The Godfather

G-dine Dragisha ( ili vam je draze da vas nazovem Laziceva rezerva ). Slucaj Djurovic kazete - elem vi izdgleda ne da ne shvatate napisano, nego ne shvatate nista uopste ili shvatate stvari na jedan iskrivljen nacin i upodobljavate ih sebi tj svojim slabostima i uskogrudosti. Jerej Zoran je svoje znanje stekao krvavim radom i oplemenio ga molitvom ( dar molitve se nekome daje zabadava, a neko ga stice upornoscu - kako ga je Avva stekao - nebitno je u ovom konkretnom slucaju ). Iza sebe ima 20-30 god aktivnog pastirskig rada ( ne po Srpski pastirskog tipa napravio sam parohiski dom i obnovio crkvu, nego sustinski pastirskog - sa ljudima ). Svoj stil pisanja obojio je jurodivoscu na da bi reklamirao sebe iz primitivnih pobuda koje mu vi i slicni vama moralisti imputirate, vec da bi takvi kao vi koji jedete kuce udovicke i tovarite bremena na ljude pokazali svoje pravo lice i obesene noseve ( jer kao u onoj narodnoj - ne pada sneg da prekrije breg, vec da svaka zver pokaze svoj trag )

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

G-dine Dragisha ( ili vam je draze da vas nazovem Laziceva rezerva ). Slucaj Djurovic kazete - elem vi izdgleda ne da ne shvatate napisano, nego ne shvatate nista uopste ili shvatate stvari na jedan iskrivljen nacin i upodobljavate ih sebi tj svojim slabostima i uskogrudosti. Jerej Zoran je svoje znanje stekao krvavim radom i oplemenio ga molitvom ( dar molitve se nekome daje zabadava, a neko ga stice upornoscu - kako ga je Avva stekao - nebitno je u ovom konkretnom slucaju ). Iza sebe ima 20-30 god aktivnog pastirskig rada ( ne po Srpski pastirskog tipa napravio sam parohiski dom i obnovio crkvu, nego sustinski pastirskog - sa ljudima ). Svoj stil pisanja obojio je jurodivoscu na da bi reklamirao sebe iz primitivnih pobuda koje mu vi i slicni vama moralisti imputirate, vec da bi takvi kao vi koji jedete kuce udovicke i tovarite bremena na ljude pokazali svoje pravo lice i obesene noseve ( jer kao u onoj narodnoj - ne pada sneg da prekrije breg, vec da svaka zver pokaze svoj trag )

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

То је. А нека блеје Родољуби и ко год хоће! Могао бих да водим леп и миран живот, јер од уметности и науке може да се живи, али ме Исус малтретира. И зато не могу да одустанем. А овај пак пут видим најуметничнијим што може да буде.  

Da rezimiramo malo sta kaze Sv vladika Nikolaj - kako govore Sv Boziji ljudi . Dakle , nema nicega o hvalisanju ( da li je primereno ili ne - a i ako je " hvalisanje " ( tj nekom se cini da je hvalisanje ) po Duhu je i ne govore u smirenju ( mada mogu i u smirenju ) ( smirenje je svakako prisutno sustinski u Duhu ali interpretacija moze biti na razlicite nacine i spolja ne mora nuzno izgledati dopadljivo slusaocu ili u ovom konkretnom slucaju citaocu )
p.s. text je copy paste na cirilici

Sv vladika Nikolaj Velimirovic

Научени од Светога Духа говорите свети Божији људи (II Петр. Ј, 21)

Ово сведочи онај који је и сам био свети Божји човек, апостол Петар, камен вере и витез крста. Као свети Божји човек он, по сопственом свом искуству, објашњава, како су говорили и како говоре свети Божји људи, и каже: научени од Светог Духа говорише они. Не говораху, дакле, они по своме умовању, ни по свом памћењу, ни по свом слућењу, ни по свом учењу, ни по својој речитости, него говораху од Духа и по Духу Светоме. Мудрост Божја изливаше се кроз њих и истина Божја откриваше се кроз њих..... Често и не хотећи, па чак и противећи се, они су морали да пишу, као што сведочи свети пророк Јеремија говорећи: и рекох, нећу га (Бога) више помињати, нити ћу више говорити у име његово: али би у срцу мом као огањ разгорео, затворен у костима мојим, и уморих се задржавајући га, и не могох више. (20, 9)..."

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Ево шта паметнији говоре за то Ваше фарисејство:

То ви који имате сар за тако нешто видите, ми убоги немамо те моћи. Сваког, у почетку, узимам за најбољег могућег. 

