Jump to content

mirko1929

Члан
  • Број садржаја

    923
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    8

Everything posted by mirko1929

  1. Шта ако је Бог србима окренуо леђа и активно ради против нас? Колико пута је у Старом Завету Господ активно помагао непријатељима Израиља? Кад погледаш, не би ми ни могли да изгубимо Косово да није Бог тако допустио, јер ништа се не дешава мимо Божијем промисла.
  2. Jesi li ti čuo nekad za non sequitur? Jevreji iz doba prvog hrama nisu verovali ni u kakav zagrobni život, a isto tako ni sadukeji iz doba drugog hrama, ali su verovali u Boga (dakako sadukeji su bili najoštriji i najnefleksibilniji tumači Zakona). S druge strane Đainisti (i Budisti) imaju i raj, i pakao, i svašta preko toga, ali ne veruju u Boga. Ali, ako ćemo već da se držimo zvaničnog nauka onda, ili ćeš ti, ili on u pakao kao jeretik, ili obojica (pošto i pravoveran ima ogromnu verovatnoću da zaglavi tamo), ali jedan svakako, pa makar i dubio na glavi. P.S. Purganje duvana je forma đavopokloništva, kađenje sotoni.
  3. Ne znam šta da ti kažem Bernare, ako hoćeš razgovor-dijalog, razmenu mišljenja moraćeš da pričaš ti. Citatologije neću čitati, niti me zanimaju. Uzgred budi rečeno, Ignjatije je verovao da će se samo i jedino mučenici spasti, tako da, pakuj torbu da misionariš po Avganistanu...
  4. Nemam pojma za Pavla, ali šta misliš odakle sam čitao žitije monaha koji nikoga u životu ne osudi? Ti si brate tolika prsotina da ne vidiš da ta citatologija nema nikakve veze sa onim što ja tebi pričam. Moja poruka uopšte nije bila teološka rasprava, već kritika tvog karaktera, tvojih defekata kao osobe. Jer, priznaćeš, postoji razlika, između čoveka koji nekoga iz ljubavi upozorava na neku nevolju, i čoveka koji priželjkuje nekome tu nevolju, i želi da se naslađuje tom tuđom nevoljom. Ti se sa suviše strasti, sa suviše žuči, sa previše posvećenosti upuštaš u ovu temu... nije ti to zdravo.
  5. Vidi Bernare, ne znam za ostale ovde, ali razlog zašto mislim da si ti poremećena osoba nije zato što veruješ u Pakao (u Boga baš nešto i ne, On dođe u celoj toj tvojoj priči samo privezak), već zbog toga sa koliko elana (da ne kažem radosti) ti u njega (mislim na tvog boga, Pakao) veruješ. Moglo bi se reći da iz tebe isplivava neki impotentan gnev kad se vidi kako i koliko priželjkuješ razna mučenja... samo, u pravoslavnoj duhovnosti se ozbiljno shvata ono kakvom meriš, takvom će ti se meriti i mi imamo naše priče o lošim ljudima koji su se spasli neosuđivanjem (nešto što je u Zapadnoj duhovnoj tradiciji potpuno zanemareno). Tako da, pazi se, da ne kopaš sam sebi sve dublju i dublju jamu...
