Млађи Катон

Pokajanje je dar i dešava se dejstvom blagodati. Ako se neko kaje, a nema plodova jer ne ume da ih prinese, ali ume da trpeljivo nosi svoje periode mraka, otupelosti, nesnosni osećaj krivice i promašenosti, treba li mu osuda ljudi pored svega?
Treba li mu neko da mu govori da je egoista, da nema vere, da je duhovno posrnuo, kao Jova što su krivili za njegovo stradanje?

Колико већ дуго имаш депресију?
То је питање од којег бих кренуо.
Оно што бих начелно рекао је следеће: потражи стручну помоћ, можда најбоље у виду психотерапије која ти највише одговара. Са лековима се мора опрезно, ако уопште постоји потреба за њима. Депресија је страшна и, што би Оци рекли, демонска. Мораћеш да научиш да се носиш с њом, а посебице с њеном ужасном карактеристиком смањења аналитичке способности (то је ово кад ти кажу да ти до мозга, у том стању, нешто не допире). У том стању не можеш да осетиш лепоту односа које имаш у пуноћи, јер ти је аналитика на нули. То не значи да реално некоме, примерице, није стало до тебе или да те нико не воли и сл. Дакле, само ниси у стању да кристално промишљаш о томе. То је замка. 
Моли се, Псалтир и пост, рад и стручна помоћ. Ако једно од овога недостаје, борба ти неће бити отежана четвртину, него за 90 одсто. 

За разлику од ових што фантазирају о Тадеју, Порфирију, Пајсију итд. ја радим ово што су радили и ови свеци: исповедаш, саветујеш, молиш се за особе и остало. Будем испијен на крају дана, али се не жалим. Наравно, биће и других задужења за мене. - Када ме поставе за владфику, Рођени ће почети да ме убеђује да као Таса дам оставку! Неће имати где више да се жали. Можда код Порфирија, али ћу онда тражити даљ постанем Порфирије уместо Порфирија!  (алузија на Изногуда, кажем због Рођеног, јер он те хумористичке стрипове сигурно није читао - ваљда би му се барем нешто примило).
 

То значи да не засниваш идентитет на хоризонтали - зато што ће такав идентитет појести смрт. Такав идентитет треба замрзети - то Христос говори. Јер, навео је две највеће заповести које су неодвојиве једна од друге - љуби Бога и љуби ближњег свога. Нема ту никаквог лоботомизовања. Човек све своје љубави треба да узнесе у љубав према Богу - само ће тако све сачувати у вечности. Дакле, потребан је крстолики идентитет - вертикала и хоризонтала, а не само хоризонтала.

@Zoran Đurović
 
Нека све што је тајно буде јавно, па Зоране, уместо писма у ПП ево ти јавне честитке на теми.
Оствари и ти сан сваког Црногорца, да дође у Београд!
Честитке од срца и ово ће бити један сјајан повод да поново активирам сопствени црквени живот и чешће прошетам Калемегданом са породицом и лично ти стиснем и целивам руку. Сме ли се ово целивање од короне, имаш ли сертификат?
 
Нада у неке колективне помаке унапред ми је толико опустела да ме овако лепе вести изненаде и обрадују. Бићу искрен и себичан, обрадују због мене, јер желим да црквена јерархија има што више људи попут тебе. Коликом топлотом у срцу ме је обрадовала вест о патријарху Порфирију, једнаком милином и ово.
Једино што ме брине је следеће: Ни у једном времену ми нисмо имали дефицит правих људи, него бољу организованост оних других, да им саплету ногу и суноврате их. Чувајте се злих људи, мобилишите добре и по сваку цену изграђујте себи наследнике, опасно је бити добар а бити високо.

Није брате то рекао, залетео си се. Прочитај пажљиво крај тог Ђуровићевог коментара где каже да је орос битан. Бог је пројавио светитеља свога Јустина, па и ако је писао или мислио нешто нетачно, Бог је опростио а Црква потврдила Божју вољу.

Јанарас отворено хули на Августина и пише како би он остао само тамо неки небитни, усамљени јеретички мислилац да га није сасвим случајно ископао Карло Велики. Православни свет који коментарише по интернету на енглеском воли да вели како сва зла овога света долазе од Августина. Испада да су оци у Ефесу сисали весла! Ето, и тај израз блажени, који Родољуб употреби за њега, уместо свети, би требало да имплицира да је он некако крњав светац. Александар је у оном видеу помињао како је м. Зизјулас пљувао по Августину, а да га није ни читао. Чини ми се да морамо да се суочимо са чињеницом да ми православни имамо велики проблем с аманетом светог Августина. Што је крајње неоправдано, јер оци у Ефесу нису сисали весла. Али смо ми ваљда ретроактивно и скроз анахронистички пројектовали сва зла које су нам римокатолици нанели током историје на светог Августина.

