Toma

Потписујем!

Са палете глагола којим се може описати нечији урођени физички хендикеп,
ти си оче одабрао онај глагол који више говори о твом доживљају него о његовом медицинском стању.

Свето Писмо читам и користим га да себе коригујем е на да друге "дефинишем" у складу
са својим тренутачним емоцијама. Све што радим, себи радим. 
Исто важи и за тебе.

 

Ако и треба дозвољавати појединим неправославним верницима да користе наше Богомоље,
(а нисам сигуран да ли треба), да ли је могуће не учествовати у њиховим ритуалима,
чак ни у "улози" госта, тзв. пасивног партиципанта?

Као неко ко и сам практикује квази-интелектуалне пошалице и познат је по лакрдијама,
најтоплије препоручујем (читати: молим) да се овакви придеви не користе,
а ако и "побегну" аутоцензури, да им следи извињење примаоцу поруке.

Пре неколико месеци ...
Пријатељица, сестра из Цркве, купила кућу недалеко од Београда.
И оде на Литургију тамо. Свештеник изађе са путиром, док је она пришла 
он се окренуо и ушао у олтар. Она ћути. Нико се није причестио. Ни деца.
На Агапама лепа "атмосфера", свештеник лепо збори, људи се воле и друже.
Следеће недеље она се "спреми" и чим је свештеник изнео Свете Дарове,
она стане пред њега,. Он се изненадио. Пита је да ли пости. Она одговара: "Да."
Пита је да ли је постила "на води" 6 дана. Она каже: "Не, само средом и петком сада постим".
Он каже: "Е онда не можете да се причестите". Она ћути.
На Агапама "тврда" атмосфера, свештеник говори свима али је све намењено њој.
Она ћути. 
Од некога је сазнала да је свештеник, кад је дошао на ту парохију, причешћивао
и одрасле и децу, али да је "под притиском народа" променио ту праксу.
Она сваке недеље стане да се причести. Треће-четврте недеље иза ње стане
једна породица са двоје мале деце. Она се помери да се деца прва причесте.
Свештеник причести децу, родитеље и њу.
На Агапама "тврда" атмосфера, свештеник збори из Јеванђеља за тај дан. 
Народ се опусти. Људи се друже и ћаскају.
Идемо даље....
 

Пре неколико месеци ...
Пријатељица, сестра из Цркве, купила кућу недалеко од Београда.
И оде на Литургију тамо. Свештеник изађе са путиром, док је она пришла 
он се окренуо и ушао у олтар. Она ћути. Нико се није причестио. Ни деца.
На Агапама лепа "атмосфера", свештеник лепо збори, људи се воле и друже.
Следеће недеље она се "спреми" и чим је свештеник изнео Свете Дарове,
она стане пред њега,. Он се изненадио. Пита је да ли пости. Она одговара: "Да."
Пита је да ли је постила "на води" 6 дана. Она каже: "Не, само средом и петком сада постим".
Он каже: "Е онда не можете да се причестите". Она ћути.
На Агапама "тврда" атмосфера, свештеник говори свима али је све намењено њој.
Она ћути. 
Од некога је сазнала да је свештеник, кад је дошао на ту парохију, причешћивао
и одрасле и децу, али да је "под притиском народа" променио ту праксу.
Она сваке недеље стане да се причести. Треће-четврте недеље иза ње стане
једна породица са двоје мале деце. Она се помери да се деца прва причесте.
Свештеник причести децу, родитеље и њу.
На Агапама "тврда" атмосфера, свештеник збори из Јеванђеља за тај дан. 
Народ се опусти. Људи се друже и ћаскају.
Идемо даље....
 

