смисленошћу, капираш? Веза између људских и природних закона је смисленост, омогућавање функционалности целине. Ми своје законе кршимо и мењамо јер нам то наша воља дозвољава. Природне не можемо јер нису плод наше воље и нашег промишљања, већ воље и промишљања неког другог.
  23. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Solomon Kane у Ateisti srbije - udruženje koje mrzi vjernike?   
    Јурис...претпостављам да у суштини овим желиш оспорити историчност Христове личности...ајмо укратко...
    ...не постоји "Јосиф Плиније"...једино ако си хтео да ставиш зарез и одвојиш Јосифа Флавија од Плинија млађег...схватићу то као ненамеран пропуст а не као одсуство знања.
    Колико знам нико не доводи у питање аутентичност Плинијевих списа...ево једног његовог списа који говори о Христу као итекако реалној и познатој личности и сведочи да га хришћани сматрају Богом.
    PLINIUS TRAIANO IMPERATORI
    1 Sollemne est mihi, domine, omnia de quibus dubito ad te referre. Quis enim potest melius vel cunctationem meam regere vel ignorantiam instruere? Cognitionibus de Christianis interfui numquam: ideo nescio quid et quatenus aut puniri soleat aut quaeri. 2 Nec mediocriter haesitavi, sitne aliquod discrimen aetatum, an quamlibet teneri nihil a robustioribus differant; detur paenitentiae venia, an ei, qui omnino Christianus fuit, desisse non prosit; nomen ipsum, si flagitiis careat, an flagitia cohaerentia nomini puniantur. Interim, <in> iis qui ad me tamquam Christiani deferebantur, hunc sum secutus modum. 3 Interrogavi ipsos an essent Christiani. Confitentes iterum ac tertio interrogavi supplicium minatus; perseverantes duci iussi. Neque enim dubitabam, qualecumque esset quod faterentur, pertinaciam certe et inflexibilem obstinationem debere puniri. 4 Fuerunt alii similis amentiae, quos, quia cives Romani erant, adnotavi in urbem remittendos.
    Mox ipso tractatu, ut fieri solet, diffundente se crimine plures species inciderunt. 5 Propositus est libellus sine auctore multorum nomina continens. Qui negabant esse se Christianos aut fuisse, cum praeeunte me deos appellarent et imagini tuae, quam propter hoc iusseram cum simulacris numinum afferri, ture ac vino supplicarent, praeterea male dicerent Christo, quorum nihil cogi posse dicuntur qui sunt re vera Christiani, dimittendos putavi. 6 Alii ab indice nominati esse se Christianos dixerunt et mox negaverunt; fuisse quidem sed desisse, quidam ante triennium, quidam ante plures annos, non nemo etiam ante viginti. <Hi> quoque omnes et imaginem tuam deorumque simulacra venerati sunt et Christo male dixerunt. 7 Affirmabant autem hanc fuisse summam vel culpae suae vel erroris, quod essent soliti stato die ante lucem convenire, carmenque Christo quasi deo dicere secum invicem seque sacramento non in scelus aliquod obstringere, sed ne furta ne latrocinia ne adulteria committerent, ne fidem fallerent, ne depositum appellati abnegarent. Quibus peractis morem sibi discedendi fuisse rursusque coeundi ad capiendum cibum, promiscuum tamen et innoxium; quod ipsum facere desisse post edictum meum, quo secundum mandata tua hetaerias esse vetueram. 8 Quo magis necessarium credidi ex duabus ancillis, quae ministrae dicebantur, quid esset veri, et per tormenta quaerere. Nihil aliud inveni quam superstitionem pravam et immodicam.
    9 Ideo dilata cognitione ad consulendum te decucurri. Visa est enim mihi res digna consultatione, maxime propter periclitantium numerum. Multi enim omnis aetatis, omnis ordinis, utriusque sexus etiam vocantur in periculum et vocabuntur. Neque civitates tantum, sed vicos etiam atque agros superstitionis istius contagio pervagata est; quae videtur sisti et corrigi posse. 10 Certe satis constat prope iam desolata templa coepisse celebrari, et sacra sollemnia diu intermissa repeti passimque venire <carnem> victimarum, cuius adhuc rarissimus emptor inveniebatur. Ex quo facile est opinari, quae turba hominum emendari possit, si sit paenitentiae locus...
