Jump to content

mirko1929

Члан
  • Број садржаја

    1037
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    9

Everything posted by mirko1929

  1. Па шта? Пролазност је небитна. Није неопходна трајност да би нешто имало вредност. Ствари имају вредност зато што их ми ценимо, а не зато што објективно имају неку вредност. Објективна вредност не постоји. Постоји само субјективно и у датом тренутку. Зато овде и сада дијаманти вреде више од пијаће воде, али онај ко би некада скапавао од жеђи насред Сахаре би тада дао све дијаманте света за само гутљај воде. Ниче је рекао: Није никако најважније питање у томе да ли смо собом задовољни, него да ли смо уопште ичим задовољни. Ако се претпостави да кажемо ДА једноме јединоме тренутку, онда смо тиме рекли ДА не само себи, него целоме животу. Јер ништа не стоји за себе, ни у нама нити у стварима: и када наша душа затрепери и забруји као струна од среће само један једини пут, биле су неопходне читаве вечности да се то збуде — и цела вечност била је у томе једноме јединоме тренутку нашега ДА оправдана, искупљена, потврђена и одобрена.
  2. Потпуно искрен да будем, то је огромна грешка. Најгоре што човек може да уради јесте да се затвори сам са собом, и својим мислима. Треба бити апсолутно отворен с онима којима верујеш (па чак не нужно ни с онима којима верујеш, понекад ти било ко може рећи нешто паметно, што ће те извући из рупе), јербо су две главе паметније од једне, а оно што ми умишљамо да је нешто страшно, смак света, можда само илузија коју смо сами себи створили и коју би неко други могао да нам развеје.
  3. Епикур је рекао: Ништа није довољно ономе коме довољно није ништа. Знаш како, највећи је проблем људи да увиде своју заблуду. Јер свако ради оно што је убеђен да треба, и онда када се деси нешто што не треба, тешко је повезати изрочно-последичну везу. „Како је могуће да је ово произишло из тога? Па урадио сам све како је требало!“ Болне ствари су неретко твоје тело, које покушава да ти каже да нешто радиш погрешно. У случају ватре, када те пецне ти склониш руку. Исто тако треба и у осталим сферама живота. Међутим, уместо да помере руку, у многим сферама живота људи се „нашприцају“ метафоричког морфијума како би могли да наставе да држе „руку“ у „ватри“ јер су убеђени да тако треба.
  4. И то је проблем -- живе за друге, не за себе. Само у овом случају за скроз погрешне друге. За људе до којих им није стало, штавише које можда чак и мрзе. Уместо да удесе свој живот тако да њима буде потаман, они удешавају свој живот тако да се прикажу савршени у туђим очима. А све из зависти. Пустили су да им завист води живот.
  5. Да, често је у питању заправо мањак егоизма. Превелика оптерећеност својим обавезама и дужностима [према другима]. Људи који имају IDGAF приступ животу нису депресивни.
  6. Ако мене питаш, немој прибегавати хемији (фармакотерапији) никако и нипошто (мада мањак Д витамина, као и неких витамина из Б комплекса може изазвати психолошке тегобе, па чак и озбиљна неуролошка обољења, тако да слобоно можеш прибећи суплементима, наравно, опет у неким нормалним количинама, aли они нису опасни за разлику од лекова). Такође не сматрам да ће ти црква помоћи. Управо супротно, активан црквени живот ти само може помоћи да упадаш све дубље и дубље у разне патологије (јер по правилу онда почнеш да задајеш себи задатке и жеље које је немогуће испунити) и може од потпуно здравог човека