Jump to content

mirko1929

Члан
  • Број садржаја

    923
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    8

Everything posted by mirko1929

  1. У свом делу Против Галилејаца је Јулијан изложио своје мишљење. У суштини он је сматрао да је Стари Завет подједнако богохулан као и грчка митологија, будући да Бог у Старом Завету, баш као и богови у грчкој митологији, имају одређене „карактерне недостатке.“ Он није ни једне ни друге приче није могао да прихвати као буквалне. Бог Старог Завета по њему није ништа друго до локално племенско божанство, а то никако не може бити врховни Бог. Њему је било неприхватљиво да се врховни Бог бавио тамо неким небитним козарским племенима, а да је целокупно човечанство препустио случају хиљадама и хиљадама година све до појаве хришћанства.
  2. Jeсте тачно у смислу да хришћанске групе које историчари воле да крсте са надимком „гностици“ нису себе тако звали, и да гностицизам није од неке помоћи као категоризација. Мандејци себе држе за ученике светог Јована Крститеља и Исуса сматрају за издајника, а не за Христа. Али, зато кажем да гностицизам није категорија од помоћи, будући да мандејци нпр. не верују да је материјални свет зао, нити су склони теломржњи, нити забрањују брак (напротив, ближи су јеврејима и муслиманима по том питању него хришћанима). Али хеј, верују у ваздушна митарства! С друге стране Маркиона, Тацијана и сл. трпају у гностике иако нису имали ону космологију с еманацијама (која је мени увек деловала чудно јер је нисам схватао, али поента је била да се реши проблем зла, тако што ће да се направи непремостиви јаз између Божанства и материјалног света).
  3. Па ако ћемо искрено за цара Јулијана се пре може рећи да му је јелинизам породична вера него хришћанство (а и они који су били хришћани су били аријанци).
  4. Mени се чини да је то ствар чистог прагматизма. Неки су гностички проповедници (попут Маркиона) били толико убедљиви да су могли непрестано да се шире само кроз преобраћење других (упркос обавезном целибату за све који се крсте, укључујући и оне који су пре крштења већ били у браку, маркионитска црква је у једном тренутку била највећа црква у Римском царству), међутим у пракси вера се наслеђује, људи генерално припадају вери породице у којој су рођени, те је у пракси најлакши начин да се нека вера шири кроз децу. У том смислу су мирјани битни цркви за преживљавање. Међутим, пошто су монаси под директном и непосредном контролом цркве, у том смислу су гледано из угла цркве монаси real deal, док су мирјани оно што би се рекло NPC-јеви.
  5. Па оци су мање више користили brute force метод, тј. анатемисали су (и спаљивали на ломачама) оне који су тврдили да се не може човек спасти у браку, оне који дврдили да је творевина зла, оне који су тврдили да се не сме јести место / пити алкохол, оне који су тврдили да су световне власти ђавоље слуге, оне који су тврдили да црква не треба да има имовину, оне који су тврдили да су свете тајне безвредне и да је спасење могуће једино постом и молитвом, итд. Валентин је имао занимљиве ставове. Није као неки каснији гностици био докета, али је рецимо писао како Христос никада није вршио нужду, то му је био неприхватљиво, иако је прихватао да је Христос имао тело. Генерално су гностици веровали да су покрети тела заправо ђавоиманост (те отуда човек не може да контролише нпр. ерекцију, или глад на онај начин као што контролише покрете руку и ногу), па је фора да се ратосиљаш свих ђавола пре него што умреш (зато су имали оне фазоне гладовање до смрти и слично). Али и дан данас човек често може чути у цркви платонистичке максиме нпр. душа је претежнија од тела, ко пости душу гости, и сл. као да човек није унитарно биће, него подвојено, у рату са самим собом.
  6. Да, у једном периоду међу оцима је био популаран поглед на Пад као на пад у материју, што ће рећи да су према таквом погледу на ствари пре пада људи били дуси...
  7. Гностицизам је модерна, историографска категорија. Ниједна пунокрвна гностичка група никада није себе називала ичим другим сем хришћанима (или добрим хришћанима, што имплицира да су ови други, јелте лоши). Не требају ти никакве спољне ствари. Мада постоје експлицитно гностичка еванђеља и посланице, довољно је само читати канонски Нови Завет на грчком (преводи форсирају одређено тумачење), и ако ниси претходно катехизован лако ћеш извући гностицизам. Већ код Павла у посланицама имаш све: гнозис, Бог овога света, архонти овога аиона, зли свет, духови поднебесја, итд. Па и у еванђељима нпр. Јован 8:44 је буквално ви сте од оца ђавола... што се преводи као ваш је отац ђаво... међутим, на грчком су многи то читали као ви сте од ђаволовог оца... онда то добија другу димензију. То ти је сад егзистенцијализам. У антици је подразумевани поглед на свет био платонизам. Било је општеприхваћено да имаш бесмртну душу, и смртно тело, те да је душа оно што си ти, а тело је у мањој или већој мери тамница душе.
