Jump to content

Toma

Члан
  • Број садржаја

    1412
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Репутација активности

  1. Радостан
    Toma got a reaction from mario beloti in Зоран Ђуровић: Евергетинос - Нема митарстава   
    Из данашњег читања.

    Св. Теофан Затворник
    Ђаво Богочовеку приступа са искушењем (Лк.4,1-13). И од људи ко бива ослобођен од тога? Онај који врши вољу лукавог не трпи нападе, него само бива усмераван на све веће и веће зло. Чим, пак, човек почне да долази к себи и да помишља на нови живот по вољи Божијој, одмах се покреће сва војска сатанска: како који зна жури да расеје добре мисли и намере покајника. Ако не успеју да га од тога одврате, они се старају да ометају добро покајање и исповест. Ако, пак, ни у томе не успеју, труде се да посеју кукољ усред плодова покајања и напора у очишћењу срца. Не успеју ли да улију свој дух, покушавају да искриве добро. Одбијани у унутрашњости, нападају споља. И тако до краја живота. Чак ни умрети не дају у миру. И по смрти јуре за душом док не прође ваздушна пространства у којима лебде и имају своје јазбине. „О како је то неутешно и страшно!“ За верујуће, међутим, ту нема ничег страшног. Јер, над оним ко је богобојажљив они немају никакве силе, већ само галаме унаоколо. Трезвоумни молитвеник пушта стреле на њих, и они се држе далеко од њега, не смејући да му приступе. Јер, они се боје истинског пораза. Они у понечему успевају само због наших пропуста. Уколико ослабимо у пажњи, или дозволимо да се заведемо њиховим призрацима, они почињу да нас смелије узнемиравају. Ако се на време не опоменемо свог пропуста они нас опкољавају, а уколико се душа досети преваре – опет одскачу и из далека посматрају не би ли опет како пришли. Тако дакле, буди трезвоуман, бди, моли се, и непријатељ ти ништа неће моћи учинити.
  2. Волим
    Toma got a reaction from Santi in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Као ћале ове лепотице и као таст овог шмекера, 
    могу вам рећи да су се "нашли" боље него што сам маштао док
    сам се Богу молио за њу претходних 25 година, 1 месец и 18 дана!

    Али ... ко то још броји?!

     
  3. Волим
    Toma got a reaction from Dominika in Наше фотографије дана (не учитавајте туђе са нета већ своје)   
    Као ћале ове лепотице и као таст овог шмекера, 
    могу вам рећи да су се "нашли" боље него што сам маштао док
    сам се Богу молио за њу претходних 25 година, 1 месец и 18 дана!

    Али ... ко то још броји?!

     
  4. Оплаках :))
    Toma got a reaction from Вилер Текс in Секс пре брака   
    Lele! A ako je on rodjen 29. Februara?
  5. Оплаках :))
    Toma got a reaction from Вилер Текс in Секс пре брака   
    Има ли секса и после, у браку?
    Питам за друга!
    :)
  6. Оплаках :))
    Toma got a reaction from Flojd in Секс пре брака   
    Lele! A ako je on rodjen 29. Februara?
  7. Хахаха
    Toma got a reaction from Flojd in Секс пре брака   
    Има ли секса и после, у браку?
    Питам за друга!
    :)
  8. Оплаках :))
    Toma got a reaction from Драшко in Секс пре брака   
    Lele! A ako je on rodjen 29. Februara?
  9. Оплаках :))
    Toma got a reaction from haveaniceday in Секс пре брака   
    Lele! A ako je on rodjen 29. Februara?
  10. Свиђа ми се
    Toma је реаговао/ла на JESSY у Mitropolit Antonije Blum   
    МИТРОПОЛИТ АНТОНИЈЕ БЛУМ
    Када сам открио Бога – а ја сам Га нашао кроз Еванђеље - прво што ме је погодило било је то да је за овог Бога све важно, да Он не дели људе, да Он није Бог добрих против злих, није Бог верујућих против неверујућих, није Бог једних против других. Сваки човек који постоји за Њега је личност, пуна садржаја и вредности. И када сам ја открио таквога Бога, мој однос ка свему што ме окружује морао је постати исти.
    Ја сам са запрепашћењем утврдио да ме је ово откриће потпуно окренуло наопачке, чињеница је да сам открио Бога таквим и да је Његов однос према свима такав. Осврнуо сам се око себе и више нисам видео оне који мрзе, одвратна створења, већ људе који се налазе у међуодносу са Њим и са којима ја могу ући у нове односе, ако верујем у њих онако како верује у њих Бог.
    Диалог христианина с атеистом: Митрополит Антоний Сурожский и Марганита Ласки
  11. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Rev. in Свето писмо: Нови српски превод   
    U gornjem desnom uglu imaš "ikonicu" za "Sveto Pismo", ili klikni ovde:
    Свето Писмо са преводима и упоредним местима | Поуке.орг
    POUKE.ORG  
  12. Свиђа ми се
  13. Свиђа ми се
    Toma је реаговао/ла на Danijela у Vojislav Luković: Ikonopis je primenjeno slikarstvo   
    Foto: Ivan Stojanović     Piše: Gordana Radisavljević Jočić
    Foto: Ivan Stojanović, Vojislav Luković (privatna arhiva)
     
