marija

ovo se odnosilo na o?ev rodoslov
tema jeste teška, mišljenja su opore?na, ali ovo me podse?a na jednu istinitu pri?u
sestra naše koleginice je imala sarkom, iznad svega je želela dete
rodila je dete i umrla kada je dete imalo 10 meseci, ni prvi ro?endan nije do?ekala
dete danas ima 18godina i sam sebe zove "ni?iji", toliko tuge, besa i gor?ine u jednom tako mladom bi?u, za oca nema šanse da sazna ništa jer je davaoc sperme nepoznat
ljubav ili sebi?nost ( pokoj joj duši)
to je druga strana pri?e
mislite i o tome

nema oca, nema baka i deka, tetaka, stina, stričeva, braće i sestara  sve ono što jedno detinjstvo čini toplijim i srećnijim

Polemike se o tome vode već dugo, teška ej to moralna dilema, nemojte mepogrešno razumeti, ali ima li neko prava da odgaja dete kome se ne zna ko je otac'
Koliko je to sebično.
Ne bih se nikada usudila na takvo nešto, i usvojenoj deci je teško da odrastaju a da ne zanju ko su im genetski rodditelji a kamoli deci 2iz epruvete"
ne znam,  zaista  ne znam

osoba lišena samopoštovanja i ne može da podnese da drugi imaju ono što njemu nedostaje. Duboko i gorko zavidi drugima na samopoštovanju i samopouzdanju, na zadovoljstvu sobom, svojim mogućnostima i svojim postignućima, na radosti, uživanju u životu. Čovek bez samopoštovanja je očajnik koji bi da sve oko sebe gurne u očajanje.

Ima neobično zadrtih ljudi na ovom svetu. Takvih koji su u stanju da tvrdoglavo ponavljaju jedno te isto, uprkos često više nego očiglednim činjenicama. Uostalom, činjenice ih ne zanimaju. Njima je sasvim nevažno šta je istina a šta ne. Jedino do čega im je istinski stalo je da uvek budu u pravu. Jesu li to ličnosti snažnih uverenja? Daleko od toga. Nepopustljivo se i grčevito drže svojih stavova ne zato što u njih duboko i iskreno veruju već zato što žele da ih po svaku cenu nametnu, kako bi se sami nametnuli. Zadrti ljudi zapravo ni u šta ne veruju. Ne vodi ih želja za spoznajom istine, već manijačka potreba da dokažu svoju nadmoć. Ono što tvrde je samo oružje u borbi za prevlast koja je najvažniji, ponekad isključivi cilj njihovih života.
Ne odustaju od svojih stavova, ma kako pogrešni ili besmisleni bili, jer odustajanje doživljavaju kao težak i užasavajući lični poraz.

Priznanje da u nečemu greše je za njih ravno priznanju vlastite bezvrednosti. Nisu u stanju da sebe vide kao jednake drugim ljudima. Ako nisu iznad, osećaju da su ispod drugih. Ukoliko nisu na vrhu, veruju da su na samom dnu.
Stoga žive pod stalnim pritiskom. Svakodnevno glupave jer izbegavaju da se suoče sa onim što im protivreči pa tako nisu u stanju da uče iz vlastitog iskustva. Njihov duh zadobija mrtvačku ukočenost. Užasavaju se humora jer humor razotkriva i izlaže ruglu njihovu apsurdnu tvrdoglavost.
Mahom su nesnosni svima oko sebe. U stanju su da svojom zadrtošću obesmisle svaku iole razumnu raspravu, zatruju atmosferu, uguše polet, upropaste raspoloženje.
Spadaju u red velikih štetočina koje valja izbegavati iz higijenskih razloga - u interesu vlastitog duševnog zdravlja. Ili ih, u slučaju potrebe, smehom naterati u panično bekstvo.

Čuvajmo se zadrtih ljudi. Ali se još opreznije čuvajmo vlastite zadrtosti. Ne dozvolimo joj da nas zavede i da nama ovlada.
S.D

ovaj post sam na žalost prekinula poklon da bih nekom ispunila poslednju želju
ali neću čekati sledeći post za pričest, možda se pričestim i na Sv.Iliju, ko zna ,što bi rekli inšalah, neka bude po volji Božjoj

0110_hahaha
0409_feel
Moj kalendar ima punih 12 godina, Bogu hvala, tako da plodni i ne plodni dani su za one koji savete čitaju u Ilustrovanoj politici a ne pitaju stručnjake.

