Итака

Патријарх за Политику
СПЦ је изложена различитим врстама напада и негативних коментара од једног броја електронских и штампаних медија као и од активних, неко би могао рећи организованих, коментатора на друштвеним мрежама. Шта, по Вашем мишљењу, највише генерише овакве коментаре и ко их најчешће упућује?
Политичка суштина већине напада, како са леве тако и са десне стране политичког спектра, почива у чињеници да Црква одбија да узме активног учешћа у партијској борби, да се определи за ову или за ону страну, за једну или другу странку. Ми, на жалост, гледамо како се понекад епископи и свештеници уплићу у политику у ужем смислу те речи, односно у политичку утакмицу странака, што некима, који не разумеју не само место и улогу Цркве у друштву него саму суштину њене мисије у свету, изгледа смислено па чак и хвале вредно. Полазећи од чињенице да су се такви, различитим разлозима мотивисани, примери дешавали у даљој или ближој прошлости, поједини људи, неки без задњих мисли а други, бојим се из личних интереса, имају и шире утисак да је активни политички, па и партијски, ангажман свештенослужитеља Цркве, не само нешто што се од њих очекује, него су на исти и обавезни.
Такво је мишљење погрешно а таква очекивања беспредметна и јеванђелски неутемељена. Црква инсистира на томе да одбија да се активно укључи у политичку борбу и крене да заступа партијске и политичке интересе једног дела свог народа против другог дела свог народа из више подједнако важних разлога. Први је тај да су партије, како им и име говори, део целине, а Црква представља сабор, целину обједињеног народа Божијег. Она постоји да би обухватала и сабрала све делове у једну заједницу верних. При томе Црква не губи из вида чињеницу да њени чланови који су заинтересовани за политички живот припадају различитим партијама. Управо због тога је бављење, грубље али тачније речено – уплитање епископа и свештеника, који треба да буду духовни оци и пастири свима а не некима, у партијску политичку борбу не само неисправно, него и погрешно, и такво понашање представља грех своје врсте. Ова истина постаје још јаснија када узмемо у обзир феномен да су странке непостојане, флуидне, да мењају своје формате, да се једна дели у више, а више стапају у једну, и још сами припадници странака из једне прелазе у другу, те тако они који су до јуче били противници прелазе на исту страну, и обрнуто. Напросто, принципи странака, иако легитимни и за ту сферу живота разумљиви, јесу релативни, променљиви, припадају тренутку, док је Црква вечна, самим тим увек иста и непроменљива. Због тога партијски ангажман, било каква врста директног или индиректног подржавања било које политичке опције заправо је, народним језиком речено, напуштање сопствене њиве и бављење туђим послом.
У томе се открива и други разлог непомирљивости партијског политичког ангажмана свештенослужитеља олтара Христовог и суштине и улоге Цркве у историји. Њена улога је да даје смисао човековом постојању, и с ове и с оне стране гроба; да нуди спасење и вечни живот без обзира на историјске и политичке околности датог тренутка. Ту правила овог света не важе. Суштински задатак епископа и свештеника је да по сваку цену сведоче ову свету истину, а не да јавним опредељивањем за једну или другу страну маргинализују своје послање уносећи подозрења и раздор међу вернике. Црква је ту да обједињује а не да дели, да лечи поделе а не да их продубљује, да спречава а не да појачава сваку, па и политичку мржњу и нетрпљивост. То истовремено не значи да се Црква ни бави политиком у изворном смислу, политиком као начином живота, бригом за опште добро заједнице. Бави се и те како и обавезна је да се бави просветом, културом, вредностима које су обиликовале и обликују идентитет српског народа. Али и унапређењем квалитета свакодневног живота, макар код категорија које су угрожене. Трудимо се да помогнемо народу на Косову и Метохији, породицама са више деце, онима без сталних прихода… Знам добро да недовољно чинимо, али настојимо да чинимо систематски, да би сваког дана поделили више оброка, стипендирали више студената и ученика…
......
 
