Дејан

Вероватно има људи који плачу кад им неко повреди њихов велики его.Онда плачу сами за собом зато што су много фини и добри :smiley:.Са друге стране,кад се човек исплаче то га растерети и буде му лакше,нарочито у данашње време.Постоји и молитва са сузама која је велики дар Божи.Отац Јустин Поповић је имао тај дар.Мој друг је слушао предавање владике Атанасија Јевтића и он је рекао да је О.Јустин ,погођен великим болом зато што су срби велики комунисти и безбожници,толико плакао да је дехидрирао и морао је да добије трансфузију.

??,????? ?????????? ????????? ??? ???????? ?????????.

Sad bi voleo da forumasi daju svoje misljenje o tetoviranju u danasnje vreme.

Kakva si ti kraljica carica confused klapklap 0110_hahaha

Ne mislim samo na cincare vec i na druge.Cuo sam da su katolici u bosni se tetovirali.Mislim i monofiziti ili tako neki sad nisam bas siguran.

To su idiotizmi najtezeg oblika.Kad neko tvdi da su nasi episkopi tajni klirici rimokatolicke crkve.Zamisli recimo vladika Atanasije Jevtic tajni klirik Rima.Ko god tako misli bolje da uzme macolu i da se udara 3 puta dnevno po 30 udaraca u glavu da ispravi krive drine u svom bezumlju.Problem tih ljudi je sto im Pravoslavlje proizilazi iz srpstva umesto da je obratno.

Svi ti filmovi su glupost.Meni je jedan veroucitalj preporucio film Borba za duse.Ja ga pogledam i na kraju vidim prica jedan pisac ,inace otac mog veoma dobrog druga.Ja ga nazovem i kazem mu.On sutra ode kod oca i pogledaju oni film zajedno.Covek nije ni znao da je u filmu.On je misli da taj intervju totalno u drugu svrhu dao.Na kraju je nazvao reditelja tog filma i stvari su toliko odmakle kontroli da mu je i majku psovao.Eto kakvi sarlatani prave dokumentarce sa ovakvom tematikom.

??????? ?? ?????????? ?????? ?????? ???? ?? ???? ?? ?? ????? ?? ?? ???????? ????. ??? ?? ?? ?? ?? ?????? ? ?????? ?????? ???? ???????? ?? ?????? ?? ???? ?????? ?? ?? ?????. ???? ??? ????? ???????? ???????? ??? ?? ????? ??? ?? ????? ????? ???? ??? ????? ?????? ?????????? ??? ??? ??? ???????. Pa to,tetovirali su se hriscani koji su ziveli uglavnom medju muslimanima

Da li neko zna mozda,ima li neki kanon ili tako nesto sto zabranjuje tetoviranje.Posto u istoriji ima primer da su se hriscani tetovirali.Cincari su tetovirali krst na celu.

Mene interesuje vase misljenje o tetoviranju*.Da li je to umetnost,nesto lepo ili je ruzno i skrnavljenje tela.Ljudi svasta tetoviraju ali ja bi stavio akcenat na religiske simbole.Zeleo bi misljenje i svestenika i laika. *припојена тема: https://www.pouke.org/forum/topic/886-%D1%82%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%B6%D0%B5/page-7#entry931794

Sto se tice tog duhovnog dela utice jednako na sve,a genetskog .Ako mislimo na promiskuitetno ponasanje to ne moze biti nikako zdravo ni za muskarca.

