mirko1929

Ти си дно дна, оно немаш елементарне људскости. Али добро, многе вера на свој начин претвори у монструме. Мене је то на мој, а тебе на твој начин трансформисала у монструма! Па његова је паства, то не значи да је он крив за оно што су они радили. Такође, то што је Јулијан Отпадник био ученик светог Василија, не значи да је свети Василије крив што је Јулијан постао Отпадник. Ваљда то не мора да се наглашава. Таква духовност често израђа таква ментална стања. Код римокатолика је то готово једини вид духовности, тако да је код њихо то скроз нормална и уобичајена појава -- оно што зову католичка кривица.

Не мислим. Немам разлога да то мислим. Кросполинација у хришћанском свету је генерално велика, а толики људи су овде у Србији блиски тридентинском богословљу, нема то везе са Словенијом.

Хвала лепо! Само то сам хтео да чујем. Е па видиш, у пракси није битна целина хришћанског живота. Код мене у парохији можеш и мртве да васкрсаваш нећеш се причестити на Светлу Седмицу (нити генерално икада ван поста). С друге стране можеш да будеш најгрђи од најгрђих, али ако си отпостио тих седам дана можеш да се причестиш. Дакле, говорим како је у пракси. У пракси се не гледа целина нечијег живота, него се постављају механи(цисти)чки услови.

Ма добро, увек се размимоиђемо на овим расправама. Ја заправо хоћу само један одговор. А то је да ли је Светла Седмица препрека причешћивању. То, који је исправан приступ духовности је друга тема, и мислим да није кључно питање овде. Не треба бркати те две ствари.

Па то је римокатоличко учење о Лимбу. Тога нема у Православљу.

Види ти, што је баби мило, то јој се и снило. Ти у речима патријарха видиш оно што ти хоћеш, а не шта пише. Само ми, молим те, одговори на ово, једно једино питање. Да ли је Светла Седмица препрека причешћивању?

Свети Василије Велики је имао паству која је на прослави мученика направила оргије. То у данашње време не може да се деси. А ја у кафиће никада нисам ни ишао, мада сам виђао свештенике како тамо седе.

Али какве везе има моје искуство са канонима? Не намећем ја моје искуство као правило, већ канони веле да се мора причестити свако ко је на литургији, а нема валидан разлог да се не причести. Потпуно је друга тема то што сматрам да одређени тип побожности нужно води у патологију. Дакле, канонски гледано препрека причешћу је крупан грех, а никако не може бити препрека то што је СВЕТЛА СЕДМИЦА. Ето од мене само толико. То је сажето оно што хоћу да кажем. Светла Седмица није препрека причешћивању. Мислим јесте у пракси, али не би требало да буде, теолошки гледано.

Не знам. Мене мучи следеће питање. Неки старац је говорио да треба пустити болесну децу да умру, да постану анђелчићи. Ако је то заиста тако, ако је овај живот крајње небитан, а само Царство Небеско је битно, зашто се онда ми хришћани боримо против абортуса? Та деца су мученици у крви, која иду право у Царство, зар не би требало томе да се веселимо? Јер, у супротном би живела по свој прилици нехришћанским животом, и можда би завршили у Вечном Огњу, а овако сва до једног иду право у Царство? Ово размишљање ме је нагнало на то да морам да одбацим традиционалну претпоставку да је овај живот небитан.

Слаб си, слаб. Нису ти никакви услови за причешћивање. Треба да читаш јансенисте мало. Познати јансениста Антоан Арно је написао књигу под називом О честом причешћивању, којом је толико преплашио све католике свога времена, да су престали да се причешћују чак и једном годишње. Чак су одбијали и причешће на самрти да приме. Али јансенисти су барем били доследни, јансенистичко свештенство је одбијало да служи литургију, да се неко случајно не би причестио... In the judgment of contemporary observers, Arnauld's book came to be looked upon as a fifth gospel and a revelation from heaven. To many people it was a welcome excuse for delaying the irksome duty of confession; in fact, abstention from the sacraments became invested with the halo of a higher perfection. St. Vincent de Paul reported that in one parish alone, St. Sulpice in Paris, the number of Communions decreased by hundreds shortly after the appearance of "On Frequent Communion." Even in the first period of Jansenism, people were so influenced by this book that they omitted their Easter duty and refused Viaticum because they were not sufficiently detached from creatures. Jansenist priests were known never to say Mass; others considered it a matter of principle to reduce the reception of the sacraments to a minimum, so that Catholics were found who had not made their First Communion by the age of thirty.

