mirko1929

Пре сат времена, sampaganini92 рече

Ја бих заиста волео да умеш да објасниш тај свој став?

Први ће бити последњи а последњи први. Mора бити да је неки утилитариста то изјавио...

Пре сат времена, sampaganini92 рече

То свођење Цркве на социјалну делатност је чист протестантизам, ултилитаризам или смрт. Неће то да прође код српског народа, имамо колико толико још бар обзира према духовном. Ја не видим разлику између твог резона и оног -- шта граде тај Храм позлаћени, а болнице нам се распадају... а што је одлика најчешће милитантног комунистичког атеизма.

Мајко мила, ако овако мислиш онда тешко нама. Али, да наравно, под монашком влашћу православће више ни не личи на хришћанство, свело се на неки будизам са естетиком крста. Да знаш ишта о протестантима, знао би да су они више на лопту ако си богат то значи да те Бог воли, а ако си сирома' то је знак да те Бог мрзи. Католици су ти који су више посвећени доброчиству. Српска духовност је крајње испразна, своди се на чисто сујеверје, и сутра можеш да замениш имена светаца на уснама српских сељака са именима било ког многобожачког пантеона и да та иста духовност остане и опстане у истој тој форми у којој тренутно постоји. То што не видиш је велики проблем тебе као хришћанина. А разлог зашто та комунистичка досетка толико боли, јесте управо зато што је указивање на евидентан проблем. Наравно да ће непријатељи да те нападају тамо где си слаб. Не мора ни да их буде стварно брига за болесне, довољно је као реторички алат да изазове емоције код слушалаца. Штагод ти мислио о „социјалној делатности“ то је главни разлог ширења хришћанства у прва три века. Манастири, тј. комуне философа где су групе философа живеле у општежићу су постојале од вајкада. Никога није било брига. Можеш да читаш пагане попут цара Јулијана (који је и сам живео ониме што су звали философским стилом тј. аскетски) како кука и на шта се жали (да парафразирам деле и њиховима и нашима и шаком и капом, и тако нам отимају људе, док наше жречеве заболе за убоге и болесне) и како покушава да заустави смрт јелинизма, управо покушавајући да копира „социјалну делатност“ хришћанске цркве, не би ли зауставио њено ширење.

Пре сат времена, sampaganini92 рече

Друго да занемаримо сад све те примесе туђинских утицаја у светоназору. Шта ћемо са целокупном православном антропологијом Христоцентричном, где изгледа пост, молитва, уздржање, умерење, кориговање страсти немају никакав значај у исцељењу човека до ли ако служе за давање сиромашнима.

Видиш како те пече ово што причам, ки ђавоиманог света водица... Просто човек да се запита да ли си икада читао неко од Еванђеља, или само стоичке трактате? Опет ти причаш само о себичлуку као да си неки будиста, као да људи не живе с људима и од људи. Ево да ти објасни твој брат, неће те спасти ни пост, ни молитва, ни девственост, ако с друге стране пљачкаш и убијаш. Можеш да се „лично усавршаваш“ до сутра, хришћанство није будизам, није self-help религија. Многима ће у онај дан бити речено Никада вас нисам познавао.

пре 17 минута, sampaganini92 рече

.. 

Каки бре злочести људи ови монахи. Добро си нам реко, да их се клонимо 

Врло злочести. Ти се зезаш, али ниси свестан колико си у праву (да их се треба клонити).

пре 10 часа, Bokisd рече

Ево овај дух Мирко

Ја сам још већи ретард од тебе што се уопште бакћем с тобом. Ти ни не разумеш шта ти ја причам. Већ ти је милион пута речено да безбрачност није исто што и монаштво. Код католика су сви попови безбрачни, али нису монаси. Елем, поента монаштва је контемплативни живот, да се повучеш у пећину, подвизаваш за свој грош и да те боли уво за потребите, сужње и сирочиће. Нпр. ако читаш Јермин Пастир (за који су рани хришћани сматрали да је део канона Новог Завета) видећеш да је тамо пост социјално дело, одвајање себи од уста да би дао другоме. За монаха је, напротив, пост крајње себично дело, сам себи сврха, билдовање духовних мишића. Тако имамо ситуацију да иста ствар - пост, има две међусобно крајње супротне побуде. Е па исто тако и целибат, и све остало.