БРАК – УМНОЖЕЊЕ ЉУБАВИ Разговор са оцем Иларионом Ђурицом, духовником манастира Светог архангела Гаврила у Земуну Зашто је брак света тајна? Брак је света тајна зато што је као таква установљена самим Господом у Кани Галилејској. И зато је Господ заштитник брака. Муж и жена „нису двоје, него једно тијело; а што је Бог саставио, човјек да не раставља“ (Мт 19,6). Шта је православна телегонија, односно, шта је телегенетика? Телегонија је наука о девичанству, о девствености, тј. о сполној невиности. А телегенетика је биолошка и теолошка научна дисциплина о „дару првог брака“, како телегенетику дефинише свети Амвросије Милански. Зашто је велики број брачних парова дуго без деце или неплодан? „Дар првога брака“ подразумева невиностмладића и девојке који ступају у брак. То је најважнији услов примања свете тајне венчања. Привременој неплодности брачних парова најчешћи је узрок у високом промискуитету девојака пре брака. Како на плодност, и уопште здравље потомства, утиче предбрачна невиност супружника? Пресудан је утицај предбрачне невиности на потомство. Од ње управо зависи каква ће бити деца супружника. Девојка лошег морала не може рађати добро потомство. Шта о предбрачној невиности каже генетика? Генетика управо говори о вези предбрачне невиности и квалитета потомства. Генетика је открила у 19. веку оно што је хришћанска телегенетика знала одувек, а то је појава ТЕЛЕГОНИЈЕ. На потомство жене удара печат први мушкарац у њеном животу. Управо он, а не будући отац детета, полаже ГЕНОФОНД потомства свакој жени. Онај мушкарац који јој је одузео невиност на известан је начин генетски отац све њене будуће деце, а не мушкарац са којим је зачела.

