Баба

Даље ако су сви мртви већ у есхатону и у телу онда њихова јављања живима морају бити у том васкрслом телу.
Међутим није тако. Напротив. Већина оних који су имали виђења својих покојних их је видела као духове а не као телеса, нити су кад с њима јели, нити шетали нити пили ракију. Већ једино разговарали-размењивали информације јер се не може тачно утврдити како је то чињено да ли неким гласом или мислима или ко зна већ како.
 
Даље, због неких додатака у житијима не можемо одбацити сва искуства из житија. Онда бисмо исту праксу требали применити и на Св. Писмо јер и оно је пуно додатака тако да нам на крају не би остало ништа. Тј. остало би нешто у чега не бисмо могли имати поуздање да је нешто. Да је право сведочанство вере.
 
Даље нису ту само житија него искуство Цркве од 2000 година.
 
Вас романтичаре и зилоте које већ 25 година слушам како се враћате некој древности искрено не сматрам за озбиљне истраживаче. Сви нешто траже на почетку као да је потоња историја Црква сва била фалш. Па се онда буне зашто се СПЦ зове Српска што се не зове Пећска па још веле мање би нас мрзели када се не би звала српска. Како да јок, мрзели би нас исто само ми више не би знали ко смо. Мада то ни овако не знамо, али макар имамо потенцијал да сазнамо.
У суштини код вас нових теолога одсуствује историчност. Просто немате осећај за историјски ток. Вама је све исто и пре 1000 и пре 2000 и пре 3000 година. Али није тако. Историја има свој ток и прогрес и циљ, оно што се десило претходно у историји није без везе, има свој смисао, има своју сврху. Ако то одричете онда одричете и Бога као устројитеља спасења човека и света.
Оно како је Бог зна зашто је.
Вера Авраамова и вера Мојсијева су иста вера али нису на истом нивоу. Постоји историјски ток између Авраама и Мојсија и он је собом донео нешто. Вера Мојсијева и вера Исусова су иста вера али нису на истом нивоу. Не ставља се ново вино у старе мехове. Вера апостола и вера светих отаца последњег васељенског сабора су иста вера, али нису на истом нивоу. постоји прогрес. Назидање. Данашња православна вера и вера Св. Кирила и Методија је иста вера али није на истом нивоу.
 
Волим ја вас реформаторе да читам али нема ту шта суштински да се реформише, да се дозида има али да се враћамо на оно од пре 3000 година то је заправо враћање у забавиште а ми треба да идемо на факултет.
 
Мени ово личи на још један покушај повратка "древности" па се прибојавам да ће настати неки нови Аватермити.
 
Мислим у суштини је све једно шта ће бити с човеком по смрти, дал' ће прескочити историју за трен па васкрснути или се негде "скућити" у духовном свету попут анђела, па одатле чекати васкрсење.
 
 
Суштина је у поверењу у Бога, ако га човек нема џаба сва умовања и Јудејска и Греческа.

Ајд још мало да искритикујем попа Ђуку па одо имам нека посла.
 
Сећа ли се неко оне старе приче из читанки основне школе: Била три ловца.
 
"двојица нису имала оружје, а трећи је био без пушке; Два зеца утекоше, а трећег нису убили, лепо га скуваше па се наједоше..."
 
 

Искрено, мада не желим да саботирам попа Ђуку, мени ово делује веома натегнуто.
Оно у фазону како остати православац а задовољити знатижељу Јеховиних сведока.
 
Што се тиче ванвремености анђела, нисам баш најбоље разумео.
 
Само ма колико ми била смешна традиција да један анђео одмерава све душе на кантару толико ми је и смешан покушај да се докаже да су анђели и тамо и вамо истовремено тј. и ванвременски и у времену.
На крају нису ли анђели душевне нематеријалне приороде па гле опет могу и да виде и да чују и говоре, а немају тело?!

Ако је тако СПЦ  одлучила, нека је са срећом браћи у Македонији.
Него зна ли се шта ће бити са владикама који су били у ПОА?