Не брините то је само Рођина професионална деформација, није ништа лоше мислио:)

ео, трчим!

Да, мој речник је различит, али је Дух исти. То имаш и у Писмима. Различити речници; једни интелектуалци, други пастири, Михеј ти залепи балегу на фацу! 
Не. Живим у Господу. 
Нисам омануо. Него треба да каналишеш твоју сексуалност. Зато сам те зезао. 

Смејем се колико је исто:
– Pitaćeš me, možda, kako se u molitvi sećam tolikih imena. Ja sam grešan i slab čovek; pa kažem: „Gospode, blagoslovi Jorgosa, Nikosa, Mariju, Katarinu – ona imena kojih se sećam – i sve one koji zapovediše da se molim za njih, a čija sam imena zaboravio”. A Bog, pošto On nije otac Porfirije pa da zaboravlja, nego se seća svih imena, smesta dolazi i sve blagosilja.

Колико је ово истинито:
Rekao mi je Starac:
– Bog ti je podario mnoge blagodatne darove. Obdario te je retkim darovima. Osećaš li to? Neprekidno Mu zbog toga blagodari i smiravaj se u NJegovoj ljubavi.
Moli se da ti Bog pošalje sveto smirenje. Ne ono koje se samo izražava rečima: „ja sam poslednji”, „ja sam ništavan”. To je satansko smirenje. Sveto smirenje je dar Božiji. Čuješ li? Dar. Blagodat.
Ава: Смирење или смерност, је бити свестан себе. Како у добру, тако у злу. И помирити се са тиме. Ја сам у потпуном миру са Господом и сведочим да живим у његовом присуству. Иако сам са објективним гресима, али ме они не могу удаљити од њега. Ти су греси моје слабости, али нису греси усмерени ка другима, да правим штету другим људима. Али ме држе овде везаног да не бих помислио да парам небесима. Свети, који су себе јасно видели грешницима, су то реално видели и реално су били грешници. И Порфирије је заиста био грешник. То у коцкасту Рођину главу не може да уђе. И испада да ја сада хулим на свеца јер кажем да је заиста био грешник! Јесте, али је блажен онај коме Бог не уписује грех. Не уписује му га јер има љубав. То покрива све наше недостатке. Зато ја нисам опседнут својим гресима. Мада то нису ови греси које је Рођа узео да разобличи. 
Прочитаћемо у Порф да каже за себе да је последњи и никакав, али то није сатанско смирење. Није недоследан, него говори о овоме о чему вам сада пишем. Људи без духовног искуства то не разумеју. Светлост божанске благодати осветљава човека и показује му неред који је у његовој кући. Али та иста светлост не баца човека у очајање. То је богоостављеност, када се Господ повуче и остави те самог себи. Од тога нема ништа страшније. Како је Ис рекао Силуану кад је пао на под: Овако само горди страдају! И није га слагао! Био је Силуан горд, али је тај случај требао све нас да научи. И не бисмо то знали да он то није испричао. 
Као млад сам се подвизавао као из неког житија, јео једампут дневно, молитвао стално, спавао у планини на напуштеном гробљу, у келији на поду го, у зимско време, са отвореним прозором итд. Али ме посети Господ и смири. Рођа би рекао: Уђе ђаво у подвижника! Од тада ме уши нису храниле. Сада трпим и подносим све и свашта што ме снађе. Подвиг ми је друге природе. Наредан сам свему. 
Ето вам поуке о божанском смирењу.    

Порфирије наводи Исака: „Onaj ko je dospeo do ljubavi Božije, taj ne želi više da ostane ovde. Jer, ljubav odgoni strah. LJubljeni moji, pošto sam lud, ne mogu da prećutim ovu tajnu, nego postupam kao bezuman radi duhovne koristi moje braće. Istinska ljubav je ona koja svoju tajnu ne može da sakrije od svojih voljenih. Dok sam ovo pisao, mnogo puta su mi prsti ostajali nepokretni nad hartijom; nisam mogao da podnesem zadovoljstvo koje je obuzimalo moje srce i koje je umirivalo moja čuvstva”.

Ова је као Авина:
– Šta da radimo sa našim detetom, Starče? Prepuno je nesigurnosti i strahova.
– Vi u potpunosti snosite odgovornost za to. Još od majčinog stomaka vi ste mu, svojim lošim međusobnim odnosima, stvorili te psihičke traume, koje on nosi čitav svoj život.