И све то наша држава финансира,ми смо пукли као петарда starece starece

SVETO PISMO JE TEMELJ (поучава о. Стефан, игуман манастира Велика Ремета, говорећи о духовној литератури) Свето Писмо не сме да се занемари, оно мора да буде темељ свега, јер на њему почива сва та наука о којој се у многобројним духовним књигама говори, каже о. Стефан (Вучковић) игуман манастира Велика Ремета. Одговарајући на питање како се снаћи у обиљу књига које се нуде на тржишту, шта читати и зашто, наш саговорник саветује да би новокрштенима било најбоље да читају пре свега поуке стараца. "Кад се каже људима поуке стараца неки помисле то су неки стари људи који нешто тако сањаре или говоре. А неко може бити старац и са 20 година ако се стара о једном братству, значи сваки од њих има понеку поуку корисну за нас и то према нашем духовном узрасту духовном. Е касније се стиже до, како кажемо, тврђе хране. У сваком случају, Свето Писмо је темељ свега тога и никако га не би требало занемарити. Зато саветујем да се у почетку читају Посланице Апостола Павла, то је врло важно и онда Јеванђелске текстове према савету духовника тако да Свето Писмо буде у континуитету, односно да ми будемо у континуитету са Светим Писмом. Јер није добро да се одмах у почетку оде у велике наслове и философске мисли, а има тога у књигама много. Ето, рецимо Св. Јован Лествичник кога Свети Оци практикују и благосиљају да се чита уз постове нарочито, уз Велики Часни Пост - ми га овде читамо из простог разлога што су тамо јако лепе поуке за онога ко има представу некакву о духовности, а ако немаш ништа - овде говорим о новокрштеном, па не треба му одмах то дати, боље му је дати рецимо, књижицу која носи наслов “Нема лепше вере од хришћанске”, ту су питања, одговори у кратким цртама и тај човек кроз читање постаје свестан себе и свога духовног живљења”, говори о. Стефан. Трагајући за духовношћу, за Богом, за новим сензацијама људи су склони да се упусте у читање разноразних књига а онда често скрену са правог пута. Имате ли савет за њих? "На то је најлепши одговор дат у Светом Писму: “Љубазни, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изашли у свијет” (1.Јован. 4,1) Испитујте духове, проверавајте, нису сви од Бога, значи онај дух који говори да Христос није Богочовек значи да је он антихрист, и ту нема шта да расправљамо. Тако и та литература, кратко речено - секташка, обично се мучи тим питањима, иако донекле знају о томе али тешко хоће да напишу истину јер истина је њихова сведена у оквире њиховог разума. И то је једна ограниченост а кад гледате духовност она се не може ограничити, не може се ограничити нико, ни ја, ни они, ни било ко у неки оквир, ни секте, ни религије, јер духовност је страшан појам, то је Дух и где хоће ту и живи, где хоће ту и ради. Бог је Дух и преко схватања те духовности ми упознајемо Бога кроз живот, не одједном, не брзо, него временом, као што су Свети Оци говорили. Подсетићу шта је рекао владика Николај Велимировић у логору Дахау. Када му је једног дана млади официр, Немац, чувар логора ушао у ћелију и упитао га да ли заиста верује у Бога, владика је одговорио - не. Немац је рекао нашем владики да је срећан што види културног човека, јер кад је био дечак и он је веровао, али сада уопште не верује. А владика му је на то одговорио: “Мој случај је другачији од Вашег. Кад сам био дечак ја сам веровао, али сада не морам више да верујем, јер знам да Бог постоји. Кроз искуство моја је вера постала знање. Сада знам да Бог постоји”. Дакле, владика каже да он већ познаје Бога, нема шта да верује, нек верује онај ко још то није познао. Значи, он је животом опитним осетио Бога у себи, познао га, јер ко би преживео ону страхоту у логору да није Бога. Тако је и са књигама, ви морате књиге пажљиво читати и проверавати јесу ли по благодати Божијој или нису, а то вам је лако познати. Док тамо нема васкрсења, нема вазнесења, нема оваплоћења то нису књиге за нас православне, то је дакле умишљена духовност од неких тамо људи који се баве малтене математичким радњама да израчунају где је благодат а где није, то је страшно, то не може тако, математика не може досегнути ту висину, људски разум је толико мален и да није вере не би могао ни живети а не да израчунате тако нешто”. С времена на време, чују се и мишљења која доводе у сумњу Свето Писмо, његову веродостојност, потежу се научни докази, истраживања.... "Они који то раде, у ствари доводе у питање себе а не Свето Писмо, јер историја Светог Писма од Адама, предање које је сачувано и плус од Мојсија писане речи, нико на свету, нико се није родио на земљи а да је оповргао то у озбиљном смислу или да је победио, било је оповргавања али није било победе. Свето Писмо нико од људи не може да замени било каквом другом литературом или науком, и кад узмемо светоотачку литературу, продуховљене књиге које су писали Свети Оци Духом Светим поучени исто се тако не могу негирати лако. Друга је ствар шта се све може допуњавати, али не можете избацити оно што су они написали малтене својим животом. Ето, узмите на пример, Оптинске старце, њихов живот и оно што су писали то је немогуће негирати, то су чињенице, не може нико од људи то да негира, можда се може нешто допунити али баш да негираш не можеш јер се заснива на истини, на чињеницама. Тако да тога првославни људи не треба ни да се плаше. Једино кад вам се јави отпор у случају неке дискусије или расправе да ли је Свето Писмо у праву или није, наћи ће они можда понеки текст у Светом Писму који њима не одговара, као што се то секташима дешава, па кажу то није ни важно, е па, то је важно, врло важно али за њихов разум и схватање није важно, али то не значи да су они негирали Свето Писмо. То је значи непознавање поруке Божије роду људскоме преко Светих Отаца који су Духом Светим надахнути све то писали. Негирање Светог Писма од људи ако осетите не мојте се за то бринути, него се једноставно молите Богу за њих да им Бог просветли ум да познају истину коју Бог открива кроз Свет Писмо роду људском”, каже о. Стефан. Чини ми се да је све више у Цркви оних који пуно читају, па се окруже књигама а на ближње и забораве. "На жалост тога има, од тог да кажем мало вишега сазнања или учења човек се погорди, можда и несвесно. А знате како Свети Оци тумаче гордост, кажу... онај је горд човек који мисли да је бољи од оног поред себе, е ту је значи један велики проблем код нас људи који читамо мало више духовне литературе односно браће који то немају или неће или не познају. Требало би изградити у себи љубав која би волела, не било какву љубав, имате ви љубави различите, изградити љубав која воли онда је то љубав Христова и она има тај такав вртоглави дар да њу не може нико победити и чак ни Крст, ни страдање голготско не може љубави ништа, она зове са Крста - опрости им не знају шта раде, разумете, то је љубав савршена, Божанска љубав, та љубав воли на Крсту, и у гробу, и у васкрсењу, то је Господ Исус Христос. А данашњи човек нема ту снагу али је крштен у име Оца и Сина и Светога Духа и сад поставља се питање - зашто нема ту снагу? Зато што је дозволио себи да се уздигне изнад тога и одмах је пао, самим тим је пао. Зато ћете ви наћи и пред Црквом прилично људи који су наслагали око себе доста књига, све наслове познају па чак садржину тих наслова, али кад му приђе неки човек и каже...брате продо си мало пре три књиге дај ми неки динар да узмем векну хлеба, одговориће му највероватније, ма иди ти себи заради...немам ја толико...ево ти пет динара...