Тавита

Grčki vladar Filip bijaše okružen laskavcima i licemjerima. Nekolicina dvorskih ulizica potražiše slavnoga govornika Demostena s namjerom da ga nagovore da im se pridruži u hvalospjevu kralju Filipu.
- Zašto nikada nijednom rječju ne pohvališ kralja? Zašto ne nađeš nijednu lijepu riječ za mnoge njegove odlike?
- Koje su to odlike? - upita Demosten.
- Eto, kralj je izvrstan govornik, vrlo lijep čovjek, a bogme, i najviše može popiti - rekoše kaditelji i dvoličnici.
Demosten im odgovori:
- Prvo je pohvala za odvjetnika, drugo za ženu, treće za spužvu, a nijedno za kralja!

предивна беба!
преузето са :
http://beta.images.theglobeandmail.com

Ne. Znam da je sa mnom stalno, ne moram Ga sanjati  gringrin
i ne moram nista vidjeti.... VJERUJEM!

Један од мојих највећих страхова.... до напада панике!!!!

један од мојих омиљених пјесника  1405_love


BRANKO MILJKOVIĆ je rođen u Nišu 1934. godine. Godine 1953. se preselio u Beograd, gde počinje da piše pesme i da se bori za njihovo objavljivanje. Njegove pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije . Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Dobio je Oktobarsku nagradu Beograda 1960. za zbirku Vatra i ništa. Krajem 1960. se preselio u Zagreb. Umro je 1961.godine.
Usled geopolitičkih prilika u posleratnoj Evropi, ime Branka Miljkovića nije poznato širem auditorijumu zapadne Evrope.  Niš je u vreme Drugog svetskog rata bio svedok masovnih pogubljenja, što se odrazilo na mladog Miljkovića i njegovu poeziju koja je sledila.
Njegov talenat i lakoća sa kojom se koristio i igrao rečima nisu prošli nezapaženi. 1953. godine sa roditeljima se seli u Beograd, u koji Branko stiže sa stotinak već napisnaih pesama, i u kojem provodi narednih 8 godina pokušavajući da se istakne u poezijskim krugovima. Ubrzo po dolasku upisuje se na Beogradski univerzitet, na Filozofski fakultet, i stvara prijatelje sa drugim pesnicima, Vaskom Popa i Ivanom Lalićem.
Mladi Miljković odbija članstvo i asociranje sa partijom, što je rezultiralo u neobjavljivanju njegove poezije. Međutim, njegov uspeh kod mladih je bio očigledan i pet njegovih pesama je objavljeno u poznatom časopisu Delo, čiji je glavni i odgovorni urednik u to vreme bio niko drugi do Oskar Davičo. Ubrzo potom sledi njegova prva kolekcija pesama 1956. godine, pod nazivom Uzalud je budim, i bila je uspeh kod publike kao i kod kritičara. Pesma je postala klasik, i jedna od najpoznatijih njegovih pesama. Prema Miljkoviću, on je jednog dana posetio svog komšiju u Nišu i video na zidu sliku njegove preminule sestre. On se zaljubio u sliku sa devojkom, i u njeno ime napisao ovu pesmu, za koju je kasnije govorio da je trijumf pesnika i života.
Često je viđen po kafanama Beograda, u kojem je Branko vodio boemski i bezbrižan život. Međutim usled stalnog konzumiranja alkohola, umeo je da pokaže i svoju agresivnu stranu kada je bio u pijanom stanju, zbog kojih je stalno ulazio u tuče koje je skoro uvek gubio. Ovakvo ponašanje ga je često dovodilo u neprilike sa režimom koje nije želelo da toleriše slične ispade. Na sreću, imao je puno prijatelja, pisaca, koji su u to vreme bili veoma bliski režimu i koji su ga izbavljali iz raznih neprilika. Usled ovakvog ponašanja i neprilika u koje bi upao, uvek bi govorio, kuneći se, da više nikad neće pisati. 1958. godine njegova druga kolekcija pesama je objavnjena pod nazivom Smrću protiv Smrti. 1958. godine Žan Pol Sartr posećuje Beograd kao gost Srpske akademije nauka i umetnosti. Miljković prima posebno priznanje od francuskog filozofa, i njih dvojica su se nakon posete ubrzo sprijateljili.
Zbirke pesama
Uzalud je budim (1957), Smrću protiv smrti (1959), sa Blažom Šćepanovićem, Poreklo nade (1960), Vatra i ništa (1960), Krv koja svetli (1961)

Prica

Secam se samo da je bila
    nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, kao crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamiriso bagrem beo.

Sucajno se setih neveseo,
jer volim:
da sklopim oci i cutim.

Kad bagrem dogodine zamirise,
ko zna gde cu biti.
U tisini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad vise.

                    San Vito, al Tagliamento, 1918.

Mizera

Kao oko mrtvaca jednog
sjaje oko našeg vrta bednog,
fenjeri.
Da l noć na tebe svile prospe?
Jesi li se digla među gospe?
Gde si sad Ti?



Voliš li još noću ulice,
kad bludnice i fenjeri stoje
pokisli?
A rage mokre parove vuku,
u kolima, ko u mrtvačkom sanduku,
što škripi.



Da nisi sad negde nasmejana,
bogata i rasejana,
gde smeh vri?
O, nemoj da si topla, cvetna,
O, ne budi, ne budi sretna,
bar ti mi, ti.



O, ne voli, ne voli ništa,
ni knjige, ni pozorišta,
ko učeni.
Kažeš li nekad, iznenada,
u dobrom društvu, još i sada,
na čijoj strani si?



O, da l se sećaš kako smo išli,
sve ulice noću obišli
po kiši?



Sećaš li se, noćne su nam tice
i lopovi, i bludnice,
bili nevini.



Stid nas beše domova cvetnih,
zarekli smo se ostat nesretni,
bar ja i Ti.
U srcu čujem grižu miša,
a pada hladna, sitna kiša.
Gde si sad Ti?

Sav zivot MIlosa Crnjanskog protekao je u znaku seoba ali i vrtoglavica raskosi, gorcine neimastine i izazova snobizma i boemstine. Rodjen je 1893. godine u Conogradu, u porodici siromasnog notara. Ucio je gimnaziju kod katolickih fratara u Temisvaru; oceva smrt u petom razredu bila mu je podsticaj da od osrednjeg postane jedan od najboljih djaka. Dalje skolovanje nastavlja u Becu, gdje izucava francusku revoluciju, Rusiju i cistu filozofiju, citajuci razne knjige na njemackom, madjarskom, talijanskom, te nase prevode ruskih knjiga. Kada se 1914. vratio u Novi Sad bio je uhapsen, a odmah zatim mobilisan. Prebolevsi azijsku koleru upucen je na klanicu u Galiciji. Poslije lijecenja u Krakovu radio je u jednoj manastirskoj bolnici u Becu, zatim kao telefonista u Segedinu. Posto je diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odlazi 1920. godine u Pariz gdje nastavlja studije. Sledece godine, poslije posjete Ivi Andricu u Rimu, vraca se u zemlju i vjencava se poznatom beogradskom ljepoticom Vidom Ruzic. Umro je u Beogradu 1977. godine i sahranjen je u Aleji zasluznih gradjana u oprostajnu rijec Vladimira Stojsina, predsjednika Udruzenja knjizevnika Srbije.

Gde god veceras bila,
ako pogledas u mesec,
bicemo zajedno
daljini uprkos...