Покрао ме Порфирије, о овоме Ава писао чак овде: "Zato je ljudima koji su naoko imali istovetan problem, starac Porfirije govorio različite stvari, jer su postojale drugačije okolnosti, i svakom čoveku je bio potreban drugačiji lek za rešavanje njegovih problema. Zbog toga nam je često govorio: „Nemojte drugim ljudima govoriti ovo što vam ja sad govorim jer je ovo lek za vas, za vaš slučaj. Nekom drugom čoveku, čak iako naizgled ima iste simptome kao vi, ovi isti lekovi neće doneti dobar ishod”.

Буловић сведочи о Порфирију: 
Divio sam se tome što je Starac, bez ikakvog spoljašnjeg smirenoumlja, ali vrlo iskreno i ubeđeno, predstavljao sebe kao najvećeg grešnika na svetu. Bilo je očito da je to predstavljalo njegov najdublji unutarnji doživljaj i iskustvo – sa druge strane, bio je svestan veličanstva blagodati koju mu je darovao Duh Sveti.
Ova sprega je za mene bila zapanjujuća jer starac Porfirije nije uopšte sumnjao u to da govori Svetim Duhom. Ako nije imao unutarnje kazivanje Svetog Duha, on ništa nije govorio – nije čak ni usta otvarao. Istovremeno, međutim, vrlo iskreno bi kazao: „Vidiš, svi me smatraju dobrim; no, ja nisam dobar, ja sam grešan čovek.

Ово не написа Злославни Ава Римски, него Порфирије: Ja živim u takvom podvigu. Recite slobodno da sam lud. Recite da se o tome ne govori; da onaj ko se podvizava, taj ne govori o tome, nego priziva božansku blagodat, i ona mu pomaže. Da, ali kad neko poludi, on govori. Postoji i ludost...  Pa vidite, dok ovo govorim, nisam pri zdravoj pameti. Mislim, lud sam što govorim o ovome.
Ваљда је сада јасно зашто сам казао Рођи да је непријатељ Божије благодати и хулитељ на Духа Светога? И онда зашто се "хвалишем"? Да људи виде добра дела моја и прославе Оца који је на небесима! А та дела нису моја, него Господња. Ја сам августиновац. Научио ме је Августин да Бог не овенчава нашe заслуге него своје дарове! Сада ће овај безумник да почне да узме да тупи о синергији, о теми о којој нема појма! Јер он спасење доживљава као ретрибуцију. Транге-франге. 

Порфирије: U svakom slučaju, i u času vlastite nemoći, čim ugledamo Hrista, smesta menjamo mišljenje i želimo da budemo sa NJim. Hristos je, naime, naš prijatelj, naš brat; On nam poručuje: „Vi ste prijatelji moji” (Jov. 15,14), i ne želim da me drugačije posmatrate; ne želim da me gledate samo kao Boga, kao Logosa Božijeg, kao jednu ipostas Svete Trojice. želim da me gledate kao nekog svog, kao prijatelja; želim da me prigrlite, da me kao svog prijatelja osetite u svojoj duši – mene, koji sam istinski Izvor života.

Неко је овде будала (Рођа или ја) а за себе сам рекао да сам луд, опичен!  Наиме, као да читамо различите књиге. Како ми је Порфирије остао у Србији, замолих једну моју драгу калуђерицу да ми га пошаље у електронском облику, па га сада читуцкам. 
"Kad pronađemo nekakvo blago ili nešto slično, ne želimo nikome o tome da govorimo. Kada, međutim, hrišćanin nađe Hrista, kad upozna Hrista, kad oseti Hrista, Koji se uselio u njegovu dušicu, on želi da poviče i da svugde govori o tome; želi da govori o Hristu, da kaže šta je Hristos, želi da nas posavetuje da zavolimo Hrista i da nam ništa ne bude preče od NJegove ljubavi". Ово као да сам ја написао. Иначе, нађох већ ствари које сам навео, а које као да су цитати из Порфирија. Слично се сличном радује. Ево:  Treba, naime, da želimo da se spasemo zajedno sa svima, da, poput Svetitelja Božijeg, kažemo: „Gospode, ako ne spaseš i sve njih, onda i mene izbriši iz knjige života”. 

Ja sam za to da se nacrta vodenim bojama

G-dine Vi nikome ne poklanjate svoje vreme, vec upravo suprotno, ljudi vama poklanjaju vreme. ( neki ozbiljno pokusavaju da vam objasne neke stvari, drugi se pak sprdaju sa vama ). Avva vas je navukao kao cavu, toboze dajuci vam sansu da odgovorite i obrazlozite svoje tvrdnje i javno se poigrava sa Vasim NE - ZNANJEM! Ali da Vam se nacrta i vodenim bojama - Vi ne biste razumeli sta se zapravo desava!