а зна се да за пет динара не може ништа да се купи, значи нема у себи он ту љубав коју би ми очекивали од њега. А то није на неки начин ни чудно, људи смо ми и једни и други, али је зачуђујуће како се подигне тај човек у знању и сазнању толико високо а да не осећа пружену руку која проси и онда та литература његова губи на вредности у односу на њега. Тако ми не смемо никада, као православни хришћани поготово, ништа издићи изнад науке Божије, значи изнад Светог Писма ни једну књигу на свету. Јер у Светом Писму има ако добро пазимо тачно храна за сваког човека, и малог и великог, а да се не би у томе узнео и погордио само треба добро анализирати Свето Писмо, добро га на неки начин ако смем казати, протумачити и схватити да свака реч има свој смисао и колико за мене и за вас толико и за оног пастира, и за патријрарха, и за генерала, и за војника, нико није запостављен, само зависно како ко схвати, разуме, анализира текст. Било би добро још и ово, људи који продају књиге верске садржине, а тога данас има доста, да увек мало снисходе да не би саблазнили неког од браће који купује књигу а нема о њој никакву представу, није довољно казати - ако хоћеш купи ако нећеш довиђења. То онда нема ефекта ни та књига ни ја као продавац, него појасни мало али не са циљем уздизања себе, него напротив преношења садржине књиге брату који је заинтересован, објасни мало и гледај да продаш онолико колико си уложио трошкове и то ће онда уродити плодом, то је плоднонсна њива која ће донети плодове. Данас, углавном није тако. Духовна литература је постала бизнис као и сваки други. "Није добро ако човек иде на ту варијанту да се обогати на духовним књигама које су намењене за душе људске да се укрепе, подигну из неког свог незнања. А то незнање је нас задесило, ми смо погођени не од 1941. године, него од 1903. убиством краља Александра Обреновића па до данас ми не можемо да се снађемо где се налазимо, стално неке јурњаве, ломови, преломи а ту је у питању недостатак духовног васпитања, и сад кас смо у прилици да одштампамо и да понудимо публици читалачкој, браћи у Христу ми онда издигнемо књигу једну да се продаје чак два пута скупље него што кошта, то није добро. Ево, рецимо, књига старца Тадеја “Какве су ти мисли такав ти је живот”, продавана је за 150 и 100 динара, е то је бизнис. То није продавано да би се нека душа спасила него да би ја зарадио сто динара, али и поред грамзиве радње да неко заради, књига је ипак неком донела некакву побуду у души, осећање да треба да се мења. И сада нећемо осудити тога што је продао за сто педесет и онога што је платио, него се молити Богу да тај продавац таквих књига које могу дудховно да помогну нама овакви какви смо, значи да се сведе на цену ону коју смо ми уложили, и рецимо штампање такве књиге је 30 динара и сада ако ћемо зарадити 10 за неке таксе још 10 и нек буде 10 динара волонтерском продавцу и 50 је значи довољно, а не 150 и онда нисмо изашли да помогнемо него да зарадимо а зарада та нема благослова и сваки тај динар може да обрне наопако. Тако је и у манастиру, ја сам у једном манастиру нашао “Охридски пролог” да кошта 2500 динара! Ама немојте то радити! Јер ако си ту књигу набавио за 450, дај јој цену 500 и доста ти је. Зарадити у својој кући 50 динара на једној књизи па доста је, а у ствари та књига уопште не би требала имати зараду из простог разлога што ми немамо лепше књиге српском руком написане за духовну храну од “Охридског Пролога”. И онда немојмо на том зарађивати, него хајде да та књига буде у свакој кући, понесимо то на поклон брату, стрицу, сестри, ујаку, било коме и добићемо, Бог ће дати да тај човек кроз те текстове тамо написане, животе, житије Светих Отаца нађе себе, пронађе у себи промашај животни и ми смо највећу корист добили. Могло би се више учинити кад би радили заједно на томе плану. Зато, опомињи, не штеди никога, реци ономе ко то чини, много је брате, прескупо је, то се не ради због зараде него због душа људских. Видите, ако смем рећи ми немамо ни верску радио станицу ни ТВ у отаџбини што је смешно за 21 век у једној демократској држави. А то се може остварити али је занемарено вероватно због тога што некоме то не може да падне напамет или неко неће да одобри. Доћи ће и то на своје место, али ми морамо радити и бити спремни ако нам Бог да и ту благодат да можемо говорити преко радио таласа и ТВ екрана, онда значи да имамо спремне људе и спреман народ да чује, да разуме. Шта ћемо урадити ако будемо те књиге тако скупо продавали кад знамо да се сада у нашој отаџбини не зарађује баш добро, плате су скромне до те мере да тешко човек може одвојити рецимо месечно 1000 динара да би узимао неку литературу, неки могу 500, а они који имају жену, децу, подстанари су не могу, морали би се задужити да купе књигу. Е ту смо ми одговорни. Зато ја гледам људе које познајем да ако могу, ако постоји могућност да неки свој динар одвоје управо за ту мисију, ето и манастир је у обнови и не тражим за грађевински материјал а можда је и боље да штампамо брошурице, књиге, да обнављамо људске душе које су остале без те благодатне хране него манастир. Људи подижу манастире а манастир не може подићи никада ни једног човека а људи могу подићи колко хоћеш манастира кад су здравоумни, кад су способни и физички комплетни брзо подигну светињу. Али ако немамо коме подићи онда је тужна слика, а не будемо ли људе душевном храном хранили да душевно ојачају, да сазнају шта је то, онда ће људи говорити ...шта ми причаш о Богу, мани се ја ту ништа немам појма, значи не зна и није ни чудно што се ишчуђава. Кад му причам о неком политичком вођи он онда гледа у мене и диви се тој мојој глупорији а кад причам о Богу и Божијој благодати која оживљава људе и одржава човека у животној егзистенцији он се чуди, ко је то још видео. Значи, човек је свео сву своју пажњу на чуло вида, чуло слуха и још ако не би ни то искористили преко радија и ТВ, Интернета ми би били код очију слепи и код ушију глуви”, објашњава о. Стефан. Говорите о непознавању Светог Писма, па знате често срећем људе који кажу да узму да читају Свето Писмо али ништа не разумеју. Не разумеју иако је Свето Писмо преко 2000 година међу нама, на њему почива европска цивилизација, српска историја... “Па, видите ту се може помоћи људима. Треба саветовати људе да читају и да се не упуштају у разумевање. Често пута ћете код Светих Отаца наћи ову поуку - читај Свето Писмо и не упуштај се у те дубине и ширине, само читај и кад буде време, кад Бог види твоју ревност према Светом Писму откриће ти оне текстове које треба да разумеш и ништа даље не треба. Значи, довољно је само да човек буде упуран у читању и видећете резултате. Уосталом, имате ви данас доста људи који читају текстове а не разумеју, не само у Светом Писму, него и у политици, али слушају и временом науче и уђе им у главу и онда се гађају тим терминима и кажу и мисле да су неко и нешто. Значи, читати, али ако је ко љубопитљив и радознао, има тумачења Светог Писма, рецимо тумачења о. Јустина Поповића. Дакле, треба човеку помоћи, прво дати Свето Писмо бесплатно, после тога дати упутства и тумачења. Има људи паметних, образованих, оно што знају засновали су на неком темељу, али не знају тај темељ, свој корен а расту из њега и онда то желе да сазнају. А кад му ви понудите то да пронађе онда и сам види колико се наука коју је учио без Светог Писма нашла у лебдењу, није безначајна али лебди, нема ослонца. Не можете ви ништа изучити позитивно без Светпг Писма, као што не може стабло без корена да се развије, јер кад је одсечено траје пар дана па се без корена осуши”, каже о. Стефан игуман манастира Велика Ремета. Љиљана Синђелић Николић (01. oktobra, 2005.g.)