    Vojislav Luković, diplomirani slikar i ikonopisac stekao je veliko iskustvo u ikonopisanju i radu na zaštiti ikona u Narodnom muzeju u Beogradu i u centru za Kulturno nasleđe na Kipru. Pisac je erminije zasnovane na sopstvenoj tehnologiji. Fotografija je došla kao prirodan sled njegovih interesovanja. Predsednik je Foto kluba “Beograd”, jednog od najstarih i najuglednijih foto klubova.
     
    Zainteresovalo me je stvaralaštvo ovog putnika kroz vreme i različite forme umetničkog izražavanja. Dovoljno da poželelim da bolje upoznam Lukovićevo stvaralaštvo i zavirim u umetnički atelje. Zbog socijalne distance i izolacije zbog korona virusa vodimo virtuelni intervju.
    Može li se stvarati umetnost u izolaciji?
    -Za razliku od pojedinih kolega koji nesmetano stvaraju u svim uslovima, na mene ova situacija deluje veoma sputavajuće i deprimirajuće. Prisiljavam se da slikam, i samo mi je tada bolje, ali teško je početi. Kad krenem, onda zaboravljam sve ostalo.
    Koja su Vaša prva sećanja na slikarstvo?
    -Potiču iz osnovne škole… sećam se da smo imali zadatак u 5. razredu da naslikamo kopiju freske. Tada su bukvari na prvoj stranici imali fotografiju druga Tita, poneki udžbenici sliku Mona Lise, а udzbenik iz istorije fresku cara Dušana.
    Normalno, u to vreme niko nije pričao o freskama, svetiteljima, Vizantiji, ali mene je ta freska privukla i prilično verno sam je iskopirao, otišla je na neko takmičenje… normalno, bilo je i pre toga nekih sećanja, ali ovo je sećanje na moj prvi susret sa Romejskim slikarstvom i freskama.
    Pobeda pravoslavlja, ulje na medijapanu Koji se sve izazovi postavljaju pred konzervatora?
     