  6. Jer carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji iziđe rano ujutro da najmi radnike u svoj vinograd. A kad se pogodi sa radnicima po dinar na dan, posla ih u svoj vinograd. I izišavši oko trećega časa vide druge gde stoje na trgu besposleni, i onima reče: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo daću vam. I oni odoše. A kada opet iziđe oko šestoga i devetoga časa, učini isto tako. I oko jedanaestoga časa izišavši nađe druge gde stoje i reče: što stojite ovde ceo dan besposleni? Rekoše mu: niko nas nije najmio. Reče im: idite i vi u vinograd. A kada nasta veče, reče gospodar vinograda svome upravitelju: pozovi radnike i isplati ih počevši od poslednjih do prvih. I kada dođoše najmljeni oko jedanaestoga časa, primiše po dinar. A kada dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, ali i oni primiše po dinar. Primivši pak gunđahu protiv domaćina govoreći: ovi poslednji odradiše jedan sat, pa si ih izjednačio sa nama koji podnesmo težinu dana i žegu. A on odgovori jednom od njih i reče: prijatelju ne činim ti nepravdu; zar se nisi pogodio sa mnom po dinar? Uzmi svoje pa idi; a ja hoću ovom poslednjem da dam kao i tebi. Ili zar nisam slobodan da činim što hoću sa svojim? Ili je oko tvoje zlo što sam ja dobar? Matej 20:1–16 Naravno ima i razbojnik na krstu. Ceo život razbojnik, nije čak ni kršten... E sad što te priče nisu dobre iz pedagoško-socijalnih razloga to je druga stvar. S druge strane, strah je dobar motivator, ali preterani strah bude kontraproduktivan. Kad gledamo istorijat bezboništva to je upravo počelo tamo u šesnaestom-sedamnaestom veku iz preteranog straha. Prvi bezbožnici nisu zapravo uopšte bili nevernici. Oni su verovali u Boga, ali su smatrali da pošto nemaju šanse da odu u raj, da nema apsolutno nikakvog razloga da obraćaju bilo kakvu pažnju na veru i onda su jednostavno prestali da se bakću sa svime time. Moraš ljudima da pružiš neku nadu, inače, iz preteranog beznađa vremenom se pomire s time da nema nade, i na kraju batale sve. Jer zaista, ako nema nade, onda je najveći zločin na svetu začinjati decu, jer samo praviš podanike za pakao... i najveće dobro delo je ubiti dete odmah nakon krštenja, jer ga sprečavaš da učini bilo koji greh i šalješ ga pravo u raj... što je naravno vrlo monstruozan pogled na stvari!
  7. Жао ми је само што нећу доживети да видим реакције на померање Божића на 8. јануар...
  8. Ja не знам како то да ти објасним, али... у првим вековима нико није знао ни шта је то Исус тачно учинио, нити ко је он тачно. Зато су каснији векови, након етаблирања хришћанства, проведени у теолошким споровима. Сви ранохришћански мученици би по данашњим мерилима били јеретици, јер се тада ствари нису још биле искристалисале. Дакле, као ни данас, нису људи приступали никада Цркви због теологије, већ због других ствари (тада је, ето, то био топли оброк, сада несигурност у бурна времена, тражење неког чврстог тла под ногома). Телогија те почне занимати тек кад си већ унутра, пре тога никога није брига за теологију. А чак и активним хришћанима теологија ништа не значи у пракси. Просто се не појављује у духовном животу ако ћемо да будемо искрени. Јел ти мислиш да је коптима озбиљна препрека у животу то што су монофизити? Хахаха, па монаштво је итекако учествовало у овоземаљским политикама, дакако епископи су у једном тренутку имали читаве мале армије приватних монаха-батинаша, које су цареви после морали да сузбијају. Прочитај посланицу, поготову другу главу. Ако, на прилику, брат или сестра голи буду, или немају шта да једу, и рече им који од вас: Идите с миром, грeјте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже? Па јесте проблем. Зато што у православљу је апсолутно ишчезла мирска духовност након пада Константинопоља. Сада су сви православци wannabe монаси (што је јако лоше за духовни развој, у старту си омануо кад се тако поставиш) никога не занимају мирске врлине. И нико од црквених великодостојника не зна ни шта да ради с мирјанима. На њих (мирјане) се гледа као на слепо црево, неко нужно зло, које би по свој прилици ваљало укинути. Или ти модерним језиком речено, монаси су играчи, а сви ми остали смо NPC-јеви, позадинска бука. То све види у свему, чак и молитвама светитељима, нпр. тропар неком преподобном иде на пет страна, а тропар неком мученику -- једна реченица!
  9. Сад се сетих приче о Фрањи Асишком. Јесте да није наш, али прича поучна. Каже вид'о народ како се он подвизава, како гладује, не спава, и све то редом. А чо'ек из врло, врло имућне породице. Ћаћа му био трговац свилом, мајка из племићке породице. Одрастао несносно мажен и пажен, у сваком луксузу. И сад кажу њему себри, просјаци и остала сиротиња раја: ти можеш да се подвизаваш зато јер си богатун, ничег ниси жељан, све имаш па ти није тешко ни да се одречеш, а ми, ми немамо ништа, па немамо ни чега да се одричемо, а и кад би добили не би ни помислили на тако нешто (тј. на одрицање), јербо смо свега жељни.