направити неуротичну скрупулозну руину потпуно неспособну за живот (наравно, ово није нужно, али може врло лако да се деси). Али, унети ред и поредак, дисциплину у свој живот, то свакако! Суштински, неопходна је промена начина размишљања, и начина живота, као и животних вредности / погледа на свет и ствари. Сад, све ово је лако рећи, а тешко остварити. То мора човек сам са собом некако да сконта. Да му кврцне у глави. Да схвати да је у заблуди, да схвати да је оно за шта је сада убеђен да је смак света, да су све то заправо трице и кучине, крајње небитне ствари. На шта не можеш да утичеш, прихвати (увек зрело прихватај реалност), али бави се оним на шта можеш да утичеш. Све у свему, једино ти сам себи можеш помоћи.
  7. Мухамеданци барем поштују Исуса као пророка, док јевреји сматрају да је био непослушни клинац и зли волшебник. Добро, додуше имамо и проблем гностика, који су били хришћани, а они би рекли да су јудејско и мухамеданско божанство једно те исто, али да то није хришћански Бог Отац.
  8. Апсолутно никакве, баш као и Кришна. Да, значајан је из разлога што из њега видимо како су нехришћани перципирали хришћане. Управо је проблематика на коју сам се осврнуо та како припадници једне религије доживљавају божанства друге религије. И ту онда долази увек занимљиво питање, верују ли хришћани, јевреји, и муслимани у истог Бога?
  9. Занимљиво је то на који начин религије посматрају друге религије. Нпр. древни египћани су веровали да је јудејско божанство заправо њихов бог Сет (па се стога широм паганског света говорило да се у светињи над светињама клањају идолу магарца). Најстарије сачувано изображење распећа је са распетим магарцом. Многи модерни хиндуси верују да јудејско божанство један од њихових асура (упоредити са зороастријанским Ахура Мазда што му у преводу дође Господ Мудрости). Многи хришћани су веровали да су јелинска божанства демони. Платонистички философ Келс је у свом нападу на хришћане бранио традиционална јелинска божанства, представљајући их анђелима (популарна подела на монотеизам и политеизам је суштински погрешна, јелини су веровали у врховног Бога који је изнад свих богова, а ови богови које познајемо из митологије му дођу нешто ко анђели и демони). Подела је заправо била у томе што су се јелини позивали на предање, а хришћани на директно откровење. Келс је тако нападао хришћане да су они револуционари и побуњеници, новотари који руше древне обичаје како јелинске, тако и оне јудејске, на које се позивају. И заиста, хришћани су били прогресивци античког периода, па тако имамо хришћанског песника Пруденција који се руга сујеверју старих дека, што је нама данас незамисливо, будући да је хришћанство одавно постало конзервативно и предањско.
  10. Мени се чини да су то само флоскуле. Јавне личности када дају неке изјаве често дају изјаве које нису њихово право мишљење.
  11. Ако сте мислили да је хришћански пакао лош чекајте тек да видите будистички.
  12. Е, у Рају је ионако већ тесно. Знамо да је свети Кирил Александријски мрзео светог Јована Златоустог, а свети Теодорет Кирски је на вест о смрти светог Кирила Александријског прокоментарисао: Најзад, ево најзад, умро је тај зли човек! Његов oдлазак ће обрадовати живе, а огорчити мртве. Треба се плашити да нам га они, имајући муке с њим, не врате назад. Можда је потребно да његов гроб притиснемо што тежим каменом, како га поново не бисмо видели.
  13. mirko1929