Пре сат времена, Bokisd рече

Написо сам по духу слични установи монаштва и монасима. Или па шта је целибат него слично по духу монаштву, потпуно посвећење вери и сличне ствари.

По духу у били сушта супротност монаштву (које је по својој природи епикурејско -- бежи од света и свих брига), они су били посвећени животу у свету и социјaлном питању. Значи није довољно тек рећи потпуно посвећење вери, већ шта то потпуно посвећење вери значи. За некога то значи нахранити гладна, напојити жедна, завидати паћеника, откупити сужња, одгајати сирочат, итд. За монаха то значи бити што даље од свих живих људи, у некој шуми или пећини, проводити дане у созерцању.

пре 38 минута, uomo del Ve.Te. рече

тако да је цар Јустинијан  издао указ којим је постављено правило да епископ мора бити у целибату-неожњен

Занимљиво је то што је ово ишло директно у супротност са апостолским канонима и Павловим наредбама да епископ мора да буде човек с узорном породицом, јер ако је неспособан својом породицом да управља, како ли ће тек онда епархијом?

пре 19 часа, Bokisd рече

св.Игњатије Антиохијски, св.Поликарп Смирнски, св.Иринеј Лионски, св.Три Јерарха

Нити један једини од наведених није био монах. Неки су били целибатни свештеници, али то је нешто веома другачије, није монах.

On 29.10.2022. at 6:49, Вилер Текс рече

Зашто му налогодавац поставља клипове у виду белбетала са ндх1 и сличних?

Па да се зна ко је газда, и да лако може да буде замењен, јер ако он неће да одради пос'о, има њих десет који већ чекају у реду.

пре 6 минута, Вилер Текс рече

Да ли је зло само ако Вучић контролише медије а није зло ако медије контролишу Америка, ЕУ и НАТО?

Па Вучић управо и ради за Америку, ЕУ (немце), и НАТО. Они су га и поставили, она га и држе на власти...

пре 9 часа, Родољуб Лазић рече

Ако некога мрзи да све погледа, може од 52:00 до 1:11

Ево шта је један прави правцати новопаган (Гемистос Плетон) написао:

Those who commit acts against nature [παρὰ φύσιν μιαινομένους], for example, those who are convicted of the crime of man-penetration [ἀῤῥενομιξίᾳ] or bestiality [θηριομιξίᾳ], or of any of those things that are only found among the most corrupt people, these must be punished by fire, and one must at the same time burn the criminal and his victim, or if he has exercised his brutality on some animal, burn the animal with him. It is also necessary to burn adulterers [μοιξούς], and those men or women who will have led or helped them to commit this crime. As for the adulterous women [μοιχευτρίας], they will have their hair shaved and will be delivered to the inspector of prostitutes [πορνῶν] to be abandoned to prostitution, so that if they could not keep their fidelity to the one to whom they owed it, they serve at least to maintain other women in conjugal fidelity, by offering to the passions of men too inclined to lust a remedy tolerable in the eyes of the law. Likewise burned will be anyone who violates any woman, unless she is a prostitute, even a courtesan [ἑταιροῦσα], if she did not publicly make a profession of her body, and even a prostitute, if she is done violence at the times when nature forbids the approach of this sex [i.e., during menstruation].