  10. Стани, стани. А јел ти стварно мислиш да су неки тамо неписмени, крезуби, просјаци по гетоима Рима знали теологију? Не брате, не. Он је само знао да ће на агапама да се наједе и да му је попа рекао да ће он након смрти да ужива, а да ће сви они који се сада наслађују да се пате. О домостроју, оваплоћењу и слично он није имао никакве представе. Ја сам рекао да је под монашком управом православље почело да личи више на будизам него на хришћанство. И то је чињенично стање. Али то ни не чуди, будући да у будизму узде држе монаси (још и више него код нас) и код нас управљају монаси. Отуд долази до конвергенције. Ooo, мора бити онда да је и апостол Јаков неки груби детерминистички материјалиста! Јер он у својој посланици ошто прекорева све те који би тако да помажу. Манастири су извор доброчинства у смислу да пуно људи чини добро за те манастире (исто као што су и данашња ходоћашћа чашћа утолико што частиш туристичку агенцију). Наравно, увек има изузетака, али изузеци су... па изузеци. Они нису део проблема, па о њима ни не треба расправљати.
  11. Види, види како те пече, а не зна се где си више шупаљ! Не можеш чак ни да схватиш шта ти говорим. Баш лепо ако ти то причају. Требало би то да примиш к срцу. Нити је обликован, нити скрајан било каквим системом. Можеш сам да читаш паганске анти-хришћанске полемичаре ранохришћанског периода (поред горепоменутог цара Јулијана, издвојио бих и Келса). Солидарност је у Римском Царству била апсолутна новина. Да, неки аристократа би помогао другог аристократу када би овај запао у проблеме, али да ти неко каже да имаш обавезу да помогнеш тамо неком random лику само зато што је сиромашан била би виђена као крајња лудост. Кога је брига. Нек цркне. То би био став Јер ако волите само оне који воле вас, какву плату имате? Не чине ли тако и порезници? И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Па видиш како се срдиш, то значи да те боли, да ти нешто није право.
  12. Први ће бити последњи а последњи први. Mора бити да је неки утилитариста то изјавио...
  13. Мајко мила, ако овако мислиш онда тешко нама. Али, да наравно, под монашком влашћу православће више ни не личи на хришћанство, свело се на неки будизам са естетиком крста. Да знаш ишта о протестантима, знао би да су они више на лопту ако си богат то значи да те Бог воли, а ако си сирома' то је знак да те Бог мрзи. Католици су ти који су више посвећени доброчиству. Српска духовност је крајње испразна, своди се на чисто сујеверје, и сутра можеш да замениш имена светаца на уснама српских сељака са именима било ког многобожачког пантеона и да та иста духовност остане и опстане у истој тој форми у којој тренутно постоји. То што не видиш је велики проблем тебе као хришћанина. А разлог зашто та комунистичка досетка толико боли, јесте управо зато што је указивање на евидентан проблем. Наравно да ће непријатељи да те нападају тамо где си слаб. Не мора ни да их буде стварно брига за болесне, довољно је као реторички алат да изазове емоције код слушалаца. Штагод ти мислио о „социјалној делатности“ то је главни разлог ширења хришћанства у прва три века. Манастири, тј. комуне философа где су групе философа живеле у општежићу су постојале од вајкада. Никога није било брига. Можеш да читаш пагане попут цара Јулијана (који је и сам живео ониме што су звали философским стилом тј. аскетски) како кука и на шта се жали (да парафразирам деле и њиховима и нашима и шаком и капом, и тако нам отимају људе, док наше жречеве заболе за убоге и болесне) и како покушава да заустави смрт јелинизма, управо покушавајући да копира „социјалну делатност“ хришћанске цркве, не би ли зауставио њено ширење. Видиш како те пече ово што причам, ки ђавоиманог света водица... Просто човек да се запита да ли си икада читао неко од Еванђеља, или само стоичке трактате? Опет ти причаш само о себичлуку као да си неки будиста, као да људи не живе с људима и од људи. Ево да ти објасни твој брат, неће те спасти ни пост, ни молитва, ни девственост, ако с друге стране пљачкаш и убијаш. Можеш да се „лично усавршаваш“ до сутра, хришћанство није будизам, није self-help религија. Многима ће у онај дан бити речено Никада вас нисам познавао.
  14. Врло злочести. Ти се зезаш, али ниси свестан колико си у праву (да их се треба клонити).
  15. Ја сам још већи ретард од тебе што се уопште бакћем с тобом. Ти ни не разумеш шта ти ја причам. Већ ти је милион пута речено да безбрачност није исто што и монаштво. Код католика су сви попови безбрачни, али нису монаси. Елем, поента монаштва је контемплативни живот, да се повучеш у пећину, подвизаваш за свој грош и да те боли уво за потребите, сужње и сирочиће. Нпр. ако читаш Јермин Пастир (за који су рани хришћани сматрали да је део канона Новог Завета) видећеш да је тамо пост социјално дело, одвајање себи од уста да би дао другоме. За монаха је, напротив, пост крајње себично дело, сам себи сврха, билдовање духовних мишића. Тако имамо ситуацију да иста ствар - пост, има две међусобно крајње супротне побуде. Е па исто тако и целибат, и све остало.
