mirko1929
-
Број садржаја
1037 -
На ЖРУ од
-
Последња посета
-
Број дана (победа)
9
Content Type
Forums
Живе речи утехе
Profiles
Everything posted by mirko1929
-
Не, али јесу лекови. Већ сам писао о томе на оној другој теми. Имао сам простатитис (од недовољно пражњења), па пошто нисам хтео да слушам уролога и да празним (јер је то грех) кренуо сам експериментишем с лекови... Шта да кажем? Хришћанство врло, врло лако може човека да одведе у менталну болест и сво то иживљавање над савешћу и проглашавање људима кривима што су уопште живи почело да ми се гади након свега што се мени десило. Зато је у хришћанству и завршило толико платонистичког (толико да често платонизам уме да надјача изворно хришћански садржај у хришћанству, тако да има гомила хришћана који више бране платонистичке, него хришћанске доктрине). У одбрани од платонизма, брдо платонизма је инкорпорирано у хришћанство. Зато они више не постоје. Ако си против размножавања нестаћеш у једној генерацији. И то смо причали на оној теми. Ако ти нећеш, увек има неко ко хоће. Слично нам се смеши и са ситуацијом Запад - мигранти.
-
Па мој најбољи друг је силован као дете. Акатизију сам осетио непосредно на сопственој кожи. А то ме је вероватно Господ наградио јер сам пре свега тога био велики талибан, да ми се отворе очи, да се научим мало љубави и милости, а не све по правилима и ћитапу... Његов отац је припадио једном од монотеистичких култова који су тада били популарни (заборавио сам тачно који, али није био хришћанин), а мајка му је била хришћанка. Jасно да Константину уопште није био неопходан онај догађај са Христовим монаграмом да би постао хришћанин. То што се крстио на самрти уопште није било чудно, јер су тада сви гледали да максимално одгоде крштење (пошто си имао само једно крштење за опроштење грехова, а исповест није постојала, барем не у овој данашњој форми). Правоверни хришћани никада нису били на тврдом ставу, да су отворено осуђивали брак. Разне гностичке секте су биле изразито противне размножавању и врло су се гадили сваке полности (нпр. манихејци су ишли толико далеко да нису хтели да конзумирају било шта што се сексуално размножава, само несретници нису знали да се и биљке сексуално размножавају). Мада, неке гностичке секте, као нпр. енкратити су почели као екстремни хришћани тј. били су у почетку правоверни, али су живели безбрачно, без алкохола, и без хране животињског порекла, тако да су вероватно постојале и друге сличне групице. Гностици су посматрали размножавање као изразито негативну појаву, пошто се самим чином душа окива, заробљава у тело (а њима је циљ живота био ослобођење душе од зле материје).
-
А они војници што су докусуривали рањенике? Јасно је да је стандардна хришћанска етика неодржива у екстремним ситуацијама, па зато и имамо шизофрене ствари, као што је слављење самоубица као светитеља. Кажи ти мени зашто се Милица Костић прославља као светац? Јасно да нико не прибегава самоубиству јер му је бајно... aли мислим да је ипак дуга и тешка болест без могућности опоравка итекако горе искуство од силовања (а непојмљиве ствари попут оне на коју сам линковао на прошлој страници нећу ни да помињем).
-
Врло могуће. Најпознатији мученици Ђорђе, Димитрије, итд. су били војници. Најстарија ликовна представа распећа коју имамо сачувану је ругање римском војнику на његовој вери (на графиту војник се моли магарцу разапетом на крст).
-
Па први хришћани мученици и они после, нису имали прилике да искусе такве муке. Историјски гледано хришћани су свакако практиковали еутаназију над смртно рањеним војницима. У Требнику постоји молепствије за разлучење душе од тела када се човек дуго мучи и молитва за оног који се с душом бори што су молтиве за смрт човека који се пати.
-
Па није он хришћанин, али користи хришћанство у својим аргументима нпр. ако се дете не роди не може ни да оде у пакао. А што се тиче утехе за сваку патњу, нисам сигуран. Постоје нивои патње на овоме свету који људи не могу ни да замисле, ни да појме, такви да једино еутаназија помаже...
-
Па добро у реалности то није баш тако. Једно су жеље и снови, а друго биолошка стварност.
-
Па не тролујем, него је озбиљно почео да ме изједа црв сумње...