All those who are defiled by these crimes, the most infamous of all, will be burned in the enclosures designated to contain their remains, and not in the common cemeteries. For there will be in each place three cemeteries separated by very visible fences: one for the priests, another for the common citizens, a third for these great criminals, and it is also in the latter where will be burned alive the sophist who dares to attack our beliefs. This same punishment is reserved for those guilty of incest with a mother, a sister, or any relative in ascending or descending direct line. If a man is convicted of intercourse with some other relative to a prohibited degree, he will be punished by loss of civil rights [ἀτιμία] until he is sufficiently purified, and in addition, access to sacred things will be forbidden to him. In the cemetery of the impure and infamous will be burned anyone who is judged by the magistrates to be guilty of a murder subject to expiation. If anyone is convicted of intercourse with a virgin girl, or with someone who, without being a virgin or being betrothed to anybody, would still be in guardianship, the culprit will be punished with death, even if this young girl would have given herself voluntarily to him, but burned and buried in the common cemetery, which will also be used as the burial place for one guilty of a murder not subject to expiation. Moreover, rape and adultery will not be punished only when they have been accomplished, but the very attempt will also be punished when it has failed, because for these crimes the attempt is regarded as criminal as the action. As for the man who would feel violently in love with someone who is betrothed or married to another, we want him to go immediately to find the advisor [εξηγητήν] on sacred matters, to reveal to him the illness of his soul and to ask him for a means to purify it or for a restraint [ἀσφάλειαν] against the greater evil that would befall if passion triumphed over his soul.

Иде још дуга листа преступа за коју је сматрао треба спаљивати на ломачи (али, не можемо све да их видимо, пошто књига није у целости сачувана, јер је промовисала идеју да Ромеја батали Православље и врати се Олимпијцима, па је наравно она завршила на ломачама). Чини ми се да би ти пре рекао да нам треба мало више новопаганизма... 

пре 8 часа, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Pitanje je pre bilo o tome da li jedna ličnost, kralj, može da bude simbol svog naroda, da kroz njega deluje ,,kolektivna" volja, a na neki način možda i Božija volja, a sve to u kontekstu onoga što je Vladimir pisao o fireru. Svakako verujem da kralj može da bude dobar kralj, ali mi nije jasno šta nekog vođu načini Hitlerom? To što odražava volju naroda, ili ne odražava, ili odražava, a narod je u zabludama, ili je vođa individualno lud.... 

Нешто попут Русоуве опште воље? Сумњам. Колико ја знам (може бити да не знам довољно), православни теолози се нису много бавили теополитиком. Чак и Аквински је написао јако мало на ту тему, а он је веровао следеће:

But to deserve to secure this benefit [i.e. a good leader] from God, the people must desist from sin, for it is by divine permission that wicked men receive power to rule as a punishment for sin, as the LORD says by the Prophet Hosea: “I will give you a king in my wrath” and it is said in Job that he “makes a man that is a hypocrite to reign for the sins of the people.” Sin must therefore be done away with in order that the scourge of tyrants may cease.

Е сад ово делује мало наивно (или, с друге стране, таутологија ако кажемо да су сви људи у неком колективу добри, онда следи да су и вође добри људи), па чак и у контрадикцији са остатком онога што је писао. Наиме, да је тираницид допуштен (зашто, ако је тиранин бич Божији?).

On 15.7.2022. at 10:37, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Kako gledate na kralja kao ličnost, odakle on crpi svoj autoritet? Nekad sam slušao pokojnog Patrijarha Irineja kako kaže ,,da se zna kakvo je učenje Crkve o državnom uređenju, Crkva je za kralja".

Знаш ли ко је био бог и син божији, чије је рођење означавало еванђеље доласка царства, и чије царство доноси спасење и мир свету? Гај Октавијан Август! Хришћани, користећи идентичан језик који су користили Римски цареви, само за Христа, не за цара, директно су боли очи царској власти.

Хахаха, црква је за краља само онда кад је краљ за цркву. Иначе су хришћани и развили монархомахистичке теорије, пре хришћанства су владари били богови. Али, било да су Амвросије, Атанасије, Златоусти против ромејских царева, папе против немачких краљева, или Бекет против Хенрија Другог, „симфонија“ је била све само не складна, историјски гледано (сети се само да је Московска Патријаршија била укинута oд стране Петра Алексејевича и да је релативно скоро обновљена).