  16. По духу у били сушта супротност монаштву (које је по својој природи епикурејско -- бежи од света и свих брига), они су били посвећени животу у свету и социјaлном питању. Значи није довољно тек рећи потпуно посвећење вери, већ шта то потпуно посвећење вери значи. За некога то значи нахранити гладна, напојити жедна, завидати паћеника, откупити сужња, одгајати сирочат, итд. За монаха то значи бити што даље од свих живих људи, у некој шуми или пећини, проводити дане у созерцању.
  17. Занимљиво је то што је ово ишло директно у супротност са апостолским канонима и Павловим наредбама да епископ мора да буде човек с узорном породицом, јер ако је неспособан својом породицом да управља, како ли ће тек онда епархијом?
  18. Нити један једини од наведених није био монах. Неки су били целибатни свештеници, али то је нешто веома другачије, није монах.
  19. Па да се зна ко је газда, и да лако може да буде замењен, јер ако он неће да одради пос'о, има њих десет који већ чекају у реду.
  20. Па Вучић управо и ради за Америку, ЕУ (немце), и НАТО. Они су га и поставили, она га и држе на власти...
  21. Ево шта је један прави правцати новопаган (Гемистос Плетон) написао: Those who commit acts against nature [παρὰ φύσιν μιαινομένους], for example, those who are convicted of the crime of man-penetration [ἀῤῥενομιξίᾳ] or bestiality [θηριομιξίᾳ], or of any of those things that are only found among the most corrupt people, these must be punished by fire, and one must at the same time burn the criminal and his victim, or if he has exercised his brutality on some animal, burn the animal with him. It is also necessary to burn adulterers [μοιξούς], and those men or women who will have led or helped them to commit this crime. As for the adulterous women [μοιχευτρίας], they will have their hair shaved and will be delivered to the inspector of prostitutes [πορνῶν] to be abandoned to prostitution, so that if they could not keep their fidelity to the one to whom they owed it, they serve at least to maintain other women in conjugal fidelity, by offering to the passions of men too inclined to lust a remedy tolerable in the eyes of the law. Likewise burned will be anyone who violates any woman, unless she is a prostitute, even a courtesan [ἑταιροῦσα], if she did not publicly make a profession of her body, and even a prostitute, if she is done violence at the times when nature forbids the approach of this sex [i.e., during menstruation]. All those who are defiled by these crimes, the most infamous of all, will be burned in the enclosures designated to contain their remains, and not in the common cemeteries. For there will be in each place three cemeteries separated by very visible fences: one for the priests, another for the common citizens, a third for these great criminals, and it is also in the latter where will be burned alive the sophist who dares to attack our beliefs. This same punishment is reserved for those guilty of incest with a mother, a sister, or any relative in ascending or descending direct line. If a man is convicted of intercourse with some other relative to a prohibited degree, he will be punished by loss of civil rights [ἀτιμία] until he is sufficiently purified, and in addition, access to sacred things will be forbidden to him. In the cemetery of the impure and infamous will be burned anyone who is judged by the magistrates to be guilty of a murder subject to expiation. If anyone is convicted of intercourse with a virgin girl, or with someone who, without being a virgin or being betrothed to anybody, would still be in guardianship, the culprit will be punished with death, even if this young girl would have given herself voluntarily to him, but burned and buried in the common cemetery, which will also be used as the burial place for one guilty of a murder not subject to expiation. Moreover, rape and adultery will not be punished only when they have been accomplished, but the very attempt will also be punished when it has failed, because for these crimes the attempt is regarded as criminal as the action. As for the man who would feel violently in love with someone who is betrothed or married to another, we want him to go immediately to find the advisor [εξηγητήν] on sacred matters, to reveal to him the illness of his soul and to ask him for a means to purify it or for a restraint [ἀσφάλειαν] against the greater evil that would befall if passion triumphed over his soul. Иде још дуга листа преступа за коју је сматрао треба спаљивати на ломачи (али, не можемо све да их видимо, пошто књига није у целости сачувана, јер је промовисала идеју да Ромеја батали Православље и врати се Олимпијцима, па је наравно она завршила на ломачама). Чини ми се да би ти пре рекао да нам треба мало више новопаганизма...