Пре неколико месеци ...
Пријатељица, сестра из Цркве, купила кућу недалеко од Београда.
И оде на Литургију тамо. Свештеник изађе са путиром, док је она пришла 
он се окренуо и ушао у олтар. Она ћути. Нико се није причестио. Ни деца.
На Агапама лепа "атмосфера", свештеник лепо збори, људи се воле и друже.
Следеће недеље она се "спреми" и чим је свештеник изнео Свете Дарове,
она стане пред њега,. Он се изненадио. Пита је да ли пости. Она одговара: "Да."
Пита је да ли је постила "на води" 6 дана. Она каже: "Не, само средом и петком сада постим".
Он каже: "Е онда не можете да се причестите". Она ћути.
На Агапама "тврда" атмосфера, свештеник говори свима али је све намењено њој.
Она ћути. 
Од некога је сазнала да је свештеник, кад је дошао на ту парохију, причешћивао
и одрасле и децу, али да је "под притиском народа" променио ту праксу.
Она сваке недеље стане да се причести. Треће-четврте недеље иза ње стане
једна породица са двоје мале деце. Она се помери да се деца прва причесте.
Свештеник причести децу, родитеље и њу.
На Агапама "тврда" атмосфера, свештеник збори из Јеванђеља за тај дан. 
Народ се опусти. Људи се друже и ћаскају.
Идемо даље....
 

Odgovoriću ti mada sam ništa manje grešan čovek. A to ćeš videti iz mog odgovora,
jer i ja polazim od sebe i svog mišljenja, pa ga onda pokušavam sakriti iza onih
koje smatram autoritetom.
Ti ne piješ a drugi to rade, i želiš da Crkva izadje sa stavom koji je u skladu sa TVOJIM mišljenjem i praksom.
I pominješ "40-to godišnje istraživanje" tebi lično nepoznatih osoba, koje je u skladu sa TVOJIM stavom.
A Crkva ima Hristov stav na ovu temu, i nudi ga u Hristu. U Hristu, "Koji nas je oslobodio - za slobodu".
I ta Njegova sloboda, nama data, se očituje Crkvom i kroz Crkvu.
Stav Crkve jeste da svaki vernik "gradi SVOJE spasenje u strahu i trepetu", i to tako:
1. što će jedan (sveti Jovan Kristitelj) biti nagovešten kao onaj koji će "biti velik pred Gospodom,
neće piti vina ni žestoka pića, a Duha Svetoga napuniće se još u utrobi svoje majke".
2. što će i Sam Gospod gorepomenuto potvrditi rečima: "Došao je Jovan Kristitelj koji nije
jeo hleba niti pio vina".
3. što je sveti Pavle svetom Timoteju rekao "ne pij samo vode nego uzimaj pomalo vina zbog
svoga stomaka i zbog čestih slabosti"
4. što je taj isti svetitelj zapisao da je "dobro ne jesti mesa, i ne piti vina, i ne činiti ono na šta se
tvoj brat spotiče (ili sablažnjava, ili slab biva).
Šta bi gorepomenuti stavovi (množina) mogli značiti za tebe? Moje mišljenje je (ne moraš ga usvojiti,
lako ćeš naći bolje od njega) jeste da usmeriš svoju pažnju na Hrista tako i toliko da budeš oduševljen Njime!
Oduševljen Njime ti ćeš prećutkivati (i ne pisati) o gresima bližnjih, kao što su i 2 sina Noeva, njega
pijanog od vina, pokrili ćebetom (jer beše nag) i to hodajući unatraške da ga ne vide nagog.
Oduševljen Hristom ti ćeš i kod onih koji čašicu u ruci imaju primetiti blagodati koje sada ne vidiš,
a to će te do-oduševiti. Pa će tvoja pojačana oduševljenost uticati na pijanicu (ili ne dao Bog alkoholičara)
da i on za Hristom pohrli, a Hristos će u njemu satrti želju za satiranjem tela napijanjem. A to će tebe
do-do-oduševiti! Pa ćeš možda krenuti da toliko voliš bližnjeg svoga da ćeš i nešto od hrane koju jedeš, 
prestati da jedeš (vidi gpore pod br. 4) kad god vidiš da to bližnjem smeta makar to bile i  ... benigne ljute papričice!
Pa ćeš možda takvim stavom (jurodivim stavom?) zaličiti na svete ugodinke Božije.
 
Što ti ja od srca želim!

Možda ove?
 
 

Другосрбијанци га неће чути ни овако ни онако, шта год рекао.
Сад само имају додатни разлог за пљување и хајку, и за антицрквену кампању којом ће и оне незнавене да покушају да окрену против Цркве.
Ако је већ био толико опрезан и са Хрватима и у неким другим ситуацијама, није било згорег да је и сад тако поступио. Не треба давати непотребне поводе мрзтељима.
А то "бре", "битанго", јадница", "бедо"...шта да кажем... било би ми занимљиво да чујем које би термине користио за Жељка Митровића, Пецонија, Марића, који су промотери сатанизма на својим телевизијама Када је ове термине изрекао за родно сензитивни језик.
 

