rodline

Oмладински ресурс наше заједнице: https://vk.com/savva.orthodoxy

Народни храм Светог Саве на Уралу Идеја о стварању на Уралу храма Светог Саве је настала као одговор на трагичне догађаје из 1999. године у Југославији, када ваздушни удари НАТО-а уништавали древне и лепе Балканске земље, села и градови, споменике историје и културе, међу којима су српске православне цркве и манастире ... Млади Срби из Крагујевца, преживевши 79 дана НАТО бомбардовања, у августу 1999. године стигли су у Јекатеринбург у посету ученика Словенске школе који су иницирали овај састанак и прихватали све трошкове летова, смјештаја и психолошке реабилитације 24 српских ученика, међу којима је била тада и будућа позната српска певачица Јелена Томашевић. То је био добар догађај у развоју неформалних руско-српских односа - комуникација деце коjа се завршила као древни словенски обичај братимљења. Словенска школа je невладина образовна институција. Радила je у Јекатеринбургу у периоду 1991. - 2008. године. Оснивач школе jе учитељ-иноватор Лианна Петровна Никитина. Поред општих предмета ученици су проучавали историју словенских народа, словенски језици, руску филозофију и главни циљеви образовања су били васпитање деце у духу верности духовном и историјском наслеђу и љубави према Отаџбини. Добро пријатељство jе повезало школу са различитим образовним институцијама и јавним организацијама балканских земаља. Неколико пута су и ученици Словенске школе долазили у Србију лети - у медународни дечји камп, а зими - на празник Светог Саве, Српског покровитеља школа и образовања. У Словенској школи се учила деца различитих националности, религија и идеологија, али ученици су били уједињени у љубављи према Отаџбини и узаjамном поштовању националних културе. На захтев родитеља за децу из православних породица био је уведен наставни курс "Православна етика". За предавање овог курса jе у 2002. години у школу са благословом архиепископа Јекатеринбургског и Веркхотурског Викентиjа дошао свештеник Олег Вохмианин. Отац Олег у догледно време дипломирао је на Уралском политехничком институту смер "Радио инжењеринг" и ратовао у Авганистану. Осим «Православне етике» на захтев оснивача и директора школе Лианне Никитина отац Олег држао предавање из физике. Са искреном љубављу су га поштовали малишани, и средњошколци, професори и родитељи. Са доласком оца Олега се jавила идеја да се отвори у школи храму Светог Саве као симбол руско-српског православног братства. Директор је истакао једну од школских соба и грађевински материјал за поправку, а у јануару 2003. године jе посетио школу архиепископа Јекатеринбургски и Веркхотурски Викентиj и благословио стварање школске цркве у име Светог Саве, а отац Олег је постао игуман цркве. Храм jе био саграђен светли, топли, у духу традиције руске дрвене архитектуре. Отац Олег и један од парохијана Генадиј Еремеев су сами завршили главни посао - направили су дрвени зидови, поставили иконостас и олтар. Прва служба у храму је била одржана на празник Благовести 7. априла 2003. године. Тако је почела историjа храма Светог Саве у Јекатеринбургу - јединог у Русији, на граници континената Европе и Азије… И поред тога, то је била једина црква у огромном делу града. Због тога, она је ујединила под окриљем многих људи, долазили су и зреле верници, и младе породице са децом. Важан део црквеног живота по мишлењу оца Олега је ранг у «православне обjаве». Током године човек разговара са свештеником, подучава основе вере и тако jе навикао на свакодневни одговорни морални и верски избор у понашању и начину живота, у односима са другима, и постајо свестан себе као део заједнице. 