Jump to content

mirko1929

Члан
  • Број садржаја

    1037
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    9

Everything posted by mirko1929

  1. Први ће бити последњи а последњи први. Mора бити да је неки утилитариста то изјавио...
  2. Мајко мила, ако овако мислиш онда тешко нама. Али, да наравно, под монашком влашћу православће више ни не личи на хришћанство, свело се на неки будизам са естетиком крста. Да знаш ишта о протестантима, знао би да су они више на лопту ако си богат то значи да те Бог воли, а ако си сирома' то је знак да те Бог мрзи. Католици су ти који су више посвећени доброчиству. Српска духовност је крајње испразна, своди се на чисто сујеверје, и сутра можеш да замениш имена светаца на уснама српских сељака са именима било ког многобожачког пантеона и да та иста духовност остане и опстане у истој тој форми у којој тренутно постоји. То што не видиш је велики проблем тебе као хришћанина. А разлог зашто та комунистичка досетка толико боли, јесте управо зато што је указивање на евидентан проблем. Наравно да ће непријатељи да те нападају тамо где си слаб. Не мора ни да их буде стварно брига за болесне, довољно је као реторички алат да изазове емоције код слушалаца. Штагод ти мислио о „социјалној делатности“ то је главни разлог ширења хришћанства у прва три века. Манастири, тј. комуне философа где су групе философа живеле у општежићу су постојале од вајкада. Никога није било брига. Можеш да читаш пагане попут цара Јулијана (који је и сам живео ониме што су звали философским стилом тј. аскетски) како кука и на шта се жали (да парафразирам деле и њиховима и нашима и шаком и капом, и тако нам отимају људе, док наше жречеве заболе за убоге и болесне) и како покушава да заустави смрт јелинизма, управо покушавајући да копира „социјалну делатност“ хришћанске цркве, не би ли зауставио њено ширење. Видиш како те пече ово што причам, ки ђавоиманог света водица... Просто човек да се запита да ли си икада читао неко од Еванђеља, или само стоичке трактате? Опет ти причаш само о себичлуку као да си неки будиста, као да људи не живе с људима и од људи. Ево да ти објасни твој брат, неће те спасти ни пост, ни молитва, ни девственост, ако с друге стране пљачкаш и убијаш. Можеш да се „лично усавршаваш“ до сутра, хришћанство није будизам, није self-help религија. Многима ће у онај дан бити речено Никада вас нисам познавао.
  3. Врло злочести. Ти се зезаш, али ниси свестан колико си у праву (да их се треба клонити).
  4. Ја сам још већи ретард од тебе што се уопште бакћем с тобом. Ти ни не разумеш шта ти ја причам. Већ ти је милион пута речено да безбрачност није исто што и монаштво. Код католика су сви попови безбрачни, али нису монаси. Елем, поента монаштва је контемплативни живот, да се повучеш у пећину, подвизаваш за свој грош и да те боли уво за потребите, сужње и сирочиће. Нпр. ако читаш Јермин Пастир (за који су рани хришћани сматрали да је део канона Новог Завета) видећеш да је тамо пост социјално дело, одвајање себи од уста да би дао другоме. За монаха је, напротив, пост крајње себично дело, сам себи сврха, билдовање духовних мишића. Тако имамо ситуацију да иста ствар - пост, има две међусобно крајње супротне побуде. Е па исто тако и целибат, и све остало.
  5. По духу у били сушта супротност монаштву (које је по својој природи епикурејско -- бежи од света и свих брига), они су били посвећени животу у свету и социјaлном питању. Значи није довољно тек рећи потпуно посвећење вери, већ шта то потпуно посвећење вери значи. За некога то значи нахранити гладна, напојити жедна, завидати паћеника, откупити сужња, одгајати сирочат, итд. За монаха то значи бити што даље од свих живих људи, у некој шуми или пећини, проводити дане у созерцању.
  6. Занимљиво је то што је ово ишло директно у супротност са апостолским канонима и Павловим наредбама да епископ мора да буде човек с узорном породицом, јер ако је неспособан својом породицом да управља, како ли ће тек онда епархијом?
  7. Нити један једини од наведених није био монах. Неки су били целибатни свештеници, али то је нешто веома другачије, није монах.
  8. Па да се зна ко је газда, и да лако може да буде замењен, јер ако он неће да одради пос'о, има њих десет који већ чекају у реду.
  9. Па Вучић управо и ради за Америку, ЕУ (немце), и НАТО. Они су га и поставили, она га и држе на власти...
