Toma

Neki su preko forme došli do suštine, a neki su na suštinu samo dodali "formu".
........................................................

Šta nam valja činiti kada nekoga pitamo "Zašto ti kažeš  _________________" i on/ona odgovori
"Ma ja to samo onako, kao uzrečicu"?

A па триба је рећ: 
"Бок ти помога!"

:)

Moj otac je bio džentlmen, pa pokušavam i ja....
Ali ovo što mi se dogodilo...

Udjem u bus, idem na posao, "sabajle" (~pola 9), uzmem mobilni,
čitam Psaltir...kad vidim predamnom na sedištu, devojka sedi i bezglasno plače!
Šta ću, izvadim paket maramica i ćutke pružim joj. Ona se iznenadila, pokušala da
se nasmeje, uzme jednu i ostatak mi pruži. Ja odmahnem rukom i okrenem 
se da izadjem. I izadjem jednu stanicu ranije nego što sam planirao.
Da joj ne bude blam što sam svedok njene tuge.
I zaboravim na to.

Nekih 8,5 sati kasnije, idem kući s posla, udjem u bus, stojim i čitam u sebi
Psalam (pokušavam da naučim što više Psalama, 'nako...) kad ugledam,
na "simsu" prozora "čuču" paket papirnih maramica!
Ušao sam u isti bus i stao na isto mesto! A 8,5 sati se paketić vozikao po Beogradu
i niko ga nije uzeo! Sam me Bog ... Sobom iznenadio!

Uzmem paketić i stavim u džep. Trebaće još nekome....
 

Čudno je to....
Ne psujem. Bogu sam se molio nekoliko meseci, trudio se,
i prestalo je. Oh, koliku slobodu sam osetio! A dogodi mi se
da sanjam da psujem i stid me razjeda u snu.
Ali iako oko mene svi govore razne ružne reči,
užasne i gnusne, u šali ili u zbilji, i vidim kako ih to
menja nagore - ne osećam da sam ni za mrvicu bolji od njih.
Kažem, čudno je to....
 

Čudno je to....
Ne psujem. Bogu sam se molio nekoliko meseci, trudio se,
i prestalo je. Oh, koliku slobodu sam osetio! A dogodi mi se
da sanjam da psujem i stid me razjeda u snu.
Ali iako oko mene svi govore razne ružne reči,
užasne i gnusne, u šali ili u zbilji, i vidim kako ih to
menja nagore - ne osećam da sam ni za mrvicu bolji od njih.
Kažem, čudno je to....
 

Kako je Crnogorac postao lenj?
Pa uzeo Bosanac Crnogorca i rekao mu:
"Sjedi bolan, da ti nešto objasnim....!"

Sočinjenija Hristocentrična koja činiš - ne prestaj. Mnogi su i manjim "žrtvama" ugodili Bogu, tj. 
postali bliskiji sa Njime, zadovoljniji i nadasve zahvalniji Njemu.

Čitaj Sveto Pismo Novog Zaveta svaki dan. Sa razmišljanjem, sa molitvom, i to tako da uveče znaš
šta su ujutru pročitao. Koristi i tumačenja svetih otaca Crkve, i odustaj od svoga mišljenja usvajajući njihovo,
premda će ti um i razum "govoriti" da su arhaična, nedostatna, out of date.... Lažu te tvoja rodjena osećanja!

Gordost u meni prepoznaje gordost u tebi.

Liturgijska zajednica u kojoj si, verovatno nije "po tvojoj meri" ali s obzirom da je Bog - Gospodar nad okolnostima,
dobro ti je ovde biti. Povremeno ćeš i dobiti šta ti je srcu dragu a sporadično ćeš drugima dati ono što je
tebi od Boga dato. To se zove "služenje" i niko ga ne voli. Smara nas. A to nas uvodi u Raj jer time ličimo na Hrista Spasa.
Imaš Jevandjeosku parabolu o semenu i 4 vrste tla na koje je palo. Seme je uvek isto, životonosno, kvalitet zemljišta ... varira.
Kao i direktno sledstvene konsekvence susreta to dvoje. Definiši samog sebe kroz tu prizmu, i sam sebi iskreno reci koja si ti
kakvoća tla u ovom trenutku a koja bi želeo biti. I onda... radi na sebi (tačnije - nastavi sa radom, vidim da su "radovi u toku"),
i ... Bog će te iznenaditi Samim Sobom!

Ја нисам склон агресији али јесам депресији.
Елем, унинијом реагујем на околности.
До сада нисам научио како да унинију немам (може ли се то?)
али јесам научио да у току 'напада' - не верујем својим осећањима.
Лажу ме! Увек постоје други и стално имам отворен 'аутопут' ка
Богу Јединоме - Христос га је направио Својом смрћу (да не морам
да умрем ја) и Својим васкрсом (опет због мене).
Наравно да је Господ то урадио за свакога од нас и то из љубави
према сваком од нас.
Молитве Богу током унинија су ... мој вапај и тихи крик, никаква дубока
теологија, никакво читање... У једној реченици: "Боже Свемогући
и Свеприсутни - промени нешто а ја не знам шта!"
А после - е после иде радост! Радост на квадрат!!!