25. jануара 2004. године на храм Светог Саве у Словенской школи су посетили архиепископа Јекатеринбургски и Верхотурски Викентиj и митрополит Црне Горе и Приморје Амфилохиј. Ученици Словенске школе су топло и одушевљено примили госте, одржали концерт, певали су старе руске народне песме и песме и песме о Светом Саве на српском језику. Мали храм jе тихо али упорно служио за очување и јачање везе духовног јединства Православне Русије и балканских земаља. Међутим, у септембру 2005. године Словенска школа била приморана да се пресели у другу зграду, а бивша - била пребачена за приватни вртић чији и новим власницима храм није био потребан… Храм Светог Саве jе остао без зидова - само у срцима својих верника. Свештиник jе служио у становима парохијана где се окупљала заjедница у име Светог Саве - и тако је то трајало три године. Током овог периода тешкоће верници су се окупили духовно и активност заједнице jе постала живи темељ истинске народне цркве. Сваки дан су верници долазили на пријем у различитим градских власти, и на крају, његова упорност је добила званичну доделу земљишта за изградњу храма. Управа града Jекатеринбургаjе одобрила план за изградњу каменог храма Светог Саве у српско-византијском стилу (београдске архитекте Предраг и Сава Ристић су поклонили своj проjекат заједници храма Светог Саве у Jекатеринбургу). Изградња великог каменог храма захтева много средстава за изградњу и времена да се припреме документација о комуналним мрежама. Стога, у почетку, за брзо организовање црквеног живота у парохији 5. децембра 2008. године у углу додељена Управом подручја за изградњу храма са благословом архиепископа Викентиjа и митрополита Црне Горе и Приморjе Амфилохија парохијани су почели да граде малу дрвену цркву у име Светог Симеона - оца Светог Саве. У ствари, сваки човек jе урадио оно што је могао. Виктор Антонов jе украсио храм богатим дрвеним резбаријом, Виталиј Игнатиjев jе извршио сликање иконостаса, а свештеник је овладао професије и дизајнера и електричара, и кровних покривача, и лимара. У дизајну једног од парохијана, он је понудио да се направи стаклени провидљив кров. Црквена заjедница обавља разноврстан едукативни рад: војно-патриотске догађаје, спортске догађаје, планинарење, свечане представе и концерте за верске или историјске датуме. Ради и дечија школа веронауке, где заједно са духовним стварима су у распореду часова за дечаке и девојчице наставни курсеви "Домаћица", "Кување", "Занатлије". Млади парохијани су укључени у обнову напуштених храмова у удаљеним селима, посете сиротишта, породице бораца војних сукоба у Авганистану и Северном Кавказу. Свештеник и заjедница се бави образовањем деце на основу традиционалних православних моралних вредности. Прошле године неколико парохијани су направили ходочашће у храмовима и манастирима Србије и Црне Горе. Инспирисани сликама милости и светлости мјеста ходочашћа верници су се вратили кући чекајући наставак радова на изградњи великог каменог храма Светог Саве. Парохијани су били спремни за одговоран и напорни рад, заједно су прикупљали неопходна средства за изградњу. Али свештеник је био уклоњен са дужности игумана, са текстом "неефикасно коришћење земљишта", његово место је заузео други свештеник. Шест месеци касније он је представио заједнице план-скицу у којоj већ подигнуте и постојеће дрвене цркве у част Светог Симеона... није било. Такође није било у том новом плану и просторије за рад са децом и организовање парохијског живота. На питања парохијана био jе одговор о рушењу цркве брвнаре: "Ово је Храм народа, нико неће дирати." Али касније, нови пројекат више није био посвећен цркве Светог Саве – верници су сазнали да на месту за велики камени храм Светог Саве биће градња грчке цркве у част Светог Спиридона Тримифунског по благослову митрополита Јекатеринбургског и Верхотурског Кирила. Да ли је Свети Спиридон Тримифунски у свом животу нешто уништавао, користећи свој светитељски ауторитет и да интервенисао насилно у нечије судбине? Напротив, он је дао сиромашнима све његове. Зашто га воле - јер је био велики асистент у потребама и проблемима људских, а не разарач. Без сумње, каже да неће дати сагласност на такву