Toma

Pa da ti pravo kažem,povremeno mi postane muka od Srpskog busanja u grudi,od kriptopravoslavomanije,od onih koji jedva čekaju ovakve teme da izbace iz sebe svoj jad,gorčinu,muku,bes i šta li još već.Od onih koji brane srpstvo preko interneta,i kojima je politika u stvari pravoslavlje,nerazdvojiva komponenta.Znala sam u napred da će ova tema da se pretvori u čistu politiku ( srbi su narod koji je jako dobro inače,upućen u politiku i obožava da o tome pričačak i dok pije kafu ujutru),i kod mene to izaziva revolt,malo jači revolt.Iskreno,nisam ljubitelj Dinove muzike,jedna pesma mi se samo dopada i to da li će doći ili neće da peva u Srbiju me mnogo ne interesuje.Takođe me ne zanima šta je izjavljivao ( ako je uopšte izjavljivao) o Srbima itd.U svakom slučaju ne mrzim čoveka,i ne razumem ZAŠTO se svaka tema pretvori u ostrašćenost svakodnevne politike.

Ево два схватања Тајне Христа, двојице Отаца:
"Да човек није сагрешио, Христос се не би оваплотио."
Свети Августин
"И да човек није сагрешио, Христос би се опет јавио."
Свети Максим Исповедник
Видите, потпуно супротне тврдње. Ова мисао Светог Августина је нешто што карактериши поменуто схватање западних хришћана (јуридика, морал). По овом схватању, да је човек успе да буде добар, Бог га не би кажњавао и онда не би било разлога за Христовим оваплоћењем. Врхунац оваквог јуридичког схватања налазимо у учењу чувено Анселма Кентрберијског (Кентрберијски бискуп, живео 1033-1109, познат и у историји философије), у његовом Прослогиону. Наиме, Анселмо то овако објашњава. Људски грех и неправда су се јако умножили. Толико су се умножили да дотадашњи начин оправдања кроз приношење жртава, нити било шта што је човек мога да учини, нису могли да искупе човека од казне. Упоредите оово учење са оним детаљем из горњег клип, где су грех и оправдање представљени са оном вагом где на једном тасу стоји sin (=грех) а на другој врећа са доларима. Када је грех толико отежао, уместо "долара" на тас плаћања морало је да се стави нешто друго, много вредније. Тако то говори и Анселмо. На тај тас морао је да се стави сам Син Божији, као плата, као праведно намирење увређене Божије правде. Дакле, догађај Христа јесте опет јуридички схваћен. Отуда, да смо били "добри", он не би ни долазио. Како смо постали толика морална олош и како више никаквим својим делом нисмо богли да дамо сатисфакцију за Божију праведност, морао је неко много већи од нас да то учини. Отуда је код РК и осталих западних хришћана, акценат на Великом Петку, на страдању. Јер, првенствено се у рој димензији догађаја Христа види избављење света - Христос кроз страдање намирује увређену Божију правду. Сетите се само Гибсоновог филма "Страдање Исусово". Васкрсењем се тај филм бави неких петнаестак секунди, а све остало је страдање.
да видимо сада зашто Свети Максим тврди да би се Христос оваплотио и да Адам није сагрешио. Па то управо значи да је Христово оваплоћење смисао због којег је свет створен. То је она божанска воља, онај Почетак који је Адам оставио, да се човек и свет сједине са Богом и да тако постоје вечно (оно што сам писао горе, на почетку). То јединство створеног и нествореног се управо дешава у оваплоћењу Сина Божијег, јер Бог постаје човек - Богочовек: две природе у једној личности (халкидонски догмат). Христос као Богочовек, будући да је у вечној заједници са Оцем, сада као оваплоћен у ту заједнису уноси и све нас, целу творевину, која постоји возгављена у његовој личности. Човек и свет постоје као Син Божији, тачније, јесу Син Божији. На тај начин се дешава поменута Тајна обожења. Свети Оци то овако кажу: "Бог је постао човек, да би човек постао Бог." Даље, следи наставак, али сутра. Лака вам ноћ.

Ја нисам склон агресији али јесам депресији.
Елем, унинијом реагујем на околности.
До сада нисам научио како да унинију немам (може ли се то?)
али јесам научио да у току 'напада' - не верујем својим осећањима.
Лажу ме! Увек постоје други и стално имам отворен 'аутопут' ка
Богу Јединоме - Христос га је направио Својом смрћу (да не морам
да умрем ја) и Својим васкрсом (опет због мене).
Наравно да је Господ то урадио за свакога од нас и то из љубави
према сваком од нас.
Молитве Богу током унинија су ... мој вапај и тихи крик, никаква дубока
теологија, никакво читање... У једној реченици: "Боже Свемогући
и Свеприсутни - промени нешто а ја не знам шта!"
А после - е после иде радост! Радост на квадрат!!!

Opet sam zakasnio...
Dok ja dodjem vi pobacaste svo kamenje na one grešnike,
a i ono malo iverja što je ostalo po očima sagovornika - vi ste iščačkali....
Moraću opet da se bakćem sa svojim (pred Bogom veoma vidljivim) gresima...
A prijatnije mi je da tudju brigu brinem, iskren da budem.

Opet sam zakasnio...
Dok ja dodjem vi pobacaste svo kamenje na one grešnike,
a i ono malo iverja što je ostalo po očima sagovornika - vi ste iščačkali....
Moraću opet da se bakćem sa svojim (pred Bogom veoma vidljivim) gresima...
A prijatnije mi je da tudju brigu brinem, iskren da budem.

