Jump to content

Лазар Нешић

Теолог
  • Број садржаја

    5267
  • На ЖРУ од

  • Број дана (победа)

    13

Everything posted by Лазар Нешић

  1. Ма одакле вас двоје толико знате о мени: ем сам перверзњак, ем ће изаћи књига - да се ми не знамо од негде? Превео сам их све 58, завршио пре десетак дана.
  2. Има још тих места код Симеона у химнама - постављао сам оно кад Христа види као "блиставе сисе" које жели да сиса и да меси - али ово из 15. је врх
  3. Да, и ја сам тако разумео: као слободно препуштање, предавање ... као вођење љубави.
  4. Ево цео тај одломак, то је из његове 15. химне о божанским еросима (превод је мој, можда би неко и другачије да преведе; наравно, да нисам непоправљиви хришћански пуританац, превод је могао бити још смелији од овог - и треба да буде; обележио сам упечатљива места): Сада, дакле, трепетне ствари у нама Ти савршаваш. Које то ствари трепетне? Почујте тек неке од многих, иако и оне већ изречене сваки занос превазилазе, но, почуј још и оне тајне што крајње су трепетне: Удови Христу постајемо и наши удови постају Христос.[1] И рука Христос и нога Христос постаје мени најбеднијем, и рука Христу и нога Христу ја бедник постајем. Руку покрећем и рука моја Христос цели јесте. Јер, схвати ме, неподељиво је божанство божанства. Ногу покрећем и гле како блиста к’о Христос сами. Немој рећи да богохулим него ствари ове прихвати и Христу – што те створио оваким – ти се поклони! Јер ако би само пожелео, Његовим би удом постао и на тај начин би свеколики удови свих нас понаособ удовима Христовим постали и удови наши Христос; и Он ће најнечасније у најчасније удове преиначити,[2] лепотом и славом властитога божанства их украсити, и сјединивши се с Богом слични боговима постаћемо, ни мало не гледајући на нечасност свога тела, и целокупним телом сасвим слични Христу бићемо. И сваки уд наш васцели Христос постаће. Јер док постајемо многи, Он остаје један и нераздељив, и сваки наш део сам васцели Христос бива. Тако, дакле, познао би да прст мој и пенис мој сасвим Христос јесу! Задрхта ли или постиђен се зацрвени? Но, Бог се не постиде да теби сличан постане, а ти се стидиш Њему сличан да будеш! „Не стидим се да Њему сличан постанем, но кад рече да уду стидном Он уподоби се, тад посумњах да богохуљење ти изрече!“ Сасвим лоше посумњао си, јер они срамотни нису! То су скривени удови Христа, јер се препокривају и због тога су часнији од других,[3] к’о сасвим несмотриви и сакривени уди Сакривеног, из којих се истаче семе у божанском сједињењу, што је трепетно обожено у божанском изображењу од самог божанства целог. Јер Он васцели Бог јесте, Онај што се с нама сједињује. О, трепетне тајне! И доиста неизрецив и божански брак збива се! Бог са сваким понаособ прожима се и опет ово кажем: у сладости свако с Владиком сједињује се! Ако се, дакле, целом плоти својом оденеш у целог Христа,[4] разумећеш непостидно све што говорим теби. Но, ако ниси целу него само делић души прикрпио – говорим о Христовој неукаљаној ризи – тад је твој огртач стари закрпљен на једном месту само, а осталих се удова твојих стидиш,[5] и на цело тело са још већим гнушањем гледаш, те како да се одевен у ову гнусобу не постидиш, са дрхтањем говорећи о удовима овим светим, и о гледању многе славе и просветљењу ума, и о радовању и ничега плотскога помишљању?! Јер плот своју и даље видиш сасвим укаљаном, и помислима ходиш по делима својим одвратним, и умом по њима непрестано као црв гмижеш. Ето зашто Христу и мени приписујеш свој стид и говориш: „Није ли те стид збор речи срамних, а посебно што на наше уде стидне Христа сводиш?