Времена су таква да не треба насједати на провокације, какве су послједице у Украини и који је допринос Бартовог признања у томе?
Не мора се сада у оквиру рјешавања македонског питања рјешавати питање права апелације Вартоломеја, нека човјек мисли да све покреће, убјеђивати га у супротно контрапродуктивно и сада непотребно. Дај Боже да је Украински раскол једини који је Барт закухао.
Да се ми са Македонцима помиримо, па полако, на општу ползу.
И у Грчкој ће се ствари промјенити на штету Фанариота, што прије то боље. Учите се из Украине, све нас чека исти сценарио: међуправославни вјерски рат, ако будемо довољно глупи.

Све у свему и Македонци признају арбитрирање истамбулског патријарха, што ће имати даље консеквенце у односима помесних цркава.
 

Цариградски ме подсјети на једног који је умислио да он све покреће и сунце и мјесец и људе и камионе... и тако около ишао и причао: ја све ово покрећем...  након неког времена дошли да га вежу - не дирајте ме ја све ово покрећем, елем ка су га везивали, повика: вежите ме! Наређујем: вежите ме!
Тако и Барт - ипак он све покреће, од њега је мистичним путем возглављења потекла молитвена иницијатива која је надухнула учеснике нишких разовора.
У преводу плашим се да ће учинити све да ово покваре, јер је Македонија једино нерјешено европско питање, туда иду војске, нафтовод, канал итд.

Наравно да не уклања, него их надилази. Благодаћу човек надилази страсти. Са малом багодаћу човек је у борби а са великом благодаћу страсти су ништавне, но док год је човек жив ту су искушења.  Ипак за велику благодат је потребна велика љубав, а не велики аскетизам како већина мисли и како житија презентују. Ипак има доста добрих ствари у житијима пре свега о духовном животу, али да би ту човек разбрао шта је шта или сам мора бити опитан у духовном животу или имати неког ко ће да га руководи ко је искусан.

Наравно да не уклања, него их надилази. Благодаћу човек надилази страсти. Са малом багодаћу човек је у борби а са великом благодаћу страсти су ништавне, но док год је човек жив ту су искушења.  Ипак за велику благодат је потребна велика љубав, а не велики аскетизам како већина мисли и како житија презентују. Ипак има доста добрих ствари у житијима пре свега о духовном животу, али да би ту човек разбрао шта је шта или сам мора бити опитан у духовном животу или имати неког ко ће да га руководи ко је искусан.

А сад једно моје мишљење о АВА-ином тексту:
Мислим да је Ава био погођен смрћу породице попа што пострада у Маћедонији и онда се овако као један хришћански рационалиста изразио у тексту.
Не верујем да је АВА овијем хтео рећи да нема Бога како су то неки схватили већ да је смрт једна гадна реалност у коју уљуљкани Хришћани својим романтичним причама не желе да поверују.
 
Искрен да будем и мени се такви Хришћани гаде. А сад ћу рећи и зашто.
У парохији једној, на агапе после службе редовно је долазила једна екипица Христијана. У тој екипици био је и један средовечан човек који се напрасно разболи од канцера. Када је та екипа Христијана чула за то, сви су почели да га теше на најгори могући начин. Речима: Ето ти хришћанин, редовно долазиш на службу, Бог ће бити милостив твојој души кад умреш. И све тако и томе слично. Човеку ни мало није било пријатно и полако је престао да долази на агапе, само одстоји службу и оде својој кући да се о свом јаду позабави, јер реалне утехе од своје "браће" није имао.
"Браћа" су му причала ствари које сами не би желели да чују да су у тој ситуацији.
Једном су ме питали што он више не долази.
Ја пошто сам јуродив рекао сам им зато што је имао виђење да ћемо сви у пакао, па неће са нама да се дружи.
Онда су се они брецнули. Као у фазону није ваљда, па то мора да је нека прелест, ово оно. Не знам ја реко ко је ту прелешћен или ви што сте га тешили да ће у рај или он који каже да ћемо сви у пакао. АЛИ како сам читао у књигама светаца они су увек пре помињали пакао него рај.
 
Реално, људи су безосећајни за туђу муку, и боље би им било да не кењају ништа кад већ не знају ништа. А дефинитивно човека не можеш утешити својим трипчинама кад се тај исти налази на прагу смрти. Таквог човека може утешити само истинско пријатељство и братство у Христу а не лажни моралисти и лажна браћа хришћани.
 