Активно сте подржали залагање велике групе стручњака и највиших институција које се баве српским језиком да се не дозволи озакоњење родно сензитивног језика, указујући да таква законска решења утичу и на перцепцију стварности и традиционалних односа, осим што представљају насиље над српским језиком. Да ли сте, у међувремену, добили неки одговор државних институција у вези са Вашим позивима? 
На жалост нисам добио никакав одговор. У сваком појавном облику проблем Закона за  који се интересујете је фундаменталан. За почетак, са државно-правне стране, Закон је противуставан. То је оцена многих  правника,  експерата које смо консултовали, али што је најважније то је оцена  Секретаријата  за законодавство Републике Србије. Ако народни посланици гласају и, свесно или несвесно, изгласају противуставан Закон једном, ко  гарантује да неће то урадити још који пут. Питање родно сензитивног језика, како је дефинисано у Закону је  екстремно насилна и најрадикалнија реформа српског  језика од Вука, до данас. Прави језички масакр, назван џендеризација српској језика. То је незабележена дискриминација огромне већине грађана; читаве наше националне заједнице у Србији.
 На жалост то није  једини, а чини ми се ни највећи проблем са тим противуставним Законом. Предвиђено је да то буде кровни, свеобухватни закон, платформа за имплементацију тзв. Истамбулске декларације, тако да ће, законски бити афирмисана могућност да  нпр. адолесценти мењују пол, хормнима или хируршки. Законом  се уводи обавеза да у свим областима и занимањима, без обзира на специфичности, тежину и слично, ради једнак број мушкараца и жена. Уз то силна бирократија од предузећа до сваке установе  треба да прати и кажњава свако одступање  од примене. Наравно да жене и њихова права, од овог Закона, неће имати никакву корист.
Не желим, поготово у ово празнично време, да већ постојећој глобалној атмосфери стрепње и забринутости придодајем нове тешке боје, али овде се не ради о утисцима, него о начину постојања, о животу, о вери у Христа, мојој личној, и о вери  читавог народа, читаве Цркве, тако да немам право да не подигнем глас упозорења, онолико колико буде потребно. Црква неће издати саму себе.
 
 
 
 
 

знао сам да ћеш то одговорити - али стварно (упио и садржај и метод партијске пропаганде)
Уопште није битно ко је поставио питање. Битна је истина. А она је изнад власти и опозиције, ситне партијске политике и личног интереса. 
Не желим да наставим дискусију: ти имаш своју малу истину, не желиш да чујеш ништа друго. Чињенице ту уопште више нису битне. Зато АВ може и да говори о неким победама на КиМ, и ако трпимо ужасне губитке. Причај са људима на КиМ о успеху СНС-политике...
 
 

Ја уопште не желим да се свађам, нит мрзим тебе, Вучића или неког другог кога уопште не познајем.                                                   Али гледам ствари реално.
Ти очигледно верујеш у Вучића и СНС, то је твоје.  Треба веровати у Бога а не у страначку пропаганду.                                                     Људи Божији, које ће вероватно у скоријој будучности прогласити светитељима, су јасно и отворено рекли своје о Вучићу. Не зато што њега мрзе, или зато што су били жртве западне или опозиционе пропаганде, него зато што су гледали отвореним очима...  И њихов учитељ, свети Јустин, је јасно критиковао оно што не ваља, као и свети Владика Николај.
Шта мени највише смета, поред тога да је код наших политичара и у нашем систему на првом месту лични интерес, је безкрајна лаж. Све што се говори, видео клипови, наводне победе, економски тигар, брига о породици итд. је лаж - а зна се ко је отац лажи. 
 

Ово што се десило је издаја у рангу за доживотни затвор. Овакве ствари су узрок свих наших пораза ово унутрашње семе јудино које делује у народу и држави. 
50 момака младих јаких сви са Космета организовани у одбрани својих домова и огњишта јер друго више и немају. Годинама их прогоне са нула реакције српске државе. У ппследњих годину дана 10к Срба побегло је са КиМ, а после овога то ће бити још горе. Срећа наша па и шиптари бегају у еу колико могу. 
Обећана им је помоћ државе, помоћ војске, детаље је већ и сувишно и болно писати. Али је обећање било солидно и деловало реално на терену јер ти момци нису будале које су без основа кренули у обрачун да изгину сви редом. Наравно да држава није никад ни планирала да уђе војском наравно да су их откуцали наши. 3 живота јунака су дали шиптарима. Нож у леђа који се Србима доле унесрећио живот пута хиљаду након овога. 
Неко је на овом форуму причао како је боље да влада Мило у ЦГ него лажни Срби. Е па исто је тако и овде боље би нам било са чедом и лдпом и чанком него с овим изродима. Јер би се бар народ тргао и дошао к себи. Вук у јагњећој кожи и погани пород аспидин. Нека му историја суди кад већ овај дансс збуњени нараштај Срба не може. 