  10. Ево шта је један прави правцати новопаган (Гемистос Плетон) написао: Those who commit acts against nature [παρὰ φύσιν μιαινομένους], for example, those who are convicted of the crime of man-penetration [ἀῤῥενομιξίᾳ] or bestiality [θηριομιξίᾳ], or of any of those things that are only found among the most corrupt people, these must be punished by fire, and one must at the same time burn the criminal and his victim, or if he has exercised his brutality on some animal, burn the animal with him. It is also necessary to burn adulterers [μοιξούς], and those men or women who will have led or helped them to commit this crime. As for the adulterous women [μοιχευτρίας], they will have their hair shaved and will be delivered to the inspector of prostitutes [πορνῶν] to be abandoned to prostitution, so that if they could not keep their fidelity to the one to whom they owed it, they serve at least to maintain other women in conjugal fidelity, by offering to the passions of men too inclined to lust a remedy tolerable in the eyes of the law. Likewise burned will be anyone who violates any woman, unless she is a prostitute, even a courtesan [ἑταιροῦσα], if she did not publicly make a profession of her body, and even a prostitute, if she is done violence at the times when nature forbids the approach of this sex [i.e., during menstruation]. All those who are defiled by these crimes, the most infamous of all, will be burned in the enclosures designated to contain their remains, and not in the common cemeteries. For there will be in each place three cemeteries separated by very visible fences: one for the priests, another for the common citizens, a third for these great criminals, and it is also in the latter where will be burned alive the sophist who dares to attack our beliefs. This same punishment is reserved for those guilty of incest with a mother, a sister, or any relative in ascending or descending direct line. If a man is convicted of intercourse with some other relative to a prohibited degree, he will be punished by loss of civil rights [ἀτιμία] until he is sufficiently purified, and in addition, access to sacred things will be forbidden to him. In the cemetery of the impure and infamous will be burned anyone who is judged by the magistrates to be guilty of a murder subject to expiation. If anyone is convicted of intercourse with a virgin girl, or with someone who, without being a virgin or being betrothed to anybody, would still be in guardianship, the culprit will be punished with death, even if this young girl would have given herself voluntarily to him, but burned and buried in the common cemetery, which will also be used as the burial place for one guilty of a murder not subject to expiation. Moreover, rape and adultery will not be punished only when they have been accomplished, but the very attempt will also be punished when it has failed, because for these crimes the attempt is regarded as criminal as the action. As for the man who would feel violently in love with someone who is betrothed or married to another, we want him to go immediately to find the advisor [εξηγητήν] on sacred matters, to reveal to him the illness of his soul and to ask him for a means to purify it or for a restraint [ἀσφάλειαν] against the greater evil that would befall if passion triumphed over his soul. Иде још дуга листа преступа за коју је сматрао треба спаљивати на ломачи (али, не можемо све да их видимо, пошто књига није у целости сачувана, јер је промовисала идеју да Ромеја батали Православље и врати се Олимпијцима, па је наравно она завршила на ломачама). Чини ми се да би ти пре рекао да нам треба мало више новопаганизма...
  11. Нешто попут Русоуве опште воље? Сумњам. Колико ја знам (може бити да не знам довољно), православни теолози се нису много бавили теополитиком. Чак и Аквински је написао јако мало на ту тему, а он је веровао следеће: But to deserve to secure this benefit [i.e. a good leader] from God, the people must desist from sin, for it is by divine permission that wicked men receive power to rule as a punishment for sin, as the LORD says by the Prophet Hosea: “I will give you a king in my wrath” and it is said in Job that he “makes a man that is a hypocrite to reign for the sins of the people.” Sin must therefore be done away with in order that the scourge of tyrants may cease. Е сад ово делује мало наивно (или, с друге стране, таутологија ако кажемо да су сви људи у неком колективу добри, онда следи да су и вође добри људи), па чак и у контрадикцији са остатком онога што је писао. Наиме, да је тираницид допуштен (зашто, ако је тиранин бич Божији?).
  12. Знаш ли ко је био бог и син божији, чије је рођење означавало еванђеље доласка царства, и чије царство доноси спасење и мир свету? Гај Октавијан Август! Хришћани, користећи идентичан језик који су користили Римски цареви, само за Христа, не за цара, директно су боли очи царској власти. Хахаха, црква је за краља само онда кад је краљ за цркву. Иначе су хришћани и развили монархомахистичке теорије, пре хришћанства су владари били богови. Али, било да су Амвросије, Атанасије, Златоусти против ромејских царева, папе против немачких краљева, или Бекет против Хенрија Другог, „симфонија“ је била све само не складна, историјски гледано (сети се само да је Московска Патријаршија била укинута oд стране Петра Алексејевича и да је релативно скоро обновљена).