Posebno ovaj deo...

inače intima, polnost i seksualnost uopšte nisu tabu teme, već smo o tome toliko puta "razglabal", u braku, van braka, pre braka posle braka, e sad i u starosti :smiley:
neko  je star sa 20 neko nije ni sa 50
gde je duh umrtvljen onda je i telo mrtvo
https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,715.0.html
samo da ne krenemo ponovo sa  pričom da se muž i žena i u braku  mogu intimno  "sastajati" isključivo radi potomstva

ček da dođete u 40- te bliss jeeee
sve stoji sem godina, tu se ne slažem nikako, tema je starost i intima a četrdesotogodišnjaci nisu stari ljudi

Не треба да престанемо испитивати себе, ако хоћемо да постигнемо врлину смиреноумља. Па ако у дубини душе будемо мислили да је сваки наш ближњи бољи од нас, значи да је милост Божија близу.
Немогуће је да из снега произађе пламен; још је мање могуће да у јеретику има смиреноумља. То је врлина која припада само верним и побожним људима, и то само онима који су се већ очистили.
Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.
Ако хоћеш да будеш смирен, онда немој да будеш кротак са једнима, а дрзак са другима, него буди кротак са свима, био то пријатељ или непријатељ, велики или мали
(св. Јован Златоуст).
Смирење је – мислити о себи да си грешник и да ништа добро не чиниш пред Богом
(авва Исаија).

Svetost se ne može podvesti pod određene standarde. Svako od nas poseduje svoj sopstveni put kojim biva osveštan. Ako se neko spasao podvizavajući se na bademovom drvetu, to ne znači da vi morate da činite to isto. Ako je neko činio stotinu metanija, vi ne morate da činite to što je on činio. Ako je pak neki od svetitelja pazio na disanje izgovarajući Molitvu Isusovu to ne znači da treba da ga podražavate.


