Итака

Срећа што је 2020 преступна.

Разборитост је једна од највећи врлина које чоек'  може да има тј. да не иде ни у једну крајност... ово је је очигледно поготово из примера Св. Кападокијаца као и Св. Апостола Павла... да не елаборирам даље....
Један типик и правила вреде за монаштво и за манастире а други типик и правила вреде за брачне људе. Велики проблем настане, а што и видимо донекле из дешавања у СПЦ што се тиче зилота. Кад се манастирски типик пребацује у породицу.
Шта има калуђери да паламуде брачним људима, да завирију у брачни кревет, па смете овако, па смете оно, па могли би овако..... Ја сам за то увек да се нађе старији свештеник за исповест који има породицу и који је нормалан човек....не кажем да нема нормалних калуђера који знају да исповедају људе и који су разборити али нажалост има доста лудака.... поготово то кад почну око тих помисли па два сата цеде неког јесили мислио/ла ово или оно, па у детаљ иду као да користе микроскоп...па која је то поза била, итд... неки од вас сигрно су се сусретали са неразумним људима....  само шта рећи него: Сачувај нас Боже беде и лудака!   ... ствари су много једноставне али их ми компикујемо....не треба човек "да иде у крајност" како је неко добро реко'....
.....па онда око тих помиси све то се на крају претвори у гуруизам који у основи има нечег луциферског, Бог хоће слободне људе... као на почетку Бибилије кад Бог, као човек родитељи уче мало дете да прохода, па га пусте.... тако на почетку Ст. Завета Бог каже иди, иди Адаме надени имена животиљама, Господ неба и земље хоће слободног човека.... 
Једном ми је један велики чоек реко': ако икад будеш учио неког нешто у Цркви учи људе: 1. да воле Христа и 2. учи те исте људе да буду слободни а не робови...
Кад чујем/видим неке "духовнике" како се баве са тим гуруизмом око исповести само што ме не стрефи нервни слом. Ово кад кажем је без да се ззззззззззззз 
Поздраф народе

Исповест

Најкраће: Исповедали су се греси који су пречили причешће, и то су озбиљне ствари. И у раној Цркви си могао или ниједном или једанпут да направиш тај грех. И то нису били греси помисли.
Доласком визигота, лонгобарда и других, уводи се покајање за помисли. Оне почињу да се исповедају као греси. На Истоку чак и после 11 века постоји идеја испоедања помисли, али као духовни разговор, не као разрешење од греха, јер грех као такав не постоји - грех који би те одвојио од причешћа. Зато ми имамо велике духовнике који нису свештеници а руководе манастирима (нпр. св Бенедикт Нурсијски). Симеон Нови Богослов је имао лаика, Стефана, који га је исповедао. И то је све димензија духовног разговора и руковођења, корекције, која није сакраметална, јер нема опраштања грехова. Сада, помешало се то што је духовни разговор са тајном исповести у сакраменталном смислу, и добили смо праксу исповедања за глупости. Долази ти особа сваке недеље са истим "гресима". Нисам да се то искључи, и у малим и монашким заједницама треба да постоји, јер се ту контролишу особе у добром смислу те речи, па и сам то имам, али увек гледам да их подигнем и на већи ниво. Ту треба рада, ништа више. Не може преко колена.
Говорим о проблему где се особе причешћују без исповести, а традиционалнији их гледају испод ока и осуђују. Као што и ови "либерални" гледају на ове друге као приглупе. Добро је поразговарати са свештеником ако има искуства, али је лоше разговарати са неком будалом, а таквих има у нашим редовима колико хоћеш. И такав може само да упропасти особу. Зато треба расуђивање. Традиционални нека иду и исповедају традиционалне грехе, све ће уредно бити опроштено, напреднији нека иду другде, али да не мисле да су напреднији од других. Елитизам је секташтво.
Иди и исповедај се код неке монахиње. Не мора да буде игуманија. Или код цивила, али верног и опитног хришћанина. И добићеш и ти опроштај грехова. Јер ти греси су наше свакодневне муке, а разговор са неким ко се разуме у све то може да ти помогне. Зато се и молите једни за друге. И благосиљајте једни друге. Тиме се ствара веза љубави која треба да победи смрт.

Када сам имао 26-27 год имао сам неописиву жељу уа монаштвом, али сам још увек тада био поробљен светским ствараима интензивно. Свирао сам и некако био превише растрзан, дању сам читао аскетске оце, а ноћу био на свирци или проби . Е онда сам упознао садашњу супругу и некако да не кажем ''неплански'' ушао у брак, иако сам већ био веома наклоњен монаштву, али сад схватам колико сам тада био далеко. Од тог времена сам се научио послушању према свима, смирио се, и некако тек сад схватам и осећам духовни живот заправо, у склопу''мале Цркве'', тј. породице научио сам се делатније вери, нема више растрзаности и смутњи. Ако Бог да када ми дете одрасте, можда завршим у манастиру, мада бих волео да и супруга осети тај призив, јел од када сам у браку, себе увек стављам на задње место, прво најмилији, па ја..

Пошто је @Kaliopi сада банована (мислим да је рекорд да са толико мало порука има преко 60 негативних оцена), мораће да нам се опет плати, бар 1000, да би опет писала. Ако је видите да пише, знајте да нам је у чекмеџе зазвецкало најмање 1000 цванцика.

Ajde...Tasa voli Miroslava Ilica, onu "sve sto sam voleo voleo sam s tobom"...