пре 38 минута, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Klasičan sinkretizam, kao i iz naših dana, svaki nju ejdž guru ima sličnu priču. Jedno su zaštitnici, mudraci, koji verovatno i jesu inspirisani blagodaću u raznim kulturama, a drugo je sam Jedini, ,,Vrhovni" Bog koji je postao čovek. To je moglo samo jednom da se desi, inače čin ovaploćenja ne bi bio apsolutan. Da se Bog milion puta ovaploćivao u svakoj tradiciji, On bi bio rob tvorevine, tj. značilo bi da ne može sve da odradi odjednom, da nije svemoguć. 

Platon i jeste dobio svoje mesto kao mudrac u hrišćanstvu, tako da nije negirano ni Grčko nasleđe. Može da se kaže čak i da je jedino zbog hrišćanstva i preživelo do današnjih dana, ko zna šta bi bilo, mnogo kultura je odumrlo u istoriji.

Под заштитником не мислим на законодавца (Мојсеј, Платон), него на бога тог народа, бога под чијим је народ патронатом. Иначе то није идеја коју је Јулијан извукао из рукава. Тога има не само у Платону, већ доста и по Старом Завету. Нпр. у Књизи Поновљених Закона 32:8-9 имаш:

Kaда је Елион (=Вишњи, врховни Бог) давао народе у наслеђе, када је поделио синове човечије, повукао је границе међу народима према броју синова божијих. Јахвеов (=Господ, бог Израиљев) деo је је његов народ; Јаков (=Израел) величина његовог нaслеђа.

Септуагинта преводи синова божијих, као анђела божијих, но суштина је иста. Рабини су у међувремену увидели проблем, па је масоретски текст измењен и стоји синова Израиљевих, како би се избацио политеизам из текста.

Слично је и с Књигом Поновљених Закона 32:43 где имаш:

Веселите се с њим небеса, клањајте му се сви богови; јер он ће осветити крв синова својих, и осветити се непријатељима својим; наплатиће онима који га одбију, и очистиће земљу народа својег.

Септуагинта је слична, само још дужи текст има. С друге стране масоретски текст опет цензурише политеизам:

Веселите се народи с народом његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.

Јевреји су ишли путем цензурисања текста. Међу хришћанима се, с друге стране, развила традиција да су богови нејевреја демони (а гностици су отишли корак даље и то исто веровали и за јудејско божанство).

пре 55 минута, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Hvala, i svaka čast na poznavanju tematike! 

Ovo me samo uverava kako ničeg novog na ovom svetu nema od kad je čoveka. Ove argumente koriste i današnji ljudi. Jedan od njegovih derivata je i ono nije zemlja ni po čemu posebna, svemir je beskrajno veći od nje. Kao da se značaj nečega meri po kilaži i dužini, pa su bespuća kamenja zvana svemir iz nekog razloga centar, a nije centar čovek kao onaj kroz koga je sve to spoznato!?! I nije bitno ovo nebo koje gledam svakog dana i direktno utiče na mene, nego je bitno ono što se vidi teleskopom!? Kako da ne... 

A ovo sa narodom je preteča globalističke politike, mi smo građani sveta. Kako si građanin sveta kad si uvek rođen na nekom konkretnom mestu, u konkretnoj kulturi, sa konkretnim ljudima, i uvek samo jednom? Kako ćeš da razumeš sve ljude, ako ne prepoznaješ bazično iskustvo svoje konačnosti, da se razumevanje drugih ne postiže tako što se u sopstvenoj glavi rasprostreš po celom svetu, već tako što ćeš shvatiti da je u jednom sve sadržano, pa i tom tvom jednom, ako znaš da gledaš? Raznovrsnosti je koliko god da je ima, uvek dovoljno, ukoliko u njoj tražimo ispunjenje, uvek će nam zafaliti bar još jedan član tog raznovrsnog skupa. Ovo svedoče isposnici koji u minimalnom nađu sve, a neko u maksimalnom ostane zauvek izgubljen.