.. ako bi vikali neprestano 8 godina, 7 meseci i 6 dana proizveli bi dovoljno energije u zvučnim talasima da zagrejete šoljicu kafe?
... se na kanadskoj novčanici od 2 dolara nalazi američka zastava?
... je badem član porodice bresaka?
... je nemoguće polizati svoj lakat?
... inteligentni ljudi imaju više cinka i bakra u svojoj dlaci?
... je Koka Kola na početku bila zelene boje?
... se pacovi razmnožavaju tako brzo da 2 pacova za 18 meseci mogu dobiti preko milion potomaka?
... 23% svih kvarova na foto-kopir mašinama izazivaju ljudi koji sedaju na njih i fotokopiraju svoje guzice?
... je američka vlada 1969. godine donela zakon koji čini ilegalnim svaki kontakt građana sa vanzemaljcima ili njihovim vozilima?
... zubari preporučuju da se četkice za zube drže bar 2 metra udaljene od WC šolje kako bi se izbegao kontakt četkice za zube i čestica iz WC šolje koje se raspršuju usled puštanja vode?
... ako bi nosili slušalice samo 1 sat povećali bi broj bakterija u svom uhu 700 puta?
... više od 50% ljudi na svetu nikada nije obavilo telefonski razgovor?
... kvakanje patke ne pravi eho ali niko ne zna zbog čega?
... je nemoguće kinuti otvorenih očiju?
... kada se pomnoži 111.111.111 x 111.111.111 dobije se  12.345.678.987.654.321?
... svaki kralj u kartama predstavlja jednog velikog kralja iz istorije:
Pik - Kralj David
Tref - Aleksandar Veliki
Herc - Karlo Veliki
Karo - Julije Cezar?
... dešnjaci u proseku žive 9 godina duže nego levaci?
... ako kod statue neke osobe konj ima obje prednje noge u vazduhu - osoba je poginula u borbi, ako je konju samo jedna prednja noga podignuta - osoba je umrla od rana zadobijenih u borbi, a ako su konju sve 4 noge na zemlji - osoba je umrla prirodnom smrću?
... su slonovi jedine životinje koje ne mogu skakati?
... su trupe za vreme secesijskog rata koje su se vraćale u svoje kartele bez gubitaka na jednoj velikoj tabli pisali ''0 Killed'', odakle i dolazi izraz ''OK''?
... 13% Amerikanaca veruje da je Mesec jednim delom sačinjen od sira?
... ime ''Džip'' dolazi od jedne američke vojne skraćenice od naziva ''General Purpose'' vehicle - GP?
... u Pentagonu ima duplo više WC-a nego što je potrebno, jer kad su ga gradili zakon je zahtevao odvojene WC-e za crnce i belce?
... bubašvaba može živeti do 9 dana bez glave pre nego što umre od gladi?
... se prosečna osoba smeje 15 puta dnevno?
... su Miguel Servantes i Viliam Šekspir koji se smatraju najvećim piscima u svojim zemljama umrli istog dana - 23.04.1616?
... komarci imaju zube?
... je bilo potrebno 22 veka da se izračuna udaljenost između Zemlje i Sunca - 149.400.000 km? A da tu istu cifru dobijamo množenjem broja 1.000.000.000 sa visinom Keopsove piramide u Gizi koja je izgrađena 30 veka p.n.e?
... u staroj Engleskoj ljudi nisu smeli upražnjavati seks bez odobrenja kralja? I kada bi par hteo da dobije dete, morao je zatražiti dozvolu monarha, koji bi im predao pločicu na kojoj je pisalo: ''Fornication Under Consent of the King'', što je poreklo reči FUCK?
... je Ajfelov Toranj u Parizu teži od 1.000 prosečnih slonova?

... polovina ljudske populacije zarađuje oko 5% svetskog bogatstva?
... je 1926. godine na svetu bilo samo 100 TV uređaja?
... se 3 četvrtine ulovljene ribe koriste za ishranu, a ostatak je namenjen za proizvodnju sapuna, lepka, margarina ili đubrišta?
... je na Aljasci dozvoljeno ubijanje medveda, ali da je buđenje medveda zbog fotografisanja zabranjeno?
... je kod čoveka dužina od ručnog zgloba do lakta jednaka dužini stopala?
... Meksiko Siti tone oko 25 centimetara godišnje?
... će crv pantljičara krenuti da jede sebe ako ne nađe drugu hranu?
... je sistem demokratije predstavljen još pre 2.500 godina u Grčkoj u Atini?
... je nemoguće kinuti otvorenih očiju?
... za jedan kilogram meda pčele moraju da posete 4 miliona cvetova i pređu put 4 puta duži od zemljinog obima?
... zvuk putuje 3 puta brže kroz vodu nego kroz vazduh?
... je Madrid jedini glavni grad u Evropi koji nije stacioniran na reci?
... ako bi poređali milion dolara u novčanicama od 1 dolar, dosegli bi visinu od 110 metara i masu od jedne tone?
... mačji urin svetli pod ''crnim svetlom''?
... je CD razvijen od strane Filipsa i Sonija 1980. godine?
... je kravata pronalazak koji potiče iz Hrvatske?
... je poslednja reč u Bibliji reč ''''?
... je puno ime Los Anđelesa ''El Pueblo de Nuestra Senora la Reina de los Angeles de Porciuncula'', što u prevodu znači Grad Anđela?
... je fudbal najgledaniji sport na svetu?
... je lubenica povrće a paradajz voće?
... je u Francuskoj 5-godišnjacima dozvoljeno da kupe alkoholno piće u kafiću?

Kod nas se za krznom postavljenu jaknu s kapuljacom sve cešce upotrebljava naziv anorak.
Tu rec svet mode preuzeo je od Eskima, kao, na primer, i reci kajak i iglu.
Smatra se da je izreku "krv nije voda" skovao nemacki car Viljem II (1888-1918)
misleci na srodstvo, odnosno zajednicko poreklo Engleza i Nemaca.
Mada su ove dve zemlje razdvojene vodom, pripadnici njihovih naroda trebalo bi,
po njegovom mišljenju, da stoje jedni uz druge jer je od svih razlika jaca zajednicka krv.
Ispitivanja obavljena na Državnom univerzitetu Pensilvanije pokazala su da i odrasli muškarci treba da spavaju najmanje osam sati dnevno da bi ostali zdravi. Osobama na kojima je nedelju dana obavljano ispitivanje, a koje su nocu spavale samo šest sati, cešce preti opasnost od srcanog udara i šecerne bolesti. Kod žena koje spavaju manje od osam sati nije zapažena opasnost od pogoršanja zdravstvenog stanja.
Rec banana je africkog porekla i u savremeni svet doneli su je portugalski trgovci robljem. U vreme Aleksandra Velikog ovo ukusno voce Grci su zvali "pala".
Glavni grad Jordana bio je 200. godine naše ere nazvan Filadelfija u cast egipatskog vladara Ptolomeja I Filadelfa.
Osušene banane cetiri puta su hranljivije od svežih.
Havaji su jedina americka država koja uzgaja kafu.
Mongolski kan i kineski car Kublaj-kan odlazio je u lov sa 500 sokolova i pratnjom od 10.000 ljudi.
U 19. veku Parižani su bili obavezni da se, pre no što stupe u pozorište ili koncertnu dvoranu, obilno namirišu dobrim parfemom.
Za novogodišnje praznike u Japanu se razmeni oko cetiri i po milijarde cestitki.
Prvi predak današnjeg konja živeo je pre 50 miliona godina. Bio je dugacak 30, a visok 25 cm. Na prednjim nogama imao je cetiri, a na zadnjim tri prsta.

Sve svetske pcele dolete svakoga dana na oko 3 TRILIONA cvetova,
proizvodeci tako oko 3.000 tona meda!
Prvi grad na svetu koji je dostigao milion stanovnika bio je Rim, 133.
godine pre nove ere. London je milionitog stanovnika dobio tek 1810,
a Njujork 1875. godine.
Danas u svetu ima oko 300 gradova sa više od milion stanovnika.
Boja za veterinarski pecat, kojim se obeležava pregledano meso, jestiva je
pod uslovom da se pravi od ljuske grožda, kao što se i radi u velikom broju zemalja.
Od svih životinja ris ima najoštriji sluh: i u najdubljem snu cuje najslabiji šum,
cak i kada dolazi iz daljine. Ova zver cuje tako dobro zahvaljujuci "cetkicama"
na vrhovima ušiju koje joj služe kao neka vrsta antene.
U ruševinama Pompeje - razorene i zatrpane 79. godine, za vreme erupcije
Vezuva - nadena je jedna radionica za izradu sapuna kao i sapun izliven u kalupe.
Naucnici smatraju da je sapun bio izraden istog dana kad je Pompeja stradala.