  8. Jунг је гностик, таман колико је и Џордан Питерсон хришћанин. Мислим, последњи пунокрвни гностици су побијени у средњем веку (богумили на Балкану, катари на Западу). Данас гностицизам преживљава кроз монашку духовност. Али чак ни ту није пунокрвни гностицизам (ниједан монах, ма колико фанатичан, неће, барем не отворено, да прича како је материја зла, мада додуше има монаха који причају како ће се само монаси спасти).
  9. Откуд знам. Свети Григорије Ниски је био поприличан антинаталиста. А и свети Августин је рекао нешто типа -- што пре нестанемо, пре ће Христос да се врати. Jeвреји су обузети бригом о овоземаљском, сматрају да се држањем Закона добијају награде на овом свету (просперитет и многобројност). Хришћани су вазда били приморани да балансирају између те две теолошке струје, између Старог и Новог Завета, између јудаизма и гностицизма.
  10. Свети Григорије Ниски је говорио да размножавање рађа смрт. Размножавање је оно „забрањено воће“ са Дрвета Познања које је довело до Пада (зато је вазда било енкратита, хришћана који су инсистирали на обавезном целибату за све, чак и међу протестантима, нпр. Шејкери). Полни нагон је оно што нагони човека да до тог размножавања ипак дође, упркос свим препрекама које му човек поставља. Зато је и тако јак, не би ли надјачао све препреке. Брак није благословен, него му дође снисхођење (тако ми причо један искушеник што се вери учио од јефремита у Аризони, aли добро, гностичкe тенденције су снажне у монаха).
  11. Трендови... не знам, пуно је то напредовало, довољно је да за неког транџу употребиш погрешну личну заменицу да будеш жигосан као отпадник од пристојног света (а у неким земљама следује и апсана). Наслеђе нацизма је отровно, нико га неће (сем у одређеним нишама Интернет простора). Баш зато је и популарно то да свако свакога оптужује за нацизам. Мени је смешно кад чујем да људи говоре за Гејтса како је нацош, а његове ћерке висе с тамо неким црнцима. Ретко који бели американац с имало самопоштовања би дозволио тако нешто, а камо ли нациста...
  12. Историја као да се понавља. Мени се чини да је људскоправаштво постала нова званична религија (прајд замењује литије), а хришћанство сада иде пут паганизма (паган значи сељак, увреда која означава неког ко је рустичан и неук). Хришћанство данас ишчезава на сличан начин као јелинизам у четвртом и петом веку. Сви који су нешто припадају новој религији, а они који се држе старе имају низак друштвени статус и представљени су као ретроградни елемент. Закони временом постају такви да се припадници старе вере дискриминишу, а на крају ће бити и немогуће остати припадник старе религије (јер ће цена постајати све већа и већа). Па добро, то је нормално. Велике империје су увек покушавале да се покоре међусобно. Проблем с НАТО-ом је што је он с нестанком Варшавског пакта изгубио сврху постојања. Сад је практично канцер.
  13. Имају, ако су у питању доктринарни комунисти, а не политички опортунисти. Циљеви се нису променили уопште: цео свет да буде једна држава, да се укину породица и приватна својина, итд. Они то нису никада видели као злостављање света. Америчком народу је то вечито било презентовано као идемо да спречимо геноцид. Tо модерно руско позивање на комунизам није идеолошко, већ патриотско (победили смо немце, блаблабла, па се поносимо тиме). То му дође ко кад хрвати славе Олују. Природно је да се човек дичи победом над непријатељем. Модерне САД су вероватно најмарксистичкија земља на свету тренутно, упркос томе што су нпр. кинези и вијетнамци и даље званично комунисти. Чак и Северна Кореја, која је најкомунистичкија земља на свету, се одрекла марксизма. Jедино се још у САД озбиљно труби о структурама моћи и тлачењу oбесправљених и то користи за континуирано уочавање нових обесправљених група.
  14. Не бих рекао. Нису више осамдесете. Комунисти више нису у Кремљу, већ у Белој Кући. И код америчке деснице је присутна (по мени врло болесна, поготово за једног американца) путинофилија исто као и међ српским националистима (који би ваљда требало да буду српски, а не руски националисти, али не би се рекло по њиховом наступу). Такође, чак и они који нису путинофили, или су чак отворено русофобни, генерално су се уморили од разних хитлерова и ратова. Као и у причи о дечаку који је викао вук, америчка јавност је сада већ огуглала на ратнохушачку пропаганду коју Стејт Дипартмент спроводи (а уз то, свака интервенција досад је погоршала ствари). Америчка војска разматра поновно увођење присилне мобилизације, будући да нема довољан број регрута последњих година (испоставља се да је увођење дугиних боја у војску негативно утицало на мотивисаност потенцијалнних кандидата за војну службу). Неки чак отворено прижељкују сепаратизам и грађански рат.