Srbi na gej olimpijadi Subota - 25.07.2009 Delegacija Srbije, koju čine predstavnici pet nevladinih organizacija, predstavljaće ovog vikenda gej populaciju naše zemlje na gej olimpijskim igrama u danskoj prestonici Kopenhagenu. Aktivisti ovih NVO su put Danske otišli zahvaljujući indirektnom pokroviteljstvu Ministarstva zdravlja. U Ministarstva zdravlja nam je potvrđeno da je novac za učesnike iz Srbije obezbeđen iz projekta tog ministarstva, koji se finansira sredstvima Globalnog fonda za HIV, tuberkulozu i malariju. Srbiji je do 2012 godine odobreno devet miliona evra u te svrhe. - Ovo podrazumeva i učešće na raznim domaćim i internacionalnim skupovima i edukacijama kao što je i ovaj posvećen ljudskim pravima LGBT osoba, koji se od 27. do 29. jula održava u Danskoj. Ova konferencija se održava u okviru LGBT olimpijade tako da je predstavnicima organizacija koji će učestvovati na konferenciji omogućeno i praćenje događaja i na ovim igrama - kažu u Ministarstvu zdravlja. Kako su nam rekli, odabir predstavnika organizacija koji učestvuju na konferencijama je bio transparentan i data je mogućnost organizacijama da same odaberu članove koji će učestvovati na ovoj, ali i na drugim konferencijama. Na gej olimpijadi, Srbiju će predstavljati „Siguran puls mladih“ (SPY), NVO „Duga“, Omladina Jazasa Kragujevac, Omladina Jazasa Novi Sad i Omladinski informativni centar. Gej olimpijada, poznata kao „World Outgames“, ove godine se održava u Kopenhagenu. Među brojnim sportovima, Srbija će svoje predstavnike imati u muškom fudbalu. Osim Srbije, svoje predstavnike će imati i druge zemlje sveta, a prema proceni organizatora, očekuje se najmanje 6.500 takmičara. Od fudbala do rolera Na takmičenju je zastupljena većina olimpijskih sportova, poput fudbala, rukometa i atletike, ali i aerobik, bridž, slobodno penjanje, kantri-vestern ples i ostali plesovi... Takođe, pripadnici gej populacije oprobaće se i u bilijaru, trkama na rolerima, softbolu, skvošu, ali i borilački sportovima.