Средња школа. Тинејџери 15-18 година. Веронаука.

Следећи образац се толико већ пута догодио за ових 20 година службе да са великом сигурношћу могу да га сматрам правилом. Што је вероучитељ...( тражим прави израз)...измиренији са Богом, то је однос са ученицима бољи. Мада ово „бољи“ је слаба реч. Однос у тим моментима потпуно превазилази однос наставник-ученик и има такав квалитет да звоно за крај часа растужи и њих  и мене.

Не оставља Бог нас без благодати. Благодат дође, не знам ни како ни зашто, али дође. Благодат оде, опет не знам зашто, не задржи се. Ја немам способност да се фокусирам толико да могу да упрем прстом и кажем – ево зато долази или зато одлази. Углавном, не успевам да је сачувам. Наравно, највероватније јер ме страсти витлају на све стране. Дајем им предност навикао на њихову лажну утеху па се благодат ( тако изгледа) повлачи. А заправо је она, вероватно, увек ту али ми бирамо нешто друго.

Сад, кад вероучитељ отвори себе за дејство Божије и кад благодат почне да отапа срце, уноси мир и радост, тада све добија неки други укус.

Пре неки дан улазим у учионицу, а ученици питоми као јагањци ( стварно ми је то била прва мисао). Мирни, слушају са пажњом. Подсетило ме на она времена кад смо ми, млади у вери, упијали сваку реч са неког предавања или читајући неку књигу на такве теме. Долазим на следећи час, иста прича. Добри, предобри. Тешко да реч која није натопљена благодаћу може да погоди у срце, да има дејство. У тим ситуацијама способност вероучитеља да преводи са језика православне теологије на младима разумљив језик, прилично се увећава. Налази праве речи, праве примере, и осети се да делује и има ефекта.

Ако долазиш на час, да причаш о Богу а далеко си од Њега, онда се осећаш као „ као звоно које јечи, или кимвал који звечи.“

Значи, до нас је у великој мери.

Добро, ето поделио сам нешто са вама, не замерите.

На крају, сад кад боље размислим, можда су били питоми и мирни јер овог месеца радимо у преподневној смени ? 😊

Сетих се једне НВО из Словачке. Организовали су 3-дневни, поподневни курс
за родитеље без деце - парови су долазили и имали тзв. радионице и предавања,
а "крешендо" је био продужени викенд на планини (Татре ваљда).
Та иста НВО се огребала за неки фонд и у исто време, на исто место,
одвела 20-так деце из сиротишта.
Те су у исто време, 3 дана, у истом хотелу били родитељи без деце и сирочићи.
Погађате - неколицина од те деце је била усвојена.

Лепо си написао како се и ја осећам (и размишљам) по овом питању. Као да појединци крећу са "платформе": "Да сам ја патријарх/владика/свештеник/ћакон, ја бих ...." А онда траже и нађу да је тај-и-тај светитељ урадио баш као што они желе да буде урађено, при томе "прескачући" оне светитеље који су деловали управо како сада раде наши пастири. 
Из мог искуства са људима, оно што их мотивише да промене понашање није спочитавање због погрешно урађеног (или неурађеног доброг дела) већ похвала и за мрвицу добро урађеног. Али ово важи само за однос лицем у лице. "Отворена писма" и "дописи" преко (електронских) новина не доводе до промене код оних коме су намењена (ако их уопште и прочитају). У мору гунђања - похвала дође као ... чаша хладне воде жедном човеку!  

Појединци су побркали лончиће. Сада би да се вербално рвемо. 

Лепо си написао како се и ја осећам (и размишљам) по овом питању. Као да појединци крећу са "платформе": "Да сам ја патријарх/владика/свештеник/ћакон, ја бих ...." А онда траже и нађу да је тај-и-тај светитељ урадио баш као што они желе да буде урађено, при томе "прескачући" оне светитеље који су деловали управо како сада раде наши пастири. 
Из мог искуства са људима, оно што их мотивише да промене понашање није спочитавање због погрешно урађеног (или неурађеног доброг дела) већ похвала и за мрвицу добро урађеног. Али ово важи само за однос лицем у лице. "Отворена писма" и "дописи" преко (електронских) новина не доводе до промене код оних коме су намењена (ако их уопште и прочитају). У мору гунђања - похвала дође као ... чаша хладне воде жедном човеку!  