акцију икада, али да нико и не поставља питања... Као да није било живота и историје православне заједнице, народног храма Светог Саве, реалног симбола руско-српског пријатељства. У Јекатеринбургу живи и ради велики број Срба, али у храму њиховог националног јединства су ретки гости. Али заједница као физичка и ментална снага врши подстицање и одржавање на Уралу места духовног словенског и православног заједништва. Не за награде и признања - на захтев руског срца. Не очекујући захвалност од Срба - без патетике. Али у садашњој ситуацији, која угрожава опстанку цркве, верници и свештеник отац Олег имаjу право да се ослоне на помоћ и подршку српске дијаспоре у Јекатеринбургу и већ дуго чекаjу ову помоћ… Од прве службе у 2003. години и до данашњег дана, без паузе, свештеник отац Олег изговара молитву за заштиту и спас православних хришћана у Србији, Црној Гори, Босне и Херцеговини, Македонији и на Косову. Ко би рекао реч молитве за њега, за издржавање парохијана, за сигурно обављање њихових надања? За наставак изградње храма Светог Саве првог и jединог у Русији - симбола словенског јединства. За очување цркве Светог Симеона - народног храма, који је изграђен рукама обичних људи, где кроз стаклени купол Небо шаље осмех верницима и благослов на свакодневну храброст...

Идеја о стварању храма Уралс посвећена једном од најугледнијих српских светитеља, је настао као одговор на трагичне догађаје из 1999. године у Југославији, када се ваздушни удари НАТО-а спаљених древна и лепа Балкана земља, и окрутан верски и етнички конфликт убили своје људе, напуштен њени села и градови, дробљење споменика историје и културе, међу којима су српске православне цркве и манастире ... Млади Срби из Крагујевца, преживео 79 дана НАТО бомбардовања, у августу је 99. стигао у Јекатеринбургу у посету ученика словенске школе који је иницирао овај састанак и прихватање све трошкове летова, смјештај и психолошке рехабилитације од 24 српских ученика, међу којима је био тренутна познати српски певач - Јелена Томашевић. То је била прекретница догађај у развоју неформалних људске, руско-српских односа - комуникација деце из древног обичаја церемоније братимљења завршила. Славиц школа, невладине образовне институције које раде у Јекатеринбургу у 1991. и 2008. години. Она је организовао њен учитељ-иноватор Лианна Петровна Никитина. Поред општих предмета у различитим фазама деце обуку да проучава историју словенских народа, словенски језици, руски филозофија и главни циљеви образовања су били верни духовном и историјском наслеђу и љубави према отаџбини. Добро јак пријатељство повезан школу са различитим образовним институцијама и јавним организацијама балканских земаља. Неколико пута и ученици су Словени школа је дошао у Србију у лето - у медународном дечјим камповима, а зими - на празник Светог Саве, који је у Србији поштованог као покровитељ школа и образовања, а његов дан и нашироко слави свуда. У словенској школе смо проучавали децу различитих националности, религија и идеологија, уједињени у заједничком љубављу према отаџбини и поштовање једни другима културе. На захтев родитеља на тему "Православна етика" је уведен за децу из православних породица. За његовог учења у 2002. години у школу са благословом архиепископа Јекатеринбургу и Веркхотурие Винцент дошао до свештеника Олег Вокхмианин. Отац Олег, у догледно време дипломирао је на Урал Политехничком институту смер у "Радио инжењеринга" и прошла кроз рат у Авганистану на захтев оснивача и директора школе Лианна Петровна Никитина водичу и физике лекције. Уз искрене љубави и поштовања према њему, и третиране са децом, и средњошколаца, наставника и родитеља. Са доласком оца, Олег, а на идеју да отвори школу у храму Светог Саве као симбол руско-српске православне братства. Директор је истакао један од школских зграда са одвојеним улазима, грађевинског материјала за поправку, а у јануару 2003. године