Навео сам цитат Августина у којем се јасно види да исповеда "ни благодат самa, ни ја сам, већ благодат Божја са мном", тако да ова интерпретација Светог Јустина није тачна. У многим списима Августин истиче као проблем што "неки тако хвале Благодат да негирају слободу одлучивања".

Сурово истинит. Дебили ме не занимају. 

Ти си само јадни дебил. 

О том тешком питању, за разлику од нас, Августин не размишља спекулативно већ наводи речи Писма. Кад би видео шта све каже Писмо, сигурно би се сложио да су Августинови аргументи веома јаки. Ускоро ћу да објавим превод Августинових противпелагијанских списа, па ћеш моћи натенане да читаш, ако Бог да.

Не, не разумеш ништа. Да смо на испиту вратио бих ти индекс. Овде нисмо у учионици па само могу да ти кажем да не капираш ништа. Проблем је и што си недоказан, као кад равноземљашу покушаваш да објасниш зашто је у заблуди. То је немогућа мисија. Али зато ја имам Насину диплому, а ти можеш само да пијучеш: Завера, завера. 
Само настави тако, благош мени. 
- Сада ће да се јави други блејач, Роћко, па да каже да немам Насину диплому, него само докторат са првог папског Универзитета (Латерана), јер не капира алузију.  

Zasto bi bilo ko kupovao Sveto Pismo ili duhovnu literaturu u Laguni? Pored toliko crkvenih prodavnica. 
 

Ниђе везе. Познато је да су калвинисти који не признају било какав удео човека у свом спасењу уједно и најфанатичкији хришћани, који кад завладају практикују доминионизам, тоталитарни теократски облик власти, својеврсни хришћански Шеријат. Нпр. под пуританцима у Њу Ингланду било је забрањено губљење времена, немање милосрђа према сиротињи, и сл. тако да си имао позитивне обавезе законски. Уместо да ти се милостиња урачуна у добра дела, био си обавезан да дајеш милостињу кад сретнеш сиромаха. У црквама су стајали буквално пола дана по највећој зими, тако да су им од хладноће отпадали прсти на ногама. Итд. Итд. Али ако би им поменуо зарађивање спасења спалили би те ко један два.

Касијаново учење је осуђено на сабору у Оранжу. После се назвало полупелагијанством. Није догматизовано као православно учење. 

Нисам сигуран да ли само покушавају да те изнервирају или стварно не контају. Дође и мени тако минут ироније кад ни сам више нисам сигуран да ли сам озбиљан или не. 

Дакле, без Божје благодати, са некаквом аутономном и самодовољном људском вољом, све можеш да окачиш мачку о реп - сам и самодовљан можеш да чиниш само зло. Чиниш ли добро, имаш ли веру, подвизаваш ли се - не хвали се тиме. То је знак не да си властитим снагама било шта добро урадио, већ да те је дотакла Божја благодат.

Ја јесам причао о томе, јер ти двоји Главу и Тело и мислиш да можеш да се молиш Христу, а да ти је мрско његово Тело - а Ава Зоки јесте део тог Тела, шта год ти мсилио о њему. Шта мислиш, зашто је Христос испричао ону причу о Јеврејину који је дошао да принесе Богу жртву, а био је у завади са својим братом? Зашто му је речено да не може љубити Бога ако не љуби брата свога?

Где кажем да би човек умро без да је сагрешио? Само тврдим да умире зато што је створен смртним, али не и да би умро било да је сагрешио или не. 
- Друга твоја тврдња: "Човек није створен бесмртним по природи", значи да је створен смртним. И онда би те Картагина осудила ако би судио по твом тумачењу. Јер си рекао да је К. осудила став да је човек створен смртним по природи. И сада си потврдио да то није тако.  