  22. Нешто попут Русоуве опште воље? Сумњам. Колико ја знам (може бити да не знам довољно), православни теолози се нису много бавили теополитиком. Чак и Аквински је написао јако мало на ту тему, а он је веровао следеће: But to deserve to secure this benefit [i.e. a good leader] from God, the people must desist from sin, for it is by divine permission that wicked men receive power to rule as a punishment for sin, as the LORD says by the Prophet Hosea: “I will give you a king in my wrath” and it is said in Job that he “makes a man that is a hypocrite to reign for the sins of the people.” Sin must therefore be done away with in order that the scourge of tyrants may cease. Е сад ово делује мало наивно (или, с друге стране, таутологија ако кажемо да су сви људи у неком колективу добри, онда следи да су и вође добри људи), па чак и у контрадикцији са остатком онога што је писао. Наиме, да је тираницид допуштен (зашто, ако је тиранин бич Божији?).
  23. Знаш ли ко је био бог и син божији, чије је рођење означавало еванђеље доласка царства, и чије царство доноси спасење и мир свету? Гај Октавијан Август! Хришћани, користећи идентичан језик који су користили Римски цареви, само за Христа, не за цара, директно су боли очи царској власти. Хахаха, црква је за краља само онда кад је краљ за цркву. Иначе су хришћани и развили монархомахистичке теорије, пре хришћанства су владари били богови. Али, било да су Амвросије, Атанасије, Златоусти против ромејских царева, папе против немачких краљева, или Бекет против Хенрија Другог, „симфонија“ је била све само не складна, историјски гледано (сети се само да је Московска Патријаршија била укинута oд стране Петра Алексејевича и да је релативно скоро обновљена).
  24. Под заштитником не мислим на законодавца (Мојсеј, Платон), него на бога тог народа, бога под чијим је народ патронатом. Иначе то није идеја коју је Јулијан извукао из рукава. Тога има не само у Платону, већ доста и по Старом Завету. Нпр. у Књизи Поновљених Закона 32:8-9 имаш: Kaда је Елион (=Вишњи, врховни Бог) давао народе у наслеђе, када је поделио синове човечије, повукао је границе међу народима према броју синова божијих. Јахвеов (=Господ, бог Израиљев) деo је је његов народ; Јаков (=Израел) величина његовог нaслеђа. Септуагинта преводи синова божијих, као анђела божијих, но суштина је иста. Рабини су у међувремену увидели проблем, па је масоретски текст измењен и стоји синова Израиљевих, како би се избацио политеизам из текста. Слично је и с Књигом Поновљених Закона 32:43 где имаш: Веселите се с њим небеса, клањајте му се сви богови; јер он ће осветити крв синова својих, и осветити се непријатељима својим; наплатиће онима који га одбију, и очистиће земљу народа својег. Септуагинта је слична, само још дужи текст има. С друге стране масоретски текст опет цензурише политеизам: Веселите се народи с народом његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој. Јевреји су ишли путем цензурисања текста. Међу хришћанима се, с друге стране, развила традиција да су богови нејевреја демони (а гностици су отишли корак даље и то исто веровали и за јудејско божанство).
  25. Јулијан је отприлике рекао да је врховни Бог послао заштитнике свима народима, па су тако јевреји добили Јахвеа (са ангелима), а грци Зевса (с осталим боговима). Исто тако, вели Јулијан, као што су јевреји имали Мојсеја, грци су имали Платона. И није он ништа имао против Јахвеа и Мојсеја, само је сматрао сулудим да се грци одричу својег откривења у корист туђега, и да се окрену од својих заштитника (које им је врховни Бог дао) ка туђим, јеврејским. Он је то видео као сољење памети, исто нпр. као хришћанин што види кад му муслиман соли памет и захтева да се одрекне предака говорећи не, не ви сте корумпирали Исусову изворну поруку, па је Бог био приморан да пошаље Мухамеда да вас исправи и сада морате да примите Ислам. Иначе је Јулиан живео строго, подвижнички и био скроман и приступачан човек, насупрот другим царевима, дакако и хришћанским, који су захтевали да буду третирани као да су живи Бог. Kрипто-јелинизам је у овом или оном виду преживео у Ромеји све до коначног пада под турке. Гемистос Плетон је имао разрађен цео програм за напуштање православља и повратак јелинизму.
×
×
  • Креирај ново...