Kratke pouke oca Pajsija Svetogorca

СТАРАЦ ПАЈСИЈЕ СВЕТОГОРАЦ
ДУХ БОЖЈИ И ДУХ ОВОГА СВЕТА

ПОГЛАВЉЕ I
СВЕТСКО ОБРАЗОВАЊЕ И ЗНАЊЕ
Мудар човек је очишћен човек
Када човек не изоштрава свој ум Богом, него га изоштрава злобом, прима у себе ђавола. Боље би му било да је изгубио памет, јер би тако барем имао олакшање на дан Суда.
- Старче, разликују ли се простота ( = незналаштво) и лукавство?
- Да, као лисица од шакала. Шакал, када нешто види, он то и пожели, и журно иде да то узме. Лисица ће, пак, прво применити лукавство, а потом ће отићи да узме оно што је хтела.
- Може ли неко, старче, да лукавост сматра за мудрост?
- Да, може, али ако испита самога себе, схватиће шта је лукавство а шта је мудрост. Има и списак, помоћу кога то може да разуме. Који су дарови Духа Светога? љубав, радост, мир, итд. Да ли је оно што има у себи, има са тим везе? Ако нема, онда је то нешто сатанско, онда је његова мудрост искварена
Мудар човек је онај који се прочистио, који је очишћен од страсти. Онај ко је осветио свој ум, тај је заиста мудар. А ако му ум није очишћен, мудрост му уопште не користи. Погледајте новинаре, политичаре - мудри су. Али многи од њих, због тога што немају освећени ум, када говоре мудре ствари, говоре и безумности. Од велике мудрости говоре велике безумности! Ако човек не усавршава свој ум, ђаво га искористи. Ако не усавршава свој ум у правцу чињења добра, ђаво га искористи за зло.
- Ако, дакле, човек не усавршава свој ум, тиме ђаволу отвара могућности?
- Ако га не усавршава, све те могућности се саме отварају. Ако човек не дела духовно, постаје непостојан у добру, и он сам, а не ђаво, чини зло. Тако је неко, на пример, мудар, али не дела умом својим већ лењствује. А ако не користи свој ум, какве користи има од тога што је мудар?
- Може ли неко да буде мудар, али да њиме владају страсти, па не може своју мудрост правилно да користи?
- Као прво, треба пазити да се не верује сопственом уму, јер, ако је човек духован па верује свом уму - преластиће се, а ако је од овога света - полудеће. Не треба да верује свом разуму. Треба да пита, да се саветује, да освећује своју мудрост. И уопште, човек треба да освећује све што има. Ако је мудрост освећена, она помаже при сваком расуђивању. Ако је неко мудар, али његова мудрост није освећена, он не може духовно да расуђује. Неко може, због своје природне простоте, да неког варалицу сматра за светитеља, и да неки безобразлук сматра за благочестивост. Када се, пак, мудар освети, постаје веома разборит.
- Старче, како се мудрост освећује?
- Да би се човек осветио, не треба да од лукавог ( = ђавола) прими поруке, нити да размишља лукаво, већ да све чини са добротом и простодушношћу. Тако долази духовна јасноћа, божанско просветљење, и тада човек сагледава срца људи, и не доноси људске закључке.
- Старче, да ли је расуђивање повезано са знањем?
- Расуђивање долази од божанског просветљења. Неко може да чита Оце, да правилно зна одређене ствари, да се подвизава и да се моли. Расуђивање, међутим, долази од божанског просветљења, и то је сасвим друга ствар.
- Да ли је свет, старче, некада би бољи?
- Није био бољи, али су људи некада имали простодушност и добро размишљање. Данас људи на све гледају са лукавством, јер све мере умом. Европски дух је донео много зла. Тај дух је оно што сакати људе. Људи би данас били у много бољем духовном стању, јер су школованији и могли би да се споразумеју. Међутим, научили су их атеизму, и свему сатанском, тако да су већ на самом почетку скренули са пута и не могу да се споразумеју. Некада, ниси могао да се са неким разумеш, јер иако је било благочестивости,[1] није било ни образовања. Сећам се, један калуђер се једном приликом, када је чуо да се помиње "Григорије, Папа римски"[2], саблазнио и побегао из Цркве, јер је помислио да помињу римског Папу! Видиш ли шта чини незнање! Незнање је страшна ствар. Најгоре зло чине они који у исто време имају у себи и благочестивости и онога што је шкодљиво. Такви, без да испитају ствари, стварају проблеме.
Знање без божанског просветљења је пропаст
Ако се људи у брзини свога размишљања на тренутак зауставе, њихов ум ће се одморити, али ће им се и божанска благодат лако приближити. Знање без просветљења је пропаст. Ако се неко труди на духовном плану, ако се подвизава, тада га Бог и просветљава. Тада он има божанско просветљење, божанска искуства, и нема своје сопствене мисли, па зато и види далеко. Онај ко је кратковид, изблиза добро види ствари, али на даљину не види. А онај ко није кратковид, видеће мало даље, али и ово још ништа не говори. Јер телесних очију је један пар, а духовних има много.
Они који су се удаљили од Христа, одбацују божанско просветљење, јер одбацују сунце као нешто безумно, и одлазе тамо где сунца нема. Као последица тога јавља се духова прехлада и болест. Ако се човек не освети, ако не дође божанско просветљење, ако је остало знање и исправно - на ово мислим - то је само један рационализам и ништа више од тога. Ако недостаје божанско просветљење, и оно што ће људи рећи, и оно што ће написати, неће им помоћи. Погледајте како Псалтир, који је исписан божанским просветљењем, има велику дубину! Сакупи, ако желиш, све теологе и све филологе, и видећеш да један псалам са таквом дубином не могу да саставе! Давид је био неписмен, али можеш јасно да видиш како га је водио Дух Божји.
И Црква је данас у тескоби, јер недостаје божанско просветљење, и свако ради како хоће. Улазе и људски елементи од којих настају страсти које касније користи ђаво. Због тога не би требало да власт траже људи којима владају њихове страсти.
- Дакле, људи треба непрестано да траже божанско просветљење?