Attention Required! | Cloudflare
HDREZKA.LIVE  

У наставку ћу окачити неке фотографије које приказују пут у манастир а потом и сам манастир Св. Георгија Хозевита у јудејској пустињи, као и нетљено тело Св. Јована Јакова Румунског које се чува у поменутом манастиру.
Ево укратко и историјат манастира овде:
The Holy Monastery of Saint George Hozeva
EN.JERUSALEM-PATRIARCHATE.INFO The Holy Monastery of Saint George Hozeva  

Да, још једна стварчица и напуштам дефинитивно форум који то више није.
Сутра, када се десе промене (неминовно је, РТС је почео да дозвољава дијалог и све почиње да пуца по шавовима, информације цуре невиђеном брзином у етар, овај криминални миље око њега се више не да бранити) рећи ћете да АВ није потписао независност Косова.
Бићете у праву.
Примарни план запада није успео.
Истина је, ипак, горка.
Бриселски споразум, Газиводе, ЕПС, позивни број, судство, граница, РОСУ на северу, Српска листа као обезбеђење кворума у парламенту... а на крају и као инструмент за довођење албанаца на чело српских општина кроз бојкот избора који (нису учинили раније, када је било безболније)... 
Ви тражите да се о томе сада ћути.
Запад је добио мнооого више од ове власти него од претходне. И наставља агенду. Питање је само ко ће је довршити. Актуелни вођа се довија да ће он то учинити али колико сутра, а њима се жури па доводе следећег који ће имати катастрофалан полаз остављен од АВ.
Видите, ја баш вас видим као одговорне што ће сутра доћи зелени на власт. Јер тражите да се о свему лошем ове власти - ћути.
Стално питате друге "кога бисте ви?" док ћутите о болести и допуштате да се шири гангрена.
То вас је довело и до оправдавања Слоба, и правдања Алека, до жмурења на убијање државе где печењар води ЕПС, керамичар БИА-у, лопов и подваљивач финансије, лезбејка целу Владу, где син помоћника др. Смрта направи масакр у школи, а тужилаштвом аболирани преступник направи масакр у Младеновцу.
Слоба је организовао Мегатренд на чијем непостојећем одсеку у Лондону је дипломирао Стефановић, докторирао Шапић и многи други из власти. Они вас воде, а њих је све поставио - ко?
И опет кажете да се ћути, није тренутак.
Гашић је 2008. био керамичар кад је приступио у СРС, данас има диплому економског факултета из 2003...
Тужилаштво је пало на испиту на сто места, али кад један Павле Грбовић на сред РТС-а таксативно набраја за које све прекршаје је пријављен убица из Младеновца и све је склоњено у архиву - треба да будете свесни једне старе приче из нацистичке Немачке. О ћутању.
Када су нацисти дошли по комунисте,
ја сам ћутао;
јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе,
ја сам ћутао;
јер нисам био социјалдемократа.

Када су дошли по синдикалце,
ја се нисам побунио;
јер нисам био синдикалац.

Када су дошли по мене,
није преостао нико да се побуни."
Сећате се љубави овог непоменика са Меркеловом, Шредером...?
Е па, видите, по њиховој агенди је све ово раније учињено. Па упоредите песму.
А кад дођу зелени, опет по њиховој агенди, задњи стих ће бити звоно за аларм у вашим главама.
И тада ћете (се) питати:"А кога смо могли?".
Господ би дао.
Да смо љубили и храбро исповедали Истину.
Овако...
Нека нам је свима Свеблаги у помоћи, јер и кад брат неће - Он хоће...
Сретан останак на форуму.
 за @JESSY и @obi-wan
Видимо се у Литургији.

Стрпљен спашен. Ако разумеш, треба истрпети неправду а не правити још већу у револуционарном заносу.
Ако идеш на протесте, неминовно доводиш зелено леве антитеисте на власт. 
Знаш оно, партизани су били нормални људи али руководство је било комунистичко.
Поглед ка будућности се не гради на срљању, поготово ако имаш историјско искуство.
Не дај да те мржња и незадовољство воде.
Који страхови од будућности? Па програм еко другосрбијанаца је нато, независност тзв Косова, санкције Русији и лгбт вредности до максимума. 
Или су екодругосрбијанци сви до једног четници са Равне Горе или ја лажем? Ајде буди поштен.

Све си промашио, као и ја први део израза, на брзину.
Нисам на протестима, нисам за зелене.
Ал' да климам главом овој несрећи не пада ми на памет. То што жмурите да он пред вашим очима предаје Косово је ваша ствар. 

