Jump to content

Никола Станковић

Члан
  • Број садржаја

    8
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

О Никола Станковић

  • Рођендан 07/31/1990

Profile Information

  • Пол :
    Мушко
  • Локација :
    Београд

Contact Methods

  • Facebook
    https://www.facebook.com/profile.php?id=100005192958338
  • Twitter
    https://twitter.com/?lang=sr
  • Instagram
    https://www.instagram.com/nikolazstankovic/

Скорашњи посетиоци профила

The recent visitors block is disabled and is not being shown to other users.

Никола Станковић's Achievements

Тек дошaо/ла

Тек дошaо/ла (1/9)

21

Форумска репутација

  1. Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском полуострву. У Призрену се прошлост и садашњост прожимају. Град музеј, сведок бурне прошлости, сведок владавине Цара Душана и српска средњовековна престоница. Српски Јерусалим у народној поезији опеван је бијелим Призреном, убавим и питомим местом - српским Цариградом. Прошлост и садашњост чине складност која зрачи из сваког дела овог древног града. Последњих година Призрен је поново град у коме се иствовремено могу чути звоно са Православне Цркве и Езан са минарета, али у коме се Срби лако преброје. Срби у Призрену су људи хероји који готово две деценије живе као сенке у сопственом граду. Живе тешко вођени мотивом да док је и последњег Србина у Призрену ће бити српства и опстаће српство. Осамдесетогодишња Бака Јефка, најстарија српкиња у Призрену, 78-огодишњи Ненад Трифуновић, јереј Ђорђе Стефановић и Радмила Кнежевић у првој епизоди емисије "Призренске приче" говоре о српском царском Призрену и свом животу у њему:
  2. Наш славни Призрен, Цариград српских царева, спада у ред најстаријих градова на Балканском полуострву. У Призрену се прошлост и садашњост прожимају. Град музеј, сведок бурне прошлости, сведок владавине Цара Душана и српска средњовековна престоница. Српски Јерусалим у народној поезији опеван је бијелим Призреном, убавим и питомим местом - српским Цариградом. Прошлост и садашњост чине складност која зрачи из сваког дела овог древног града. Последњих година Призрен је поново град у коме се иствовремено могу чути звоно са Православне Цркве и Езан са минарета, али у коме се Срби лако преброје. Срби у Призрену су људи хероји који готово две деценије живе као сенке у сопственом граду. Живе тешко вођени мотивом да док је и последњег Србина у Призрену ће бити српства и опстаће српство. Осамдесетогодишња Бака Јефка, најстарија српкиња у Призрену, 78-огодишњи Ненад Трифуновић, јереј Ђорђе Стефановић и Радмила Кнежевић у првој епизоди емисије "Призренске приче" говоре о српском царском Призрену и свом животу у њему: This post has been promoted to an article
  3. У самом тексту али и овде у коментарима навео сам много разлога зашто је потребно да се то уради. Наведите ми сада Ви бар један једини разлог зашто то не урадити?
  4. Партије стварају и доводе на власт веште демагоге, а не веште државнике. Зато је неопходан посебан начин одрастања и припреме за државне положаје, који пружа једино монархија. Монарх од рођења одраста у средини која се бави владањем и од најранијег доба стиче неопходна знања и вештине за вршење власти. Уколико неко сматра, да је сулудо поставити за лекара некога ко није завршио медицински факултет и потребну специјализацију, онда је још већа лудост доводити на власт (која је најважније занимање у једној држави) људе који нису припремљени да се баве владањем, а видели смо да партијски политичари то ретко могу бити. Како неко, ко сматра суманутом идеју, да се здравље макар једног–јединог пацијента стави у руке нестручног лекара, у исто време може сматрати исправном намеру, да се судбина читавог народа стави у руке људи који нису способни да владају?