Bogu hvala za sve!
Ako se ja počnem Bogu moliti za tebe, i danas doživim nekakve neprijatnosti  - da li je to dvoje
u uzročno-posredničnoj veui? Ne znam.
Ono što znam jeste da me lepo baš briga da li imam ili nemam poteškoće,
jer ceo ovaj život je moja "laka nevolja" i nadasve privremena aktivnost,
a za tebe ću se Bogu pomoliti da od sada pa "do zauvek" sa Njime u zajedništvu budeš.
Da te On Svojim blagodaću iznenadi i oduševi!
Bogu hvala za sve!

Čudno je to....
Ne psujem. Bogu sam se molio nekoliko meseci, trudio se,
i prestalo je. Oh, koliku slobodu sam osetio! A dogodi mi se
da sanjam da psujem i stid me razjeda u snu.
Ali iako oko mene svi govore razne ružne reči,
užasne i gnusne, u šali ili u zbilji, i vidim kako ih to
menja nagore - ne osećam da sam ni za mrvicu bolji od njih.
Kažem, čudno je to....
 

Čudno je to....
Ne psujem. Bogu sam se molio nekoliko meseci, trudio se,
i prestalo je. Oh, koliku slobodu sam osetio! A dogodi mi se
da sanjam da psujem i stid me razjeda u snu.
Ali iako oko mene svi govore razne ružne reči,
užasne i gnusne, u šali ili u zbilji, i vidim kako ih to
menja nagore - ne osećam da sam ni za mrvicu bolji od njih.
Kažem, čudno je to....
 

Нема замерке на ово што је примећено. И није тако свуда.
Код мене се добровољни прилог скупља током сваке Литургије, стављањем новца на 2 таса.
Ако се догоди нека потреба, нпр. током зиме је рачун за грејање храма (подно грејање) био замаман,
народ је позван да остави прилог (ако има и ако жели) и ако жели да каже и своје име, да се запише.
Та имена касније нису читана, и већина народа је рекла да не жели да им се име упише.
 

Није баш тако једноствано стећи доживљај бројева који су имали Јевреји,
и то пре пар хиљада година. То да за њих бројеви на првом месту имају 
"неко друго" значење а не само нумеричко, то је још и лако појмити.
(Мислим да се набољи показатељ може наћи код Христове реакције на тему "чудесног умножавања
хлеба и риба, и број преосталих котарица са храном.)

Број 3 се користи у Библији 467 пута. Слика је комплетност, мада у мањем степену од 7.
А број 6 симболизује човека и људску слабост, зло Сотоне и испољавање греха.

Те тако добијамо да број 666 симболизује "микс" комплетног зла: Сотоне, греха и (неких) људи.

Srbin uplatio kurs o reinkarnaciji.
Sretne ga prijatelj: "Čujem da si uplatio kurs o reinkarnaciji?"
"Uplatio i završio. Dobio diplomu, bre!"
"Kol'ko te to koštalo?"
"500 Evra"
"Au brate, pa skupo je to!"
"Ma baš me briga - samo jednom se živi!" 

Богу хвала, већ на почетку авантуре са Богом (читај: од догађања вере Божије у мени)
приметио сам да волим паре. Баш их волим! Волим их мање него једни и више него неки други.
И приметио сам неке вернике како и шта раде на себи по том питању. И усвојио сам тај "типик":
дајем паре другима. Тачка! Дајем их онима које волим и оним другима. Када немам много, дајем мало,
а када ме "крене" - дајем више. Није се догодило да сам "на нули" премда јесам био "између два посла"
тако да нисам имао разлога (изговора ?) да не дајем. Дајем их у готовини, роби, услугама...
Не признајем да треба давати некоме само "за лек". У почетку сам се чак и хвалио тиме. Гордост! 
Касније сам научио да левом руком сакријем од десне. Дајем Србима, Циганима, Америма, Русима...
Баш ме брига! Научио сам да то и нису моје паре, упознао сам мало боље Правог Дародавца.
Када погледам свој стан или свој 21 годину стар ауто, видим разлоге да не дајем паре. Зато у то и не гледам.
Не водим прецизну евиденцију о томе шта новац коју некоме дам производи код примаоца, али видим 
да сам све мање и мање "новцољубив". Од Бога је то! И тако.... Није досадно...

"Готово све однесе стомак и сујета".