    Аутентичност овог текста, као што рекох, није спорна.
    Да не причам о осталим сведочанствима... где су Јосиф Флавије који у свом делу "Antiquitates Judaicae" говори о Исусу Христу:
    „...У то време појавио се Исус, мудар човек, ако неко може да га назове човеком, учитељ људи који су с радошћу примали истину, и он је многе Јудеје и многе Јелине привукао. Он је био Христос. И када га је Пилат по пријави наших првих људи разапео на крсту, нису га се одрекли они који су га раније заволели. Он им се јавио трећег дана опет жив, о чему су предсказали божански пророци као и о многим другим чудесним стварима његовим. И још увек постоји хришћански народ који је по њему назван...''
    Делови који су обојени црвеном бојом су означени као сумњиви и мисли се да су додатак из каснијег времена, да их је неки хришћански редактор убацио или да је у најбољем случају изменио текст (на пример: уместо што пише - Он је био Христос, писало је - Он је био назван Христос; Он им се јавио трећег дана, а писало је - Он им се јавио, као што кажу, трећега дана). Разлог зашто сам убеђен да овде сигурно постоји неки део о Господу Исусу Христу, који многи желе да оспоре, заснивам на томе да би избацивањем овог дела настала контекстуална празнина, јер је овај део повезан и са претходним делом, као и са наредним. Могуће је да је овде Јосиф Флавије негативно говорио о Господу, па су га зато ,,редиговали''.
    „...Ананије је добио првосвештенство; он је био необуздан, дрзак и припадао је секти садукеја који су били веома сурови у својим пресудама...Пошто је био такве природе, одмах после смрти Фистове и док је Албин још био на путу, искористио је прилику да сакупи судије и да осуди Јакова, брата Исусова, који је назван Христос, заједно са неким другим које су кривили, да су ,тобоже, прекршили закон и предали их да их побију камењем...''
    Овај други одељак дефинитивно није споран.
    Покушај да се тек тако одбаци сведочанство Јосифово није баш утемељено, јер се он показао као поуздан историчар (на пример проналажење остатака Масаде). Постоје историчари који су оба одељка усвојили, на пример Francis Burkitt, Adolf von Harnack...мада ја лично мислим да је у првом одељку било ,,интервенције'' неког хришћанина.
    ...па где су Тацит (Publius или Gaius Cornellus Tacitus, умро око 117.год), Гај Светоније Транквил (Gaius Suetonius Tranquillus, умро око 130 - 140 год), сам Нови Завет чији садржај,тј.описи догађаја, личности, места, обичаја и осталог јесу несумњиво историјско-археолошки доказани, потврђени као аутентични и историјски безброј пута верификовани. Поменимо иТалмуд као својеврсно негативно сведочанство о реалности Христовој,па списи мученика и исповедника ране Цркве као што су Климент римски (+101), св.Игњатије Богоносац (+107...ученик св.Јована Богослова) са својим посланицама, св.Поликарп Смирнски са својим списима (+167), Јустин мученик (+165), св.Иринеј Лионски (+202),Тертулијан (155 - око 230) итд.