  5. На унутрашњем плану, васпостављање монархије донело би престанак константних сукоба између лидера политичких партија, што је нешто најпотребније Србији у овом тренутку. Наиме, васпостављањем Краљевине и доласком Краља на место шефа државе, нестале би и лидерске амбиције шефова политичких партија који се углавном боре за освајање функције шефа државе. То би отворило простор да се политичке партије, уместо именима лидера, надмећу квелитетом својих програма и понуђених решења проблема у земљи. Нашој земљи је потребан Краљ као фактор стабилности, који је неутралан, политички неопредељен и независан од било каквих центара моћи, спреман да преузме тешку одговорност у име свих, бити гарант Уставом загарантованих права сваком појединцу као институција која никоме не „дугује“ за свој положај. То не можемо рећи за институцију председника, јер он за свој положај „дугује“ странкама, коалиционим партнерима и финансијерима из предизборних кампања. То утиче на ефикасност институције председника и на појаву честих политичких нестабилности у земљи, које даље резултирају економском нестабилношћу – ефекти политичке нестабилности су ти да нашу земљу заобилазе озбиљни инвеститори са здравим капиталом, што има директне последице на животни стандард грађана. Краљ се рађа и од малена се васпитава и спрема да преузме улогу шефа државе, спрема се да преузме огроворност за сваки свој поступак, без могућности да се, по истеку мандата, повуче а да при том никоме не полаже рачун за евентуалне грешке. Краљ нема резервни положај, већ мора својом личношћу и својим радом константно бити у служби свог народа! Краљ би такође био и гарант да се Уставом загарантована права и односи у Србији никада неће некажњено нарушити. Постојањем Краља на месту шефа државе, никада се више не би могло десити да било који појединац или политичка групација, преузме више власти од онога што јој по Уставу припада. Нажалост, били смо сведоци да се у периоду од 1945. године на овамо то стално понавља, да су све полуге власти у рукама једног човека или политичке групације а то не може донети стабилност и здраве односе у држави.
  6. У уставној парламентарној монархији однос власти коју има Краљ и коју има влада је најбоље објашњена у реченици „Краљ краљује, а влада влада„. У монархијама се на слободним и фер парламентарним изборима бирају представници народа у скупштини који на основу формиране већине предлажу мандатара владе, кога потврђује Краљ. Главне одлуке које се тичу вођења државе доносе влада и скупштина, а Краљ, као нестраначка и надстраначка личност, је фактор стабилности, јединства, континуитета и помирења и он је ту да помогне политичарима у превазилажењу страначких сукоба и да усмери носиоце власти ка заједничком раду у корист државе и народа. Тај систем је омогућио да данашње монархије буду и најуспешније земље на свету, а међу њима су: Норвешка, Шведска, Велика Британија, Данска, Аустралија, Канада, Јапан…
  7. Није питање шта он (претпостављам да мислите на Престолонаследника) воли, већ шта је нама као народу неопходно. Што се Круне тиче - не мора чак ни да је купи. Имамо је. А круна се наслеђује. Са оца на сина. Круна Карађорђевића сачувана је и налази се у Историјском музеју Србије. Направљена је за потребе крунисања Престолонаследниковог прадеде Краља Петра I и израђена је од претопљене дршке Карађорђевог топа. Лепа симболика, сложићете се?
  8. Све вредно и добро што држава Србија има створили смо као монархија. На жалост, не могу да наведем ни једну добру ствар произашлу из републиканског државног уређења у последње 72 године колико смо република. Поновно успостављање уставне парламентарне монархије био савршени начин спајања традиционалних, вековних вредности нашег народа и његове славне прошлости са модерним добом, јер се раскид са традицијом никада није показао добрим по један народ, нарочито не наш. Уставна, парламентарна монархија пружа стабилност, јединство и континуитет. Такође је гарант демократије и људских права! Државе које су очувале своју традицију и уградиле је у модерно доба данас су најразвијеније на свету а од 10 најразвијенијих држава света чак 7 су монархије. То довољно говори.
×
×
  • Креирај ново...