Tako je to, bacuska! Tako, dakle, i izvolite trgovati duhovnom dobrodetelji. Razdajite dalje i sami blagodatne darove Duha Svetoga potrebitima, kao god sto zapaljena sveca, i sama svetleci i goreci zemaljskim ognjem i ne umanjujuci svoj sopstveni oganj, pali druge svece, i sama svetleci i goreci zemaljskim ognjem i ne umanjujuci svoj sopstveni oganj, pali druge svece, da bi na drugim mestima i ove svetlele svima. Pa, kada je tako u pogledu zemaljskoga ognja, sta tek da kazemo o blagodatnom ognju Svesvetoga Duha Bozjega?! Jer, na primer, bogatstvo se zemaljsko umanjuje od razdavanja, a bogatstvo nebesne Bozije blagodati - sto se vise razdaje to se vise umnozava u onoga ko ga razdaje! Tako je i sam Gospod kazao Samarjanki: "Svako ko pije od ove vode (sa izvora), opet ce ozedneti, a ko pije od vode koju cu mu ja dati, bice u njemu istocnik vode koja vavek tece u zivot vjecni!"
- Bacuska - rekoh ja - eto, vi volite neprestano da govorite o zadobijanju blagodati Duha Svetoga, kao o cilju hriscanskog zivota. Ali, kako i gde ja mogu nju da vidim? Dobra dela su vidljiva, a zar Duh Sveti moze da se vidi? Kako cu, dakle, ja da znam da li je On sa mnom ili nije.
- U danasnje vreme - odgovori Starac zbog svoje bezmalo sveopste ravnodusnosti prema svetoj veri u Gospoda naseg Isusa Hrista, zbog toga sto nimalo ne obracamo paznju na ono sto cini Njegova Bozanska Promisao za nas, kao i zbog toga sto ljudi zaboravljaju da opste sa Bogom, mi smo dosli dotle da smo se, moze se reci, gotovo sasvim udaljili od istinskog hriscanskog zivota. Nama sada izgledaju cudnovate reci Svetoga Pisma, kada Duh Boziji govori kroz usta Mojseja: "I vide Adam Gospoda gde hodi po raju". Ili kad citamo u apostola Pavla: "Idjasmo u Ahaju i Duh Boziji idjase s nama; okrenusmo se u Makedoniju, a Duh Boziji idjase s nama." I na drugim mestima Svetoga Pisma vise puta govori se o javljanju Boga ljudima.
A, eto, neki govore: "Ta mesta su neshvatljiva. Zar su zbilja ljudi mogli tako ocigledno videti Boga?" Nicega, pak, tu nema neshvatljivog. Do toga neshvatanja doslo je stoga sto smo se mi udaljili od prostodusnosti duhovnog znanja prvih hriscana i, pod izgovorom prosvecenosti, zapali u takvu tamu neznanja, da nam se vec tesko shvatljivim cini ono sto su stari u tolikoj meri jasno razumeli, da im pojam o javljanju Boga ljudima nije izgledao cudnovat ni u obicnim razgovorima. Tako je pravedni Jov, kada su ga prijatelji ukorevali zbog toga sto toboze huli na Boga, ovima odgovorio: " Kako bi moglo to da bude kada dah Svedrziteljev osecam u nozdrvama svojim?" Ili, drugim recima: "Kako bih ja mogao huliti na Boga, kada Duh Sveti sa mnom prebiva? Kada bih na Boga hulio, Duh Sveti odstupio bi od mene, a ja, gle, i dah njegov osecam u nozdrvama svojim". Upravo u tome smislu govori se i za Avraama i Jakova da su videli Gospoda i besedili sa Njim, a Jakov se cak i borio sa Bogom. Mojsej je video Boga, a sa njim i sav narod, kada se bio udostojio da primi od Boga ploce Zakona na gori Sinaju. Stub od oblaka i stub ognjeni, koji nisu bili nista drugo do vidljiva blagodat Duha Svetoga, sluzili su kao putovodje narodu Bozijem u pustinji. Nisu ljudi videli Boga i blagodat Njegovog Duha Svetoga u snu, niti u mastariji, niti u istupljenju (ekstazi), niti u uobrazilji rastrojenog duha, nego uistinu - na javi.
Mi smo postali vec sasvim nepazljivi prema delu svega spasenja, otkuda i dolazi da mi i mnoge druge reci Svetoga Pisma ne uzimamo u onome smislu, u kome bi trebalo. A sve je to otud, sto ne istemo blagodati Bozje, niti joj dopustamo - po gordosti uma svoga - da se useli u duse nase, pa stoga ni nemamo istinskog prosvetljenja od Gospoda, koje se salje u srca ljudima koji su svim srcem gladni i zedni pravde Bozije. Evo, na primer, kada se u Bibliji kaze "dunu Bog dah zivotni u lice Adamu prvozdanome, kojeg sazdade od praha zemaljskog" - mnogi tumace kao da to znaci da do toga trenutka nije bilo u Adamu duse i duha covecijeg, no da je postojalo, samo telo, stvoreno od praha zemnoga u onom sastavu, kako to bacuska sveti apostol Pavle potvrdjuje: "Da bude svesavrsen vas duh, dusa i telo, za dolazak Gospoda nasega Isusa Hrista".
Sva tri ova dela nasega bica, dakle, bila su sazdana od praha zemnoga, tako da Adam nije stvoren kao mrtvo no delotvorno (dejstvujuce) zivo bice, slicno ostalim na zemlji zivecim i o/duse/vljenim Bozijim stvorenjima. Ali, evo u cemu je sustina covekova: da Gospod Bog potom nije duhnuo u lice njegovo ovaj dah zivota, tj. blagodat Gospoda Boga Duha Svetoga, Koji od Oca ishodi i u Sinu pociva i radi Sina se salje u svet, Adam - ma kako da je bio savrseno sazdan, prevashodeci sva ostala Bozija stvorenja, kao kruna tvorevine na zemlji - ostao bi, ipak, u nutrini bez Duha Svetoga, Koji ga uzvodi do bogopodobnog dostojanstva. I bio bi kao i sva ostala stvorenja, jer, mada bi imao telo, i dusu i duh, unutra u sebi ne bi imao Duha Svetoga. Kada je pak Gospod Bog duhnuo u lice Adamu dah zivota, tada je tek, prema recima Mojsejevim, "Adam postao dusa ziva", tj. savrseno podobna Bogu, i kao i On, besmrtna u vekove vekova.
Adam je bio stvoren u tolikoj meri nepodlozan uticaju ijedne Bogom stvorene stihije, da ga voda nije topila, ni oganj zegao, niti ga je zemlja mogla progutati bezdanima svojim, niti vazduh povrediti ma kakvim svojim dejstvom. Sve je bilo pokorno Adamu kao ljubimcu Bozijem i caru i sopstveniku Njegove tvorevine. I sve je na njega gledalo sa udivljenjem kao na svesavrsenu krunu Bozijih tvari. Od onoga daha zivotnoga, udahnutoga mu u lice iz svestvarajucih usta Boga Svetvorca i Svedrzitelja, Adam se bio toliko ispunio premudroscu, da nikada od pamtiveka nije bilo i tesko da ce ikada biti na zemlji coveka premudrijeg i mnogoznalijeg od njega. Kad mu je Gospod zapovedio da narece ime svakoj tvari, on je svakoj tvari dao takvo nazvanje, koje u potpunosti oznacava sve odlike (kvalitete) te tvari, svu silu i sva svojstva, koja ona ima po daru koji joj je Bog darovao prilikom stvaranja. I, eto, bas pomocu toga dara natprirodne Bozije blagodati, koji mu je nisposlan dahom zivotnim, Adam je mogao da vidi Gospoda gde hoda po raju i da Ga poziva, mogao je da razume reci Njegove i razgovore svetih Andjela, kao i jezik svih tvari - i zverinja i ptica i gmizavaca koji zive na zemlji i uopste sve ono sto je sada za nas, pale i gresne, sakriveno, a sto je za Adama do njegovog pada bilo sasvim razumljivo. Takvu istu premudrost, i silu, i svemoc, i sva ostala dobra i odlike svetosti darovao je bio Gospod Bog i Evi, koju je stvorio ne od praha zemnoga nego od rebra Adamova u Edemu sladosti, u Raju, koji je zasadio posred zemlje. A da bi Adam i Eva mogli lako i stalno da odrzavaju u sebi ta besmrtna, bogoblagodatna i savrsena svojstva onoga zivotnog daha, Bog je posadio posred raja Drvo Zivota, u cije je plodove pohranio srz i svu punocu darova Svoga bozanstvenog daha. Da Adam i Eva nisu sagresili i oni sami i sve njihovo potomstvo mogli su svagda jedenjem od plodova Drveta Zivota odrzavati u sebi vecno zivotvornu Silu Bozije blagodati i besmrtnu, vecito mladu punocu telesnih, dusevnih i duhovnih svojih moci kao i trajnu mladolikost svoga beskonacnog, besmrtnog i sveblazenog stanja, sto je sve tesko zamislivo u sadasnje vreme cak i uobrazilji nasoj.
No, posto su, Adam i Eva, jedenjem od Drveta Poznanja dobra i zla - prevremeno i protivno zapovesti Bozijoj - upoznali razliku izmedju dobra i zla i izlozili se svim nevoljama, koje su sledovale prestupljenju zapovesti Bozije, oni su se lisili toga bescendara blagodati Duha Bozijega, tako da do samoga dolaska u svet Bogocoveka Isusa Hrista Duh Boziji "ne bese u svetu, jer Isus jos ne bese proslavljen."
Ipak, to ne znaci da u svetu uopste nije bilo Duha Bozijega, nego da Njegovo prisustvo nije bilo tako punomerno kao u Adamu, ili u nama pravoslavnim hriscanima. To prisustvo, pak, projavljivalo se samo spolja, a znaci prebivanja Duha Bozijega u svetu bili su poznati rodu covecjem. Tako, na primer, Adamu posle pada, a isto tako i Evi, bile su otkrivene mnoge tajne, koje su se odnosile na buduce spasenje roda ljudskog. Cak i Kainu, bez obzira na njegovu bezboznost i njegov prestup, bio je lako razumljiv blagodatni glas Bozji, cak i karajuci, kada je Bog sa njime razgovarao. Noje je besedio s Bogom. Avraam vide Boga, i dan Njegov, i zaradova se. Blagodat Svetoga Duha, dejstvujuci spolja, delovala je i na sve starozavetne proroke i svetitelje Izrailove. Kod Jevreja su docnije bile zavedene narocite prorocke skole, gde su se polaznici ucili da raspoznaju znake Bozijih ili andjelskih javljanja, i razlikuju dejstva Duha Svetoga od obicnih javljanja, koja se desavaju u prirodi bezblagodatnog zemaljskog zivota. Simeon Bogoprimac, roditelji Bogorodicini Joakim i Ana i druge bezbrojne sluge Bozije stalno su bili udostojavani raznovrsnih bozanskih vidjenja, glasova i otkrivenja, koji su se potvrcivali ocevidnim cudesnim dogacajima.
Iako ne s takvom silom kao u narodu izabranom, do projavljivanja Duha Bozijega dolazilo je i medju neznaboscima, koji nisu poznavali Boga Istinitoga, zato sto je Bog i mecu njima nalazio Svoje izabranike. Takve su, na primer, bile devstvenice prorocice Sibile, koje su, istina, svoju devstvenost posvecivale Bogu Neznanome, no ipak Bogu, Tvorcu vaseljene, Svedrzitelju i Promislitelju, za kakvoga su Ga i neznabosci smatrali. Takodje i filosofi neznabozacki, koji su, istina, bludeli po tami nepoznavanja Boga, ali su trazili Bogu omiljenu istinu, mogli su samo zbog toga bogougodnog trazenja istine postati sudeonici Duha Bozijeg, jer je receno: "Narodi koji ne znaju Boga po prirodi tvore sto je po Zakonu i ugodno Bogu". A istinu Gospod tako miluje da sam o njoj Duhom Svetim objavljuje: "Istina sa zemlje zasija i pravda se proli sa nebesa".