  13. Под заштитником не мислим на законодавца (Мојсеј, Платон), него на бога тог народа, бога под чијим је народ патронатом. Иначе то није идеја коју је Јулијан извукао из рукава. Тога има не само у Платону, већ доста и по Старом Завету. Нпр. у Књизи Поновљених Закона 32:8-9 имаш: Kaда је Елион (=Вишњи, врховни Бог) давао народе у наслеђе, када је поделио синове човечије, повукао је границе међу народима према броју синова божијих. Јахвеов (=Господ, бог Израиљев) деo је је његов народ; Јаков (=Израел) величина његовог нaслеђа. Септуагинта преводи синова божијих, као анђела божијих, но суштина је иста. Рабини су у међувремену увидели проблем, па је масоретски текст измењен и стоји синова Израиљевих, како би се избацио политеизам из текста. Слично је и с Књигом Поновљених Закона 32:43 где имаш: Веселите се с њим небеса, клањајте му се сви богови; јер он ће осветити крв синова својих, и осветити се непријатељима својим; наплатиће онима који га одбију, и очистиће земљу народа својег. Септуагинта је слична, само још дужи текст има. С друге стране масоретски текст опет цензурише политеизам: Веселите се народи с народом његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој. Јевреји су ишли путем цензурисања текста. Међу хришћанима се, с друге стране, развила традиција да су богови нејевреја демони (а гностици су отишли корак даље и то исто веровали и за јудејско божанство).
  14. Јулијан је отприлике рекао да је врховни Бог послао заштитнике свима народима, па су тако јевреји добили Јахвеа (са ангелима), а грци Зевса (с осталим боговима). Исто тако, вели Јулијан, као што су јевреји имали Мојсеја, грци су имали Платона. И није он ништа имао против Јахвеа и Мојсеја, само је сматрао сулудим да се грци одричу својег откривења у корист туђега, и да се окрену од својих заштитника (које им је врховни Бог дао) ка туђим, јеврејским. Он је то видео као сољење памети, исто нпр. као хришћанин што види кад му муслиман соли памет и захтева да се одрекне предака говорећи не, не ви сте корумпирали Исусову изворну поруку, па је Бог био приморан да пошаље Мухамеда да вас исправи и сада морате да примите Ислам. Иначе је Јулиан живео строго, подвижнички и био скроман и приступачан човек, насупрот другим царевима, дакако и хришћанским, који су захтевали да буду третирани као да су живи Бог. Kрипто-јелинизам је у овом или оном виду преживео у Ромеји све до коначног пада под турке. Гемистос Плетон је имао разрађен цео програм за напуштање православља и повратак јелинизму.
  15. У свом делу Против Галилејаца је Јулијан изложио своје мишљење. У суштини он је сматрао да је Стари Завет подједнако богохулан као и грчка митологија, будући да Бог у Старом Завету, баш као и богови у грчкој митологији, имају одређене „карактерне недостатке.“ Он није ни једне ни друге приче није могао да прихвати као буквалне. Бог Старог Завета по њему није ништа друго до локално племенско божанство, а то никако не може бити врховни Бог. Њему је било неприхватљиво да се врховни Бог бавио тамо неким небитним козарским племенима, а да је целокупно човечанство препустио случају хиљадама и хиљадама година све до појаве хришћанства.
  16. Jeсте тачно у смислу да хришћанске групе које историчари воле да крсте са надимком „гностици“ нису себе тако звали, и да гностицизам није од неке помоћи као категоризација. Мандејци себе држе за ученике светог Јована Крститеља и Исуса сматрају за издајника, а не за Христа. Али, зато кажем да гностицизам није категорија од помоћи, будући да мандејци нпр. не верују да је материјални свет зао, нити су склони теломржњи, нити забрањују брак (напротив, ближи су јеврејима и муслиманима по том питању него хришћанима). Али хеј, верују у ваздушна митарства! С друге стране Маркиона, Тацијана и сл. трпају у гностике иако нису имали ону космологију с еманацијама (која је мени увек деловала чудно јер је нисам схватао, али поента је била да се реши проблем зла, тако што ће да се направи непремостиви јаз између Божанства и материјалног света).
  17. Па ако ћемо искрено за цара Јулијана се пре може рећи да му је јелинизам породична вера него хришћанство (а и они који су били хришћани су били аријанци).
  18. Mени се чини да је то ствар чистог прагматизма. Неки су гностички проповедници (попут Маркиона) били толико убедљиви да су могли непрестано да се шире само кроз преобраћење других (упркос обавезном целибату за све који се крсте, укључујући и оне који су пре крштења већ били у браку, маркионитска црква је у једном тренутку била највећа црква у Римском царству), међутим у пракси вера се наслеђује, људи генерално припадају вери породице у којој су рођени, те је у пракси најлакши начин да се нека вера шири кроз децу. У том смислу су мирјани битни цркви за преживљавање. Међутим, пошто су монаси под директном и непосредном контролом цркве, у том смислу су гледано из угла цркве монаси real deal, док су мирјани оно што би се рекло NPC-јеви.