Тај исти лик иако му ништа нисам говорио нити сам га питао за његову болест, један дан на литургији ми је пришао и рекао: Брате ја имам рак, молим те помени ме кад умрем.
Оћу реко гари, ал помени и ти мене и немој заборавити.
Он се само насмејао, следеће недеље није дошао на ову земаљску литургију.

Па мора се поклонити златном телету...зато је ово у Аустралији, сад је јасно, само почетак....нема шансе да је случајно.
Ја сам се вакцинисао, тенис сматрам огавним прљавим бизнисом - а сад се види шта је - и подржавам Ђоковића у невакцинисању, сматрам да је добра човек, имам исти став поводом вакцина као и он - уопште не верујем Фајзеру, Модерни, Астри и надам се да нећу морати да мењам живот из темеља ако ме буду приморавали.
Проблем је....пази како су се наши форумаши који су за вакцину жестоко, а воле Ђоковића, ућутали. Нигде их нема...сад им је важниј авакцина од њиховог идола.
Али хоћу да кажем и кажем - као што Ђоковић има право да неће вакцину имам и ја и право и врапцима је јасно да енис одавни НИЈЕ никакав спорт! Никакав! Ђоковић јесте спортиста велики, не бих улазио у то шта и како он, то је његов избор и живот - али тенис НИЈЕ никакав спорт, то је вероватно прање великих пара, прљавих и можда крвавих, у сваком случају изнис прљав, и сигурно део поремећених норми у свету!
Нити је он измислио тенис, нити га организује, он само гања њихову лоптицу -а ли НИЈЕ случајно да се истина проказује на њему - па крштен, је православац...онога кога љуби Истина, Гспдо наш, на њему се Истина пројављује...дакле може ли Ђоковић да устврди више да је његов вољени тенис спорт? Може ли да каже да је то независно од политике, глобализације и геополитике?
Па не може...он то јесте, они тенисери донекле то јесу...али све је јасно...свакоме је јасно да је то све јадна фарса.
То што је све то лажљива фарса, не значи да је Ноле лажов, лош...не...па он најабоље гања ту лоптицу...али шта је поента више? ФЕР ПЛАЈ!
Људи...доста је лагања самих себе...
И наши сентименталци....што не преносе да је Ђоковићу спуштена рампа на Ролан Гаросу? Доклећемо бити наивни и оманђијани неким сентишм ко нас воли и не воли?

Дај ајд доведи ми правог милогорца није ми филинг с тобом се гоњати по форуму, лоше глумиш а уз то и захебаваш.

Маја или Замајавање што би био превод са санскрта( коме је потребан, мени углавном не треба) јесте била мајка Сидарте потоњег Пробуђеног Буде. Међутим већи део списа будизма настаје око 3 века по Христу, у то доба Хришћани су већ били у Индији .
Дуго времена богоборни ренесансни западњаци су покушавали ову причу о Буди да обрну и да Хришћанство оспоре говорећи како су Хришћани преписали од Будиста свете књиге.
Моје лично мишљење је да не верујем да је ту ико од икога преписивао, мада је могуће, што да не, него једноставно неке верске представе неки архитипови религије, су опши и универзални. Представа о томе ко може и каква може бити Богородица просто је идентична у свим религијама и оним пре и после Христа писаним текстовима.
Или рецимо једна паралела сви ми Срби знамо шта је то чојство и јунаштво , али најчешће узимамо Краљевића Марка за пример обога. Што не значи да други народи не знају за чојство и јунаштво и да немају неког свог витеза који је имао ове врлине.
Дакле може се рећи да је свима људима на планети у свим религијама било одувек јасно каква особа може бити Богородица.
Којих врлина, особина и моралне висине. Но ми верујемо да је само једна права Богородица она која је родила Христа.
Мени је пак интересантније то што постоји на разним континентима и у разним историјским временима појам о Богородици или појам о Месији, или појам о Потопу или појам о Пророку или на крају појам о Богу . То је на неки начин одраз колективне психе човечанства , били ми религиозни или атеисти морамо признати да су ове идеје део идентитета човечанства и човека као таквог.
Ми нисмо Хришћани зато што имамо Месију, Пророке, Богородицу, Свештенике, религијски систем, него само зато што имамо Завет са Богом посредством Христа. Тај Завет је кључна ствар у нашој вери , све остало може али скоро и да не мора да буде присутно.