Tako se, dakle, vase bogoljublje, i u jevrejskom narodu, svestenom i Bogu milome, i medju neznaboscima koji Boga ne znadjahu, ipak sacuvalo znanje o Njemu, bacuska. Sacuvalo se jasno i razumno poimanje kako Gospod Bog Duh Sveti dejstvuje na coveka i kako je to, po kakvim spoljasnjim osecajima i unutarnjim osecanjima moguce uveriti se da je u pitanju dejstvo Gospoda Boga Duha Svetog a ne vrazija prelest (obmana). I tako je to bilo sve od pada Adamova do dolaska u svet Gospoda naseg Isusa Hrista u telu (ploti).
Bez ovoga poimanja dejstava Duha Svetoga koje se, vase bogoljublje, sacuvalo u cuvstvu roda ljudskoga, ljudi ne bi nikako imali mogucnosti da tacno poznadu da im je zaista dosao u svet Onaj Koji je obecan Adamu i Evi - Porod Zenin, koji je imao satrti glavu zmije.
A eto, sveti Simeon Bogoprimac, koji je bio cuvan Duhom Svetim, posto mu je bila unapred javljena, u sezdeset i petoj godini zivota, tajna svagdadevstvenog zaceca i Rodjenja Spasiteljevog od Preciste svagdaDjeve Marije, proziveo je po blagodati Svesvetoga Duha Bozijeg potom jos tri stotine godina, a onda je u tristasezdeset i petoj godini jasno objavio u hramu Gospodnjem da je po daru Duha Svetoga opipljivo prepoznao da je to bas On Sam, Hristos, Spasitelj sveta, o cijem mu je natprirodnom zacecu i rodjenju Duh Sveti unapred javio pre tri stotine godina preko Andjela!
Pa i sveta prorocica Ana, kcer Fanuilova, koja je sluzila osamdeset godina od obudovljenja svoga Gospodu bogu u hramu Bozijem i bila poznata po narocitim darovima blagodati Bozije, kao udovica pravedna i cista sluskinja Gospodnja, oglasila je da je to upravo On, svetu obecani Mesija, istiniti Hristos, Bog i covek, Car Izrailov, koji je dosao da spase Adama i sav rod ljudski.
A kada je Gospod nas, Isus Hristos, izvoleo da izvrsi svekoliko delo spasenja, On je po Svome Vaskrsenju, duhnuo na apostole, obnovivsi u coveku dah zivota koji je Adam izgubio, i darovao im istu onu adamovsku blagodat Svesvetoga Duha Bozijega. Ali, to nije sve. Gospod Hristos je govorio Apostolima da je za njih bolje da On ode k Ocu, jer ako ne ode, Duh Boziji nece doci u svet. Ako pak On, Hristos, ode Ocu, poslace im Ga u svet i Duh Utesitelj naucice i njih i sve sledbenike njihove svakoj istini i napomenuce im sve sto im je On rekao, dok je jos bio u svetu. Ovim je vec bila Hristom obecana blagodat na blagodat. I, zaista, u dan Pedesetnice On im je pobedonosno nisposlao Duha Svetoga u dahu burnom vetra, u vidu ognjenih jezika, koji su sisli na svakog od njih i u njih usli, i ispunili ih silom ognjelike bozanstvene Blagodati, koja rosonosno dise i radostotvorno deluje u dusama onih koji su sudeonici Njene sile i dejstava. I, eto, sama ta ognjem disuca blagodat Duha Svetoga daje se svima nama, Hristovim vernima, u Tajni svetoga Krstenja i svesteno zapecacuje miropomazanjem po najglavnijim mestima nasega tela, kako je to ukazano svetom Crkvom kao vekovecnom cuvarkom te blagodati. Kaze se: "Pecat dara Duha Svetoga". A na sta, bacuska, vase bogoljublje, mi ubogi stavljamo svoje pecate, ako ne na sasude, u kojima se cuva neka nasa velika dragocenost? A sta na svetu moze biti vece i sta dragocenije od darova Duha Svetoga, nisposlanih nam odozgo u Tajni Krstenja? Jer, ta blagodat, koja se coveku daruje na Krstenju, tako je velika, tako neophodna, za njega tako zivonosna, da se ne oduzima cak ni od jeretika do same smrti njegove, tj. do roka, odredjenog svise po Promislu Bozijem za dozivotnu probu coveka na zemlji - za sta je sposoban, i sta je u stanju da ucini u tome Bogom darovanom roku uz pomoc sile blagodati darovane mu s neba. I da mi posle krstenja greh ne cinimo, zanavek bismo ostali sveti i neporocni ugodnici Boziji, sacuvani od svake skvrni tela i duha. No, bas u tome i jeste nesreca sto mi, napredujuci u godinama zivota, ne napredujemo u blagodati i razumu Bozijem, kao sto je u njemu napredovao Gospod nas Hristos Isus, nego naprotiv - razvracajuci se malopomalo, lisavamo se blagodati Svesvetoga Duha Bozjega i postajemo u razlicnoj meri gresni i mnogogresni ljudi. No, kada se neko, buduci pobudjen na to Premudroscu Bozjom, koja iste nase spasenje, resi da radi nje (ove Bozje premudrosti) jutrenjuje Bogu i bdije radi dostizanja vecnoga svoga spasenja, onda takav, poslusan njenom glasu, mora pribeci istinitom pokajanju za sve grehe svoje, pokajanju i tvorenju dobrodetelji suprotnih ucinjenim gresima, a kroz dobrodetelji Hrista radi i - zadobijanju Duha Svetoga, Koji dejstvuje unutra u nama, i unutra u nama stvara Carstvo Bozije.
Ne govori zabadava Rec Bozija: "Carstvo je Bozije unutra u vama i s naporom se uzima i samo podviznici ga zadobijaju". To jest: oni ljudi koji, ne obaziruci se na uze grehovne, koje su ih sapele i svojom prinudom i navodjenjem na nove grehe ne dopustaju im da pridju k Njemu, Spasitelju nasem, sa savrsenim pokajanjem, da bi sa Njim postradali, preziru jacinu tih grehovnih uza, i sile se da ih raskinu - takvi ljudi javljaju se potom pred licem Bozjim belji od snega, ubeljeni blagodacu Njegovom. "Dodjite" - kaze Gospod - "Ako gresi vasi budu kao skerlet, ubelicu ih kao sneg".
Tako je negda i sveti tajnovidac Jovan Bogoslov video ovakve ljude u haljinama belim, tj. u haljinama opravdanja, "sa palmovim grancicama u rukama", kao znamenjem pobede, kako pevaju Bogu divnu pesmu "Aliluja" i krasotu pesmopoja njihovih niko na svetu ne mogase podrazavati. Za njih je Andjeo Boziji rekao: "Ovo su oni koji dodjose iz nevolje velike, i oprase haljine svoje i ubelise ih u Krvi Jagnjetovoj", tj. oprase ih stradanjima i ubelise kroz pricesce Precistim i Zivotvornim Tajnama Tela i Krvi Agneca, Neporocnog i Precistog Hrista, zaklanog po Njegovoj sopstvenoj volji za spasenje sveta pre sviju vekova, Koji svagda i do danas trpi zaklanje i razdeljuje se (vernima), a ostaje nimalo netrosiv, dajuci nam poputninu zivota vecnog za vecno i beskrajno spasenje, radi blagoprijatnog odgovora na strasnom sudilistu Njegovom. Svoju Precistu Krv i Telo, Hristos nam daje i kao najskupoceniju i svaki um prevashodecu zamenu za plod sa Drveta Zivota, kojega je nas ljudski rod hteo da lisi neprijatelj covekov (Lucifer) nispavsi s nebesa. Premda je nas neprijatelj djavo najpre prelastio Evu, pa je sa ovom pao i Adam, Gospod, ipak, ne samo da im je darovao Iskupitelja u Porodu Zeninom, nego je i svima nama u Zeni i svagdaDjevi, Bogorodici Mariji, dao zastupnicu pred Sinom Njenim i Bogom nasim. Ona je satrla u samoj sebi i satire (i sada) glavu zmijinju u svome rodu ljudskom. Ona je nepostidna i nepobedna Zastupnica cak i najocajnijih gresnika. Bas zbog toga se Bozija Majka i naziva "Bic za demone", posto demon nema moci da pogubi coveka, samo ako ovaj ne odstupi od pribegavanja k Majci Bozijoj za pomoc.
Dejstva Duha Svetoga i dejstva tame grehovne
- Jos moram ja, ubogi Serafim, da Vam objasnim, vase bogoljublje, u cemu je razlika izmecu dejstava Duha Svetoga, Koji se svestenotajno useljava u srca verujucih u Gospoda Boga i Spasitelja naseg Isusa Hrista, i dejstava tame grehovne koja na nas deluje lupeski, na pomamni podstrek demona. Duh Boziji opominje nas na reci Gospoda naseg Isusa Hrista, i dejstvuje zajedno s Njime, uvek pobedonosno, radosteci srca nasa i upravljajuci stope nase na putu mira, dok besovski (demonski) prevarni duh mudruje suprotno Hristu, i dejstva su njegova u nama metezna, buntovnicka i puna "pohote telesne, pohota ociju i nadmenosti zivljenja". "Zaista, zaista vam kazem, da niko ko zivi i veruje u Mene, nece umreti vavek", veli Gospod. To znaci - onaj ko ima blagodat Svetoga Duha kao pravu veru u Hrista, ako po slabosti ljudskoj i umre dusevno od ma kakvoga greha, nece umreti zanavek, no ce biti vaskrsnut blagodacu Gospoda naseg Isusa Hrista, Koji uzima grehe sveta i besplatno daruje blagodat na blagodat (preobilnu). Bas za ovu blagodat, javljenu svemu svetu i rodu nasem covecjem kroz Bogocoveka, i receno je u Jevancelju: "U Njemu bese Zivot i Zivot bese Svetlost ljudima!"
I jos dodato: "I Svetlost svetli u tami i tama je ne obuze ". Ovo znaci da blagodat Duha Svetoga, darovana nam na Krstenju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, bez obzira na grehopadove ljudske, bez obzira na tamu oko duse nase, svetli, ipak, u srcu nasem bozanstvenom Svetloscu bescenih zasluga Hristovih, Koja je vecno jestajuca. Ova Svetlost Hristova, dok gresnik ostaje u nepokajanju, govori Ocu: " Avva, Oce!" i nigda se ne prognevljuje na nepokajanje njegovo! A docnije, kada se gresnik obrati na put pokajanja, savrseno izgladjuje tragove ucinjenih prestupljenja, i ponovo odeva bivseg prestupnika u odecu netruleznu, izatkanu od blagodati Duha Svetoga, o zadobijanju koje kao o cilju hriscanskog zivota ja i govorim ovoliko dugo vasem bogoljublju!