- Да, јер другачије, решења до којих долазе настају дејством ума. Тако се касније стварају смутње. Скупштине, параскупштине... А зло је у томе што нису препознали оно што је претходно било у њима самима. Јер ако ми у себи самима имамо неко исправно знање, зашто таквог знања не би било и код осталог света? Када човек себе спозна смирено, бива препознат и од људи. Ако неки спознају саме себе, спознаће и ругобу своју и више уопште неће говорити.
Једном приликом ми неко рече. "Нема ни једног православног да представља православље ван њега самог, на скуповима, итд". И тако је говорио, говорио, говорио, прекоревајући. "Пророк Илија", рекох му, "када га Бог упита: шта тражиш Илија на Хориву, он одговори: остадох сам. Тада му Бог рече: "Оставих себи седам хиљада који нису преклонили колена пред Ваалом". Седам хиљада људи било је верно Богу, а пророк Илија рече: "Остах сам!" И ти тако прекореваш, иако постоје толики верни! ... Ко је наш Пантократор ( = Сведржитељ)? Да ли је Он Сведржитељ у грађевини која има оштећења од земљотреса, и ми размишљамо шта да радимо да је спасемо да не падне, па зовемо археологе да је подупру?" "Али тамо у Америци нема никога", рече ми. "Али је сам упознао толико верних из Америке", рекох му. "Да, али католици делују лукаво". "Али католици сами, остављају папизам и прелазе у православље. Добро, када је Патријарх Димитрије ишао у Америку, зар ти исти католици нису викали: "Патријарх је истинити хришћанин, а папа је трговац"? Зар нису то католици говорили са гневом? Зашто онда говориш о томе да католици желе да преваре Православне, да их промене, итд? Где је Бог? Зар ђаво може успети?"
На жалост, западни рационализам је утицао и на источне православне предстојатеље, и тако се нашао и у телу једине Источне Православне Цркве Христове, док је он сав у ствари на Западу који у њему гледа као на владаоца света. Ако се на Запад погледа духовно, светлошћу Истока, светлошћу Христовом, тада ће се видети залазак Запада, који мало по мало губи светлост мисленог Сунца, Христа, и који напредује ка дубоком мраку. Скупљају се и саборују[3] и договарају се о стварима о којима не треба расправљати, о којима ни Свети Оци нису расправљали толико времена. Све је ово од лукавога, како би вернима дотужило и како би се саблазнили, и како би их гурнули - једне у јерес а друге у раскол, и како би тиме ђаво зарадио. О, о... муче и усложњавају живот ови људи!
И куда води све ово? Нико се не бави духовним делањем, него умишља да је духован човек и говори безумности. Једно дете са природном чистоћом ума и са малим знањем које има, рећи ће ти исправне ствари. Насупрот томе, неко са великим образовањем, са умом замућеним демонским искуством које је примио, говори ти највеће безбожности.
Онај ко стално изоштрава свој ум знањем, а живи удаљено од Бога, на концу раздваја свој ум на два дела. Један део ће мало по мало сам пропасти, а другим људи прибегавају потпуно људским решењима. Људско знање, када се освећује, постаје божанско и тада је од помоћи. Другачије је са људским сучељавањима, умом, логиком овога света. Чисти ум је као користити лепак за гвожђе. А магнет привлачи метале, и овај пријања, али се не лепи.
То је данашњи свет. На све ствари се гледа сувом логиком. Ова логика је катастрофална. Зар није речено да "знање надима" (1 Кор. 8, 2). Ако нема божанског просветљења, знање ничему не користи, него доноси пропаст.
Наука треба да се развија духовним животом
Свако зло потиче од ума, онда када се ум стално забавља једино науком и када је сасвим одвојен од Бога. Због тога овакви људи и не налазе свој унутрашњи мир и равнотежу. Насупрот овоме, када се ум креће око Бога, људи користе и науку за старање о својој унутрашњости, и за добро света, јер је тада ум освећен.
- Дакле, старче, наука није од помоћи човеку?
- Наука много помаже али и много замућује. Иако наука познаје душе са највећом јасноћом, мало о њима зна. Они који су свој ум прво замутили науком, па га благодаћу Божијом разбистрили, тада, свакако имају више алата за свој посао. Али ако пак нису осветили свој алат - ако нису осветили знање - могу да га користе једино за светска, али не и за духовна дела. Но они свој ум брзо освећују, ако у њега уђе доба устрепталост. Они који се посвете унутрашњем образовању, образовању душе, и који користе и спољашње образовање за унутрашње, они се брзо духовно преображавају. Ако се духовно вежбају, тада су у стању да многима помогну, јер их ослобађају страха од мука, и воде их рајском блаженству. Ови људи Божји, могу у многим случајевима да имају мало школе, али да много помажу, јер имају много благодати иако немају много папира (= диплома). Свет је испуњен грехом и потребно му је много молитве и искуства. Новчанице су исписане многим словима, али њихова вредност зависи од тога какво покриће има онај ко ју је издао. Тако је потребно много се трудити и када је у питању "рудник" душе.
Сећам се једног старчића у Манастиру Есфигмену, који је био толико прост (=необразован) да је и за Вазнесење мислио да је какав светац. Он начини једну метанију и рече: "Светитељу Божји, заступи нас"! Једном један брат беше болестан, а он није имао шта да му да да поједе. Силазио је пењао се уз степенице, па отвори прозор који гледа на море, испружи руке према мору и рече: "Свети Вазнесење, дај ми једну рибицу за брата". И одмах - о, чуда - једна врло велика риба искочи из мора право у његове руке. Они који су то посматрали, били су запрепашћени. Он их погледа и само се насмеја, као да им говори: "Шта сте чудно видели?" Ми имамо знање, знамо када се који светитељ прославља, како је неки други мученички пострадао. Знамо када је празник Вазнесења, где се оно и како догодило, међутим не можемо ни једну такву рибу да добијемо! То је та чудесност духовног живота, коју они, који логику траже само у себи самима, а не у Богу, не могу да разумеју, јер имају једино знање овога света, које је сједињено са духовним болестима овога света, а Духа Светога немају.