Мени најтеже пада та прва јутарња кахвица , ал кад се причестим ондак ми буде слађа.

Надам се да разумете у ком контексту ово пишем да не помислите како се нисам причестио па ми стога дајете лајкове. Моје је послушање да кад дођем на литургију - причестим се.
 
Редовно идем на литургију.
 
У преводу на медицински језик:
 
"Надам се да разумете у ком контексту ово пишем да не помислите како не узимам своју терапију па ми стога дајете лајкове. Моја је терапија да кад год дођем у амбуланту - добијем ињекцију.
 
Редовно долазим у амбуланту."

"Нећу да пијем лекове , јесам болестан, али нећу да пијем лекове. Лекови су светиња, а и скупи су. Лекари баш умеју добро да наплате своје услуге. То су лопови. Али опет неможемо без лекара, јер ми верујемо у науку. Али ја сматрам да нисам достојан тих лекова. Ипак су то врхунски научници радили годинама на томе да направе лекове. Уосталом много сам болестан и заразан . Сматарам да пре свега морам бити искрен према себи , прво морам бити начисто сам са собом, па ћу тек онда почети да узимам терапију. Кренуо сам у истраживање своје болести - почео сам да се интересујем за медицину, за природу бића, порекло моје болести... и не стидим се да кажем да не знам. Желим да се потпуно предам томе умно, а тек онда телесно.
 
Апотекар ме је убеђивао да треба да почнем да узимам лекове јер сам болестан и могу да умрем, а то су лекови који оздрављују болесне. Рекао ми је ,, Ма иди бре, попи те лекове - баш лекари  знају колико си болестан , да ли си јео мрсну храну пре узимања лека или ниси." - То ме је жешће исфрустрирало, јер не желим да будем ЛАЖОВ и ЛИЦЕМЕР, ни пред лекарима, ни пред собом."
 

Није довољно само се причешћивати без личног труда.
 
А лични труд у данашње време не подразумева некакав изузетан аскетизам.
Оно пост на води и спавање на патосу са каменом за под главу.
 
Не.
 
Лични труд већине овде на форуму би се првенствено састојао у томе да почну да читају књиге из психологије.

Ово саветују сви старци у свим књигама које прочитах.
А опет некад те толико преплаве позитивна осећања на литургији и по причешћу да је просто немогуће зауставити их.
Тад некако треба гледати да се човек не погорди, да се не понесе, да не помисли да је сад бољи од рецимо неких људи који не иду у цркву или тако нешто, а бежати од среће мислим да је безвезе јер управо томе тежимо.

Када Христос уђе унутра негативан садржај душе изађе споља.
Једно с другим не иде.
Кад се душа временом очисти онда је њен садржај константна радост и мир у Духу.
До тад морамо пунити душу Христом.

алисаАко се човек после Причешћа не осећа радосно, већ тужно и безвољно, да ли то значи да се недостојно причестио? Знам да човек никад и није достојан, али да ли су му овакво осећање баш очигледан доказ недостојности, или нешто друго је у питању? Данас, 16:26 · TrifkeMa batali osecanaj sestro, ona su tu samo da te zavesu. Uzdaj se ti samo u milost Bozju i ne brini!
Данас, 16:33 · Лапис лазулиhm,mogla bi tema da se napravi malo o tome
Данас, 16:34 · алисаДа послушам ја Трифкета, рекла бих да мудро збори
Данас, 16:40 ·  Иван ♪♫hmm, dobro reče Trifke, to kako se ti osećaš prema sebi nije isto kako Gospod oseća prema tebi
Данас, 16:41 ·  Дијана.to ti je protiv-udarac sile kojoj se ne svidja sto si se pricestila. pretrpi i uninije kao da je radost, pa ces pobijediti...
Данас, 17:13 ·

Није баш тако, народ је био духовно гладан и жедан, али није налетео на духовне куваре него на ... нећу да се изражавам, слична је реч. Све у свему Црква као ни држава није била спремна на пад Берлинског зида.