    -U svetu su konzervator i restaurator dve profesije, kod nas još uvek spojene u jednoj оsobi koja prati i izvodi celokupan proces od početka do kraja. To sa jedne strane podrazumeva poznavanje većeg broja disciplina, počevši od hemije i fizike, preko tehnologije materijala, do stolarstva, završno sa slikarstvom, posebno sa slikarskom kopistikom.
    S druge strane, to naše široko obrazovanje nam omogućava da se lakše snalazimo u nepredvidivim situacijama u kojima se usko specijalizovani stručnjaci, navikli na uniformnost zadataka, ne snalaze.
    Lično sam to iskusio prilikom rada u Centru za Kulturno nasleđe u Nikoziji (sada Lefkosia), na Kipru, 1994. godine gde sam radio na restauraciji ikona iz perida 15. do 20. veka, bez mogućnosti konsultacija sa starijim kolegama, koje sam imao u Narodnom muzeju. Tamo sam bio prinuđen da na licu mesta iznalaizim nova rešenja za složenu problematiku teško devastiranih ikona. Tada sam se sa zahvalnošću sećao sada pokojnog profesora Milorada Medića koji me je kao poslediplomca “muštrao” i proveo kroz sve faze koje dobar stručnjak mora da zna.
    Kao član tima restauratora radili ste na restauraciji fresaka manastira  Sopoćani (13.vek) i Koporin (15.vek)?  Kako u praksi izgleda konzervacija fresaka?
    -U suštini, rad na freskama, slikama na platnu, ili ikonama na drvetu je isti, različiti su materijali koji se primenjuju u postupku. Različita je “hemija”, sve ostalo je manje- više isto.
    Prvo se radi na sanaciji nosioca, bilo da je u pitanju zid, platno ili drvo. Konsoliduje se nosioc, zaustavlja se njegovo dalje propadanje, da bi se nakon toga pristupilo saniranju slikarske podloge i na kraju bojenog sloja. Po okončanju konzervacije, kad su svi slikarski slojevi učvršćeni i sigurni, pristupa se restauraciji, počevši od čišćenja naslaga čađi (na zidovima) ili starog laka, na slikama, nakon čega se restauriraju nedostajući delovi podloge. Na kraju se radi retuš bojenog sloja, odnosno “doslikavanje” nedostajućih delova na osnovu tragova koji postoje, strogo poštujući integritet originalnog majstora. Tu do izražaja dolazi slikarsko umeće restauratora i njegova sposobnost da se poistoveti sa starim majstorom.
    Sveti Jovan Šta je za Vas ikona?
    -Ikona je pre svega molitveni predmet u bogoslužbenoj upotrebi i samo tako ima svoje mesto u životu Crkve i pojedinca kao sastavnog dela iste. Ikona nas uvodi  u drugu sferu našeg bivstvovanja, u onu realnost koja nam je predodređena a koju bi trebalo da dosegnemo verom i ljubavlju, s naše strane, i blagodaću Božijom, s druge. Jedno bez drugog ne ide.
    Autor ste priručnika “Male erminije Vojislava zografa“, u izdanju Misionarskog i duhovnog centra “Atos”. Otkuda u današnje vreme “erminija” i  “zograf”?
     -“Mala erminija” je nastala iz praktične potrebe za jednim stručnim priručnikom iz tehnologije jajčane tempere na drvenom nosiocu. Napisao sam, na osnovu sopstvenog iskustva i stečenog znanja slikarski priručnik kakav nisam imao dok sam bio student. Jasan, precizan, savremen, iskustven.
    “Erminija” je naziv za zbirku slikarskih recepata, uputstava za spravljanje maltera, preparaciju daske, mešanje boja, raspored živopisa, koji su u prošlim vremenima majstori ikonopisci sakupljali, čuvali, dopunjavali i predavali naslednicima kao najveće blago.
    “Zograf” je grčki izraz za slikara. Međutim, u našim krajevima se taj izraz odomaćio i za ikonopisce. Drugi naziv je živopisac, mada on u kolokvijalnom rečniku više označava onoga ko slika na zidu.
    Blagovesti, zidno slikarstvo Ikone radite svojnim stilom. Od koga ste učili veštinu ikonopisanja?
     –S obzirom da sam završio Fakultet likovnih umetnosti, a nastavio obrazovanje u pravcu konzervacije i restauracije, u Narodnom muzeju u Beogradu sam se na tom poslu sreo sa velikim brojem originalnih ikona različitih stilova. Radeći na njima, čovek neosetno upija iskustva starih majstora koja se skladište i u jednom momentu projave kada slika neku novu ikonu.
    Koje su tehnike koristili stari ikonopisci, a koje koriste savremeni ikonopisci?
    -Stari ikonopisci su koristili ono do čega su mogli doći u svom okruženju, prirodne materijale.
    Pigmenti su bili uglavnom organskog porekla, biljni, i neorganskog, minerali i oksidi raznih metala nastali prirodnim putem ili nekim hemijskim procesom. Iz tog razloga su ikonopisci na Zapadu pripadali apotekarskom esnafu, jer su pigmente kupovali u apotekama, merili preciznim apotekarskim vagama, mešali u tarionicima i obrađivali fizičko hemijskim putem radi poboljšanja određenih svojstava.
