StefanLugic

Moje lepsa polovina.

Manastir Manasija i grb Reda Zmaja - Despota Stefana Lazarevica.

Угостили форумаша

Flojd vs Flojd.

Avijaticar 

@Дејан Праштај брате што сад одговарам, нисам био активан овде. Келија се налази код старог Русика где се замонашио наш свети Сава. Баш близу мало и у шуми. Једно јако лепо и мирно место ...

Дефинитивно живимо у доба потпуне распусности, исмејавања чедности и светиње брака. Зато не треба да те чуде и коментари хришћана или тзв. хришћана који се исмејавају са браком и са целомудреношћу. Добро је да сам видео ову тему и брзо схватио да ће се овде често јављати потпуно неодговорни људи који ће Вашу поруку исмејати. Наравно, не узимајте све здраво за готово, ни озбиљно.
Дакле, увек ће чедност и светиња брака бити врлине, шта год мислио овај луди свет који својим начином постојања хрли ка својој пропасти.
 

@Дејан Праштај брате што сад одговарам, нисам био активан овде. Келија се налази код старог Русика где се замонашио наш свети Сава. Баш близу мало и у шуми. Једно јако лепо и мирно место ...

Manastir Pinosava...
 

Келија св. Силуана. 

Ја вјерујем да није превара.
Нећете ме убиједити у супротно ма шта и ма колико писали.
 
Христос васкрсе и радост нам донесе!

Пре неколико година сам гледао емисију на телевизији у којој је један наш прота причао како је присуствовао том догађају и да су се људима свеће саме палиле, пламен одлазио са свеће па се враћао и сл. Један камерман је слично сведочио али на његовом снимку се није видело баш јасно. Знате ли о ком проти је реч? Написао је и књигу о том ходочашћу.

Манастир светог Саве Освећеног.  Палестина

Не очајавај када паднеш, него са усрђем устани и учини метанију говорећи: Опрости ми Христе мој, човек сам и слаб сам.


Sent from my iPhone using Pouke.org

Да ли си обрађено дрво – летва, или си дрво на киши?

Joj, je li ovo onaj pogubljeni teolog sto ide po televizijama? Zar nisu mogli nekog boljeg naci...

Не стижем да пишем већ дуго на Поукама али ова жалосна вест из Александрије данас мало ме је подстакла да погледам теме. У вези овога само да кажем да наш став треба да буде, а колико знам у Цркви јесте, да је Косово насилним путем и једностраним тумачењем међународног права прогласило квази-државу на de jure територији Србије и ту њихову творевину нити признајемо нити ћемо признати, иако смо принуђени да живимо по постојећим законима, имамо документа (као што су у 2. св. рату људи на окупираним територијама имали аусвајсе) итд. Противљење Цркве подели нипошто не значи ћутање пред признањем било билатералним или прећутним давањем сагласности за УН. Чак напротив, управо подела, коју ја зовем редовно подела Србије на Косову и Метохији, отворила би пут признању највећег дела КиМ као државе и чланице УН и по свему судећи утабала пут за велику Албанију. Док год постоји Резолуција 1244 то није могуће а очекивати од Русије и Кине да буду већи Срби од Срба једноставно није реално. Зато треба јасно остати на ставу да нема ни поделе, ни билатералног признања, а ни било какве прећутне сагласности за улазак Косова у УН систем, јасно и гласно. Све би то довело до катастрофалних последица и била би ништа друго него отворена издаја, највећа можда у историји нашег народа. Имали смо многе окупације али никада их нисмо признавали као сталне и увек смо живели за дан слободе. С друге стране са Албанцима треба остати у дијалогу око свих практичних питања како да живимо боље, да сарађујемо колико је могуће и поштујемо једни друге. Србија је отворена и треба да буде отворена за све оне који овде живе. 
То није само политички став, већ произилази из бриге за наш народ и светиње. Одричући се политички Косова или дела Косова и Метохије где живи највише наших људи, где су наше највеће светиње, одрекли бисмо се кључног елемента нашег духовног кода и отворили бисмо пут ка трансформацији српског народа као светосавског народа Божијег у једну другосрбијанску прћију којом ће управљати разни међународни комесари и локални мафијаши. Овај пројекат разградње светосавског идентитета и његово свођење на србијански је шири пројекат оних који желе једном заувек да маргинализују духовни и културни утицај нашег народа који смо вековима имали и знали да бранимо уз највеће жртве.
Уосталом ово сам више пута изјављивао прошле године и хвала Богу имамо 3 саборске одлуке јерархије СПЦ да је управо то став наше Цркве. У вези овог са уласком Косова у УН и тзв. модела две Немачке треба имати у виду да је реч о признању на мала врата. Косову понајмање треба признање Србије. Важно им је да уђу у систем УН и да 5 ЕУ земаља које их не признају, признају Приштину и да се стави тачка на пројекат прављења косовске државе као државе етничких Албанаца у којој су Срби осуђени да с временом нестану а наше светиње постану музеји албанске културе. Колико ћемо као народ Божији - Црква допустити да се ово догоди, то зависи од наше духовне зрелости. Какви смо - тако ће нам и бити. Укратко, Косово нам нико не може узети осим ако га се ми сами одрекнемо. То није само територија, чак понајмање. То је суштинска опредељеност која је оваплоћена у нашем етосу, нашим светињама и оном што безбожни-неонационалисти не разумеју "Косовском завету". 
Будући да принципијелно не дајем никакве изјаве већ годину дана (пошто сам већ довољно говорио) овај коментар је искључиво за форум. Молим да се испоштује иначе медији ће да ме опет растргну као хијене, немам времена да се бавим креатурама које пишу лажи.

41. Онај ко се удостојио да окуси сладост вере, па се опет враћа ка душевном познању, личи на онога ко је нашао многоцени бисер па га мења за бакарни новчић. Он личи и на онога који оставља самовласну слободу и враћа се у стање сиромаштва које је испуњено страхом и ропством.
преподобни Исаак Сирин