И треба да га узме од оних који оружије имају, да га они неби користили.

И онда лепо устане са оружјем у руци, и каже "парадерима" -
"Ево, спасао сам вас од ваших неистомишљеника,
ајте сад и ви лепо .... у кафиће и на сплавове, у ваше "храмове"!"

Ulazak u Carstvo Nebesko (koje je već u nama) podrazumeva
raznorazna odricanja, učinjena sa osmehom na licu.
Odrekneš se i "lagano" udješ!

A srebroljublje je suprotno "carstvoljublju".

@Inženjer Djatlov   
Не разумем потребу да се на некој теми разговара о нечему што нема везе са том темом. Ово је тема о патријарху Порфирију. Уопште није тешко наћи неку већ постојећу сличну тему или отворити нову. 
А с обзиром на то да вас, у ствари, занима мишљење конкретне особе о неком питању, зар није једноставније водити дијалог са њом путем приватних порука или на неки сличан начин? Размените мејлове, на пример, или се нађете на скајпу...?

Novinar: “Te poslednje tri rečenice pesme ‘In corpore sano’ govore o tome kako možemo imati bolestan um čak i u zdravom telu... na šta ste tačno mislili, čini mi se kao da Vaša pesma ima više slojeva, više od jednog značenja. Možete li nam nam predstaviti svoju viziju ove pesme?”
Konstrakta: “Ovo zaista jeste višeslojna pesma, iščitavanjem reči pesme uranja se u njena različita značenja. Potencijal ove pesme i jeste u tome što se može čitati na mnogo načina. 
Vi govorite o završnici pesme koja je na latinskom jeziku - ona ima dvostruko značenje, ali prvo možda treba da se osvrnem na samo ime pesme ‘In corpore sano’, izvučeno iz stare latinske izreke ‘Mens sana in corpore sano’, što znači "U zdravom telu zdrav duh". 
Međutim, ova rečenica je samo deo šire izreke koja je originalno govorila o tome da bismo imali zdravo telo i zdrav duh - moramo se moliti. Tako smo tokom vremena promenili puno značenje ove izreke.
U vezi sa tim, u pesmi ova latinska završnica ima dvostruko značenje – toliko smo fokusirani na zdravo telo da neki način, naš um, naš duh zbog toga pati. 
Ali s druge strane, to je i kritika na čitavom tom polju mentalnog zdravlja - koje predstavlja još jedno veliko polje konsumerizma”.
To, Konstrakta, ožeži po svemu! - pa i konzumerističkom eksploatisanju ljudske potrebe da pomogne svojoj duši u trenucima patnje: self-helpu, nestručnim "pomagačima", intuitivnim koučevima i guruima, bezbrojnim čudotvornim tehnikama, pa i na različite načine neetičnim stručnjacima, kao i nedostupnosti usluga zaštite mentalnog zdravlja na nivou široke populacije, naročito u našem regionu. 
Čak i kada "imam knjižicu", redovna psihoterapija je još uvek van domašaja većinskom stanovništvu. Odgovornost je trenutne postavke eksperata i stručnjaka u oblasti mentalnog zdravlja da se za njihovog profesionalnog veka to drastično i promeni, inače se ne može govoriti o istinski etičnim motivima bavljenja ljudskom psihom i dušom. 
Nema istinske brige o mentalnom i emocionalnom zdravlju bez ozdravljenja patologijom zahvaćenog društva na svakom nivou - od pojedinca, preko porodice, zajednica, javnih službi i institucija, zdravstva, kulture, obrazovanja, javnog i političkog života... pa sve do najviših poluga vlasti.
Srećno večeras umetnici koja stvari naziva pravim imenom!
❤ 
Sa konferencije za štampu: https://www.youtube.com/watch?v=AngQFQ6-vUE
 