    Freske su se slikale na živom (svežem), krečnom malteru. Čist pigment, razmućen u vodi nanosi se na vlažan malter. Postupak traje koliko dozvoljava vlažnost maltera, obično oko 8- 10 sati. Sušenjem maltera, kreč kalcifikuje i stvara prozirnu opnu oko pigmenta i na taj način ga vezuje za podlogu. Kada malter izgubi vlažnost, pigment se ne vezuje za njega.  Takav postupak omogućava izuzetnu otpornost na uticaj vlage spolja, međutim, ako vlaga dospe iz zida, tada freska propada. Tome svedoče freske u našim manastirima koje su propale usled vlage koja je prodrla iz zida nakon što su Turci skidali olovne krovove sa kupola crkava.
    U ikonopisu, slikari su koristili žumance kokošijeg jajeta razmućeno u vodi ili vinskom sirćetu.
    U našim krajevima se slikalo na lipovoj dasci na koju je postavljena kredno tutkalna podloga. Jajčani medijum se mešao sa istim onim pigmentima koji se koriste i za zid, tako zamešanim bojama se slikalo i ta vrsta tehnologije naziva se jajčana tempera (staro lat. distemperare – zamešati, umešati).
    Plava vrata, ulje na medijapanu Savremeni ikonopisci i danas koriste isti postupak.
    Pored ove tradicionalne tehnologije, koristimo i savremene pigmente dobijene sintetičkim putem, kao i medijume poput akrilnog veziva koje je u upotrebu ušlo tokom 20.veka (1934. je kompanija BASF prijavila patent koji od 1950. ulazi u široku upotrebu),i primenjuje se kako na zidu tako i na dasci i platnu. Pigmenti su isti, samo se umesto jajeta kao veziva koristi vodeni rastvor polimera.
    Dobrih tehnoloških osobina, pristupačno, akrilno vezivo je sve više zastupljeno u savremenom zidnom slikarstvu i ikonopisu.
    Oslikavali ste ikonostase u nekoliko crkava i manastira? Na koji način savremeni slikari – ikonopisci uspevaju da savladaju tradicionalne ikonografske obrazce i da u strogo propisanom kanonu ostvare individualnu kreativnost i slobodu?
     –Ikonopis je u suštini, primenjeno slikarstvo. Pred ikonopiscem je zadatak da postavi kompoziciju poštujući određene parametre koje mi nazivamo kanonima. I to je pravi stručni izazov. U okvirima kanona, mi smo slobodni da ostvarimo svoju kreaciju kako želimo. Isti je slučaj, recimo i sa arhitektom. I on se kreće u određenim parametrima. Ili vajarom koji radi skulpturu za određeni prostor. Kanoni su smernice, sloboda je ograničena Jevanđeljem (u smislu da se ne izmišljaju događaji koji se nisu desili i nisu opisani u Starom zavetu ili Jevanđelju).
    All souls day Na Vašem sajtu mogu se videti i Vaše svetovne slike? Kako ste pomirili svoje dve toliko različite ljubavi prema slikarstvu?
    -To je ista ljubav, iskazana različitim dijalektom jednog jezika, ako mogu tako da se izrazim.
    Likovni principi su univerzalni, različit je rukopis, način izražavanja. Krajnji rezultat je bitan u oba slučaja. On mora biti prepoznatljiv u kvalitativnom smislu, sadržajno jasan, estetski definisan. Osim ovoga, ikona još mora da ispunjava i svoju bogoslužbenu funkciju, jer je u suprotnom slučaju samo religiozna slika, ne i ikona.
    Bavite se i fotografijom. Šta Vas je privuklo „svetlopisu“?
    -Fotografija me je uvek pratila negde iz pozadine… kao restaurator, koristim fotografiju u pravljenju obavezne fotodokumentacije koja podrazumeva snimanje stanja pre, u toku i na kraju radova.
    Ozbiljnije sam pristupio fotografiji nakon što su neke moje fotografije privukle pažnju kolega koji se bave time i koji su mi skrenuli pažnju da su ti moji „svetlopisi“ malo  više od puke beleške.
    No, ušavši u te vode, otkrio sam jedan divni, novi svet, upoznao neke divne ljude, i video koliko još imam da učim.
    Tearless cry Kako vidite savremenu fotografiju?
    -Pitanje je šta podrazumevamo pod savremenom fotografijom. Pristupi fotografiji su različiti, neretko suprotni. Nisam za smeštanje fotografije u neke ustaljene okvire, kao što ne podržavam ni eksperiment po svaku cenu. I ovde je, kao što sam napomenuo kada sam govorio o ikonopisu, krajnji produkt merilo vrednosti. Ako je nešto dobro, onda je dobro bez obzira da li je snimljeno sa ćebetom preko glave ili hi-tech kamerom.
    Šta za Vas znače nagrade koje  Vaše fotografije osvajaju na domaćim i međunarodnim takmičenjima?
     –Nagrade su potvrda da smo na nekom putu koji daje rezultat. Više nagrada za jednu fotografiju svedoče da je ona stvarno prepoznata od više različitih ljudi  kao nešto što nosi određeni kvalitet. Za mene je to podsticaj ka usavršavanju, i što sam više u fotografiji, sve sam kritičniji prema sopstvenom radu.
     
      OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA 1 Рестаурација иконе на дрвету (XV век) 2 Рестаурација иконе детаљ пре радова 3 Рестаурација иконе детаљ у току радова 4 Рестаурација иконе детаљ после радова 5 Рестаурација иконе после радова BCA OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA Preobrazenje - zidno slikarstvo OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA OLYMPUS DIGITAL CAMERA Uspenje Bogoroidice- zidno slikarstvo   Collectionner of memories Heavenly enlighment Unto ages of ages Jolly trumpeter Kneeling in prayer         Vojislav Luković: Ikonopis je primenjeno slikarstvo - MediaSfera
    MEDIASFERA.RS Vojislav Luković intervju: Ikonopis je primenjeno slikarstvo...Vojislav Luković, diplomirani slikar, ikonopisac stekao veliko iskustvo u ikonopisanju    
  14. Волим
    Toma је реаговао/ла на PredragVId у Тема јасна из прве поруке   
  15. Свиђа ми се
    Toma је реаговао/ла на Лидија Миленковић у Тема јасна из прве поруке   
    Молитвени кутак у мом дому

  16. Свиђа ми се
    Toma је реаговао/ла на Ромејац у Тема јасна из прве поруке   
  17. Волим
    Toma got a reaction from nesha973 in Pitanja o sektama   
    Ако на религиозном 'тржишту' УСА желиш да окупиш што више
    следбеника (без обзира какви те мотиви нагоне на то) онда мораш да
    изнедриш нешто другачије од постојећег мноштва,
    и мораш да се 'закачиш' за Свето Писмо, јер то и даље има највећу 'прођу'.
    Тако је било онда када је започет пројекат Јеховиних сведока, тако је и данас,
    а за будућност... живи били па видели.
  18. Волим
    Toma got a reaction from nesha973 in Sola Scriptura – у празноумљу своме (Еф. 4:17) – Православно преиспитивање протестантског учења – Протојереј Џон Витерфорд   
    Ako bih svesno pristao da Sveto Pismo bude moj apsolutni autoritet,
    onda bojim se da nebih dogurao dalje od idolopoklonstva.
    Jer i dalje bih ja odlučio kada bih čitao i ja bih odabrao koje
    poglavlje (poslanicu, knjigu) bih čitao i ja bih iskreno i dugo
    razmišljao o pročitanom i ja bih donosio zaključke za koje
    bih ja verovao da su meni odgovor na moje molitve i ja bih to onda
    kako ja želim i kome ja želim citirao i ja bih....

    Ali ako bih svesno pristao da Crkva (a Hristos govori o Crkvi,
    kao o tajni i telu Svome, ne i o nastanku spisa koje treba čitati),
    elem da Crkva bude moj autoritet onda sam ja u poslušanju
    koje me dovodi do krotosti i smirenosti (smernosti).
     