Draga,
Dajmo oči vodoskocima plavim
Da ih bacimo visoko u nebo.
Noću,
Proklijaće zvezde pod
Trepavicama. Ali nećemo reći
Ni jednom ogledalu koliko smo lepi.
Držaćemo se za ruke
I gledaćemo jedno u drugo slepi.

Branko Miljković

Neverovatno koliko sam ovakvih ljudi  susrela na netu.Ima ih skoro svuda, niču kao korov, smucaju se pod različitim nikovima, ali nekako su ipak prepoznatljivi.
Igraju igru koju drugi žele, traže slabu tačku i onda igraju uvežbanui ulogu.
Ljudi im služe samo da bi zadovoljili sebe, igraju se sa tuđim emocijama i osećanjima.
Takav čovek je obavijen tamom.
Jako im je teško odoleti.
Opsednut je sobom, surevnjiv, pun zavisti, mržnje i besa. Hteo bi, međutim, da prođe kao prijateljski nastrojena, velikodušna, plemenita osoba. Zato zlo nanosi podmuklo, iz potaje.
Osvetoljubiv je do neba. Ne može da podnese nikog boljeg od sebe. Tuđa nadmoć, bilo koje vrste, nanosi mu nepodnošljiv bol. Goni ga neodoljiva potreba da povredi svakog ko ga u bilo čemu prevazilazi, da mu napakosti na bilo koji način.
Okružuje se ništarijama( po njegovoj sopstvenoj proceni), kako bi izgledao vredniji nego što jeste.
Ne priznaje svoju osvetoljubivost. Ona se ne uklapa u sliku o velikodušnosti i plemenitosti, koju se iz petnih žila upinje da o sebi stvori.
Osvetoljubivost maskira dobrim namerama, visokim vrednostima, uzvišenim ciljevima, opštevažećim principima, najotrcanijim i najbljutavijim opštim mestima.
Kada nekog povredi, nekog ošteti, nekome nanese bol, što se događa veoma često jer bez toga ne može da živi, ne dopušta da se pretpostavi zla namera. On, eto, vitez bez mane, samo služi višim vrednostima. Ako je neko pritom nastradao, šta da se radi, tako je moralo biti.
Ne krije svoje likovanje kada mu osveta pođe za rukom, ali ga predstavlja kao trijumf pravde, ne njegov lični. Krajnje je potišten kada u osveti omane.
Da bi se bolje prikrio, rado se služi drugima kao svojim oružjem. Tako mu ruke, bar prividno, a do privida mu je veoma stalo, ostaju čiste. Zato mu trebaju izvršioci, lišeni vlastite volje, koji će slepo nasrnuti na onog na koga on ukaže.
Razmeće se ljubaznošću, srdačnošću i predusretljivošću, kako bi zavarao okolinu. U stanju je da prema nekome postupa naizgled najiskrenije i najsrdačnije a da mu istovremeno radi iza leđa, ni najmanje se zbog toga ne zbunjujući.
Iz istih razloga se povremeno razmeće i velikodušnim gestovima.
Potajno se ponosi svojom podmuklošću.
Istovremeno, međutim, živi u stalnom strahu da će biti razotkriven. Strah od razotkrivanja je u osnovi svih njegovih, inače brojnih strahova.