надбискуп Јекатеринбургу и Веркхотурие Винцент посети школу, епископ благословио стварање салашу у име Саве, а његов отац је био ректор Олег је именован. Црква желео да светло, топло, у традицији руске дрвене архитектуре. Отац Олег и један од парохијана, Генадиј О Еремеев сами завршио главни посао - плаштом зидови, преградни зидови направљени, поставити иконостас и олтар. Први сервис је одржан на празник Благовести 7. априла 2003. године. Тако је почео причу о храму Светог Саве у Јекатеринбургу - једини у Русији, на граници континената Европе и Азије на века и миленијума ... Како гласан звук, зар не? И поред тога, то је једина црква у огромном делу града. Због тога, он је уједињена под окриљем многих људи, он је дошао и зреле верници, и младе породице са децом. Важан део црквеног живота, осуда Олег оца је ранг у саопштењу. Цоминг током године да разговара са свештеником, подучава основе вере, човек навикао на свакодневни одговорно морално-религијског избора у њиховом понашању и начин живота, у односима са другима, и постаје свестан себе као део заједнице. Јануар 25, 2004 на Дан сећања на храма Светог Саве је посетило надбискупа Јекатеринбургу и Веркхотурие Винсент и митрополита Амфилохија Црне Горе и Приморје. Студенти словенска школа одржао је концерт, који је извео древне руске народне песме и песме и песме о Светог Саве српског језика, са топлим и одушевљено примили госте. Мали храм, тихо али упорно служили за очување и јачање везе духовног јединства Православне Русије и балканских земаља. Међутим, до септембра 2005. године словенска школа била приморана да се пресели у другу зграду, а бивши - био пребачен за само власницима приватних вртића чији храм није била потребна. Без зидина Храма духовног отпора Светог Саве расте своје вернике. Услуге су парохијани у зградама, заменик централни - и тако је то трајало три године. Током овог периода, тешкоће верници окупили, и зато што је духовно и активности заједнице и живи темељ сваког истински националне цркве. Сваки дан збор стоје у реду на пријему у различитим градских власти, и на крају, његова упорност је званичну доделу земљишта за изградњу храма. Екатеринбург Управа одобрила Мастер план за изградњу каменог храма Светог Саве у српско-византијском стилу архитекте Предрага Ристића и Саве, под условом заједницу као поклон. Изградња великог храма каменим захтева много средстава за изградњу и времена да се припреме документацију о вези комуналних услуга. Стога, у почетку, за брзо организовање црквеног живота у парохији стицања место 5. децембра 2008. године у углу додељена подручју града са благословом архиепископа Винсент и митрополита Амфилохија Црне Горе и Приморски парохијани су почели да граде малу дрвену цркву Св Симеон Миро-стреаминг, отац Светог Саве. Парохијани су рекли: "градимо на могућности - богати људи које смо - зато полако. Ми нисмо узнемирени ову чињеницу: време да, бар мало, али учествовати сваки. Чак је и бака од пет са сваке стране, повлачење трупаца са конопцима горе. Зато смо ојачали пријатељство да су сви препознали. " У ствари, свако урадио оно што је могао. Виктор Ђермановић Антонов украшен храм богато дрвене резбарије, Виталиј О Игнатиев извршен сликање иконостаса, а свештеник је овладао професије и дизајнера и електричара и кровних покривача, и пеци-монтер и лимар. У дизајну једног од парохијана, Иоури, он је понудио да направи транспарентан кров. Тако су чинили: осмерокут деликатан, транспарентан, - Небо испуњава молитву. Већина руски шпорет греје храм. Љубав према Богу, људи и Завичајни обичан вежите своје јединство. Црква је био разноврстан едукативни рад: војно-патриотске догађаје, спортске догађаје, планинарење, свечаних представа и концерата духовне или историјских датума. Ефективна дечија недеља школа, где је, заједно са духовним стварима, у распореду часова за дечаке и девојчице - "домаћица", "Кување", "занатлије". Млади парохијани