  15. Фора је у томе што упркос свему РКЦ у Немачкој није никада била богатија, а пара врти ди бургија неће... Јасно да је да се свуда где је црква у спрези с државом црква морално компромитована (погледај само протестанте по Британији и Скандинавији, тамо сада само расколници нису у дугиним бојама). Где су хришћани најјачи? Парадоксално, тамо где никада нису били у спрези с државом, у бајбл белт државама САД.
  16. Расположење зависи од понашања и погледа на свет и ствари једнако као што нездрава исхрана и физичка неактивност утичу на развијање неких болести.
  17. У чколе се иде због папира, не због знања. То ја нисам схватао током мог школовања и пошто нисам схватао, то је било бескрајни извор фрустрација за мене. Толико времена улaжeш, а ништа не научиш!
  18. Не можеш да кажеш да је здраво и нормално да нпр. човек иде 30 година у школу. Мени се чини да је бесциљност велики узрок деликвенције код тинејџера. Њима је очигледна бесмисленост школе, а присиљени су да је похађају. Неко оде у деликвенцију, ко је склонији игрању по правилима оде у лимбо. Психолошки гледано, то је горе него бити роб што је било у нека ранија времена. Људи имају потребу да раде конкретне ствари, а не да испуњавају испразне формалности.
  19. Па лепо бесциљност. То што одрађује неке ствари не значи да су то њени циљеви. То је пуко испуњавање очекивања. Већина људи су у лимбу. Често то је управо из тог разлога што им се живот свео на испуњавање низа формалности.
  20. Мени се чини да је то врло лако решити. Удаш се, родиш петоро деце, и воила! Одмах ћеш добити дугорочне циљеве. Jeсте да ово није популарно решење у данашње време, али је свакако врло ефективно.
  21. Нема то никакве вере с малодушношћу, него с бесциљношћу. У време пре индустријске револуције, кад су се људи свакодневно борили за голи опстанак, они нису имали таквих проблема да не знају шта хоће од живота. Било им је врло јасно шта хоће. Oдговор је, наравно, кору 'леба. Ни о чему другом нису ни могли да размишљају.
  22. Tако исто треба и сада да живиш. Веровала или не, ниси нимало сазрела, него си се још више инфантилизовала у међувремену. Одбијаш да одрастеш, одбијаш да прихватиш стварност. Запитај се: ко си бре ти да ти неко дугује било шта? Замисли, замисли то, могла си никада да не будеш зачета, да не добијеш ни секунде, а добила си много више од тога, и упркос томе, иако не знаш ни шта ћеш с тим што већ имаш, кукаш како ти то није доста?!?
  23. Шта ти то уопште значи промашен живот? Шта је важно? Шта је неважно? Оно што је једном човеку на живот и смрт битно, други ни не зна да постоји.
  24. There is something to be said here about the word "depression," which has almost entirely eliminated the word and even the concept of unhappiness from modern life. Of the thousands of patients I have seen, only two or three have ever claimed to be unhappy: all the rest have said that they were depressed. This semantic shift is deeply significant, for it implies that dissatisfaction with life is itself pathological, a medical condition, which it is the responsibility of the doctor to alleviate by medical means. Everyone has a right to health; depression is unhealthy; therefore everyone has a right to be happy (the opposite of being depressed). This idea in turn implies that one's state of mind, or one's mood, is or should be independent of the way that one lives one's life, a belief that must deprive human existence of all meaning, radically disconnecting reward from conduct. A ridiculous pas de deux between doctor and patient ensues: the patient pretends to be ill, and the doctor pretends to cure him. In the process, the patient is willfully blinded to the conduct that inevitably causes his misery in the first place. I have therefore come to see that one of the most important tasks of the doctor today is the disavowal of his own power and responsibility. The patient's notion that he is ill stands in the way of his understanding of the situation, without which moral change cannot take place. The doctor who pretends to treat is an obstacle to this change, blinding rather than enlightening. The Frivolity of Evil
×
×
  • Креирај ново...