-
Али зар није управо циљ многих у нас да од живих и здравих људи људе постану као дете као на горњој слици? Да добровољно себе сведеш на то, то је идеал. Онда те по смрти прогласе за преподобног... Eх сад, да нису толико саблажњени и скандализовати твојим ставовима људи су могли лако да те превеслају говорећи како је патња добра, како патња спасава. After all, зар није Христос све рекао у параболи о богаташу и Лазару? У Старом Завету тога нема. Јевреји не верују у загробни живот, и за њих је знак божије благодати блаженство на овом свету (победа над непријатељима, богастсво и многодетност). Хришћани насупрот, често верују што се више патиш у животу, то је већа награда на небесима. Браћа католици лепо објаснише: Nije, dakle, rekao da je Kraljevstvo Božje najveća, nego JEDINA vrijednost. Da, Kraljevstvo Božje jedina je svrha i smisao našega života. Sve ostalo uminut će i prekrit će ga zaborav. [...] Kristov 'slatki jaram' put je našeg pročišćenja, pri čemu nas Isus upozorava: Tko se ne odreče samoga sebe, nije mene dostojan! Patnja nas pročišćava i čini nas poniznima kako bismo primili najveći Božji dar: vječni život! Patnja je, međutim, plodonosna i u zemaljskom životu, kako pojedinca, tako i svakog naroda. Својевремено је било међу хришћанима чак и оних који су веровали да ће се само мученици спасити. Зато су критичари хришћанства из тачке гледишта виталности и здравља и говорили како је то култ патње и смрти, и религија за жене и робове. Отуд и Марксова доскочица о религији као опијуму за народ (насупрот Лењиновом народног опијума), где није поента у завођењу народа (као у Лењиновој верзији) већ у смањењу бола... опет како браћа кажу: Nije fraza kad kažem da je patnja veliki pokretač. Križ je pokretač. Pročišćuje te. Kad križu pogledaš u oči i ne bježiš od njega, osjetiš njegovu snagu, osjetiš ono što u tebi budi i rađa. Patnja te oblikuje, izgrađuje, stabilizira, daje unutarnju snagu, lišava nerealnosti, čini te poniznim i malenim, otvara ti srce za druge, brusi tvoje instinkte, lakše razlikuješ duhove… Brojni su plodovi križa, i zato ga treba zagrliti i nositi s Onim koji ga je nosio iz ljubavi prema nama.
-
Мани ме цитатологије, дај ти мени живе сведоке. По Плодовима Духа се препознаје где има Бога...
-
Он наступа из песимистичке тачке гледишта тј. зашто би се радовао новом животу ако ће тај по свему судећи патити, умрети и на крају завршити у паклу?
-
Мада, руку на срце упркос канонској забрани, евнуси су били чести како у Ромеја, где су они били утицајна државничка класа, тако и на Западу, где су били певачи -- кастрати. Међутим, карзимасини, они којима је сам уд био одцвикарен су били екстремно ретки. Махом се радило о гњечењу тестиса у раном узрасту...
-
Има нешто дубоко проблематично у хришћанској религији кад ова изазива такав вид менталног обољења у својим припадницима. Није то само случај у римокатолика (где је то најчешће, и готово да се сматра нормалном побожношћу -- зато је код њих често и масовно самобичевање, саморазапињање, и све те ствари), и православних, већ и код протестаната. Mене лично је вера осакатила, најпре ментално, а онда и буквално. Да сам се само мало мање трудио, спасао бих живу главу... За многе као и за мене уместо благослова хришћанска вера најгора клетва и да им уместо обећаног доноси супротно, уместо љубави мржњу, уместо утехе горчину, уместо јасноће смутњу, извесности сумњу, уместо мира конфликт, уместо сигурности страх... уместо радости патњу. Joj брате ти и историја... То ти је као што има нешто дубоко проблематично у мухамеданској религији што доводи до појаве бомбаша самоубица. У другим религијама се такви не појављују. Тако исто и хришћанство у многима израђа скрупулозност. Не смем ни да мислим какав куршлус би тек био да је уместо хришћанства преовладала нека форма гностицизма (одсецање делова тела и испошћавање до смрти би биле нормалне појаве ко за нас метаније).
-
Још један занимљив развој је било то што је постало битније шта исповедаш, него како се опходиш према ближњем. Ако кажеш да је у Христу две ипостаси, а један просопон, уместо два физиса, а једна ипостас, онда си јеретик и заслужио си да будеш спаљен на ломачи, или оно барем да ти се усече језик у грлу, па макар и мртве васкрсавао.
-
Не, још је горе. И уопште није ретка појава. Један римокатолички поп је чак написао и књигу о томе. Aли зар није скроз очекивано да ако нон-стоп говориш и мислиш за себе како си нечист, грешан и недостојан (и како не заслужујеш ни да живиш, али да је доказ Божије доброте то што си уопште жив), да ћеш временом да скренеш? Где сам ја тумачио аскетику? Само сам рекао да је у почетку није било, као што и није. Рани хришћани би нпр. без проблема помагали оболелима од куге без бојазни за свој живот, и сами би умрали без страха, али им столпништво и слично не би пало на памет. А након уплива неопитагорејства и неоплатонизма у хришћанску мисао онда долази до појаве аскетизма.
-
Тачно тако, ти ниси нихилиста, и то је управо оно што ти замерам. Ако си већ атеиста, онда буди атеиста како ваља! Oвако се трошиш без разлога...