Велики је проблем превладавање индивидуалистичке духовности у нас, то се слажем. И недостатак социјалног момента у цркви, такође. Није проблем постојање бремена, већ смисленост бремена. Епитимије треба да имају смисла. Такође, не може да се подразумева да су сви живи под забраном причешћивања (то може да се претпостави за ове што нису активни верници). Говорим, наравно о околностима као у мојој парохији. Дакле, ко не може да се причести на Васкрсли Понедељак не може ни на Васкрс. И обратно. А не да се говори људима да мора да посте на Васкрс да би се причестили. Причешће није везано за пост. Дакле то мора да се среди. Значи мора да се каже кад се пости пости се, кад се мрси мрси се, а причешћује се нон-стоп, осим ако учиниш неки конкретан грех. А онда ко је учинио грех, иде на исповест, добија епитимију на исповести и то је то. Овако како су ствари конципиране, оне су зараво подређено овим провуковцима.

Сваки тендер у Србији је намештен, а све шето се ради, ради се готово искључиво због ради уградње. Шетали се Кејнз и Кругман и наиђу на балегу. Каже Кејнз Кругману, платићу ти 20000 долара да поједеш ово брдашце. Кругман пристане и поједе. Наставе они да шетају и поново наиђу на балегу. Утом каже Кругман Кејнзу платићу ти 20000 долара да поједеш ово брдашце. Кејнз пристане и поједе. И наставе они тако да шетају, и после неког времена погледа Кругман Кејнза и каже, знаш, обојица смо се најели г*вана, а нисмо ништа богатији него пре тога. Кејнз му одговара, е, али занемарујеш чињеницу да смо подигли БДП за 40000 долара.

Mени се чини да је то западњачко разумевање пада (првородни грех), а не православно (прародитељски грех). Мени је најбољи аргумент против теологије базиране на првородном греху био то што људи након крштења не постану бесмртни.

Па то уопште није супротстављено ономе што саветује отац Петар. Ми имамо гомилу парохија у којима је потребно исправљање праксе, попут моје парохије. Ми имамо људе који посте све постове, иду на сва богослужења, а причешћују се само уз посебне препоне. Такође, код мене у парохији се по правилу нико сем свештенства не причешћује на други и трећи дан Васкрса (зато што је стриктно обавезно постити пре пречешћа, а на Васкрс се не пости). Ако нико не сме да се причести на Васкрсни Понедељак, зашто се онда уопште служи литургија на Васкрсни Понедељак? И ако неко сме да се причести на Васкрс, како не може сутрадан? А с друге стране, имамо гомилу људи који отпосте ту једну седмицу пред Васкрс, исповеде се на самој литургији, уредно се причесте јер тако се ваља, и то је цео домет њиховог практиковања вере. Нити се нешто труде да живе хришћански, нити их то занима. Тако да испада да су људскоправашким речником говорећи систематски дискриминисани активни верници, јер је пракса скројена за ове провуковце. Ови провуковци се причесте мање-више исти број пута као и ови активни, а не би требали уопште, јер немају ни појма шта раде, не знају чак ни Символ Вере, а то што су отпостили седам дана не значи ништа. А ови активни би требали да се причешћују како канони заповедају, дакле на свакој литургији, осим ако немају објективних разлога да се не причешћују. Ми сад имамо на снази у парохији праксу експлицизну забрану причешћа без поста.