  19. Па оци су мање више користили brute force метод, тј. анатемисали су (и спаљивали на ломачама) оне који су тврдили да се не може човек спасти у браку, оне који дврдили да је творевина зла, оне који су тврдили да се не сме јести место / пити алкохол, оне који су тврдили да су световне власти ђавоље слуге, оне који су тврдили да црква не треба да има имовину, оне који су тврдили да су свете тајне безвредне и да је спасење могуће једино постом и молитвом, итд. Валентин је имао занимљиве ставове. Није као неки каснији гностици био докета, али је рецимо писао како Христос никада није вршио нужду, то му је био неприхватљиво, иако је прихватао да је Христос имао тело. Генерално су гностици веровали да су покрети тела заправо ђавоиманост (те отуда човек не може да контролише нпр. ерекцију, или глад на онај начин као што контролише покрете руку и ногу), па је фора да се ратосиљаш свих ђавола пре него што умреш (зато су имали оне фазоне гладовање до смрти и слично). Али и дан данас човек често може чути у цркви платонистичке максиме нпр. душа је претежнија од тела, ко пости душу гости, и сл. као да човек није унитарно биће, него подвојено, у рату са самим собом.
  20. Да, у једном периоду међу оцима је био популаран поглед на Пад као на пад у материју, што ће рећи да су према таквом погледу на ствари пре пада људи били дуси...
  21. Гностицизам је модерна, историографска категорија. Ниједна пунокрвна гностичка група никада није себе називала ичим другим сем хришћанима (или добрим хришћанима, што имплицира да су ови други, јелте лоши). Не требају ти никакве спољне ствари. Мада постоје експлицитно гностичка еванђеља и посланице, довољно је само читати канонски Нови Завет на грчком (преводи форсирају одређено тумачење), и ако ниси претходно катехизован лако ћеш извући гностицизам. Већ код Павла у посланицама имаш све: гнозис, Бог овога света, архонти овога аиона, зли свет, духови поднебесја, итд. Па и у еванђељима нпр. Јован 8:44 је буквално ви сте од оца ђавола... што се преводи као ваш је отац ђаво... међутим, на грчком су многи то читали као ви сте од ђаволовог оца... онда то добија другу димензију. То ти је сад егзистенцијализам. У антици је подразумевани поглед на свет био платонизам. Било је општеприхваћено да имаш бесмртну душу, и смртно тело, те да је душа оно што си ти, а тело је у мањој или већој мери тамница душе.
  22. Jунг је гностик, таман колико је и Џордан Питерсон хришћанин. Мислим, последњи пунокрвни гностици су побијени у средњем веку (богумили на Балкану, катари на Западу). Данас гностицизам преживљава кроз монашку духовност. Али чак ни ту није пунокрвни гностицизам (ниједан монах, ма колико фанатичан, неће, барем не отворено, да прича како је материја зла, мада додуше има монаха који причају како ће се само монаси спасти).
  23. Откуд знам. Свети Григорије Ниски је био поприличан антинаталиста. А и свети Августин је рекао нешто типа -- што пре нестанемо, пре ће Христос да се врати. Jeвреји су обузети бригом о овоземаљском, сматрају да се држањем Закона добијају награде на овом свету (просперитет и многобројност). Хришћани су вазда били приморани да балансирају између те две теолошке струје, између Старог и Новог Завета, између јудаизма и гностицизма.
  24. Свети Григорије Ниски је говорио да размножавање рађа смрт. Размножавање је оно „забрањено воће“ са Дрвета Познања које је довело до Пада (зато је вазда било енкратита, хришћана који су инсистирали на обавезном целибату за све, чак и међу протестантима, нпр. Шејкери). Полни нагон је оно што нагони човека да до тог размножавања ипак дође, упркос свим препрекама које му човек поставља. Зато је и тако јак, не би ли надјачао све препреке. Брак није благословен, него му дође снисхођење (тако ми причо један искушеник што се вери учио од јефремита у Аризони, aли добро, гностичкe тенденције су снажне у монаха).
  25. Трендови... не знам, пуно је то напредовало, довољно је да за неког транџу употребиш погрешну личну заменицу да будеш жигосан као отпадник од пристојног света (а у неким земљама следује и апсана). Наслеђе нацизма је отровно, нико га неће (сем у одређеним нишама Интернет простора). Баш зато је и популарно то да свако свакога оптужује за нацизам. Мени је смешно кад чујем да људи говоре за Гејтса како је нацош, а његове ћерке висе с тамо неким црнцима. Ретко који бели американац с имало самопоштовања би дозволио тако нешто, а камо ли нациста...
×
×
  • Креирај ново...