???? ??????? ???????? ???? ????????

Тамо пише да је епископ Дионисије дозволио насиље над телом светог владике,па је балзамован.За разлику од Дучића владикино тело се распало што су многи тумачили као чудо.Једино му је остала брада и ципеле нераспаднуте што је опет протумачено да ципеле симболишу владикину жељу да се врати у домовину.

???? ?? ?????, ? ???? ?????? ?????? ??? ?? ?????? ??? ?? ????? ???????.

Читава је историја у знаку Апокалипсе.

Ја сам негде чуо да није правилно рећи канонизација ,већ уношење имена светог у календар.

????? ??????? ??????? ?? ??? ?????????? ?? ?? ? ????? ???? ??????,??? ?? ?? ??????? ?????? ???????.

Филипе имам питање за тебе,да ти можда ниси из епархије банатске? 0104_cheesy

Мени се још ту не свиђају пророчанства старца Гаврила многострадалног и његова фаворизација.Људи у нашој цркви који имају расколнички менталитет стално се позивају на његова пророчанства о одвајању 5 епископа,неки су почели и датуме да износе.У овом филму има мало истине ,мало лажи то је у пакету полуистина а нема ништа горе од полуистине,односно лажи у омоту истине.

Ја би се сложио са оцем Гаврилом из Лепавине да те филмове без благослова цркве не треба гледати.

Било да је човек хомосексуалац,криминалац или било која друга девијантност да је у питању,сваком је потребан јак разлог да би направили промену у животу.Сви се они сада зову Савле а потребно је да се сусретну са Христом да би постали Павле.Свети Јован је рекао да незнабожаца неби било да смо ми правоверни исправни,тако да ...