Ја нисам склон агресији али јесам депресији.
Елем, унинијом реагујем на околности.
До сада нисам научио како да унинију немам (може ли се то?)
али јесам научио да у току 'напада' - не верујем својим осећањима.
Лажу ме! Увек постоје други и стално имам отворен 'аутопут' ка
Богу Јединоме - Христос га је направио Својом смрћу (да не морам
да умрем ја) и Својим васкрсом (опет због мене).
Наравно да је Господ то урадио за свакога од нас и то из љубави
према сваком од нас.
Молитве Богу током унинија су ... мој вапај и тихи крик, никаква дубока
теологија, никакво читање... У једној реченици: "Боже Свемогући
и Свеприсутни - промени нешто а ја не знам шта!"
А после - е после иде радост! Радост на квадрат!!!

Ја нисам склон агресији али јесам депресији.
Елем, унинијом реагујем на околности.
До сада нисам научио како да унинију немам (може ли се то?)
али јесам научио да у току 'напада' - не верујем својим осећањима.
Лажу ме! Увек постоје други и стално имам отворен 'аутопут' ка
Богу Јединоме - Христос га је направио Својом смрћу (да не морам
да умрем ја) и Својим васкрсом (опет због мене).
Наравно да је Господ то урадио за свакога од нас и то из љубави
према сваком од нас.
Молитве Богу током унинија су ... мој вапај и тихи крик, никаква дубока
теологија, никакво читање... У једној реченици: "Боже Свемогући
и Свеприсутни - промени нешто а ја не знам шта!"
А после - е после иде радост! Радост на квадрат!!!

Treba nam više zelenila. Drveća, cveća, žbunja...

Treba nam više zelenila. Drveća, cveća, žbunja...

Svako od nas je nas je na svoj način poseban.
Žalosno je kada neko počne da oseća i misli da je on/ona
posebniji od drugih. To mi na Konjarniku zovemo 'zamka za slonove'!
Svi je vide ali samo slon u nju upada!
Sećam se onog deteta koje, kada su ga upitali kako je to moguće
da Bog svakog od nas, ali baš svakog, voli najviše na svetu, odgovorilo:
"Pa to je tako jer Bog svakog od nas ima - samo po jedan komad"!
E na Takvog Boga bih ja voleo da se ugledam (a ne na ove ili one
ljude) i da na Njega i Njemu slične - ličim sve više i više!

Svako od nas je nas je na svoj način poseban.
Žalosno je kada neko počne da oseća i misli da je on/ona
posebniji od drugih. To mi na Konjarniku zovemo 'zamka za slonove'!
Svi je vide ali samo slon u nju upada!
Sećam se onog deteta koje, kada su ga upitali kako je to moguće
da Bog svakog od nas, ali baš svakog, voli najviše na svetu, odgovorilo:
"Pa to je tako jer Bog svakog od nas ima - samo po jedan komad"!
E na Takvog Boga bih ja voleo da se ugledam (a ne na ove ili one
ljude) i da na Njega i Njemu slične - ličim sve više i više!

Vera.
Ako bi meni neko rekao da je so - spoj dve otrovne 'rabote' (natriuma i hlorida)
ja mu nebih verovao. Jedem so i živ sam - šta će meni veći dokaz da sam u pravu!
I ako bi mi taj neko nudio da udjem u laboratoriju gde se to da opitovati
a ja odbijao - ostao bih u svom ubedjenju.
Vera je laboratorija u koju se mora ući ako neko želi da otpočne sa spoznajom
najveće Osobe i volje Njegove. I kada se u veru udje - tek tada počinje
'eksperimentisanje' i opitovanje. To je kvalitet i privilegija da se bez
predrasuda i na svim nivoima (širine, dužine, visine i dubine) istražuje i ispituje.
Otkud znam? Pa pamtim kakav bejah dok sam bio ateista i kako se vera
dogodila u meni tokom studija.
Pošto me niko nije 'naterao' da verujem - nisam sklon tome.
Par godina pošto se vera dogodila u meni, pročitao sam da je
"Hristos Isus začetnik i usavršitelj naše vere". Ali ta činjenica je samo potvrdila
ono što sam nekako i sam kapirao.

Kod nekoga se ovako dogodi i ljubav ali i vera u Boga Jedinoga:

Voleo bih da se moja ćerka zaljubi i venča sa pravoslavnim hrišćaninom (ako ne postane monahinja gringrin ), ali
ako ona odabere nekog ko to nije - moj 'domaći' je da nastavim da je volim (što i nije teško!) i da
prihvatim zeta sa ljubavlju.
Prosto ko pasulj! greengrin

Moj 'domaći zadatak' je da volim svoju ćerku i da joj govorim koliko je lepa i
koliko sam ponosan na nju. I nije mi težak taj 'zadatak' - uživamu njemu.
Moj 'školski zadatak' će biti da prihvatim njen izbor i da pronadjem sve ono
što je u njenom izboru voljivo da o tome mislim, pričam, pišem...
Bogu se molim za ono što mi je na srcu i zbog toga sam siguran u Gospoda
da će On i moje srce adekvatno menjati sukcesivno kako moja ćerka bude
činila izbore ove ili one. Ne želim da ovo i ovakvo srcem imam u 'vijeke vjekova'.
Može to i bolje.