А како је неко ко је рођен с Дауновим синдромом, церебралном парализом, или чак нечим још горим, то заслужио својим поступцима?

http://www.frc.org/op-eds/china-to-christians-were-rewriting-the-bible-and-youll-use-it-or-else

Нико није помињао заразе. А лицемери који терају људе од Христа су сви ти који намећу противканонске препреке (и они наравно да се не плаше заразе причешћем, јер се и онако никад не причешћују). Ја сам одрастао на таквој накарадној, патолошкој духовности и никада се нисам осећао добро у цркви, а увек ми је било зло од цркве. Значи оно, плашиш се да се причестиш јер си недостојан, имаш патолошку потребу да долазиш малтене сваки дан на исповести јер ти је од савести направљен монструм, а кад се причестиш, плашиш се да проговориш, плашиш се да изађеш из храма, плашиш се да урадиш било шта да не би изгубио благодат. Осећаш се ексремно лоше, и видиш да не иде, али си уцењен. Уцењен си да радиш тако јер ти над главом виси претња Вечним Огњем. Лоше ти је, и видиш да пропадаш, а немаш избора, мораш да радиш тако јер друге нема. Здравље цури ко на славину, али нема везе, земаљско је за малена царство... И тако ми је протекао живот, све док се нисам потпуно уништио (наравно сви ти душебрижници који су направили од мене таквог лудака баш брига за све то, нису упропастили свој живот, а туђим је лако глогиње млатити). И сада проклињем дан када сам био крштен. То су ето плодови те побожности мора се. Направили смо од Христа себи џелата... Боље је не бити хришћанин уопште, него бити такав хришћанин. Такав си хришћанин себи на штету, а другима на саблазан. То је та латинштина, коју је Мартин Лутер, као католички калуђер добро познавао, и описао са: Оно што сам знао о Христу је ништа више сем тога да је Он преки судија, од којег бих побегао, само да сам могао. Јер заиста, без љубави шта је Бог, до преки судија који ти прави сачекушу, чека да се негде саплетеш па да те докусури? И шта остаје од хришћанства онда до уцене? Наравно да ако се плашиш Христа, не можеш га волети. Ко може да воли тиранина од којег би радо побегао, само да постоји место на свету где његова сенка не пада? Е сад ово овде што је написао су кратке цртице, а не озбиљна теоријска разматрања. Ава Зоран је писао на некој теми, наравно да се мораш исповедити за озбиљне грехе, убиство, крађа, прељуба, итд. али за мисли, ситне грехе, и за духовни разговор можеш се обратити било којем искусном хришћанину или монаху, не мора да буде рукоположен. А ако ниси чинио неке озбиљне грехе, немаш разлога да се исповедаш, као и да се не причешћујеш. Причешћивање на свакој литургији, а не непричешћивање је default. Зато и постоје епитимије. А нама је епитимија постала default. Канони прописују обавезно причешћивање, а кажњава се онај који се не причешћује без оправданог разлога. Није причешће награда, али непричешћивање јесте казна. А сви су под казном по default-у? Зашто? Па нису ваљда сви верни (сем свештенства, разуме се, они се причешћују по службеној дужности, што значи да су безгрешни!) убице, лопови, прељубочинци... ? Реално, тај режим седам дана на води плус канон и обавезна исповест пред причешће је намењен за оне који дођу једном годишње, на Ускрс у цркву. И то је то. У међувремену раде шта хоће, живе како год хоће, и не хају пуно за хришћанство. И онда је најлакше претпоставити да је такав човек под епитимијом. Јер ко зна шта је све радио? И наравно да мора да се исповеди! А такви ни не знају шта је причешће, нити зашто се уопште причешћују. По заповести апостола, не би ни смели да се причешћују. И то упркос и посту и канону и исповести, јер не задовољавају прави услов.

Jeл промисао Божији био да дођу муслимани да покоре хришћане? Јел промисао Божији био да дођу комунисти и да руше цркве и убијају хришћане? Тако је настало иконоборство. Људи су мислили да пошто муслимани односе све једну за другом победе над хришћанима, а они не штују никакве ликове, да је то хришћане Бог напустио јер су идолопоклоници. Када је западно (и велики делови источног) Римско царство падало под најездама варвара, пагански аутори су писали да је то казна од богова због хришћанства, зато што се Рим одрекао Олимпа, а хришћански аутори су писали да је то зато што су варвари високоморални, а римљани декадентни. Што је баби мило, то јој се и снило, свако види ствари онако како хоће...