Кад престанеш изједначавати људе на власти и државу можемо причати.
За почетак, ДИЈАЛОГ на јавном сервису а не монолог који траје од 2012. Не постоји ЈАВНИ севис, прочитај закон шта треба да ради јавни сервис. Кад би ово било остварено све остало би дошло смо по себи. Не би требала улица, избори би врло лако били слободни и демократски.
Други корак је кривична одговорност, тј тужилаштво које ради свој посао а не жмури.
Само за снимак са рампе, Јовањицу или тату Стефановића у Крушику би ова власт пала.
О ругању човеку који је био чувар у Савамали и преминуо да не говоримо. Сам председник је ЈАВНО рекао да није требало тако са фантомкама, да су њега звали он би сам без фантомке сео за булдожер и рушио!?! Градоначелник Мали одговарао за Савамалу?
Јес` ти уопште свестан да верно и дисциплиновано браниш  криминалну групу која је заузела полуге власти ?

Prema poslednjim informacijama Srbi su ispregovarali povlacenje jedinica Rosu sa severa do 15h danas, kao i pustanje privedenih Srba. 
Tako se pregovara kad se pokazu zubi i kad se vucicevi puleni iz liste drze pod nadzorom i samaraju. 
Ovo je kratak predah za hrabri i herojski narod koji je sam rukama i motikama bez ikakve podrske svoje drzave, mislim na drzavu ne na narod srpski, isao na metke i poterao okupatora nazad iz svojih gradova i sela. Ceo dan ceoo celcati dan dok se ono dole zbivalo nasa drzava je cutala i pravila se mrtva. 

Средња школа. Тинејџери 15-18 година. Веронаука.

Следећи образац се толико већ пута догодио за ових 20 година службе да са великом сигурношћу могу да га сматрам правилом. Што је вероучитељ...( тражим прави израз)...измиренији са Богом, то је однос са ученицима бољи. Мада ово „бољи“ је слаба реч. Однос у тим моментима потпуно превазилази однос наставник-ученик и има такав квалитет да звоно за крај часа растужи и њих  и мене.

Не оставља Бог нас без благодати. Благодат дође, не знам ни како ни зашто, али дође. Благодат оде, опет не знам зашто, не задржи се. Ја немам способност да се фокусирам толико да могу да упрем прстом и кажем – ево зато долази или зато одлази. Углавном, не успевам да је сачувам. Наравно, највероватније јер ме страсти витлају на све стране. Дајем им предност навикао на њихову лажну утеху па се благодат ( тако изгледа) повлачи. А заправо је она, вероватно, увек ту али ми бирамо нешто друго.

Сад, кад вероучитељ отвори себе за дејство Божије и кад благодат почне да отапа срце, уноси мир и радост, тада све добија неки други укус.

Пре неки дан улазим у учионицу, а ученици питоми као јагањци ( стварно ми је то била прва мисао). Мирни, слушају са пажњом. Подсетило ме на она времена кад смо ми, млади у вери, упијали сваку реч са неког предавања или читајући неку књигу на такве теме. Долазим на следећи час, иста прича. Добри, предобри. Тешко да реч која није натопљена благодаћу може да погоди у срце, да има дејство. У тим ситуацијама способност вероучитеља да преводи са језика православне теологије на младима разумљив језик, прилично се увећава. Налази праве речи, праве примере, и осети се да делује и има ефекта.

Ако долазиш на час, да причаш о Богу а далеко си од Њега, онда се осећаш као „ као звоно које јечи, или кимвал који звечи.“

Значи, до нас је у великој мери.

Добро, ето поделио сам нешто са вама, не замерите.

На крају, сад кад боље размислим, можда су били питоми и мирни јер овог месеца радимо у преподневној смени ? 😊

Када опростимо својим родитељима
сузе ће потећи.
Испрати неке погрешне дане.
И неке погрешне речи.
Када опростимо својим родитељима
са њихових душа скинуће се много боли.
И сва љубав коју су дали, вратиће им се.
Да их теши док старе, да их воли.
Када опростимо својим родитељима
што су понекад били слаби, што нису знали…
Схватићемо да су нам дали
и више него што су имали.
Када опростимо својим родитељима
значи да смо напокон одрасли.
Да их видимо као људе,
тако несавршене и тако драге.
Две топле, миле душе
које су нам бојиле детињство свим бојама које су имали
Најлепше што су умели.
Када опростимо родитељима
Наше ће срце постати извор љубави и мира.
Живот лакши, нежнији и лепши.
Да њих није било, не би било ни нас.
На дар смо добили прилику да постојимо.
То је више него довољно
да будемо захвални и да их волимо.
Да поштујемо оца својега и матер своју.
Да поштујемо златну заповест Божју…
Када опростимо својим родитељима
и нама ће лакше опростити наша деца.
 