    Требамо напоменути још једну недвосмислено неоспорну чињеницу....Господ Исус Христос је живео на маргини римске империје, а за овакве крајеве врхунски историчари нису баш били много заинтересовани и то јесте неоспорна историјска чињеница. Живео је у Израиљу из кога,гледајући период почетка његовог проповедања, па све до смрти, није одлазио нигде (провинције Јудеје која је токико била мрска римској администрацији), није припадао некој важној војној организацији, није припадао племству, нити политичкој партији. Његов стил, служење другима и одбијање силе и моћи, није нешто на шта би славни ратници Римљани били поносни, то није био њихов начин размишљања и доживљаја реалности живота, доживљаја људи и света.Да је подизао буне, клао, убијао, да је представљао реалну политичку опсаност по Рим, тада би их заинтригирао...начин Његове смрти, распеће на крсту, за Римљане је било нешто крајње понижавајуће, нешто што само најгори олош заслужује. Зар икога онда још чуди што их није занимао и што огромној већини историчара Он уопште није био интересантан и што су га поједини историчари тек тако,овлаш поменули у причама где су просто морали то да ураде зарад контекстуалне целовитости текста?
  24. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Ateisti srbije - udruženje koje mrzi vjernike?   
    Грешиш ако мислиш да су сва Јеванђеља, Посланице и Откривење писали људи који нису били у директном контакту са Исусом. Причаш напамет. Рекла, казала. Што се тиче настанка Библије, то сам неколико пута објашњавао на овом форуму. Стварно ме више мрзи да понављам. Очито да не знаш основне ствари када је реч о уводним питањима везаним за Библију (настанка текста, редакција, писац, место, време, библијска археологија, итд.). Извини, али мрзи ме да по ко зна који пут пишем о томе. Ако те интересује, потражи на форуму.
    Онда је по теби свет вечан? Или, пак, стварност везујеш само за демензију простор/време? И о томе смо расправљали. Пронађи тему "Велики прасак". Време, простор, материја и енергија, свакако, имају свој почетак постојања (нису вечни). "Импулс" који их иницира (ма шта то било) је нешто што није ни простор, ни време, ни материја, ни енергија. Међутим, то "нешто" ипак постоји. "Нешто" што је апсолутно друго него што је простор, време, материја и енергија. Но, да не понављам оно што смо писали на наведеној теми.
    Да си читао (или ако си читао, да си разумео) Канта, знао би какве везе има са Богом. И о томе сам писао и не желим да се понављам. Не, ја не пратим логику коју си навео. Ја само тврдим ово:
    Ипак, читај Канта....
  25. Волим
    obi-wan је реаговао/ла на Александар Милојков у Ateisti srbije - udruženje koje mrzi vjernike?   
    Не знаш пријатељу, веруј ми. Јер да барем мало знаш онда не би постављао оваква питања. Библија није настала одједном па да је после неко мењао. Текстови су настајали у крилу богослужбене заједнице (Старог и Новог завета) - писани су и промишљани од те исте заједнице. Библију, као коначни скуп ВИШЕ књига, имамо тек у одређеном временском тренутку. То се зове канон бииблијских књига - који опет одређује богослужбена заједница у чијем окриљу су разни текстови и настали. Тако, Јевреји су свој канон средили тек 90. године, на сабору у Јамнији, а хришћани свој канон (Нови Завет) тек у четвртом веку. Тек од тада имаш Библију у данашњем смислу речи - као закључени канон светих књига.
    Не, наука не може продрети у нешто што није ни простор, ни време, ни материја, ни енергија. Једноставно, то је изван категорија нашег мишљења и изражавања. Покушај да кажеш нешто, да га дефинишеш као појам, а да то не припада категоријама простора и времена. Неизрециво - то је проблем који наука не може да реши. Пред тим неизрецивим, даље, можеш да стојиш и заузмеш различите позиције: да га игноришеш, да га назовеш неизрецивим и да живиш са чињеницом да о њему не можеш ништа зннати (агностицизам), да философираш, да га назовеш Богом, да верујеш да то неизрециво може да ти снисходи и да ти с открије у категоријама у нкојима можеш да га разумеш.
    Наравно да ћу радо читати све везано за ову тему. Међутим, све теорије које помоћу категорија које имају почетак (простор, време, материја и енергија), покушавају да објасне "нешто" пре тог почетка, аутоматски падају у воду. Продор ван простора и времена, немогуће је објаснити простором и временом. "Епекина тис усиас", рекао би Платон.
×
×
  • Креирај ново...