    Ona se budi

    Hell hath no fury like a woman scorned!
  14. mirko1929

    Ona se budi

    Шамарање је више женска ствар, мушки преферирају песнице. Хахаха, сад се сетих кад ме је ошамарила школска у средњој јер је била увређена што сам је отеро кад ми је села у крило и кренула да ме ваћари. Мислим да јој је био изазов да корумпира разредног верског фанатика. Окренуо сам главу да покажем и други образ. Онда ме је опет ошамарила!
  15. mirko1929

    Ona se budi

    Hе знам. Зависи од конкретне ситуације. Није исто кад ухватиш некога и држиш да се смири јер је махнит, и мучко пребијање некога.
  16. mirko1929

    Ona se budi

    Преживе људи концентрационе логоре, где неће то? Јесте, породица би требало да буде безбедно место, а не концентрациони логор, али само хоћу да кажем где има воље, има и начина да се све превазиђе. Cтатистике кажу да је онима који су надишли брачне проблеме драго што се нису развели кад је било густо.
  17. mirko1929

    Ona se budi

    Па временом човек или прсне, или се опамети и огугла на све то. Проблем су деценије стреса пре него што је памет дошла. Али сад смо већ сви огуглали. Чак и моја сестра, мада је понекад с времена на време нешто погоди. Па не знам. То је већ субјективно. То он зна.
  18. mirko1929

    Ona se budi

    Растачеш породицу, уништаваш заједницу, отуђујеш имовину, итд. Раније је све то (породица као вид социјалног осигурања, вишегенерацијске акумулације, и на крају крајева пензионог осигурања) било бесконачно битније због преживљавања. У међувремену је држава преузела све те улоге (а и стандард је вишеструко порастао услед технолошког напретка), па више не делује толика катастрофа. Хм, па, било би добро да се проблеми решавају много пре него што дође до жеље за дављењем. Међутим људи нису проактивни, штавише врло су инертни и проблеми се, као што поменух раније, углавном само гурају под тепих док се неко не саплете о ту џомбу.
  19. mirko1929

    Ona se budi

    Па пази, с обзиром на то какав је баксуз моја мајка (кињи и малтретира све око себе), деца би захтевала да иду код оца. То би је скрхкало. Не би могла то да прихвати. Иако би нам живот свима био бољи и мирнији (не могу речима да ти пренесем какав би то бивао душевни мир у нама, и склад у дому у периодима кад би мајка одлазила на поклоничка путовања) отприлике је случај да би однос са њом био заувек нарушен. Била би сахрањена жива, метафорички речено. Али да га је коштало здравља, јесте. Али ето, лично сматрам да су батине мање зло од развода, ако могу да поправе ствар, нпр. попут оног што рекох да родбина да налупа мужа алкоса, или муж да уразуми неразумну жену. Мислим реално нема потребе за батинама, ипак постоји неварварска, просветљена варијанта али некако у данашње време се не гледа да се проблеми реше, већ се само гурају под тепих.
  20. mirko1929

    Ona se budi

    Мој отац је рецимо живи светац (иако је атеиста). Никада није дигао руку на моју мајку иако је безброј пута заслужила да буде налупана (да се разумемо, има и ситуација када мушкарац заслужује да буде налупан, нпр. алкохоличари, коцкари, наркомани, курвари, итд. и вероватно не би било згорег кад би га родбина налупала да га научи памети, али ни то се у данашње време не сме). Ја је не би трпео ни годину дана да ми није мајка (овако сам морао). Али, зашто да робија човек због будале? Требало је развести се, али мој отац није хтео, због деце. И тако је трпи и дан данас.
  21. mirko1929

    Ona se budi

    Неиронично ово. Пази, кад видим понашање неких жена потпуно ми буде јасно како је могуће да човек пролупа толико да убије и њу, и себе. То константно роварење у мозак, непрестано убијање у појам, без трунке милости, не може да се издржи бесконачно дуго. Најгоре радно место је убедљиво тамо где је колектив женски.
  22. Па добро, то је у неку руку природни развој. Римски папизам је почео развој након пада Равенског Егзархата, цариградски након пада Отоманске Империје. Јесте да мало звучи онако марксистички, као да тим катедрама управљају историјске силе, а не људи, али очекивати да неко ко доспе на катедру, не гура интересе те катедре је нереално. Алтернатива овоме за Цариград би била да мирно прихвате да нестану са историјске сцене. Ово им је последњи трзај.
  23. Шта си ти сад неки инквизитор, а!? Огавни злостворе, имаш среће што разговарамо преко Интернета, а не уживо! Не знам како се зове (претпостављам, да између осталог може и телефоном), али име му је Никанор Богуновић.
  24. Нисам суботар, не знам одакле ти та глупост? Ниси морао да измишљаш примере, већ сам навео примир ИСИЛовске деце. Подигнути су у радикалном Исламу, и учени да Богу велику услугу чине кад убијају хришћане, и то је за њих тако. Они не верују да чине зло, већ су убеђени да чине велико добро. И сад, 'ајд ти њима докажи да то није тако!
×
×
  • Креирај ново...