Још једно данашње читање.
Св. Владика Николај
РАСУЂИВАЊЕ

Сваки је светитељ близу онога места где се у помоћ призива или где се празнује и прославља светиња његова. Они који су видовити виде их; они који нису видовити нека верују, и видеће их у своје време. Св. Козма Зографски још као млад монах беше видовит. Једном о Благовештењу беше он дошао са још неким монасима у ман. Ватопед на славу. Па и за време службе у цркви као и за време обеда у трпезарији виде Козма једну жену царске красоте и величанства, како самовласно све распоређује, упућује, а и сама услужује. И не само да је виде тренутно него је гледаше дуго времена како у цркви тако и трпезарији. Овим виђењем беше Козма смућен и запрепашћен, јер му не беше ни мало право што виде жену у манастиру Светогорском. Када исприча својим самонасима из Зографа виђење своје негодујући на приступ жена у Свету Гору, удивљени монаси му објаснише, да је то Царица Свете Горе, Пресвета Богородица. И смућено срце Козмино испуни се радошћу великом. – Толико је видовит био св. Козма, да је доцније као старац и отшелник из своје пећине видео душу игумана Хилендарског како узлазећи к небу мучи се да прође кроз митарства, истјазавана од демона. Посла Козма одмах некога да јави братији у Хилендар, да се моле Богу за душу игумана њиховог умрлог. То беше одмах после јутрење, тек што монаси са игуманом беху изашли из цркве. Чувши поруку Козмину, монаси се подсмехнуше говорећи, да њихов игуман тек што је отишао у своју келију да се спрема за литургију. Но кад уђоше у келију, нађоше игумана свога мртва.

 

Мислим да су малчице погрешили. Не постоји особа "Божић Бата".
Од деминутива речи "бог" настала је реч "божић" ("мали бог", "богић").
А ради се о Христу Исусу, наравно.

Израз "Божић Бата" је погрешно интерпретиран фрагмент песмице:
"Божић бāта, Божић бāта,
долази на наша врата",
у значењу "Божић ступа, корача, долази...".

(Од глагола "бāтати" ми данас имамо израз "бâт коња" као "топот коња".)

Био сам једном на предавању на ову тему. Држао га је ђакон и кардиолог Петар Дабић.
Беше ми занимљиво да су свети оци и о овоме говорили, и то у време када ове праксе није било.
Елем, да ли ће до "састанка њега и ње" доћи у телу жене или ван тела жене,
ништа не мења на чињеници да је Господ Бог - Аутор (Зачетник) живота.
И ако Он хоће - до зачећа, до рођења новог и Боголиког човека ће доћи.
А онда креће РАДОСТ маме и тате! И шире породице! И Цркве Божије!!!
Онда следује: "Радуј се свете - родило се дете"!

Био сам једном на предавању на ову тему. Држао га је ђакон и кардиолог Петар Дабић.
Беше ми занимљиво да су свети оци и о овоме говорили, и то у време када ове праксе није било.
Елем, да ли ће до "састанка њега и ње" доћи у телу жене или ван тела жене,
ништа не мења на чињеници да је Господ Бог - Аутор (Зачетник) живота.
И ако Он хоће - до зачећа, до рођења новог и Боголиког човека ће доћи.
А онда креће РАДОСТ маме и тате! И шире породице! И Цркве Божије!!!
Онда следује: "Радуј се свете - родило се дете"!

Мислим да су малчице погрешили. Не постоји особа "Божић Бата".
Од деминутива речи "бог" настала је реч "божић" ("мали бог", "богић").
А ради се о Христу Исусу, наравно.

Израз "Божић Бата" је погрешно интерпретиран фрагмент песмице:
"Божић бāта, Божић бāта,
долази на наша врата",
у значењу "Божић ступа, корача, долази...".

(Од глагола "бāтати" ми данас имамо израз "бâт коња" као "топот коња".)

Мислим да су малчице погрешили. Не постоји особа "Божић Бата".
Од деминутива речи "бог" настала је реч "божић" ("мали бог", "богић").
А ради се о Христу Исусу, наравно.

Израз "Божић Бата" је погрешно интерпретиран фрагмент песмице:
"Божић бāта, Божић бāта,
долази на наша врата",
у значењу "Божић ступа, корача, долази...".

(Од глагола "бāтати" ми данас имамо израз "бâт коња" као "топот коња".)