Рапсоди

пре 7 минута, Ksena рече

Поздрав, да ли постоји начин да се погледа филм "Света Петка - Крст у пустињи"?

Колико знам не постоји.Причала сам лично са редитељом /чини ми се Александром/ на сајму књига и одговор је негативан.Разлог су неплаћана многобројна потраживања  по питању ауторства и ко зна чега још.Једноставно човек док то не регулише повукао је филм.Давао се чини ми се у МТС дворани у јануару ове године само један дан.

СРПСКИ МАЧ У КАМЕНУ

Камен хитнут увис, у једном тренутку зауставиће се и након тога кренути да пада. То је последица закона гравитације.
Политичке странке и коалиције које силовито и не увек скрупулозно управљају државом, имају сличну судбину, самоуверено лете увис пре него што се суноврате у ништавило.
То је последица закона који управљају друштвеним процесима.
Стиче се утисак да смо јуче видели скуп који је представљао моменат заустављања једног лета у висину који је започео пре десетак година и после кога следи краћи или дужи, али свакако неумитни пад.
Осетило се то по празњикавим паролама, слабо прикривеној несигурности у погледима и неуобичајено тихој, додуше покислој публици, никад тишој  на скуповима тог лидера, те странке и те коалиције.
Скоро да је извесно да ће власт тај скоро извесни пад покушати да одложи или бар успори, нудећи компромисе, пре свега агресорима са Запада али и силама са Истока. Покушаће и са пумпањем атмосфере страха и несигурности, својим омиљеним оружјем, али за камен који се зауставио у лету, гравитација је сила којој не може да се одупре.
То је утисак после јучерашњег скупа.
Данас је нови скуп опозиционо оријентисаних грађана.
Ако киша све не поквари, очекује се још већи број људи него на прошлонедељном окупљању, импозантном по бројности.
Овим данашњим скупом, уз само пар изузетака, настојаће да руководи и да га за себе присвоји тзв. прозападна&проевропска тзв. опозиција. Иста она чији су лидери јуче ишли на срамотно, церемонијално понижавајуће и симболички одвратно поклоњење неком америчком сенатору, а заправо овлашћеном представнику своје централе и свог послодавца.
Ти људи, у претежном броју (уз пар изузетака) прононсирани аутошовинисти, русофоби, еврофанатици и натофили представљају се као субјекти предводници народног протеста, иако их у тој огромној маси патриотски настројених људи, више од три четвртине дубоко презире а додатних десетак посто с муком некако толерише.
Та дубока, структурална антиномија опозиционог протеста за сада није кључни проблем окупљања али ће убрзо постати, ако се број учесника буде повећавао и ако резултати буду почели да пристижу.
Политичким скуповима би требало да управљају они субјекти који бар у претежној мери одражавају, поједностављено гледано, укупне погледе и вредносне ставове учесника.
Трећи субјект тренутне српске политичке једначине, поред владајуће коалиције и прозападне опозиције, је тзв. државотворна опозиција, која је у стању дубоке хибернације а када се и огласи, чини то немушто, конфузно и загрцнуто.
Иако то звучи можда и престрого, они подсећају на неодлучне кукавице које су се саме зафарбале у ћошак свог политичког аматеризма и површности. Принчеви косовскозаветних и громопуцателних саопштења за јавност али и анестезирани лузери промишљеног и активног деловања у политици.
Њихову браћу по јаловости представља већи број врлих, тзв. српских интелектуалаца, досадних продаваца националне магле, софисти са разних подкаста и сујетни, целомудрени препродавци истрошених наратива, "аналитичари" хомеровског замаха и фаустовског карактера.
Док је патриотски оријентисан  народ на улици, скоро цела тзв.патриотска опозиција и многи тзв. патриотски интелектуалци, негде у дубокој позадини, сами за тастатуром, схоластички вуновлачаре о томе колико бриселских споразума може да стане на врх игле и покушавају да намигну сваком страном амбасадору кога сретну.
А народ?
Њега смо видели јуче на "контрамитингу", видећемо га и данас на овом опозиционом који следи.
То су наши људи, наш свет, у основи углавном једноставан и правдољубив, жељан реда и закона, правичности и поштења, поштује своје претке и сопствену крвљу и страдањем обележену борбу за слободом.
Као и свуда у свету, њега чешће заводе и лажу, много ређе су му ослонац, професионални политичари и превртљиви и лажљиви медији.
Они гурају људе једне на друге и хране се антагонизмима и поделама.
Тако је одувек свуда било и биће, то је закон историје и људских заједница.
Мудри су они народи који унутар себе, у вртлозима политичких борби успеју да не дигну руку једни на друге и да кад год и колико год могу сеју семе солидарности а не мржње.
Утопија или не, тако би требало да буде. Политичари и системи се мењају, људи и народи остају.
Да ли треба ићи на данашњи скуп, упркос незгодном раскораку између учесника и организатора?
Свако нека мисли како му савест, укус и инстинкт налажу, али верујем да треба.
Српско друштво се донекле петрификовало а власт постала превише дрчна.
Промене и кретања, динамика и енергија увек су добродошли, уз напомену да никада не смеју ићи у корист окупатора или узурпатора из иностранства, ко год он да је.
Потпуну слогу и јединство српског народа, тешко је нажалост постићи. На нашем разједињавању и братоубилаштву дуго су кроз историју радиле многе велике силе.
Ипак, та идеја слоге и саборности и даље стоји као мач у камену.
И чека руку достојног јунака да га одатле извади и подигне ка небу.