    Ja ovo iz iskustva pišem...
  19. Хахаха
  20. Волим
    Toma got a reaction from emilija in Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Ovo je deo žitija svetog Mojsija Murina:

    http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/Lat_ZitijaSvetih0828.htm
     
    Tako Mojsije provođaše vreme u podvizima pokajanja. Spočetka njega napadahu demoni bluda nečistim pomislima i pohotljivim raspaljivanjima, vukući ga na pređašnji bludni život, kao što kasnije sam kazivaše bratiji, govoreći: Ja sam podneo tolike muke boreći se sa telesnom požudom, da umalo ne naruših monaški zavet. - Otišavši k prezviteru avi Isidoru u Skit, on mu ispriča o svome mukovanju u borbi sa telesnom pohotom. I reče mu sveti Isidor: Ne smućuj se, brate! Ti si još početnik, pa te zbog toga demoni žestočije napadaju, ištući u tebi pređašnju naviku; da bi ih odagnao od sebe, savetujem ti da se latiš svakodnevnog pošćenja i u jedenju uzdržanja, da ne jedeš dosita. Jer kao što pas, koji je navikao da glođe kosti oko kasapnice, ne odlazi od kasapnice dok se ne zatvori; ali kad se ona zatvori i nema nikoga da mu što baci, on pošto ogladni odlazi; tako i demon bluda čuči oko čoveka koji jede dosita. Međutim, ako boraviš u postu i uzdržanju, umrtvljujući zemne udove svoje i zatvarajući vrata jedenja pošćenjem, ne dopuštajući da se stomak najede, jer najedanje rađa telesnu pohotu, tada će demon, kao pas izmučen glađu, otići od tebe utučen.
    Sluga Božji Mojsije, otišavši u svoju keliju, zatvori se u njoj i provođaše u evakodnevnom pošćenju, jedući malo parče hleba uveče po zalasku sunca, i mnogo se trudeći u rukodelju, i pedeset puta u toku dana ustajući na molitvu, vršeći je klečeći. Ali, iako mučaše telo svoje radom i iznuravaše pošćenjem, ipak ne prestajaše u njemu požuda koja podstiče na greh. Stoga on ponovo otide k avi Isidoru i reče mu: Oče, ne mogu da budem u svojoj keliji, jer telesne strasti vojuju na me. - Blaženi Isidor ga uze i izvede na najviše odeljenje svoje kelije, pa mu reče: Pogledaj na zapad! - Pogledavši, Mojsije vide mnoštvo strašnih demona koji su grajali i pripremali se za borbu. Onda ava Isidor reče Mojsiju: Sada se okreni na istok i pogledaj! - Pogledavši na istok, Mojsije vide bezbrojno mnoštvo svetih svetlonosnih anđela koji su se takođe pripremali za borbu. I sveti Isidor reče Mojsiju: Oni što su na zapadu podižu borbu na svece Božje, a oni što su na istoku šalju se od Gospoda u pomoć dobrim podvižnicima. Gledaj, mnogo je više onih koji nam pomažu od onih koji ustaju na nas.
    Okrepljen takvim viđenjem i starčevim rečima, Mojsije se vrati u svoju keliju, i ponovo stade upražnjavati svoje uobičajene trudove sa pošćenjem i molitvama. Međutim napadi ga i dalje ne ostavljahu, naročito mu vrag mnogo muka zadavaše u snu preko sablažljivih privida. Zato on ustade i ode k drugome svetome starcu, veoma iskusnome, i upita ga: Šta da radim, avo, jer mi snovi pomračuju um, raspaljujući telo, naslađujući strast i pobuđujući me prividima na raniji grehovni način života? - Starac mu odgovori: Ti zato patiš od te odvratne muke što ne čuvaš um svoj od sladostrasnih sanjarenja. Uradi ovo što ti preporučujem: odaj se bdeniju, i postepeno se navikavaj na njega, i moli se bodro, pa ćeš se izbaviti od te muke.
    Dobivši ovakav dobri savet od iskusnog svetog nastavnika, Mojsije se vrati u keliju, i stade se obučavati svunoćnom bdeniju: on po svu noć stajaše usred kelije, ne preklanjajući kolena u molitvi, da bi izbegao dremanje, nego se moljaše stojeći pravo i ne sklapajući oči. I u takvom mučnom podvigu prepodobni provede šest godina; ali se ni na taj način ne mogaše izbaviti od telesne požude koja vojevaše protiv duha, pošto Bog beše tako dopustio, da bi prepodobni, bivši prekaljen kao zlato u topionici, dobio preslavni venac života sa ostalim stradalcima.
    Nakon izvesnog vremena hrabri podvižnik izmisli nov teški podvig: izlažaše noću iz kelije svoje, obilažaše otšelničke kelije pustinjskih staraca, uzimaše prazne krčage ispred njihovih kelija, a da to oni nisu znali, i donošaše im vodu iz daleka. Jer nekim starcima kelije behu udaljene od vode dva potrkališta, a nekima tri, četiri pa i više; neki pak od njih behu već tako stari, da nisu bili u stanju donositi sebi vodu; ovima Mojsije svake noći punjaše krčage vodom. Ovakav podvig prepodobnog Mojsija beše mrzak đavolu. Po popuštenju Božjem đavo priredi svetome Mojsiju ovaku neprijatnost: Jedne noći, kada se ovaj blaženi trudoljubac beše sagao u studenac sa krčagom nekoga starca da zahvati vodu, silno ga udari đavo po leđima velikom motkom, te starac pade onesvešćen i ležaše kao mrtav.
    Kada svanu, na studenac dođoše monasi po vodu i nađoše Mojsija gde polumrtav leži. Oni onda odoše i obavestiše o tome velikog skitskog avu Isidora; on ode sa bratijom, uze Mojsija i donese k crkvi. I bi Mojsije kao raslabljen, i toliko bolovaše, da jedva ozdravi telom posle godinu dana. Onda mu ava Isidor reče: Brate Mojsije, prestani već da se preko mere boriš sa besima, jer i u toj hrabrosti treba čuvati meru. - Na to nepobedivi vojnik Hristov odgovori: Neću prestati boriti se dok me ne ostave gadne sanjarije u snu. - Tada mu ava Isidor reče: U ime Gospoda našega Isusa Hrista, evo ovog časa te ostaviše te telesne požude, i od sada ćeš biti na miru; pristupi dakle slobodno i pričesti se Božanskim Tajnama Tela i Krvi Hristove. No ovo znaj, da takva teška telesna borba bi popuštena na tebe radi toga, da se ti ne bi pogordio u umu svome kako si tobož svojim pošćenjima i podvizima savladao strasti, i da, pogordivši se, ne bi propao.
    Čuvši ovo, Mojsije se pričesti Božanskim Tajnama, ode u svoju keliju, i podvizavaše se na miru od ranijih telesnih borbi, provodeći strog isposnički život u pobožnom i molitvenom tihovanju. A posle nekoliko meseci Mojsije bi upitan, da li ga uznemiravaju strasti. On odgovori: "Otkako mi služitelj Hristov Isidor očita molitvu, više ne patim od telesne požude".
     