najstrašnija stvar za čučavca je kaad se plen pretvori u lovca 0104_cheesy

Neverovatno koliko sam ovakvih ljudi  susrela na netu.Ima ih skoro svuda, niču kao korov, smucaju se pod različitim nikovima, ali nekako su ipak prepoznatljivi.
Igraju igru koju drugi žele, traže slabu tačku i onda igraju uvežbanui ulogu.
Ljudi im služe samo da bi zadovoljili sebe, igraju se sa tuđim emocijama i osećanjima.
Takav čovek je obavijen tamom.
Jako im je teško odoleti.
Opsednut je sobom, surevnjiv, pun zavisti, mržnje i besa. Hteo bi, međutim, da prođe kao prijateljski nastrojena, velikodušna, plemenita osoba. Zato zlo nanosi podmuklo, iz potaje.
Osvetoljubiv je do neba. Ne može da podnese nikog boljeg od sebe. Tuđa nadmoć, bilo koje vrste, nanosi mu nepodnošljiv bol. Goni ga neodoljiva potreba da povredi svakog ko ga u bilo čemu prevazilazi, da mu napakosti na bilo koji način.
Okružuje se ništarijama( po njegovoj sopstvenoj proceni), kako bi izgledao vredniji nego što jeste.
Ne priznaje svoju osvetoljubivost. Ona se ne uklapa u sliku o velikodušnosti i plemenitosti, koju se iz petnih žila upinje da o sebi stvori.
Osvetoljubivost maskira dobrim namerama, visokim vrednostima, uzvišenim ciljevima, opštevažećim principima, najotrcanijim i najbljutavijim opštim mestima.
Kada nekog povredi, nekog ošteti, nekome nanese bol, što se događa veoma često jer bez toga ne može da živi, ne dopušta da se pretpostavi zla namera. On, eto, vitez bez mane, samo služi višim vrednostima. Ako je neko pritom nastradao, šta da se radi, tako je moralo biti.
Ne krije svoje likovanje kada mu osveta pođe za rukom, ali ga predstavlja kao trijumf pravde, ne njegov lični. Krajnje je potišten kada u osveti omane.
Da bi se bolje prikrio, rado se služi drugima kao svojim oružjem. Tako mu ruke, bar prividno, a do privida mu je veoma stalo, ostaju čiste. Zato mu trebaju izvršioci, lišeni vlastite volje, koji će slepo nasrnuti na onog na koga on ukaže.
Razmeće se ljubaznošću, srdačnošću i predusretljivošću, kako bi zavarao okolinu. U stanju je da prema nekome postupa naizgled najiskrenije i najsrdačnije a da mu istovremeno radi iza leđa, ni najmanje se zbog toga ne zbunjujući.
Iz istih razloga se povremeno razmeće i velikodušnim gestovima.
Potajno se ponosi svojom podmuklošću.
Istovremeno, međutim, živi u stalnom strahu da će biti razotkriven. Strah od razotkrivanja je u osnovi svih njegovih, inače brojnih strahova.

О Богу


Бог је створио цео свет из ничега, једном Својом речју. Он може да створи, све што пожели.
Бог - је највише биће. Њему нема равнога никада и нигде, ни на земљи ни на небу.
Ми људи, својим разумом Њега потпуно познати не можемо. И сами ми ништа не би могли сазнати о Њему, када Сам Бог нама не би открио Себе. Оно што знамо о Богу, све нам је откривено Њим Самим.
Када је Бог створио прве људе - Адама и Еву, јављао им се у рају и откривао им о Себи: како је Он створио свет, како треба веровати у Јединога Истинитога Бога и како испуњавати вољу Његову.