Jos cu da vam kazem, da biste jos jasnije shvatili sta treba razumeti pod blagodacu Bozjom, kako istu raspoznati, i u cemu se narocito projavljuje njeno dejstvo u ljudima, njome prosvetljenima. Blagodat Duha Svetoga je Svetlost sto prosvetljuje coveka. O tome govori celo Sveto Pismo. Tako je, bogootac David rekao: "Zizak nogama mojim i svjetlost stazama mojim Tvoj je Zakon i da Zakon Tvoj za nauk nemam, poginuo bih u klonucu svome!" To znaci da je blagodat Duha Svetoga, Koja se izrazava u Zakonu recima zapovesti Gospodnjih, svetiljka moja i svetlost moja! I kada ta blagodat Duha Svetoga, Koju tako brizljivo i usrdno tecem i sedam puta na dan zadobijam, uceci se sudovima Pravde Tvoje - kada ta blagodat ne bi prosvetljivala mene u tami briga, skopcanih sa visokim zvanjem moga carskog cina, otkuda bih mogao da uzmem ma i jednu iskru Svetlosti, da osvetlim hod svoj po stazi zivotnoj, pomracenoj zlobom neprijatelja mojih? I u samoj stvari Gospod je neretko projavljivao pred mnogim svedocima dejstvo blagodati Duha Svetoga na ljudima, koje je osvecivao i prosvetljivao velicanstvenim silascima Svojim. Setite se Mojseja posle besede njegove s Bogom na gori Sinajskoj. Ljudi nisu mogli gledati u njega, - toliko je sijao neobicnom svetloscu, kojom se oblivalo lice njegovo! Mojsej je, cak, potom bio prinudjen da se javlja pred narodom ne drugacije nego pod pokrivalom (na licu). Setite se Preobrazenja Gospodnjeg na gori Tavoru. Velika svetlost bila je preplavila Njega, i "haljine Njegove postase blestave kao sneg", a ucenici Njegovi od straha padose nicice. A kad su se Mojsej i Ilija javili uza Nj u istoj toj svetlosti, da bi se skrilo sijanje svetlosti bozanstvene blagodati, koja je ucenicima zaslepljivala oci, "pojavi se oblak i zakloni ih", veli se. Eto na koji se nacin javlja blagodat Svesvetoga Duha u neiskazanoj svetlosti pred svima onim, kojima Bog javlja njeno dejstvo.
U blagodati Duha Svetoga
- Ali na koji nacin - upitah ja bacusku o. Serafima, mogu ja saznati da se nahodim u blagodati Duha Svetoga?
- To je, vase bogoljublje, vrlo prosto! odgovori on meni - Zbog toga i govori Gospod da je "sve prosto za one koji pribavljaju razum". A sva nasa nesreca je u tome sto sami mi ne istemo taj bozanstveni razum, koji se ne kocoperi i ne bode oci, jer nije od ovoga sveta. Taj razum, ispunjen ljubavlju prema Bogu i bliznjem, izgradjuje svakoga coveka na njegovo spasenje. Za razum je Gospod rekao: "Bog hoce da se svi spasu i da dodju do razuma istine". A povodom nedostatka toga razuma On je rekao Svojim Apostolima: "Zar ste bezrazumni i zar niste citali Pismo, i pricu ovu zar ne razumete?... " I jos se u Jevandjelju o tome razumu kaze za Apostole da im Gospod "otvori um da razumeju Pisma". Nahodeci se u tome (raz)umu i Apostoli su svagda videli da li Duh Boziji prebiva na njima ili ne, pa videci saprebivanje Duha Bozijeg na sebi, i bivajuci prozeti Njime, uvereno su govorili da je delo njihovo sveto i potpuno ugodno Gospodu Bogu. Time se i objasnjava zasto su oni u svojim poslanicama pisali "Ugodno bi Svetome Duhu i nama..." .
Apostoli samo na tome osnovu i nude svoje poslanice (kao istinu neprolaznu, na korist svima vernima), jer su kao Sveti opipljivo osecali prisustvo Duha Bozijega u sebi... Eto, dakle, vase bogoljublje, vidite li kako je to jednostavno?
Ja odgovorih:
- Ipak, ja ne shvatam kako mogu da se pouzdano uverim da sam u Duhu Bozijem? Kako da u samome sebi prepoznam Njegovo istinsko projavljenje (pojavu)?
Na to bacuska o. Serafim odgovori:
- Ja sam vec rekao, vase bogoljublje, kako je to vrlo prosto, i podrobno sam vam ispricao kako ljudi bivaju u Duhu Bozijem i kako treba poimati Njegovo projavljenje u nama... Sta vam je bacuska, jos potrebno?
- Potrebno mi je - rekoh ja - da to dobro shvatim!...
Tada me o. Serafim veoma snazno uhvati za ramena i rece mi:
- Mi smo obojica sada, bacuska, u Duhu Bozjem, i ja i ti... Zasto ne gledas u mene?
Na to ja odgovorih:
- Ne mogu, bacuska, da vas gledam, jer se iz vasih ociju munje liju. Vase lice postalo je svetlije od sunca, a moje oci kopne od bola.
O. Serafim rece:
- Nemojte se plasiti, vase bogoljublje, i vi ste sami sada postali svetli, kao i ja. I vi ste sada u punoci Duha Bozijega, inace vam ne bi bilo moguce ni da mene vidite takvim.
- I prikloni k meni svoju glavu, pa mi tiho na uho kaza:
- Blagodarite Gospodu Bogu za neizrecenu milost Njegovu prema vama. Vi ste videli da se ja jos nisam bio ni prekrstio, nego sam se samo misleno u srcu svome pomolio Gospodu Bogu i unutra u sebi izrekao: Gospode, udostoj ga da jasno i telesnim ocima vidi silazak Duha Tvojega, kojega udostojavas sluge Svoje onda kada blagovolis da se javis u svetlosti velicanstvene slave Svoje! I, eto, bacuska, Gospod je magnoveno ispunio smirenu molbu ubogog Serafima!... Kako, dakle, da Mu obojica ne blagodarimo na ovome Njegovom neizrecivom daru? Ni velikim pustinjacima, bacuska, Gospod Bog ne javlja tako milost Svoju uvek. Ova blagodat Bozija blagoizvolela je utesiti skruseno srce vase kao cedoljubiva majka, i to na zauzimanje same Majke Bozije... Zasto me, bacuska, ne pogledate u oci? Prosto pogledajte, ne bojte se - Gospod je s nama!
- Posle ovih reci ja pogledah u njegovo lice, i tada me spopade jos veci strah i trepet divotni! Zamislite - u srcu sunca, u najsjaktavijem blistavilu njegovih podnevnih luca lice coveka, koji sa vama razgovara! Vi vidite pokrete njegovih usana, izraz njegovih ociju koji se menja, cujete njegov glas, osecate da vas neko rukama drzi za ramena, ali ne samo da ne vidite te ruke, nego ne vidite ni sami sebe, niti priliku sagovornika svoga - nista osim zaslepljujuce svetlosti, koja se razliva na daljinu od nekoliko hvati svuda oko nas, i obasjava jarkim bleskom svojim i sneznu poljanu, i snezne pahuljice, sto su odozgo zasipale i mene i velikoga Starca. Moze li se uopste i zamisliti stanje u kome sam se ja tada nalazio?!...
- Sta, dakle, osecate sada? - upita me o. Serafim.
- Nesto izvanredno lepo - rekoh ja.
- No, kako to lepo? Sta zapravo osecate?
- Osecam takvu tisinu i mir u dusi svojoj da to nikakvim recima ne mogu da izrazim!
Na to ce bacuska o. Serafim:
- To je, vase bogoljublje, onaj mir, za koji je Gospod rekao ucenicima Svojim: "Mir vam ostavljam, mir Svoj dajem vam. Ne dajem vam ga kao sto svet daje... Kad biste bili od sveta,svet bi svoje ljubio, a kako niste od sveta nego vas Ja izabrah od sveta, zato vas svet mrzi...Ali, ne bojte se, jer Ja pobedih svet!..." Eto takvim ljudima, omrznutim od ovoga sveta a izabranim od Gospoda, Gospod i daje taj mir koji vi u sebi osecate - "mir koji svaki um prevazilazi", po reci Apostolovoj. Takvim ga, pak, Apostol naziva zato sto je nemoguce ikakvom recju izraziti ono dusevno blagostanje, koje on proizvodi u ljudima, u cija ga srca Gospod Bog ukorenjuje. Hristos Spasitelj naziva ga mirom Svoga sopstvenog milosrdja, a ne mirom ovoga sveta, jer nikakva prolazna zemaljska sreca (ovoga sveta) ne moze ga pruziti srcu ljudskome. Taj mir se daruje odozgo od Samoga Gospoda Boga, zbog cega se i naziva mirom Bozijim...
- Sta jos osecate? - upita me onda o.Serafim.
- Neku izvanrednu sladost! - odgovorih ja.A on produzi:
- To je ona sladost za koju se govori u Svetom Pismu: "Od izobilja Doma Tvoga hrane se i potocima sladosti Svoje pojis ih!" Ta ista sladost preispunjava sada srca nasa i razliva se svim zilama nasim kao naslecenje neizrecivo! Gle, od ove sladosti nasa srca kao da se rastapaju, i mi smo obojica ispunjeni blazenstvom, koje ne moze da se izrazinikakvim jezikom... I sta jos osecate?
- Izvanrednu radost! - odgovorih. I bacuska o. Serafim produzi:
Kada Duh Boziji nizlazi k coveku i osenjuje ga punocom Svoga nadahnuca, tada se dusa covekova preispunjava neizrecivom radoscu, jer Duh Boziji oradoscuje sve cega god da se dotakne... To je ona ista radost, za koju Gospod veli u Jevandjelju Svome: "Zena kada radja trpi muku, jer dodje cas njezin. A kada rodi dete, vise se ne opominje zalosti, zbog radosti sto se rodi covek na svetu. I vi, dakle, imate sada u svetu zalost, ali cu vas opet videti, i radovace se srce vase i radost vasu niko nece uzeti od vas!" Ali, ma koliko da je utesna radost koju vi sada osecate u srcu svome, ona je ipak nistavna u poredjenju sa onom za koju je Gospod rekao ustima Svoga apostola da radost tu "ni oko ne vide ni uho ne cu" i da "u srce coveku ne dodje to sto Bog pripremi onima koji ga ljube". Sasvim daleki nagovestaji te radosti daju nam se sada, pa kad je od njih tako slatko, dobro i veselo u dusama nasim, sta da se kaze o onoj radosti, koja je tamo na nebesima prigotovljena onima koji placu ovde na zemlji? Eto, i vi ste se, bacuska, dovoljno isplakali u svome zivotu na zemlji i gledajte kakvom vas radoscu utesava Gospod jos u ovdasnjem zicu! Sada je na nama, bacuska, da, dodajuci napore naporima - uzrastamo iz sile u silu i dostignemo "meru rasta punote Hristove", da bi se na nama ispunile reci Gospodnje: "Oni koji cekaju Gospoda dobice novu snagu, okrilatice kao orlovi, trcace i nece sustati, hodice, i nece ogladneti, hodice iz sile u silu, i javice im se Bog nad bogovima na Sionu razuma i nebeskih vidjenja..." Eto, tada ce se nasa sadasnja radost, koja nam se javlja pomalo i zakratko, javiti u svoj punoci svojoj, i nju niko nece uzeti od nas koji cemo biti preispunjavani nepojamnim nebeskim nasladjenjima... Sta jos osecate, vase bogoljublje?
Ja odgovorih:
- Neku narocitu toplotu.
- Kako to, bacuska, toplotu? Ta, mi u sumi sedimo? Sada je napolju zima, pod nogama nam sneg, na nama nekoliko santimetara snega, a odozgo gusto sipe pahuljice... Kakva tu moze biti toplota?!
Ja odgovorih:
- Onakva upravo kakva bi nastajala u(starom ruskom) kupatilu, kada jace podloze pec i kada iz nje pocne da stubom kulja para...
On upita:
- Zar i onakav miris kakav je u kupatilu? Ne - odgovorih ja - nista na zemlji nije slicno ovome blagouhanju (miomiru). Dok sam za zivota moje majcice voleo da igram i odlazim na balove, majka bi me obicno namirisala mirisima koje je kupovala u najotmenijim trgovinama Kazana, ali ni ti mirisi ne odaju takav miomir.
Bacuska o. Serafim prijatno se osmehu i rece:
- I sam ja, bacuska, osecam isto sto i vi, ali vas namerno pitam - da vidim da li to osecate i vi? Rekli ste sustu istinu, vase bogoljublje. Nikakva prijatnost zemaljskog mirisa ne moze biti sravnjena s blagouhanjem, koje mi sada osecamo, a to je zato sto nas sada obliva blagouhanje Svetoga Duha Bozijega. Sta zemaljsko moze biti slicno Njemu?... Ali, uocite nesto, vase bogoljublje! Ta, vi mi rekoste da je oko nas toplo kao u kupatilu, dok medjutim, pogledajte - sneg se ne topi ni na vama ni na meni, niti pak pod nama. Mora, dakle, da ta toplota nije u vazduhu nego u nama samima! To je zapravo ona ista toplina, za koju nas Duh Sveti nagoni da vapijemo ka Gospodu molitvom: "Toplinom Duha Svetoga zgrej me!" Zgrevani njome, pustinjaci i pustinice nisu se bojali zimskoga mraza, buduci pokriveni blagodatnom haljinom, izatkanom od Duha Svetoga, kao toplom bundom! A tako ustvari i mora da bude stoga sto blagodat Bozija treba da obitava unutra u nama, u srcu nasem, jer je Gospod rekao: "Carstvo je Bozije unutra u vama". Pod Carstvom Bozijim, Gospod je razumevao blagodat Duha Svetoga. Ovo carstvo Bozije, dakle, sada se i nalazi unutra u nama, a blagodat Duha Svetoga obasjava nas i greje i spolja i, preispunjavajuci mnogorazlicnim blagouhanjem i vazduh koji nas okruzuje, nasladjuje nasa cuvstva nadnebesnim nasladjenjem i napaja srca nasa radoscu neiskazanom. Nase sadasnje stanje jeste bas ono isto, o kome Apostol govori: "Jer, Carstvo Bozije nije jelo ni pice, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetom". Nasa vera sastoji se "ne u ubedljivim recima ljudske mudrosti nego u pokazivanju duha i sile". Eto, u takvom se stanju vi i ja sada nahodimo. O ovome stanju Gospod je nas i rekao: "Ima nekih medju ovima sto stoje ovde koji nece okusiti smrt dok ne vide Sina Covecijega gde dolazi u Carstvu Svome!"
Eto, bacuska, vase bogoljublje, kakve nas neizrecive radosti udostoji Gospod Bog danas!... Eto, sta znaci biti u punoci Duha Svetoga, o kojoj sveti Makarije Egipatski pise: "Ja sam bio u punoci Duha Svetoga"... Tom punotom Duha Svetoga preispunio je sada Gospod i nas, uboge... Nu, sad izgleda vase bogoljublje, da se nema sta vise pitati za nacin na koji ljudi bivaju u blagodati Duha Svetoga. Da li cete upamtiti sadasnje javljenje neiskazane milosti Bozije koja nas je posetila?
- Ne znam bacuska - rekoh ja - da li ce me Gospod udostojiti da zanavek upamtim tako zivo i jasno ovu milost Boziju, kako je sada osecam.
- A ja mislim - odgovori mi o. Serafim - da ce vam Gospod pomoci da je vavek zadrzite u svojoj pameti, jer inace se Njegova dobrota ne bi magnoveno priklonila k smirenoj molitvi mojoj, i ne bi pozurila tako brzo da poslusa ubogog Serafima, tim pre sto ovo nije dano samo radi vas - da samo vi to shvatite, nego je preko vas dano citavome svetu, da i vi sami, utvrdivsi se u delu Bozijem, uzmognete da drugima budete od koristi. Sto se pak tice toga, bacuska, sto sam ja monah a vi covek koji zivi u svetu, nista ne mari: Bog trazi pravu veru u Njega i Sina Njegovog Jedinorodnog. Za nju On i daje izobilno odozgo blagodat Duha Svetoga. Gospod iste srce, preispunjeno ljubavlju prema Bogu i bliznjem, upravo presto, na kome voli da sedi, i na kome se javlja u punoci Svoje nadnebesne slave. "Sine, daj mi srce svoje", veli On, "a sve ostalo Sam cu ti dati", jer u srcu covekovom moze se smestiti Carstvo Bozije. Gospod zapoveda Svojim ucenicima: "Istite pre svega Carstvo Bozije, i pravdu njegovu, a sve ostalo dodace vam se. Jer, zna vas Otac nebesni da vam je sve to potrebno". Ne prekorava nas Gospod Bog za to sto se koristimo zemaljskim dobrima, jer i Sam govori, da shodno svojoj smestenosti u zemaljski zivot, mi sve to potrebujemo, tj. potrebujemo sve ono sto uspokojava nas ljudski zivot i sto cini laksim i udobnijim put nas ka nebesnoj otadzbini. Oslanjajuci se na ove reci, sveti apostol Petar je rekao da, po njegovom misljenju, nema nicega boljeg u svetu od blagocasca (poboznosti) sjedinjenog sa blagostanjem. I sveta Crkva moli se za to, da nam bude darovano od Gospoda Boga. I, mada su bolovi, nesrece i raznolike nevolje nerazdvojno skopcani sa nasim zivotom na zemlji, Gospod Bog ipak nije hteo, i ne zeli da budemo stalno i samo u zalostima i napastima, zbog cega nam preko Apostola zapoveda da "nosimo bremena jedan drugoga i tako ispunimo zakon Hristov". Gospod Isus licno daje nam zapovest da ljubimo jedan drugog da bismo, teseci se uzajamnom ljubavlju, olaksali sebi zalosni i tesni put nasega hoda ka nebesnoj otadzbini. Radi cega je Gospod i sisao k nama s nebesa, ako ne radi toga da bi, primivsi na sebe nase ubozjastvo, nas obogatio bogatstvom Svoje dobrote i Svojeg neiskazanog milosrdja? On je dosao ne zato da bi Njemu drugi sluzili no da Sam drugima posluzi, i da da dusu Svoju za izbavljenje mnogih. Cinite tako i vi, vase bogoljublje, i, videvsi jasno vam ukazanu milost Boziju, pricajte o svemu tome svakome ko je zeljan spasenja. "Jer zetve je mnogo, govori Gospod, a poslenika je malo!" Evo, i nas je Gospod Bog izveo na delo i dao nam darove Svoje blagodati, da bismo, zanjuci klasove spasenja svojih bliznjih, kroz sve veci broj onih koje smo uputili k Carstvu Bozijem, Njemu prineli plodove, "ovaj trideset, ovaj sezdeset a ovaj sto". Cuvacemo se, bacuska, da ne budemo osudjeni s onim zlim i lenivim slugom, koji je zakopao svoj talanat u zemlju, i nastojacemo da podrazavamo one dobre i verne sluge Gospodnje, koje su prinele svome gospodaru - jedan, umesto dva - cetiri, drugi umesto pet - deset talenata. Ne treba ni najmanje sumnjati u milosrdje Gospoda Boga. Sami vidite, vase bogoljublje, kako se ispunise na nama reci Gospodnje, recene kroz Proroka: "Ja nisam Bog izdaleka no Bog Koji je blizu, i kod usta tvojih je spasenje tvoje". Ja, ubogi, nisam jos bio uspeo ni da se prekrstim, samo sam u srcu svome pozeleo da vas Gospod udostoji da vidite Njegovu milost u svoj punoci njenoj, a ono, gle, On je bez odlaganja izvoleo pozuriti da na delu ispuni moju zelju. Ovo ne govorim, hvaleci se na sav glas, i ne s namerom da pridam sebi neki znacaj pred vama, i navedem vas na zavist, niti pak radi toga da biste vi pomisljali kako sam ja monah a vi mirjanin. Ne, vase bogoljublje, ne! "Gospod je blizu svih onih koji Ga prizivaju u istini, i ne gleda na lica, jer Otac ljubi Sina i sve daje u Ruke Njegove!" samo da bismo mi ljubili Njega, Oca naseg nebeskog, uistinu sinovski. Gospod slusa podjednako i monaha i mirjanina, prostoga hriscanina, samo neka su i jedan i drugi pravoslavni, i neka i jedan i drugi ljube Boga iz dubine duse svoje i jos neka imaju veru u Njega makar koliko zrno gorusicino - pa ce gore pokrenuti! "Jedan pokrece hiljadu, a dvojica bezbroj njih." Sam je Gospod rekao: " Sve je moguce onom ko veruje", a bacuska sveti apostol Pavle gromoglasno klice: " Sve mogu u Hristu Koji mi moc daje". Jos divnije govori Gospod nas Isus Hristos o verujucima u Njega: " Ko veruje u Mene, dela koja ja tvorim i on ce tvoriti, i veca ce od ovih tvoriti, jer ja idem Ocu Svome... I Ja cu umoliti Njega za vas, da radost vasa bude ispunjena... Do sad ne prosiste nista u ime moje, sada pak prosite i primicete".
I tako, vase bogoljublje, sve sto prosite u Gospoda Boga - sve cete primiti, samo neka to bude na slavu Boziju ili na korist bliznjeg, jer i korist naseg bliznjeg Bog racuna u Svoju slavu, zbog cega i govori: " Sve sto uciniste jednome od ovih malih, Meni uciniste". Zato nemojte imati nikakvu sumnju da Gospod Bog, mozda, nece ispuniti vasa moljenja - samo neka su ona usmerena ili na slavu Boziju ili na korist i nazidanje bliznjih. Pa cak ako bi nesto bilo neophodno i za neku vasu licnu potrebu ili korist ili uspeh, cak i to ce Gospod Bog izvoleti da vam posalje isto tako brzo i dobroposlusno, samo ako je to za vas krajnja nuzda i neophodnost. Jer, Gospod ljubi one koji Njega ljube, dobar je Gospod prema svima, miluje On i dariva i one koji ne prizivaju ime Njegovo, milost se Njegova ogleda u svima delima Njegovim, volju onih koji Ga se boje izvrsava i molitvu njihovu uslisava i svaki savet njihov ispunjava - ispunice Gospod sva moljenja tvoja! Bojte se samo jednoga, vase bogoljublje - da ne prosite od Gospoda ono za cim nemate krajnju nuzdu. Nece vam Gospod ni to odreci, zbog vase pravoslavne vere u Hrista Spasitelja, jer On "nece predati zezla pravednika na kocku gresnicima i volju sluge Svoga Davida neizostavno ce izvrsiti, ali ce, ipak, traziti od njega odgovor zasto Ga je uznemiravao bez osobite nuzde i prosio od Njega ono bez cega je mogao.
Eto tako, vase bogoljublje, sve sam vam sada kazao i na delu pokazao, sve sto su Gospod i Bozija Mater kroz mene, ubogoga Serafima, blagoizvoleli da vam kazu i pokazu. Idite, dakle, s mirom! Gospod i Majka Bozija, neka budu sa vama svagda sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Idite s mirom!
* * *
Za sve vreme ovoga razgovora od samoga pocetka, otkako je lice o. Serafima prosijalo, to vidjenje nije prestajalo. I sve, od pocetka svoga kazivanja do kraja, on mi je govorio nalazeci se u neizmenjenom stanju... Neiskazano blistanje svetlosti, koje je zracilo iz njega, video sam licno, svojim sopstvenim ocima, sto sam gotov i zakletvom potvrditi.
(Ovde se zavrsava rukopis Motovilova)