Свако његово наступање које сам гледао је такво.

Iskreno, ja se vl. Atanasiju uvek radujem, to nije sporno. Ali ovo je izuzetna stvar sto je napravio. To ce ostati nasoj deci da uci i da se dive veri pravoslavnoj i jako sam zahvalna za to. Eto, zato mi je drago. A sto se tice utisaka, otkud znam. Vi sigurno najbolje znate kako se osecate i to je skroz ok, bar sto se mene tice ?

Ja nisma znao ni ko je do pre neki dan, i slučajno pogledah snimak na jutjubu,,,i videh dobrotu i veru.

Опростите, ово радовање бих разумео донекле (ако је ишчекивање записа у питању) уколико бих имао утисак да је овај коментар спонтан. Не знам зашто, али имам утисак да није. 

Оличење смирења, једноставности, разумевања, молитвености и љубави. И све је издржао, без роптања на било кога. 

Опростите, ово радовање бих разумео донекле (ако је ишчекивање записа у питању) уколико бих имао утисак да је овај коментар спонтан. Не знам зашто, али имам утисак да није. 

Допринос драгог Владике је огроман, то је неоспорно и одушевљење поводом тога је било, али поводом изјаве за Максима није било неког одушевљења. Можда код неких.

Оличење смирења, једноставности, разумевања, молитвености и љубави. И све је издржао, без роптања на било кога. 

Ало лицимурко ајде ти мени реци што је твој "дивни бајни " прогонио духвно чедо Патријарха Павла? Што си лицимурко ћутала када су кидали Владику Јована по новинама?

ај ти мени мало о томе шшто је Атанасија и остали из екипе нападао на Владику Јована? Што тад нсите писали? срам вас бре било лицимури једни

Лицемерко а није ти сметало акда су твоји "добри епископи"  разапиљали оваквог Човека?
https://www.youtube.com/watch?v=ES5E9jJdhCE
 
Наташа Јовановић: Да ли иза уклањања владике Јована стоји обрачун са духовним наслеђем патријарха Павла – Стање ствари
STANJESTVARI.COM Српски медији у западном власништву и пред овогодишњи редовни мајски Сабор благовремено су кренули у припрему саборског „терена“...  

На данашњи дан 1946. године рођен је Патријарх московски г. Кирил, а, ове године, обележава се 50 година монашког подвига и свештеномонашке службе Свјатејшег.     Животопис Његове Светости Патријархa московског и све Русије г. Кирила     Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил началствовао је у среду, 20. новембра 2019. године, на светој архијерејској Литургији у храму Христа Спаситеља у Москви, уз саслужење неколико десетина архијереја Руске Православне Цркве и других помесних Цркава. У овом литургијском сабрању учешће су узели епископи бачки Иринеј и моравички Антоније.   Током малог входа, указом Његове Светости Патријарха московског г. Кирила, а на основу акта Санкт-Петербуршке духовне академије од 30. августа 2019. године, о додели звања почасног доктора, Епископ бачки Иринеј добио је одликовање Руске Православне Цркве – право ношења докторског напрсног крста.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке / Patriarchia.ru
View full Странице

Наравно, највећа глупост јесте да је сајт Поуке сајт вл. Иринеја бачког. Ово је сајт православних хришћана и свих који воле разговор о Богу и Цркви. То говори и наша насловна страница.
Сад, што њему и сличнима смета што неко види и закључује шта се дешава, па то јавно изнесе - шта да радимо сада?
Наравно, мишљење бившег вероучитеља и пропалог политичара, није уопште релевантно, као и канала који га преноси и поставља кретенска питања...
 

Пре свега ја не мрзим никога.
А тебе волим подједнако као и Иринеја бачког.
Само мислим да ти фали пар летава у глави, дакле ништа лично.
 

Или што би рекао један велики српски мислилац: 
Солунски ратници јесу наши очеви и дедови, а колико смо ми њихови потомци – нека свако упита себе."-Антоније Ђурић
 

Мислим да ту (у ставу и начину деловања) нема разлике између појединца и колектива. Шта ради свако од нас кад се лично или породично нађе у проблему? Да ли пости, каје се и моли Бога и Свете за помоћ или каже - ако хоће и ако треба, Бог ће ми помоћи. Наравно да радимо оно прво. Не видим зашто бисмо као народ у целини и као Помесна Црква имали другачији став? Јер ми смо у практично истој ситуацији као и Ниневљани у Старом Завету, којима је Јона пророковао пропаст. Па нису рекли - шта да се ради, Божја воља, тако је како је. Него су урадили нешто сасвим другачије, па је и коначни исход био у њихову корист.
 
 

Mislim da je krajnje vreme da od e. Atanasija, a i od nekih drugih episkopa čujemo jasan stav u ovom raskolu u pravoslavlju, koji se sve više produbljuje.
Cela kuća gori, a mi u našoj maloj sobi pričamo svaki dan o Vučiču i Maksimu. Ne mogu da shvatim da je Vučić, o kome imam gotovo isto mišljenje kao i ep. Atanasije, važnija tema od raskola.
Skidam kapu Irineju Bačkom što je jasno i glasno izneo stav po ovom pitanju. E. Attanasije, koji je uvažen i poštovan u celom pravoslavnom svetu, se nije nešto jasno i glasno ogalašavao po ovom pitanju, a njegova reč još uvek ima težinu.