  21. Волим
    Toma got a reaction from Cremonese in Блаженства у савременом контексту - ЖРУ као вероучитељ   
    Ajd ja dokon da kao nabacam pitanja kojim bi mogli biti 'napadnuti' tinejdžeri....
    (Ovo je samo vatromet ideja, ako me razumete.)

    1) Blaženi su siromašni duhom, jer je njihovo carstvo nebesko.
    Koji 'duhovi' postoje danas? (tipa 'potrošački duh', 'snobovski duh', 'duh ogovaranja', 'duh materijalizma'....)
    Imaš li nešto od ovoga u sebi (ne moraš reći na glas šta)? Ima li šanse da to što imaš
    u sebi i što ti se (eventualno) ne svidja - odjednom (ili postepeno) prestaneš da imaš?
    Ako ne sam od sebe, kako - uz čiju pomoć - bi se možda i uspeo osloboditi te 'bede'?

    2) Blaženi su žalosni, jer će se oni utešiti.
    Kakve sve žalosti misliš da postoje, za kime/čime sve ljudi žale?
    Šta je od tih žalosti - baš vredno žaljenja?
    Iz neke perspektive dugovečnosti, za čime od svega toga stvarno treba žaliti?
    Čime ili uz pomoć koga se može naći uteha u tim, ozbiljnim žalostima?