Нема карме. То је сујеверје. Знамо из Писма причу о Праведном Јову. Оно друго из писма ко има даће му се, а ко нема узеће му се и оно што има, не односи се на овоземаљско, али из онога што се да видети из искуства, може глат да се односи и на овоземаљско... нема никакве правде на овом свету. Што се тиче источњачких религија где је карма учење, карма се скупља током живота и односи се на то како ће се човек реинкарнирати у наредном. Тиме је правдан кастни систем. Наиме, пошто си рођен као просјак, значи да си у прошлом животу био много лош човек, и зато сада испашташ и немаш зашта да се буниш. Исто тако и ови што су рођени као махараџе су у прошлом животу били добри, па су сада награђени. У хришћанству тога нема. Бог подједнако воли и добре и лоше, као што Сунце подједнако обасјава и добре и лоше. Разбојник је био први у Рају. Награда за лојалност Господу је најчешће мучеништво. Сетимо се само светог мученика Јефстатија који је жив испечен са женом и децом.

Видиш управо такво забијање главе у песак од људи на инситуционалну злоупотребу је и разлог зашто неко ко је покривен институцијом може да ради шта хоће... Да си читао текст уместо што си реаговао емотивно видео би да докази постоје, то су све сведочанства преживелих. Уосталом не знам што се осећаш прозвани, нису они то радили зато што су католици, него су само користили институционалну моћ у чему је и поента мог поста. Човек из BBC-ja je могао да ради шта хоће јер га је BBC покривао. Људи из цркве могу да раде шта хоће јер их црква покрива. Човек из Петнице је могао да ради шта је хтео јер га је Петница покривала.

Из мог искуства, све те организације за „младе таленте“, од Петнице до Архимедеса и Математичке Гимназије су дубоко патолошке. Додуше, из других разлога, нисам знао за сексуално злостављања. Али када се неко иза себе има неку институцију, може да се дешава шта хоћеш. Нпр. Џими Савил је иза себе имао BBC: http://en.wikipedia.org/wiki/Jimmy_Savile_sexual_abuse_scandal шта је све радио се открило тек по смрти. Ових дана се дигла џева око открића масовних гробница око католичких школа где су присилно одводили индијанску децу у Канади: http://www.washingtonpost.com/world/2021/05/28/canada-mass-grave-residential-school/ http://www.bbc.com/news/world-us-canada-57592243а Пре тога смо имали откриће шта су радиле „сестре милосрднице“ по Ирској и Америци: http://www.buzzfeednews.com/article/christinekenneally/orphanage-death-catholic-abuse-nuns-st-josephs http://www.tuambabies.org/news/why-were-irish-nuns-so-cruel

Па нисам мислио на то. Данас људи знају како се затрудни, па се и даље понашају крајње глупо и неодговорно. Знам брдо бракова који су били склопљени захваљујући one night stand-овима и quickie-има, те нежељеним трудноћама које су ови донели. Која је сврха свега тога никад нећу разумети. Tако нешто је глупо најпре управо из хедонистичке тачке гледишта. Али људи незнају ни да уживају како треба, пре ће да се усвиње од лошег пива или неке брље, него да дегустирају неко квалитетно вино...

Не морају, али увек постоји могућност. After all, зато и постоји такав нагон, не би ли се преварио човек.

Да, али је за последицу имало све ово што је проблематично. тј. гађење над телесним здрављем, гађење над физиологијом, итд. Чињеница је да модеран човек води ружан живот, у раскораку с биологијом тј. људском природом, иако технолошки развој и акумулација капитала омогућавају никад бољи живот. Иде се по инерцији, ником не пада ни на памет да је како тренутно ствари стоје можда погрешно, да је можда бесмислено да се иде 20 година у школу, да се најлепште године протраће на нешто што је у принципу затвор, и да се то још сматра нечим добрим и великим. Зато људи и јесу несрећни. Зато се и не размножавају. У прошлости су деца била извор бесплатне радне снаге, данас су она црна рупа за време и новац. Ова мигрантска класа нема тих проблема. Они су на социјали. А што више деце имају више социјала расте. Они и дан данас имају економске подстицаје ка рађању...