Dakle, Bog je jedino mogao u jednom, konkretnom narodu da se javi, da se javio u svim, ne bi bio jedan, pravi čovek, a i da se jeste nekako javio u svim narodima, moglo bi da se postavi pitanje, a šta sa sledećim generacijama tog istog naroda, ili sa nekim novim narodom na istorijskoj sceni? Došli bismo do toga da bi Bog morao svakome pojedinačno da se zauvek otkriva, što i jeste na neki način tako, ali je tako zbog njegovog jednog, konkretnog otelotvorenja i Vaskrsenja, da ih ima više nijedno ne bi bilo apsolutno, a Vaskrsenje u životu svakog od nas pojedinačno bi bilo neko jungovsko, arhetipsko, psihološko vaskrsenje. Dakle, slaba priča.

Јулијан је отприлике рекао да је врховни Бог послао заштитнике свима народима, па су тако јевреји добили Јахвеа (са ангелима), а грци Зевса (с осталим боговима). Исто тако, вели Јулијан, као што су јевреји имали Мојсеја, грци су имали Платона. И није он ништа имао против Јахвеа и Мојсеја, само је сматрао сулудим да се грци одричу својег откривења у корист туђега, и да се окрену од својих заштитника (које им је врховни Бог дао) ка туђим, јеврејским. Он је то видео као сољење памети, исто нпр. као хришћанин што види кад му муслиман соли памет и захтева да се одрекне предака говорећи не, не ви сте корумпирали Исусову изворну поруку, па је Бог био приморан да пошаље Мухамеда да вас исправи и сада морате да примите Ислам. Иначе је Јулиан живео строго, подвижнички и био скроман и приступачан човек, насупрот другим царевима, дакако и хришћанским, који су захтевали да буду третирани као да су живи Бог.

Kрипто-јелинизам је у овом или оном виду преживео у Ромеји све до коначног пада под турке. Гемистос Плетон је имао разрађен цео програм за напуштање православља и повратак јелинизму.

пре 3 часа, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Da, ali tu je pitanje samog sadržaja te vere, da li je jelinizam našao svoju punoću u hrišćanstvu, tako da imamo izvestan kontinuitet, ili se radi o ratu paganizma i hrišćanstva. To ne možemo da rešimo na istorijskom, kulturološkom nivou, jer jeste i jedno i drugo, već po tome da li je Hristos Hristos. Ako jeste, i Julijan je mogao svoje pretke da nađe u Hristu, i poveže se sa sopstvenim precima. Ako stavimo javljanje hrišćanstva u istu ravan sa bilo kojim kulturnim strujanjem, onda je Julijan čovek na mestu. Zato i ne volim tu perspektivu, jer vidi samo slepe istorijske procese, a kakva mudrost može da se javi kroz njih? Kao da iko može da sažme u sebe hiljade godina i donese sud... 

Svakako hrišćanstvo je donelo nešto svetu i iz te kulturnjačke perspektive, ikone, muzika, teologija... Dakle, plodova je bilo i potencijal za vezu Atine i Jerusalima je postojao čim ima plodova. E sad da li su ti plodovi svakom po meri, da li je nešto iz antike ugušeno, a što je neko smatrao vrednim...

У свом делу Против Галилејаца је Јулијан изложио своје мишљење. У суштини он је сматрао да је Стари Завет подједнако богохулан као и грчка митологија, будући да Бог у Старом Завету, баш као и богови у грчкој митологији, имају одређене „карактерне недостатке.“ Он није ни једне ни друге приче није могао да прихвати као буквалне. Бог Старог Завета по њему није ништа друго до локално племенско божанство, а то никако не може бити врховни Бог. Њему је било неприхватљиво да се врховни Бог бавио тамо неким небитним козарским племенима, а да је целокупно човечанство препустио случају хиљадама и хиљадама година све до појаве хришћанства.

пре 43 минута, ekdikos_apomahis рече

Ово није тачно. Гностицизам је настао независно од Хришћанства. Истина је да је већина гностичких група била хришчанског карактера, у смислу да су прихватали Христа као Сина Божјег, али постојао је и не-хришћански гносис. У ствари, једина гностичка група која је преживјела до данаса је нехришћанска.