http://knjigraliste.rs/blog/kada-oprostimo-svojim-roditeljima/
 

Пут, Пуњач, Истина и Живот   ( дешавање са данашњег часа веронауке коју, чујем, опет хоће да избаце из школе.  Молим да занемарите правописне грешке јер немам живаца да сад поправљам, а да будем искрен, нисам сигуран ни да ли умем.)   Питам данас ученике на часу, показујући мобилни телефон:” У чему је сличност између мобилног телефона и човека ?” Неочекивано брзо Вања каже:”Оба могу да се испразне.” Занимљиво. Телефон има батерију. Кад га фул напуниш, пише 100%. Пун је живота, али се временом празни, неки брже, неки спорије. И на крају се испразни. Тада телефон постаје прилично незанимљив. Јадни, тамни, беживотни екран слути на најгоре. Нема игрица, нема лепих боја, нема комуникације преко дрштвених мрежа. Часови постају досаднији него иначе. Трагедија. “Када се човек испразни ?” питам даље. Када се умори, када нема енергије...чују се одговори. “Када умре !” издоминира један одговор. Сви ућуте. Упс ! “Па шта је сад ? Зашто шок ? Зар се не сећате да сам вам прошле године давао папириће да анонимно напишете своје страхове ? Сећате се ?” Јаоооо...даааа. “Па, који су страхови били најприсутнији у овој групи?” “Чекајте ( присећају се) … висина...болест….мрак….професорка математике...самоћа…” “А навише се појављивао који страх ?” “Смрт и губитак вољене особе.” “Да...тако је било.” Човек се испразни од живота и умре. Неко пре, неко касније...као и телефон. “Ок...има ли решења за покојни телефон ?” ("Ја нећу да умрем." чује се женски глас. Сад би је загрлио, само да није далеко. ) Наравно да има. Ставиш га да се пуни, заједно смо констатовали. “Шта је њему живот ? Мислим, одакле добија живот ?” “Па, струја” кажу моји драги ученици. “Где је та струја “ Јесте ли је некад видели ?” “Нисмо је видели али знамо где да је нађемо. Ено вам тамо утичница, испод табле.” Знају они врло добро где је струја јер свакодневно васкрасавају своје телефоне. Узмем ја свој телефон и кренем да га накачим на струју, тај извор живота. Гурам га, али не иде, екран 5 инча, широк је и свакако некомпатибилан са утичницом. Ето ти проблема. Знам да постоји невидљива струја и знам где буде али не могу да оживим телефон јер ми нешто недостаје. “Пуњач професоре ! Пуњач. “ Смеју се средњошколци. Ахам, пуњач ми треба. Значи, треба ми неки посредник између телефона и невидљиве живоносне струје. Неки пуњач који је једним делом накачен на струју а другим делом на телефон. Урадили смо тако и гле, телофон је после неколико секунди поново почео да даје знаке живта. “А шта ћемо са човеком ? Шта ће он сирома’ са својом батеријом ?” “Па Бог, ваљда професоре ? “ “Ок, слажем се, али где ми је Бог ? Као Он је ту, свуда и све испуњава, али га ја не видим.” “ Како да се конектујем на Богa који је живот за мене ?” Вера...молитва...свашта нешто набрајају. “Све је то лепо али ми је недовољно. Чекај, шта смо радили са телефоном ? ” питам. “Па ставили смо га да се пуни.” “Значи, њему треба пуњач као веза са струјом.” “Ко ће нама бити пуњач, посредних, неко на кога се накачимо и преко њега примамо живоносну енергију ?” Па неко ко је једним крајем везан за Бога а другом страном везан за нас. Па ко је то између Бога и човека ? “Богочовек ! Христос ! Наш Пут, Наша Истина, наш Живот и наш Пуњач.“

Да Бог спаси нашег Патријарха и све владике, свештенике, монаштво и народ. Да Бог укрепи и упути све људе на власти да од сад па надаље раде онако како је Богу угодно а на њихово сопствено спасење.
Пресвета Богородице, спаси нас.
Слава ти Боже!