који су укључени у обнови напуштених храмова у удаљеним селима, посетите сиротишта, не заборави пажњу на бораца војних сукоба. У правцу "Нативе линије" у парохији горе и трчање матичног одбора, која се бави образовањем деце на основу традиционалних православних моралних вредности, породичне заштите од непотребног уплитања функционера старатељства, помоћ у превазилажењу породичних сукоба духовни и правни начин. Прошле године, неколико парохијани направио ходочашће у храмовима и манастирима Србије и Црне Горе, где их је примио као породица, уживање постојање у храму на удаљени Уралс у име српског свеца и показује цркве изграђене на Балканском земљишта у част руског, дубоко поштовани међу Србима и Црногорци. Инспирисан сликама милости и светло света мјеста ходочашћа на путу збор вратио у родни, чекајући наставак радова на изградњи великог храма каменим. Парохијани су припреме за дуго, одговоран, напорног рада. Још једном, и имала је неопходна средства за прикупљање цео свет, а за изградњу заједно. Али свештеник је уклоњен са дужности ректора, са текстом "неефикасан коришћења земљишта", његово место је заузела друго свештеник, који је рекао збор епархијског планова за брзо изградњу храма у име Св Сава. Шест месеци касније, он је представио скице план заједнице, који је већ подигао и постојећи дрвену цркву у част Светог Симеона Миро-стреаминг ... није било. То није било у том авиону, и просторије за рад са децом и организовање парохијски живот. На слуђеним питања парохијана затим умирујућим одговор који рушењу цркве брвнаре, нико неће, "ово је Храм народа, нико неће дирати." Шест месеци касније, нови пројекат, који још увек није био дрвена црква и више није црква Светог Саве - и његово име појавило густо извести у црним маркером ... А сада, након писменог захтјева за митрополита, након састанка са својим помоћницима, заједница чује исту ствар: "У вашем мишљењу неће напустити наду - постоји још један храм, други светац." Да ли је Свети Спиридон Тримифунски (који жели да изгради храм представника грчке дијаспоре са благословом митрополита) у животу некога опљачкала, уништена, користећи свој ауторитет епископа, интервенисала насилно у нечијој судбини? Напротив, он је дао сиромашнима све његове. Зашто га воле - јер је био велики асистент у потребама и проблемима људских, а не разарач. Целог живота без сумње, каже да неће дати сагласност на такву акцију икада, али да нико и не поставља. Као да није било живота и заједнице историја, парохија, садашњи Храм народа, живи симбол руско-српском пријатељству, које је издао дефаулт преко ноћи, заборав, а некоме иде у прилог - Бог зна - да су занемарили интересе духовног и историјског и геополитички значај. У Јекатеринбургу, живи и ради велики број Срба, али у храму њиховог националног јединства су свети. Али заједница ради као физичка и ментална снага вршили подстицање, украсе и одржавање место духовног заједништва са братским словенским народима у Урала. Не за награде и признања - на захтев руског срца. Не очекујући захвалност од Срба - без патетике. Али у садашњој ситуацији, која угрожава опстанак цркве, збор има право да се ослони на помоћ и подршку српске дијаспоре у Јекатеринбургу. Од првог сервиса у 2003. години и до данашњег дана, без паузе, свештеник изговара молитву за заштиту и спас православних хришћана у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Македонији и на Косову. И ко би рекао ни реч молитве и награде за издржавање парохијана, за сигурно обављање њихових надања? У наставку изградње храма само Саве Русије - симбол словенског јединства. За очување дневника цркве Светог Симеона Миро-стреаминг - Народне Темпле, која је изграђена руке обичних људи, где кроз транспарентан куполом неба осмех на вернике благослов на свакодневни феат ... Адрес статьи: http://ruskline.ru/analitika/2016/05/25/narodnyj_hram/ Сайт храма Симеона мироточиваго: http://savva.orthodoxy.ru