Jeсте тачно у смислу да хришћанске групе које историчари воле да крсте са надимком „гностици“ нису себе тако звали, и да гностицизам није од неке помоћи као категоризација. Мандејци себе држе за ученике светог Јована Крститеља и Исуса сматрају за издајника, а не за Христа. Али, зато кажем да гностицизам није категорија од помоћи, будући да мандејци нпр. не верују да је материјални свет зао, нити су склони теломржњи, нити забрањују брак (напротив, ближи су јеврејима и муслиманима по том питању него хришћанима). Али хеј, верују у ваздушна митарства! С друге стране Маркиона, Тацијана и сл. трпају у гностике иако нису имали ону космологију с еманацијама (која је мени увек деловала чудно јер је нисам схватао, али поента је била да се реши проблем зла, тако што ће да се направи непремостиви јаз између Божанства и материјалног света).

пре 1 сат, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Ima smisla, ali ne volim prenaglašavanje tog društvenog, opet kažem, ako je Hristos samo Jevrejin iz druge kulture, mi ne možemo da ga sretnemo. A i nasleđivanje je dvosekli mač, neko ne bude iste vere kao njegovi iz inata, npr. Julijan Otpadnik. Tako da nisam socijalni konstruktivista. Prvo čovek, tj. njegova egzistencija, pa onda i društvo.

Па ако ћемо искрено за цара Јулијана се пре може рећи да му је јелинизам породична вера него хришћанство (а и они који су били хришћани су били аријанци).

пре 24 минута, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Mada priznajem da mi nije do kraja jasan odnos monaštva i braka. Kaže se i da je jednako, ali opet u praksi se monaštvo uzdiže.

Mени се чини да је то ствар чистог прагматизма. Неки су гностички проповедници (попут Маркиона) били толико убедљиви да су могли непрестано да се шире само кроз преобраћење других (упркос обавезном целибату за све који се крсте, укључујући и оне који су пре крштења већ били у браку, маркионитска црква је у једном тренутку била највећа црква у Римском царству), међутим у пракси вера се наслеђује, људи генерално припадају вери породице у којој су рођени, те је у пракси најлакши начин да се нека вера шири кроз децу. У том смислу су мирјани битни цркви за преживљавање. Међутим, пошто су монаси под директном и непосредном контролом цркве, у том смислу су гледано из угла цркве монаси real deal, док су мирјани оно што би се рекло NPC-јеви.

пре 4 минута, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Ali i Oci Crkve koji su formirali hrišćansku teologiju, bili su ti isti ljudi iz antike, doduše nešto poznije antike. Čim su oni mogli da iznesu učenja koja zaobilaze gnosticizam, znači da su i sami bili svesni problematike, nismo mi to sad otkrili, što znači da je i u antici pitanje bilo otvoreno. 

Nikad mi nećemo znati kakvo je bilo duhovno stanje nekog tamo gnostika Valentina, i šta je on slutio kad je nešto o nečemu tvrdio. Ali zato poznajem sebe i odatle krećem, i moram da pretpostavim da se mi ljudi na izvestan način, uprkos svim razlikama, nekako preklapamo, i da se sud bilo čemu iz prošlosti sprovodi sada i ovde kroz mene. Ako čoveka svodim na društveni kontekst i podređujem mu ga, doći ćemo do toga da ni Hrista ne mogu da nađem, jer je on Jevrejin iz prvog veka, potpuno drugačije kulture od moje.

Znam da ima veze sa egzistencijalizmom, ali ne mislim da to znači kako se njegovi dometi mogu celokupno smestiti u neki istorijski kontekst i potpuno mu se oduzeti univerzalnost. Ovaj uvid o kretanju od sebe kao jednog, mislim da je potpuno univerzalan, od kad je sveta i veka, jer se jedino sopstvena jednost može doživeti.