Кажем: ''Како сте мили''
А мислим: ''Како те волим! 
Jeste, predivan je.
Koliko samo istine ,,,,, 

Posetio sam opet

..Posetio sam opet
Taj kutak zemlje gde sam proveo,
Ko izgnanik, dve kratke godine.
Vec deset leta prode od tog doba
I mnogo se promenilo u mome
Životu: opštem zakonu pokoran,
I sam sam se izmenio. Al ovde
Obuzimaju secanja me živo;
I cini mi se: još sam sinoc luto
Kroz te šumarke.
Gle, doma progonstva
Gde živeo sam s jednom dadom mojom.
Starice više nema, iza zida
Ne cujem više korake joj teške,
Kad nadgleda ujutru kucu. Evo
Šumovitog huma gde sam cesto
Sedeo nepokretan, gledajuci
Na jezero i secao se s tugom
Obala dugih, drugih talasa
Kroz njive zlatne i zelena polja
Ono se, plavo, pružilo široko,
A po njegovim tajanstvenim vodama
Vozi se ribar, vukuci za sobom
Ubogu mrežu. Na obali strmoj
Seoca raštrkana; tamo dalje
Vetrenjaca naherena, na vetru,
Okrece jedva krila -
A na medi
Imanja dedova, na onom mestu
U goru put gde stoje - dva zajedno - treci
Podalje malo. Kad sam jaho tuda
Po mesecini, šumom poznatom
Zdravili su me njini vrtovi.
Tim putem sad sam prošao i opet
Video sam ih. Tu su s šumom starim.
Al oko postarelog korenja,
Gde nekad sve je bilo pusto, golo,
Sada je nikla mlada šumica,
Zelena porodica; kao celjad
Pod njenu senku žbunje tiska se.
A njihov drugar tužni stoji sam,
Ko stari momak, oko njega sve je
Ko i pre pusto.
Zdravo, naraštaju
Mladi i nepoznati! Necu ja
Tvoj mocni, pozni uzrast videti,
Kad moje poznanike prestigneš
I zakloniš im staru, sedu glavu
Od oka prolaznika. Al, unuk moj,
Nek cuje on šum vaših pozdrava,
Kad s drugarske se vraca sedeljke,
Pun misli veselih i prijatnih,
Kada po pomrcini prode pored vas
I pomisli na mene