Сва ова бесмислена расправа са овим фарисејима се руши о хриди Лк 17, 10. И то оци лепо тумаче, јер они немају херменеутичког духа који надахњује Рођеног или Боксита. 
Тако Јефрем: Что такое высокоумие? Превозноситься – значит почти то же, что укорять Бога собственными своими заслугами. Так и в человеческом быту, если кто даст ближнему дар, но начнет над ним превозноситься, то милости его обратятся в ничто, и истребит он приязнь в ближнем. Поэтому таковой человек гнусен. Поэтому и Господь, пекущийся о жизни нашей, желая сделать нас далекими от этой пагубной страсти, учит нас и говорит: «егда сотворите вся повеленная вам, глаголите, яко раби неключими есмы» (Лк. 17:10). А если не творим повеленного, то не вправе называться даже и неключимыми (негодными) рабами, потому что велик Господь наш, велики и прочны дары Его.
- Можда ће некоме сада бити јасно што и ја овакве сматрам гнуснима. 
Прп. Исихий Иерусалимский: 
Так и вы, когда исполните все повеленное вам, говорите: мы рабы ничего не стоящие, потому что сделали, что должны были сделать
Господь, желая показать, что всякая заповедь обязательна и что сыноположение есть дар, заслуженный людям собственно Его кровию, говорит: егда сотворите вся повеленная вам, глаголите: яко раби неключими есмы: яко, еже должни бехом сотворити, сотворихом (Лк. 17:10). Посему Царствие Небесное не есть награда за дела, а благостный дар Владыки, уготованный верным рабам. Раб не требует свободы, как награды; но (получив её) благодарит, как должник, а (не получив) ожидает, как милости.
Прп. Аммон
Строго блюди себя, зная написанное: мы рабы ничего не стоящие, потому что сделали, что должны были сделать. Творя дела по Богу, не делай их ради мзды, но со всем смиренномудрием совершай их как ничего не стоящий раб и великий должник. Даже если делаешь [доброе], считай, что делаешь меньше должного и что через нерадение свое каждый день приумножаешь грехи свои. Ибо кто разумеет делать добро и не делает, тому грех (Иак. 4, 17). Поскольку же заповеди Божии никогда не исполняются до конца тобой, следует непрестанно и сильно рыдать, моля Бога, чтобы Он, по многой милости и человеколюбию Своему, простил бы грехи и сжалился бы над тобой.
- Наравно да има много оваквих тумачења која су ван духовног озрачја ових наших пелагијанаца. Нема никаквог негирања човекове слободе, али је благодат та која преображава ту вољу и чини је богоугодном. Када се то деси, онда човек каже: Не живим више ја, него Христос у мени. - А ови пелагијанци нам веле да треба њих да имамо за идоле јер су они свети и праведни. Не разумеју дар с'Више и благодарност која се рађа у срцу онога ко прима тај дар. У Откривењу Ис вели да куца и да ко му отвори он ће ући и вечерати са њим. Ту више нема трговине. Родио си се на земљи, то ти је даровано, јер те нико није питао да ли ћеш се родити, искупљен си страдањем и крвљу Господњом од греха и смрти, и онда у делиријуму говориш о неким својим заслугама?! Да ли је Ис сишао са земље или са неба? И да ли је Адам узишао са земље на небо и свео овамо Исуса? - Рекох ово ако је некоме лакше да размишља у павловским сликама првог и другог Адама, а не некаквим категоријама природе и благодати, или натприродне или створене благодати.  
 

Рекох ти да га не познајеш. Ево, да кажем, да ти суди по твојој праведности. И по његовој "праведности". Знам да је ово клетва, али ти не знаш.  

Нема је. Упорно остајеш у прелести не прихватајући да је божанска благодат та која припрема и обликује твоју вољу, али не и твоју, јер се показујеш каменим тлом и нећеш да примиш науку отаца. "Мислиш да си богат, а не знаш..."

E, onda potpisi da je Bog stvorio coveka smrtnim. Јер, ако то не потписујеш, онда је нужно да тврдиш да га је створио бесмртним или као ципирипи. Или као цицибана. Или као духовни цинцулатор. 
Одабери каквим је Бог створио човека, па ћу ти објаснити консеквенце тих ставова, као што сам већ урадио. Али теби далеко путује из ... до главе. Или обрнуто, јер ти говор личи на блебетање, па онда можеш по потреби да вадиш да је Бог створио човека смртним, бесмртним или као ципирипи. То је блејање. Сучио сам те са консеквенцијама сулуде тезе да је Бог створио човека бесмртним, а ти си наставио да блејиш како картагински оци тврде то што ти тврдиш, а то ниђе нема везе. Зато би било члепо да објасниш твоју позицију, без да се позиваш на текстове које не можеш да разумеш. Целестије ти је био колега и зато је попио анатему, а ја ти кажем да иста и тебе качи, без обзира какве да формуле користиш. Ти си јеретик у души, то је јаче од тебе.    

Овај кога не познајеш. 

Ако утрипујеш да си монах, а световњак си, онда ћеш ближњег да доживљаваш само као препреку спасењу.