Па оци су мање више користили brute force метод, тј. анатемисали су (и спаљивали на ломачама) оне који су тврдили да се не може човек спасти у браку, оне који дврдили да је творевина зла, оне који су тврдили да се не сме јести место / пити алкохол, оне који су тврдили да су световне власти ђавоље слуге, оне који су тврдили да црква не треба да има имовину, оне који су тврдили да су свете тајне безвредне и да је спасење могуће једино постом и молитвом, итд.

Валентин је имао занимљиве ставове. Није као неки каснији гностици био докета, али је рецимо писао како Христос никада није вршио нужду, то му је био неприхватљиво, иако је прихватао да је Христос имао тело. Генерално су гностици веровали да су покрети тела заправо ђавоиманост (те отуда човек не може да контролише нпр. ерекцију, или глад на онај начин као што контролише покрете руку и ногу), па је фора да се ратосиљаш свих ђавола пре него што умреш (зато су имали оне фазоне гладовање до смрти и слично).

Али и дан данас човек често може чути у цркви платонистичке максиме нпр. душа је претежнија од тела, ко пости душу гости, и сл. као да човек није унитарно биће, него подвојено, у рату са самим собом.

пре 15 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Da li je neko otaca učio da nebi imali ovakva tjela,vidim po slikama Adam i Eva bez udova?

Да, у једном периоду међу оцима је био популаран поглед на Пад као на пад у материју, што ће рећи да су према таквом погледу на ствари пре пада људи били дуси...

пре 3 минута, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Pa nije nužan istorijski kontinuitet u smislu da neko mora da se zove nekako i samo tad to jeste. Nikad se ne zna gde će koja klica da padne, a đavo deluje i kad si u pustinji, ne moraš da imaš učitelja propasti među ljudima, možeš i direktno da budeš otrovan. 

To sa gnosticizmom je komplikovano, i vidim da mu traže poreklo na raznim mestima, ima veze i sa budizmom, i neoplatonizmom i nekim persijskim religijama. Boga pitaj šta je tu koren, ali ako ga tražimo samo u istoriji, slabo šta ćemo naći.

A što se tiče materije i to mi je isto nejasno. Koju definiciju materije koriste? Kao da je uopšte jasno šta je materija... Svako od nas nastupa sa pozicije jednog, ,,ja sam onaj koji jesam", pa tek onda merimo spram te fundamentalne činjenice. Ako odmah u početku tvrdimo nekakvo dvojstvo, gde nam je identitet? Nisam ja primarno ni duh, ni materija, ja sam samo ja, a kasnija deljenja su moguća samo na onaj način koji ne ugrožava moju jednost.

Гностицизам је модерна, историографска категорија. Ниједна пунокрвна гностичка група никада није себе називала ичим другим сем хришћанима (или добрим хришћанима, што имплицира да су ови други, јелте лоши).

Не требају ти никакве спољне ствари. Мада постоје експлицитно гностичка еванђеља и посланице, довољно је само читати канонски  Нови Завет на грчком (преводи форсирају одређено тумачење), и ако ниси претходно катехизован лако ћеш извући гностицизам. Већ код Павла у посланицама имаш све: гнозис, Бог овога света, архонти овога аиона, зли свет, духови поднебесја, итд. Па и у еванђељима нпр. Јован 8:44 је буквално ви сте од оца ђавола... што се преводи као ваш је отац ђаво... међутим, на грчком су многи то читали као ви сте од ђаволовог оца... онда то добија другу димензију.

То ти је сад егзистенцијализам. У антици је подразумевани поглед на свет био платонизам. Било је општеприхваћено да имаш бесмртну душу, и смртно тело, те да је душа оно што си ти, а тело је у мањој или већој мери тамница душе.

пре 8 минута, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 A i što se tiče gnosticizma, Jung je moderni gnostik, pa imao čovek petoro dece. Tako da ne znam koliko to nužno ide zajedno.