Пушкин је рођен у Москви 6. јун 1799. (26. маја по старом календару) у неимућној, образованој, аристократској породици. Прадеда по мајци му је био црни Етиопљанин, Ибрахим Петрович Ганибал, кога је у Цариграду купио српски гроф Сава Владиславић Рагузински, тренутно на послу за цара Петра. Гроф Сава је његовог прадједа поклонио цару по повратку у Русију, који га је потом и присвојио за своје кумче Петра Великог. У раном детињству о Пушкину су се старале дадиље и учитељи француског језика. Знање језика је развијао међу члановима нижих слојева. 1811. године је примљен у елитну гимназију у Царском селу, коју је похађао до 1817. године.

Након школе, обезбедио је место у Савету спољних послова у Санкт Петербургу. Пушкин је брзо упливао у либералне политичке воде и због револуционарних песама је послат у егзил у јужну Русију (званично је само премештен по дужности), где је остао од 1820. до 1823. Након тога је годину дана провео у Одеси, где му је цветао друштвени живот, а упустио се и у две афере са удатим женама. Међутим, пошта му пресреће писмо, у којем исказује позитиван став према атеизму. Пушкин је по други пут протеран, овај пут у северну Русију, на сеоско имање своје мајке - Михајловско.

Децембра 1825. године у Санкт Петербургу су се одржали протести и код пуно учесника су пронађене Пушкинове песме. Иако он сам није учествовао у протестима, спалио је сав материјал за који је сматрао да може да га компромитује. 1826. Пушкин је написао петицију за пуштање на слободу и након пријема код цара Николаја I, пуштен је. Цар Николај је одлучио да он лично постане цензор Пушкинових дела. Иако је добио de jure слободу, Пушкин није добио слободу кретања и писања.

Од 1826. до 1831. године Пушкинов друштвени живот се уозбиљио. Знало да се да Пушкин тражи жену и да циља на неке од најлепших Рускиња. 1829. године упознао је Наталију Гончареву, којом се и оженио 1831. Две године касније, Пушкин је проглашен за Камерјункера. У питању је дворски чин, који се обично додељује младим аристократама. Ово је увредило Пушкина, између осталог зато што је веровао да му је тај чин додељен да би његова супруга могла да одлази на дворске балове.

Пушкин је убрзо запао у лошу финансијску ситуацију, великим делом због расхода своје супруге. Успео је да добије позајмницу, захваљујући којој издаје свој журнал 1836. године, који није донео зараду. Коначно, 1837. године Пушкин је изазвао Д'Антеса на двобој, због сумње да је флертовао са његовом супругом.
Двобој је одржан 8. фебруара 1837. На једној страни је стајао славни руски песник, Пушкин, а на другој Д'Антес, особа коју је Пушкин оптужио за завођење његове жене. Двобоји су били честа појава у Русији и прихватљив начин, иако годинама незаконит, брањења части међу руском аристократијом. Прво би пуцао један учесник, па затим други, уколико је у стању.

Први метак је опалио Д'Антес. Погодио је Пушкина у стомак. Овај се ухватио руком за рану и пао напред у снег. Рукама се придигао на колена, уперио пиштољ и покушао да опали. Међутим, пиштољ је био поквашен. Пушкин је затражио да замени пиштољ, што му је и дозвољено. Опалио је, али је метак је само окрзнуо Д'Антеса. Пушкин је убрзо пренет у кревет, где је доктор покушао да му санира рану. Ипак, Александар Сергејевич Пушкин је преминуо два дана касније, 10. фебруар 1837. (29. јануара по старом календару).

i treba imati neki mnogo jak kisobran  0104_cheesy
evo par prijedloga sta to nositi ove sezone.. 






(zadnji mi je poseban, ulala! )

од Саборског одбора у Сремским Карловцима на челу са патријархом Георгијем Бранковићем, да изради грандиозну историјску композицију Сеоба Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем,
и од вршачког Муниципија, за слику Вршачки триптихон.
Паја Јовановић, сликарРадо је прихватио позив и одмах почео са припремама, нарочито за слику Сеоба Срба. Отпутовао је у Сремске Карловце и састао се са патријархом Бранковићем. Црквени сабор му је, као консултанта за историјске изворе доделио историчара архимандрита Илариона Руварца, са којим је путовао по фрушкогорским манастирима и прикупљао грађу. Користио је и све друге изворе до којих је могао да дође како би што верније и до детаља представио време и ликове на својој слици. На крају, после десет месеци преданог рада, уметник је био задовољан својим делом, али не и патријарх. Због његових примедби и неслагања, политичког карактера, слика није изложена на Миленијумској изложби. На њу је послата само слика: Вршачки триптихон: Косидба, Берба, Пијаца, која је тумачена као израз добросуседства Срба, Мађара и Немаца.
После овога Паја је радио и на другим историјским композицијама:
Furor Teutonicus (Теутонски бес) или Битка у Теутобуршкој шуми, за коју је добио најпре Рајхлову награду бечке Академије, а касније сребрну медаљу на Светској изложби у Сент Луису. (Слику је октупио Национални музеј у Сантјаго де Чилеу.)
Слику Женидба херцога Ферија IV с Јелисаветом Хабсбуршком је радио у поентилистичком маниру, пратећи тада актуелне ликовен токове, што се није свидело наручиоцу надвојводи Фернинанду Хабсбуршком. Слика је била одбијена и на крају се нашла у Дубровачкој галерији.
Таковски устанак ради по порџбини краља Милана Обреновића. Ова слика која се данас налази у Народном музеју у Београду, толико пута је репродукована да је у свести народа урезана као аутентични приказ тог значајног историјског догађаја за српски народ.

Gvaš
Gvaš je vrsta vodenih boja koja se miješa sa nekom bijelim pigmentom (npr. kreda). Tako nastaje gušća boja koja nema više onu prozirnost akvarela. Boje budu svjetlije pod utjecajem bijelog pigmenta. Gvaš (gouache) se kao termin počeo koristiti u Francuskoj u 18. stoljeću, ali tehnika se upotrebljavala u Europi već u 16.stoljeću.

Grattage
Grattage (franc.) ili sgraffito (tal.) je slikarska tehnika građenja debele površine pastelom i struganjem gornjeg dijela pastele.
Za tu tehniku najčešće se koristi uljna pastela koja se potom struže olovkom ili oštricom.
Postoji nekoliko vrsta grattagea. Jedna se bazira na stvaranju debelih površina pastelom, dok se u drugoj koristi sloj pastela koji je prekriven tušem ili crnom temperom pa se tek onda struže gornji pokrov. Ta se tehnika najčešće koristi kada se žele istaknuti različite teksture i kontrast svjetla.

Enkaustika
Enkaustika je stara, zaboravljena tehnika i još uvijek se pokušava saznati način postupka. Tek se nagađa kakav je mogao biti postupak. Slična je uljanoj tehnici, ali razlikuje se po tome što boje nisu sastavljane od ulja niti se miješaju lanenim uljem ili terpentinom, i ne polažu se na platnenu podlogu kistom, nego se, vezane voskom, postavljaju metalnim štapićem na drvenu podlogu, na mramornu ili bjelokosnu pločicu. Nakon slikanja vjerojatno je umjetnik ohlađeni vosak ponovno zagrijavao usijanim željezom da bi spojio plohe različitih boja. Enkaustika je neobična tehnika. U al Faiyumu, u donjem Egiptu, bilo je vrlo popularno postavljati portrete pokojnika na grobovima. Prikazan je jedan primjer od tih portreta. Vidljiva je izvrsna očuvanost boja. A slika je stara 1800 godina! Te su boje neobično otporne. Nekada su bile korištene i za slikanje Bogorodice s Isusom  u ranom vizantijskom razdoblju. Nakon toga se počinje koristiti tempera te tako nestaje ta neobična tehnika.

Никада нисам волела њене песме  1405_love
Можда 1, максимално 2....
Једноставно није ме додирнуло.

линк : www.etsy.com