Саопштење за јавност
  Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве поздравља одлуку највиших државних органа којом је отказано одржавање манифестације Еуро-прајд, коју су организатори намеравали да одрже у Београду током септембра, и на тој одговорној одлуци искрено честита Председнику Србије, господину Александру Вучићу, и Влади Србије.
Свети Архијерејски Синод је уверен да одржавање ове „параде”, у служби промовисања ЛГБТ-идеологије, која покушава да се наметне Европи и такозваном западном свету уопште, па, нажалост, и нашем народу, не би било од користи никоме него би, напротив, изазвало додатне тензије и нове поделе, а међу верницима Српске Православне Цркве и свих осталих традиционалних Цркава и верских заједница у Србији огорчење и револт.
И сама „ЛГБТ”-тематика је, сматрамо, неумесна посебно у наше дане, у дане када за нас Србе, у Србији и свугде у свету, постоји тема над темама, тема Косова и Метохије. Наш државни врх, на челу са Председником Србије, бескомпромисно и неодступно се бори за очување наше исконске јужне покрајине у саставу Србије, за спас наших највећих светиња, почевши од Пећке Патријаршије, Високих Дечана, Грачанице и Богородице Љевишке, и за опстанак и останак српског народа на његовим вековним огњиштима. У тој часној и светој борби држава Србија ужива неподељену молитвену, моралну и отаџбинску подршку Српске Православне Цркве. Сви заједно, саборно, једнодушно, без „пете” или „шесте” колоне међу нама, позвани смо и призвани да на делу будемо православни хришћани и српски родољуби, заветни народ Светога Саве и Светога кнеза Лазара, пријатељи Божји и пријатељи наших ближњих, ничији непријатељи, а то значи – ни непријатељи своје Цркве, свога народа, свога бића, свог историјског и метаисторијског назначења.
Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Читам у последње време објаве, без оглашавања. Јежим се од појединаца, који су себе (свој став) поставили за меру. Једина мера је сам Христос. Покушајмо да све меримо Господом, како би Он поступио, живимо јеванђелски. Друго, где се изгубила црквена свест, поверење. Опет смо себе ставили за критеријум. Незрело и тужно. Покажимо бар мало више поверења у Његову Светост. Уверен сам да све што ради, чини на корист свих нас. 

Литије нису демонстрације већ молитвени ход који излази из Литургије. Ови што ти причаш отвара простор за разне политичке манипулације, иако су неки проблеми реални а неки не постоје. Ми немамо обавезну вакцинацију против мороне.
Било би лепо да идемо у Литије и тиме покажемо да смо се преобразили. Само треба бити опрезан па не свлачити светињу у политикантсво. Што не значи да неки проблеми које си навео нису реални. Јесу још како.
 
 

Читам у последње време објаве, без оглашавања. Јежим се од појединаца, који су себе (свој став) поставили за меру. Једина мера је сам Христос. Покушајмо да све меримо Господом, како би Он поступио, живимо јеванђелски. Друго, где се изгубила црквена свест, поверење. Опет смо себе ставили за критеријум. Незрело и тужно. Покажимо бар мало више поверења у Његову Светост. Уверен сам да све што ради, чини на корист свих нас. 

Н
Између форумске Сциле и Харибде. Можемо да бирамо - или да се јежимо не коментаришући или, ако коментаришемо, да се вербално рвемо.  Једно од двога нам не гине. 

А и ови што се јеже и позивају на Јеванђеље су иста или сл. екипа, можда рећи и друга страна медаље, као и они који умисле да су бољи од Патријарха.  Можда су и писали писмо духовника.
Лепо је рекао Патријарх Павле да се у Јеванђељу нигде не опрвдава онај који је саблажњен као ни содомија која је описана као грех до неба. 
А содомити у  БГ кажу нисмо ми против брака то је лаж, ми смо за брак али по нашем схватању и трпаћемо вас у затвор и слати на суд ако то не прихватите. И онда дође Владика Никанор да им то бјасни како мисле да нас шаљу по судовима, да нормалне људе малтретирају и сада је добио кривичну пријаву, а неки верници се јеже Владике.
 
 
 
 
 
 

Појединци су побркали лончиће. Сада би да се вербално рвемо. 

Занима ме, ако можете, мало прецизније да кажете ко су ти појединци од којих се јежите,  и који су то њихови ставови којима су себе ставили као меру. 
Мислим, ако се ви јежите, можда и ми треба да се јежимо. Лакше је јежити се у друштву 

Појединци су побркали лончиће. Сада би да се вербално рвемо.