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

G-dine Vi nikome ne poklanjate svoje vreme, vec upravo suprotno, ljudi vama poklanjaju vreme. ( neki ozbiljno pokusavaju da vam objasne neke stvari, drugi se pak sprdaju sa vama ). Avva vas je navukao kao cavu, toboze dajuci vam sansu da odgovorite i obrazlozite svoje tvrdnje i javno se poigrava sa Vasim NE - ZNANJEM! Ali da Vam se nacrta i vodenim bojama - Vi ne biste razumeli sta se zapravo desava!

Послато са SM-J530F користећи Pouke.org мобилну апликацију

Гле како те негира Николај: "И гле, ту и лежи она тајанствена моћ, којом Васкрс себи привлачи. Васкрс означава празник тела, глорификацију, дивинизирање тела". Исто: "и не без тела но у телу, у телу глорификованом, тј. бољем и лепшем од нашег тела земаљског".
Синоними: "Узмите му пак Васкрс, загробни живот".
И још: "Хришћанска вера у загробни живот базирала је на једном добро осведоченом факту а не на спекулацији. Васкрсли Христос био је доказ загробног живота. Такав један искуствени доказ морао је очевидно силније дејствовати од логичног закључка из сумњиве претпоставке о простоти душе. Загробни живот, сходно представи хришћанској, телесан је - и ако у једном нарочитом, глорификованом телу (У својој књизи, штампаној на немачком језику под насловом: Die Auferstehung Christials Grunddogma derapostolichen Kirche "Васкрсење Христово као основна догма апостолске цркве", ја сам покушао, да одредим појам, који је прва црква имала о загробном телу), - и с тим несумњиво свестан индивидуалан. Оваква представка загробног живота, поред наведеног доказа о истом, брзо је постала надмоћнијом од представе философске".
Неспособан си и један једноставан текст да прочиташ! Сад ти је остало једино да говориш да је Николај ове будалаштине писао као дјечарац. 

Гле, ти постао струћчњак и за Николаја?! Владика Николај, је написао текст Рехабилитација тела, где вели: „Кад би се онима, који славе св. Ђорђа, показало иструлело тело овога хришћанскога јунака, и кад би се они на неки начин могли несумњиво убедити, да од њиховога патрона у овој пространој васиони нигде ништа није остало, до неколико иструлелих костију, тада би се мучно нашао од хиљаде један који би продужио да слави овога свеца. Зашто слави толики свет св. Ђорђа? Да ли зато, што је он убио аждају и - што после своје смрти исто толико постоји, колико и пре свога рођења? Никада. Пре ће бити, да га свет слави зато, што је убио аждају и што због тога и сад живи и бди над онима, који му приносе жртве и молитве; и то живи не слабијим животом од живота земаљскога, но интензивнијим, моћнијим, светлијим, срећнијим, и не без тела но у телу, у телу глорификованом, тј. бољем и лепшем од нашег тела земаљског... Кад би се пак онима, који славе св. Ђорђа, рекло, да је сем иструлелих костију још нешто преостало од њиховог свеца, наиме дух, који је без и ван сваког тела, без и ван сваке форме, сумњиво је, да ли би се која четвртина свечевих поштовалаца решила, да продужи своје свечарство. Јер мисао о једном бесформном духу њима је са свим страна: у телу замишљају они свога свеца, у телу га мисле, у телу сликају и изрезују“.

Лазић је тежак подлац. Слушај сада шта је било: https://stanjestvari.com/донације/
Ја сам на СС донатор (стоји да имам 30 донација, Рођа 4), а моје акције које је уплатила Сека Алексић (250, што је 500 еу), Лазић је обрисао са мог имена! То ти све говори какав је то човек! Битанга! Види: "Сваки донатор/задругари добија прилику да активно учествује у стварању информативног портала који ће бити подједнако удаљен од свих држава и влада, као и од „тајкунског капитала“ и неформалних центара моћи". А мене је блокнуо да не могу ни коментаре да пишем! 
А гледај како се Дух Свети наругао са њим: "Да бисмо избегли правне потешкоће и заврзламе у земљи Србији – где је власт традиционално „наклоњена“ независним медијима – у овој фази „стањестварашког задругарства“ сваки прилог ће се водити као донација, бити уредно нотирана (и на самом сајту), а даће Бог да се једном на задругарској скупштини она озваничи. До тада остаје да верујете на реч, уз наду да ће и у Србији поново заживети оно да се човек држи за реч и да једном може некога да пређе. А како радили и држали реч, тако нам Бог помогао!". Баш ти је Бог помогао, Лазићу! Мене је успео да једном зајебе, платио сам школу.