    3) Blaženi su krotki, jer će oni naslediti zemlju.
    Kako bi ti definisao 'krotost'? Šta bi joj bila suprotnost?
    U kojim kontekstima bi se krotost moga smatrati manom a u kojim vrlinom?
    Imaš li neku odredjenu osobu za koju misliš da je dobar primer mudre krotosti?

    4) Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se oni nasititi.
    .........................

    (Aj sad malo vi!)
  22. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Огњен in Sola Scriptura – у празноумљу своме (Еф. 4:17) – Православно преиспитивање протестантског учења – Протојереј Џон Витерфорд   
    Mi u Crkvi ne ispovedamo da se spasavamo po Božijoj milosti.
     
    Milošću Svojom Bog nam oprašta (i čisti nas od) greha,
    ako ih ispovedamo - po rečima Apostola Gospodnjeg Jovana,
    a spasenje - a to je blagodatni dar! 
     
    Razliku izmedju milosti koju potenciraš i blagodati
    koju si nehotice zaboravio možeš, Bogu hvala,
    videti u najlepšem Crkvenom spisu - Svetom Pismu Novog Zaveta,
    u prvoj poslanici Apostola Pavla episkopu Timoteju, 1. 12-14.
    PS. Možda bi bilo najpoštenije reći da nas Gospod Bog spasava
    blagodaću Svojom a na osnovu Svoje Ljubavi i naše delotvorne vere.
    Ali... Ovo je samo neka moja pobožna emocija, ne zameri.
  23. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Огњен in Sola Scriptura – у празноумљу своме (Еф. 4:17) – Православно преиспитивање протестантског учења – Протојереј Џон Витерфорд   
    Ako bih svesno pristao da Sveto Pismo bude moj apsolutni autoritet,
    onda bojim se da nebih dogurao dalje od idolopoklonstva.
    Jer i dalje bih ja odlučio kada bih čitao i ja bih odabrao koje
    poglavlje (poslanicu, knjigu) bih čitao i ja bih iskreno i dugo
    razmišljao o pročitanom i ja bih donosio zaključke za koje
    bih ja verovao da su meni odgovor na moje molitve i ja bih to onda
    kako ja želim i kome ja želim citirao i ja bih....

    Ali ako bih svesno pristao da Crkva (a Hristos govori o Crkvi,
    kao o tajni i telu Svome, ne i o nastanku spisa koje treba čitati),
    elem da Crkva bude moj autoritet onda sam ja u poslušanju
    koje me dovodi do krotosti i smirenosti (smernosti).
     
    Ja ovo iz iskustva pišem...
  24. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Благовесник in Da protestant postane pravoslavac - zašto?   
    Negde pročitah da reč "anatema" izvorno znači "druga tema" (kao što su "anabaptisti" oni koji (se) po drugi put krštavaju).

    Što će reći, "prva tema" naših molitava Bogu je Crkva, Hristova nevesta, a druga su .. .pa svi ostali,
    od onih koji "od nas izadjoše, ali ne behu od nas; jer da behu od nas, ostali bi sa nama;
    nego je trebalo da se pokažu da nisu svi od nas", pa do onih koji barem za sada "nisu od nas"
  25. Свиђа ми се
    Toma got a reaction from Bokisd in Da protestant postane pravoslavac - zašto?   
    Bio sam u Hrvatkskoj pre 2 nedelje, na "produženom" vikendu sa mojim SFRJ prijateljima.
    Tamo su osim njih bili i meni nepoznati ljudi. A medju njima jedan Slavonac, koji kad je čuo
    da sam pravoslavni vernik, zamolio mog prijatelja da mu upriliči kratak sastanak sa mnom.
    Te mi popričasmo. Zanimalo ga je kako bi on mogao da predje u Pravoslavlje.
    Tja... za tih 15-tak minuta koliko sam imao "fore" valjda sam mu dobro rekao.
    Njemu je koliko vidim bilo bitno da li će ostati Hrvat ako postane pravoslavni vernik.
    I svidelo mu se da urodjena nacionalnost se ne "okončava" činom krštenja.
     
×
×
  • Креирај ново...