То учење Божије у почетку се предавало са колена на колено, а потом, по упутству Божијем, њега су записали Мојсије и касније и други пророци у светим књигама.
Напослетку, сам Син Божији, Исус Христос, јавио се на земљи и допунио све, што треба људи да знају о Богу. Он је открио људима велику тајну, да је Бог један, али тројичан у Лицима. Прво лице - Бог Отац, друго Лице - Бог Син, треће Лице - Бог Дух Свети.
То нису три Бога, већ један Бог у три Лица, Тројица Једносуштна и Нераздељива.
Сва три Лица имају подједнако Божанско достојанство, нема међу њима ни старијег, ни млађег; како је Бог Отац истинити Бог, тако је и Бог Син истинити Бог, и тако је и Дух Свети истинити Бог.
Тројица Једносуштна и Нераздељива
Они се разликују само по томе, што се Бог Отац ни од кога не рађа и не исходи; Син Божији рађа се од Бога Оца, а Дух Свети исходи од Бога Оца.
Исус Христос кроз откривање тајне Пресвете Тројице нас је научио не само да се истинито поклањамо Богу, већ и да волимо Бога, јер сва три Лица Пресвете Тројице - Отац, Син и Свети Дух - вечно пребивају један са другим у непрекидној љубави и чине Собом једну Суштину. Бог је најсавршенија Љубав.
Велику тајну, коју нам је открио Бог о Себи - тајну Свете Тројице, наш слаби ум не може примити у себе, нити је разумети.
Свети Кирил, славни учитељ, старајући се да објасни тајну Пресвете Тројице, је говорио: "Видите ли на небу круг који бљешти (сунце) и како се од њега рађа светлост и исходи топлота? Бог Отац, је као сунчани круг, без почетка и краја. Од Њега се вечно рађа Син Божији, као од сунца светлост; и као што од сунца са светлосним зрацима исходи и топлота, тако исходи и Дух Свети. Свако разликује посебно и сунчани круг, и светлост и топлоту (али то нису три сунца) – то је једно сунце на небу. Тако и Света Тројица; три су у Њој Лица, а Бог је један и нераздељив."
Св. Августин говори: "Ти видиш Тројицу, ако видиш љубав". То значи, да је тајну Пресвете Тројице пре могуће разумети срцем, тј. љубављу, него нашим слабим умом.
Учење Исуса Христа, Сина Божијег, записали су Његови ученици у светој књизи, која се назива Јеванђељем. Реч "Јеванђеље" значи блага, или добра вест.
А све свете књиге, скупљене заједно, у једну књигу, називају се Библијом. То је реч грчка, а значи књига.
*
ПИТАЊА:
Можемо ли ми у потпуности разумети својим умом, ко је Бог, и сами познати Њега? Како смо ми сазнали о Богу, и да је он Творац света? Ко је допунио учење о Богу, да је Он један, али Тројичан у Лицима? Како се називају Лица Свете Тројице? Чиме се разликују међу Собом Лица Свете Тројице? Шта је Јеванђеље и шта је Библија?

Протојереј Серафим Слободској
                                                 Закон Божији
Закон Божији је комплетан уџбеник веронауке који користе православни хришћани (деца и одрасли) у Руској Православној Заграничној Цркви као и у Руској Православној Цркви.
Овај уџбеник има вишедеценијску примену у духовном животу руских православних. Закон Божији је предаван и у Царској Русији. А ово издање је последње - прилагођено времену у ком живимо.
Нашим Србима, на жалост није предаван Закон Божији.  Живевши у времену комунизма и материјализма, веома је отежано било упознати Свето Писмо. Сви ми смо се уверили колико је тешко отворити Стари Завет и било шта ту разумети - без ваљаног руковођења.
Закон Божији управо и служи томе, да нас информише али и да нас научи како да учимо и упознамо нашу веру.
Читаоцу који прочита предговор већ ће бити јасно зашто је посебна ова књига. Са подједнаком озбиљношћу аутор, протојереј Серафим Слободској, је приступио објашњењу како основних тако и најкомплекснијих питања вере. Колико често смо се суочили са тим да ни сами свештеници, наши пастири, не умеју правилно да се осене крсним знамењем. А ми са правом од њих очекујемо да нас томе поуче. Нека се нико не изговара тиме да су то површне, спољашње манифестације а "да је вера у срцу". Ето, баш на таква, основна питања, овде је скренута пажња.
Такође, читалац који жели да сазна и више, овде ће добити науку о најјкомплекснијим питањима наше вере - о догматици, добиће многа научна објашњења, добиће упутства како да се моли и чита на црквено-словенском језику - на језику Светог Саве и Немање и још много тога.
Искрено се радујемо што је овај квалитетан уџбеник сада на располагању и нама Србима расејаним по целом свету, као уосталом и свим истинољубивим људима.
Да нас вера наша у Васкрслог Господа Исуса Христа, обједини све, као што птица својим крилима грли своје птиће.  