“ Но, ја опет говорим ти: Погледај Христа у утроби! И промисли шта је у утроби и из утробе израња, и одакле то Бог мој изађе и кроз шта прође? И наћи ћеш још веће тајне поврх оних што казах, јер ствари ове у нашу славу Он прими на себе, да се не постиди нико подражавајући Њему, говорећи ил’ подносећи ствари које Он претрпе. К’о истински и потпуни Бог, потпуним човеком Он постаде. – Он једини. Нераздељиви. Сасвим савршени човек. – И Он сам, потпун у свим удима својим, Богом остаде. Слично се збива и сада у ова последња времена са Симеоном светим, побожним, монахом Студита. Он се не постиди удова нити једног човека, нит’ да неког нагон види, нит’ да нагим буде виђен. Јер он имаше Христа целог. Он цео беше сами Христос и сви удови његови, док на удове свих других људи, појединачно и заједно, он увек гледаше као на удове Христове, и остајаше неузбуђен, невин и бестрастан, пошто цео беше сами Христос и као Христа гледаше на све крштене који се у Христа целог обукоше.[6] Но, кад нађеш се нагим и плот твоја другу плот додирне, ти тад махнит за женама попут магарца ил' коња постајеш. Како се, онда, усуђујеш светитеља да клевећеш, те хулиш против Христа што је с нама сједињен и што је светима својим даровао бестрашће?! Јер Он женик постаје – чујеш ли то? – сваком понаособ и све душе Његове невесте, јер са њима Творац је сједињен и оне исто тако с Њиме, те брак међу њима настаје. Духовно и богоподобно са њима Он се прожима и нипошто их не раздева, ал умах их и раздевиченим чини и сједињује се с њима, сместа их чинећи нераздевиченима. И све ствари што најпре беху укаљане пропадљивошћу оне отад виде светим, непропадљивим и исцељеним. Прослављају Милосрдног и жуде за Прекрасним, и целе се сједињују с васцелим Љубавником својим. Штавише, свето семе, к’о што рекох, примивши, целог Бога у себи самима изображеног зачињу. Зар ово, оци, истина није о стварима реченим?! Зар не говорих правоверно о стварима божанским?! Зар ово што казах није једнако и истоветно Писмима?! Но, ако си стидом плоти своје препокрио се, ал’ ум ниси разоденуо, нит’ своју душу обнажио, нит’ светлост угледати могао, тамом сав покривен, шта да учиним за тебе?! Како да покажем ти трепетне тајне?! И како да тебе – авај мени! – у дом Давидов уведем? [1] 1. Кор. 6, 15. [2] 1. Кор. 6, 15. [3] 1. Кор. 12, 23. [4] Рим. 13, 14. [5] Мт. 9, 16. [6] Гал. 3, 27.
  5. Сличну причу нам је причао о. Панајотис - кад је као млади поп дошао у Бг и звале га неке женске да им освети стан на Новом Београду - каже да је први пут морао да побегне. Био неки хорор.
  6. На ово не постоји јединствен теолошки, догматски, саборно црквени одговор - постоји само гомила индивидуалних мишљења и теологумена - ми једноставно ово не знамо. Писмо нам ништа о томе не говори. Могу ти навести историју мишљења на ове теме, али то је преобимно. Већ си добио неке одговоре на ово и они су за мене ок - има та људска димензија и она је оправдана. Може се гледати из још једног угла: када се овако постави питање, ти онда унапред подразумеваш да је боље у другом животу од овог. Ми не знамо да ли има вечног, бољег живота - ми знамо да има само болест, смрт и нестајање - па се надамо и верујемо и молимо да буде тотално другачије. Дакле, други, бољи, вечни живот нису датости, нити се подразумевају, нити има икаквог разлога да ико икада помисли да тако нешто постоји - па се ми молимо да се деси изненађење. Спасење је драма.
  7. Ево ја ћу ускоро да се представим, само чекам да ми админи скину ово лажно име и ставе право. Молим лепо.
  8. Деспот Стефан Немања
  9. 28. Рече неки старац: Онај који има Исуса пред собом и беседи с Њим добро чини ако никога не уводи у келију своју.
×
×
  • Креирај ново...