Велика је ово истина и свако од нас који слави своју Славу или одлази у госте
на Славу зна како то тамо уме да изгледа. "Рђава друштва кваре добар обичај",
пише негде у Светом Писму.
А неко је лепо рекао да је "лако извући Србина из кафане али да је тешко извући кафану из Србина".
И шта ћемо сад? Хоћемо и урадити малу "духовну припрему" пред Славу, па се Богу помолити
да Он Својом "атмосфером" походи госте и домаћине? И хоћемо ли изнети Пролог на славски 
сто да се из њега прочита оно што следује за тај дан? 
Ако то урадимо, нећемо бити једини ... има таквих међу нама, Богу хвала!

Vladane,

to što ti želiš je dobro, časno i sasvim prirodno. Zato od traženja ženice - ne odustaj!

Decu koju imaš - čuvaj i vaspitavaj, Bogu se moli za njih i od traženja ženice - ne odustaj!

Posao koji imaš - radi, pošteno i kvalitetno, Bogu zahvaljuj za njega i od traženja ženice - ne odustaj!


 

Није смешно, ал је прелепо:
 

али све је Његово и у Његовом домену, наше је онда само оно што смо спремни да дамо

Ako spojimo ovu, 10. Božiju sa Njegovom prvom "Ja sam Gospod Bog tvoj..."
dobijemo da kad god poželimo nešto što je Njegovo i u Njegovom domenu,
prekršili smo slobodu koju (već sada, nezasluženo) imamo u Hristu.

Mislim da je sveti Apostol Pavle imao bolest očiju (neki od gadnijih oblika) jer on sam piše
u poslanici Galatima "A znate da sam vam prvi put zbog telesne slabosti propovedao evanđelje,
i iskušenje, koje je za vas bilo na mom telu, niste prezreli niti ste pljuvali iz odvratnosti,
nego ste me primili kao Božijeg anđela, kao Hrista Isusa.
Pa gde je to vaše blaženstvo?
Svedočim vam, naime, da biste - kad bi bilo mogućno - izvadili svoje oči i meni dali."
Ja lično mislim da je manje bitno koju je boljku svetitelj imao već - kako je on svoj
bol doživljavao. Možda je i primer njegovog podnošenja zatočeništva
još indikativniji jer on u svojoj poslanici Filipljanima, 16 puta piše o radosti,
premda je on sam - u zatvoru.

Moj otac je bio džentlmen, pa pokušavam i ja....
Ali ovo što mi se dogodilo...

Udjem u bus, idem na posao, "sabajle" (~pola 9), uzmem mobilni,
čitam Psaltir...kad vidim predamnom na sedištu, devojka sedi i bezglasno plače!
Šta ću, izvadim paket maramica i ćutke pružim joj. Ona se iznenadila, pokušala da
se nasmeje, uzme jednu i ostatak mi pruži. Ja odmahnem rukom i okrenem 
se da izadjem. I izadjem jednu stanicu ranije nego što sam planirao.
Da joj ne bude blam što sam svedok njene tuge.
I zaboravim na to.

Nekih 8,5 sati kasnije, idem kući s posla, udjem u bus, stojim i čitam u sebi
Psalam (pokušavam da naučim što više Psalama, 'nako...) kad ugledam,
na "simsu" prozora "čuču" paket papirnih maramica!
Ušao sam u isti bus i stao na isto mesto! A 8,5 sati se paketić vozikao po Beogradu
i niko ga nije uzeo! Sam me Bog ... Sobom iznenadio!

Uzmem paketić i stavim u džep. Trebaće još nekome....
 

Moj otac je bio džentlmen, pa pokušavam i ja....
Ali ovo što mi se dogodilo...

Udjem u bus, idem na posao, "sabajle" (~pola 9), uzmem mobilni,
čitam Psaltir...kad vidim predamnom na sedištu, devojka sedi i bezglasno plače!
Šta ću, izvadim paket maramica i ćutke pružim joj. Ona se iznenadila, pokušala da
se nasmeje, uzme jednu i ostatak mi pruži. Ja odmahnem rukom i okrenem 
se da izadjem. I izadjem jednu stanicu ranije nego što sam planirao.
Da joj ne bude blam što sam svedok njene tuge.
I zaboravim na to.

Nekih 8,5 sati kasnije, idem kući s posla, udjem u bus, stojim i čitam u sebi
Psalam (pokušavam da naučim što više Psalama, 'nako...) kad ugledam,
na "simsu" prozora "čuču" paket papirnih maramica!
Ušao sam u isti bus i stao na isto mesto! A 8,5 sati se paketić vozikao po Beogradu
i niko ga nije uzeo! Sam me Bog ... Sobom iznenadio!

Uzmem paketić i stavim u džep. Trebaće još nekome....
 

Bog im dobrom uzvratio!

Za klinca sam plakao u kolima kad sam ga ostavio prvi put, za cerku javljam sledece nedelje kako je proslo... trudicu se da budem jak