Dakle ČUDA postoje, samo treba verovati u čudo
nekim ljudima je ejdnostavno potrebno ČUDO da bi poverovali
jedan moj poznanik je otišao u Jeruslem da bi "dokazao" da je Blagodatni oganj prevara za lakoverne, okoreli ateista (bivši  :cheesy1: )
Vratio se, mesec dana ni sa kim nije kontaktirao, prozvali su ga u gradu Isus ( nemojte komentarisati andimak znam ja to ali pričam kako su ga drugi nazvali)
Nikada nije ispričao šta se tamo tačno dogodilo, ali u njegovim očima, u njegovom srcu, u njegovim rečima, piokretima je bio takav mir  u njegovom osmehu takvo blaženstvo

Predrasude nas sprecavaju da vidimo stvari i ljude onakve kakve jesu, zamagljuju istinu...To je zato sto smo skloni da gledamo kroz sebe ...
Treba se osloboditi toga, izaci iz sebe, svojih predodzba, iskustva i etiketa...
Niko nije imun na neku vrstu predrasuda zbog iskustva koje ima, vaspitanja itd...
Bitno je biti svetan toga i raditi na tome, biti otvorenog uma za nove stvari, nove ljude...
U nasem drustvu preovladavaju nacionalne i religiozne predrasude...  a zatim i sve druge...
Predrasude pocivaju na NEZNANJU...
ili iskustvu...
Predrasude prema ljudima naravno postoje jer ljude vidimo onakvima kakvi smo mi..
Kao sto predrasude proizilaze iz neznanja, tako iz predrasuda prizilazi mrznja.
" Neke ljude mrzimo zato sto ih ne poznajemo, a ne zelimo da ih upoznamo zato sto ih mrzimo."

ček da dođete u 40- te bliss jeeee
sve stoji sem godina, tu se ne slažem nikako, tema je starost i intima a četrdesotogodišnjaci nisu stari ljudi

Pomoz Bog, pa evo da pitam gde bi se mogla postaviti tema  Žena u hrišćanstvu, ili uloga žene u hrišćanstvu ili kako god je već moderatori nazivali.na probnom forumu čini mi se da je bila tema Pitajte sveštenika..ili pitanje pastiru, mislim da je  to dobra temaSvako dobro u daljem radu winter

Buba retki su oni koji to ne čine.
Većina čini samo neće to da prizna
A onda sam odlučila da sagledam sebe, da se suočim sa svojim manama i shvatila da me ne ljute drugi već ja samu sebe, da me ne razočaravaju drugi već ja samu sebe, oni su takvi kakvi su, možda žele da se menjaju, možda ne. to je do njih, ali je suludo da ja očekujem da se promene samo da bi meni udovoljili
razočara  me moje sopastveno očekivanje, moja sopstvena želja..ne razočaraju me ljudi već ono što sam ja očekivala od njih i videla u njima
često vidimo samo ono što želimo a ne ono što uistinu jeste :smiley:

J
ednog je dana Svetac imao priliku popričati s Bogom te ga
upita: - Gospodine,
bilo bi mi zadovoljstvo znati kako izgledaju Pakao i Raj.
Bog odvede sveca do dvoje vrata.
Otvori jedna od dvoje vrata i dozvoli mu da pogleda
unutra.
Na sredini sobe, stajao je veliki okrugli STO.
Na sredini stola, nalazila se velika posuda,
sa jako finom i mirišljavom hranom.
Svetac oseti kako mu navire voda na usta. Osobe
koje su sedele za stolom bile su izrazito mršave,
ljubičaste boje i bolesnog izgleda.
Izgledali su svi izgladnelo. Imali su kašike s jako dugačkim
drškama koje su bile pričvrščene na njihove ruke.
Svi su mogli dohvatiti tanjir s hranom i uzeti malo,
no kako je drška kašike bila duža od njihove ruke,
nisu mogli staviti hranu u usta.
Sveti se čovek stresao na sam pogled njihovog jada i
njihovih patnji.
Bog reče:-
Upravo si video pakao. Bog i čovek se uputiše
prema drugim vratima.
Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovek ugledao
bila je identična prethodnoj.
Bio je tu veliki okrugli STO, posuda prepuna fine hrane,
koja mu je opet naterala vodu na usta.
Osobe za stolom su isto imale kašike
dugih dršaka,
no ovaj su put, osobe bile dobro nahranjene i srećne
te su razgovarale međusobno zadovoljno se smeškajući.
Sveti čovek reče Bogu:- Ne razumem!
- Jednostavno je, odgovori Bog,
sve zavisi o jednoj veštini.
Ovi su naučili hraniti jedni druge, dok oni drugi ne misle
na ništa osim na sebe same.
Kada je Isus umro na krstu, mislio je na tebe.
Ja sam deo onih seti se da ću uvek podeliti
moju kašiku s tobom!