Jунг је гностик, таман колико је и Џордан Питерсон хришћанин. Мислим, последњи пунокрвни гностици су побијени у средњем веку (богумили на Балкану, катари на Западу). Данас гностицизам преживљава кроз монашку духовност. Али чак ни ту није пунокрвни гностицизам (ниједан монах, ма колико фанатичан, неће, барем не отворено, да прича како је материја зла, мада додуше има монаха који причају како ће се само монаси спасти).

пре 6 минута, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Jako mi je loša ta priča, jer da bi uopšte mogao da kritikuješ rađanje, morao bi to da činiš kao nerođen, što je nemoguće. Pošto nisi nerođen, besmisleno je to da činiš, jer je sama kritika rađanja uslovljena time da si već rođen. Samo postojanje je svetinja nad svetinjama i u njega ne sme da se dira, tj. aj što ne sme, stavimo to po strani, nego ni ne može, jer ono prethodi svemu.

Откуд знам. Свети Григорије Ниски је био поприличан антинаталиста. А и свети Августин је рекао нешто типа -- што пре нестанемо, пре ће Христос да се врати. Jeвреји су обузети бригом о овоземаљском, сматрају да се држањем Закона добијају награде на овом свету (просперитет и многобројност). Хришћани су вазда били приморани да балансирају између те две теолошке струје, између Старог и Новог Завета, између јудаизма и гностицизма.

пре 40 минута, Inženjer Djatlov рече

@Hadzi Vladimir Petrovic Je l' to znači da je polni odnos samo u svrhu stvaranja opravdan? I isključivo u braku? Pitam to zato što je jasno ono što je ,,po propisima", uđu ljudi u brak, dobiju dete i sve je blagosloveno. Ali retko ko danas krene sa odnosima u braku, a i retko ko ima odnose samo da bi dobio dete. Kakva je tu situacija spram blagoslova, bluda, i ostalog na tu temu?

Šta sa trudnoćama koje nastanu iz bluda, dete je sigurno blagosloveno od Boga kao novi čovek, ali da li su roditelji blagosloveni, jer su ga napravili u bludu, nisu zbog bluda, ali jesu zbog deteta, a kako to može, ne može se biti blagosloven i neblagosloven u isto vreme?

A postoji i još jedna situacija, polni nagon kao onaj koga za koga otkrivamo da ga imamo u pubertetu, u tom trenutku nije privezan za neku konkretnu osobu, već se manifestuje kao generalna raspaljenost, povezana i sa emotivnom nestabilnošću. Da li to znači da smo svi bludnici u pubertetu, bez slobodne volje? Zašto da, ili zašto ne?

Свети Григорије Ниски је говорио да размножавање рађа смрт. Размножавање је оно „забрањено воће“ са Дрвета Познања које је довело до Пада (зато је вазда било енкратита, хришћана који су инсистирали на обавезном целибату за све, чак и међу протестантима, нпр. Шејкери). Полни нагон је оно што нагони човека да до тог размножавања ипак дође, упркос свим препрекама које му човек поставља. Зато је и тако јак, не би ли надјачао све препреке. Брак није благословен, него му дође снисхођење (тако ми причо један искушеник што се вери учио од јефремита у Аризони, aли добро, гностичкe тенденције су снажне у монаха).

пре 15 минута, Inženjer Djatlov рече

@mirko1929 Ne znam, pitanje je koliko su čvrsti ti trendovi. A šta misliš o nasleđu nacizma, ko baštini tu tradiciju danas, jer se svi međusobno optužuju da su nacisti?

Трендови... не знам, пуно је то напредовало, довољно је да за неког транџу употребиш погрешну личну заменицу да будеш жигосан као отпадник од пристојног света (а у неким земљама следује и апсана). Наслеђе нацизма је отровно, нико га неће (сем у одређеним нишама Интернет простора). Баш зато је и популарно то да свако свакога оптужује за нацизам. Мени је смешно кад чујем да људи говоре за Гејтса како је нацош, а његове ћерке висе с тамо неким црнцима. Ретко који бели американац с имало самопоштовања би дозволио тако нешто, а камо ли нациста...