demonsss

Ја нисам екомениста, мада ми је ближи екуменизам него зилотизам и тај неки фазон затворености ко амиши и секта нека што фурају зилоти. Мислим да је екуменизам безвезе, не баш бесмислен колико нереалан. Бог је тај који ће дати благослов(зелено светло) да неки народ постане православан или не , а то опет зависи од тог народа.Сигурно да неки народ ко што је Хрватски који гаји вековну мржњу према свему православном тешко да ће хтети бити православан, а опет имамо прилику да видимо како многи појединци из неких западних народа прелазе у православље, дакле то је на релацији Бог-човек , ми можемо то да желимо , али као што не бисмо волели да нама неко намеће ислам или протестантизам тако је исто и другим народима у вези њиове вере(/ невере) ...

Kad pročitate ovakav naslov, pomislite da se tu krije bogapitajšta. U ovom konkretnom slučaju, iza naslova stoji definicija jednog u svijetu vrlo rasprostranjenog fenomena, a po njegovoj učestalosti po glavi stanovnika i ukorijenjenosti, Balkan je vjerovatno svjetski šampion. Stanovništvo na ovim prostorima je poznato po svestranosti, pa je tako vaš komšija za koga znate da je jedva završio osnovnu školu, dane provodi gledajući TV (na njemu rialitije i slične stvari) i obavezno režimski dnevnik, zapravo ekspert za astrofiziku i svemirski program i odgovorno tvrdi da su svi letovi u svemir izmišljotine. Ali tu nije kraj: pet minuta kasnije, on će da demonstrira svoje zavidno znanje iz oblasti političkih nauka i nevjerovatnu obaviještenost, pa vam objasni koji su američki planovi u pokoravanju svijeta i kako su britanski imperijalisti ucijenili Novaka Đokovića životima roditelja, kako bi izgubio finale Vimbldona protiv Mareja (ima tu i struja koja smatra da mu je plaćeno). Onda će da isplivaju njegove sportske vještine, jer će da ima vrlo podrobno mišljenje o tome u kojoj formaciji treba da igra određeni fudbalski klub, pošto njegov trener nema pojma. I sve to onako, sjedeći u potkošulji na klupi pred nekom prodavnicom, pijući „pivu kliparu“. On bukvalno zna sve. I to uvijek bolje od vas. I od svih drugih. I nikada ne propušta priliku da to pokaže.  Takvih komšija, ukućana, poznanika imamo na izvoz. Prosto je nevjerovatno kako ta vrsta ljudi (latinski naziv pametolog blebetaris) kod nas uspijeva. Ono što je karakteristično je da se umnožava proporcionalno sa stepenom degradacije obrazovanja. Što je obrazovanje gore, tako ova populacija prosto cvjeta. Paradoks koji ni Stiven Hoking (Stephen Hawking) ne bi umio da objasni – obrazovanje sve oskudnije i banalnije, a narod svestraniji. Ova pojava je posebno uočljiva na internetu – dovoljno je otići na bilo koji portal, na bilo koju vijest, pa pročitati komentare. Za nekog ko proučava društvene fenomene, to je pravi raj (sve dok ne završi istraživanje – tad će mu trebati bensedinska terapija). Ako nešto ponudite javno, dobićete milion neargumentovanih i destruktivnih kritika, a nijedan primjer ili uputu kako da poboljšate to nešto, ako već nije dobro. Ta vrsta kritike dolazi od ljudi koji nisu u stanju da stvore bilo šta, ne posjeduju kreativne sposobnosti ili ih imaju, a ne koriste, ali zato imaju mišljenje o tome kako neko drugi treba da radi ono što oni sami nikad nisu radili. Iako nisu, oni o tom znaju sve. Šta god da je to, sasvim je svejedno. Nepismeni ljudi će vam govoriti kako da pišete, oni koji se nikad nisu bavili sportom objasniće vama kako da to radite, oni koji nikad nisu sjeli za volan znaju bolje od vas kako da vozite i tako u nedogled. Pašće na prvoj logičkoj prepreci i čim im postavite neko takvo pitanje, nerijetko će da se naljute i počnu da vas vrijeđaju, psuju itd. Neki bi se i tukli. Znate ono – intelektualna kapitulacija dovodi do fizičkog obračuna. Ništa Balkan ne opisuje bolje od rečenice „ma šta ti znaš“.  U čemu je zapravo stvar? Nešto što je oduvijek postojalo u ljudskom rodu posebno je zainteresovalo dvojicu psihologa sa Univerziteta Kornel (Cornell University) u Sjedinjenim Američkim Državama. Dejvid Daning (David Dunning) i Džastin Kruger (Justin Kruger) su 1999. izveli seriju eksperimenata koji su bili pripremljeni tako da provjere kakvu predstavu o sebi ljudi imaju. Testirali su sposobnosti logičkog zaključivanja, gramatike i smisao za humor. Nakon što su učesnici uradili testove, dobili su zadatak da sami daju ocjenu svojih sposobnosti. Rezultati su bili sljedeći: oni koji su bili na vrhu liste po uspješnosti su uglavnom potcijenili svoje sposobnosti, smatrajući da su to pitanja koja bi svako mogao riješiti, dok su oni sa dna liste precjenjivali svoje sposobnosti i smatrali se mnogo boljim nego što stvarno jesu. Zvanično, Daning-Krugerov efekat se definiše kao kognitivna predrasuda-sklonost, pri kojoj ljudi skromnije inteligencije smatraju da su intelektualno superiorni u odnosu na one sa višim intelektualnim sposobnostima. Ljudi koji zaista imaju visoku inteligenciju toga često nisu svjesni i smatraju svoje sposobnosti nečim uobičajenim.  Rezultate svojih istraživanja Daning i Kruger su objavili u naučnom radu pod naslovom Nesposobni i nesvjesni toga: kako poteškoće u sagledavanju sopstvene nesposobnosti dovode do napuhanih procjena sebe (Kruger, Justin; Dunning, David (1999). „Unskilled and Unaware of It: How Difficulties in Recognizing One’s Own Incompetence Lead to Inflated Self-Assessments“. Journal of Personality and Social Psychology 77 (6): 1121–34).