-
Па мени лично, антинатализам има више смисла из хришћанске него из атеистичке перспективе... ту си ти у праву да хришћанство није као јудаизам или ислам, и да је имало крајње натегнут однос с породицом (породичне вредности у хришћана су наслеђене од Римљана, а истина је да хришћани никада нису имали проблема с растурањем породице у име вере -- нпр. ако би хришћанска послуга у јеврејском дому тајно крстила децу од јеврејских газди, децу би хришћани онда без пардона одузимали родитељима). С једне стране Христос благосиља брак, с друге стране ко оца или мајку воли више него Мене, није Мене достојан. ко сина или кћер воли више него Мене, није Мене достојан, па онда свети Јован Златоусти прича да је брак због блуда и да размножавање више није неопхдно. Истовремено се развија и друга струја (поготово јака на Западу), где се сваки ужитак види као зло, која види чак и полне односе у браку као зло, осим у случају размножавања (оно бројање неплодних дана је практично варање, да се одржи слово, а заобиђе суштина правила). Међутим ова струја није ништа мање антинаталистичка, како рече један римокатолички поп (који је говорио како је целибат дивна ствар и како сви треба да живе у целибату) као одговор на то да би људски род тада изумро, да али би изумро на тако диван начин...
-
То стоји једино ако су свети оци били секташи... само што је Тумарало атеиста па је малок неук с терминологијом. Наравно да нпр. Григорије Ниски није никакав секташ.
-
Баш напротив, не описујем довољно те страхоте... скрупулозност је честа бољка у хришћана. Док су деца су анђелчићи, али кад одрасту (и пре тога, чим уђу у пубертет) постану грешници и онда им се смеши огањ вечни, зли црв, плач и шкргут зуба...
-
Смрзнутост од страха, неодлучност, вечита сумњичавост према свему што радиш и непрестано преиспитивање себе... то није добар начин да се живи. Осећај кривице што си жив и здрав, и имаш леба да једеш је лудост. А скрупулозност и сва ова осећања су стања духа које хришћанство често прави у људима. Човек који је поверовао у Христа и почео да живи по томе, не може разумом да схвати кад је учинио било шта исправно, јер ће мање-више све што ради да види као погрешно и неће моћи да разазна је ли то оправдано или неоправдано види тако... Бесмислено је говорити о неохристовљености Философа, јер све ово о чему причамо у хришћанство није доспело од Христа, или из Писма, но управо из паганске философије. Атараксије, апатеје, и сва та стања бестрашћа, су нам дошла из стоизма, aскетски идеали из платонизма и неопитагоризма. Нови Завет нам слика другу слику од аскетске литературе. Христос није стоик. Христа хвата срџба, Он растерује дилере из Храма, Њега хвата страх у Гетсиманском врту, обузима га хематидроза, итд. Рано хришћанство је имало социјални карактер, факиризам је дошао доста касније. Изворно је чак и хришћански пост имао социјални карактер, није био неки факиризам, него штедња и то што уштедиш даш потребитима (контра данашњој ситуацији, где је посна храна много скупља од регуларне нпр.).
-
Чуо сам нешто да је у Народној Републици Кини је то буквално случај и да се зато ратосиљавају женске деце, пошто она нису ваљда по закону обавезна да се старају о родитељима. Тако некако.
-
Па атеизам. Ако је човек само робот, биолошки андроид, онда његова патња није битна. Што би се онда залагао за смањење патње? Видиш, то је естетски избор. Неко у борби за живот види нешто лепо, а ти видиш нешто ружно. Хришћани су такође склони да у борби за живот виде нешто ружно (нпр. палост природе). Видиш колико је то релативна ствар. А ти базираш целу етику на естетском избору. To je као кад бих ја, на основу мог естетског избора, узео закон јачега за моју етику и рекао да је једино лоше што човек може да уради то да омане у свом науму.
-
Mогу, али је бесмислено да се самообмањују. Па то је контрадикторно, зар не видиш? Ако је људска патња небитна, зашто онда губиш време и намећеш себи патњу скрећући пажњу људима на то? Па зато што ја не мислим тако. Напротив, за мене је живот и борба за живот тако предивна ствар! Мислим да је велика штета што сам постао хришћанин, а не Ничеовац. Хришћанство је чудно, нит тамо, нит вамо -- не смеш да живиш (при чему наглашавам, да под живљењем не подразумевам пијанчење и блудничење), а не смеш ни да се убијеш, хришћанство му дође као неко чекање да умреш.
-
Ово није тема о силовању. Неко из неког разлога Тумарало само постојање силовања сматра довољним разлогом да људи не треба да постоје. К'о да на овом свету нема горих ствари од силовања...
-
А јел ти мислиш да је етички исправно кад жена силује мужа зато што хоће децу, а муж неће? Ствар није тако црно-бела... све су то сложена питања за психолога и брачног саветника а не за форумске расправе међ доконим псеудоинтелектуалцима... Опет кажем, ово нису ствари за расправе између псеудоинтелектуалаца. Како нема? Шта ако сам ја анихилациониста, и ако за мене вечне муке значи непостојање? Апсолутно непотребно, имаш интернет. Може врло лако да се обави бесплатно. Бедан извговор, мањак воље. Мораш да вежбаш вољу, како би победио урођене инстинкте. Јеси ли за почетак некада пробао да се тушираш леденом водом? Не, говорим ти да етичке импликације рађања деце не постоје из атеистичке тачке гледишта, те се ти непотребно патиш ни око чега.
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.