Владан Вукосављевић

Bećković: Naš narod sa hiljadugodišnjom kulturom preuzima kulturu države stare 200 godina koja je ubila najviše tuđe djece širom svijeta, uključujući i srpsku! - Borba

BORBA.ME

---

Akademik SANU Matija Bećković potresen zbog dvije velike tragedije koje su pogodile  Srbiju. Posle krvavog pira koji se dogodio u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, kada je...

„I to što preuzimate kolektivnu krivicu, i to vam je američka kultura (virtue signaling); i to što ćutite i pozivate na molitvu – i to vam je ono što ste naučili na američkoj mreži od Amera (thoughts and prayers); i to što palite svijeće po ulici umesto u crkvi i što odajete počast na ulici, i to vam je američka kultura (rest in peace dear angel); i to što će se uskoro držati javne komemoracije preminulih gde će se pričati o njihovim vrlinama i detaljima iz života, i to vam je američka kultura; i sve što gledamo na televiziji, od vijesti, filmova pa do rijalitija, kvizova i šou programa, ceo noviji koncept, i to vam je stiglo iz Amerike; i šoping „molovi“ i Halovin i ceo taj hajp je američka kultura; i ta ogledna škola za „elitnu“ djecu, i to je američki izum; i cio incident je američka kultura; i komentari djece na mrežama (koji su svakako pola na engleskom), i to je američka kultura. I to što vam deca žive od i u društvenim mrežama, i to vam je američka kultura. Mi smo amerikanizovana nacija. Narod sa hiljadugodišnjom kulturom kopira i preuzima kulturu države stare 200 godina, koja je najviše ubila tuđe dece širom sveta, uključujući i srpsku. I to što nijedan ministar nije već podneo ostavku, i to je američka kultura. Nemamo mi I od Istoka. Mi smo mali Amerikanci“, poručio je Bećković.

On 21. 3. 2023. at 16:24, Milan Nikolic рече

@Рапсоди

Ако ти је тешко да разумеш, могу се потрудити да појасним. Јер што се тиче самог појма ,,информација'', то није ,,само нешто имагинарно'', напротив, информације у модерној физици и космологији су нешто што сачињава саму материју.

Издвојио сам текст из књиге Брајана Грина где говори о новој важности схватања информација, препоручујем ти да то прочиташ да схватиш одређене детаље:

- Џон Вилер је био врло даровит у откривању најталентованијих светских младих научника и надгледао је њихов научни рад. Поред Хјуа Еверета, његови студенти били су и Ричард Фајнман, Kип Торн и Џејкоб Бекенстајн. Али поврх тога, Вилер је имао и ту необичну способност да препозна оне области чије би истраживање могло да промени нашу темељну парадигму о функционисању природе. Једном приликом, за ручком у Принстону 1998., питао сам га која ће тема, по њему, бити доминантна у физици у деценијама пред нама. Kао што је то већ неколико пута урадио током тог дана, погнуо је главу па се чинило да се његово остарело тело уморило од ношења тако великог ума. Али због дуге тишине која је уследила, накратко сам се запитао да ли можда не жели да одговори на питање или га је заборавио. Тада је полако подигао поглед и рекао једну једину реч: „Информације“.

Нисам се изненадио. Вилерово стајалиште о законима физике које је већ неко време заговарао, веома се разликовало од онога што млади физичари уче на стандардним студентским предавањима. Физика традиционално проучава елементе – планете, стене, атоме, честице, поља – и истражује силе које делују на њихово понашање и управљају њиховим интеракцијама. Вилер је предлагао да се ти елементи – материја и зрачење – посматрају као секундарне, као носиоци много апстрактнијег и фундаменталнијег ентитета: информација. Није да је Вилер тврдио како су материја и зрачење небитни, само је сматрао да их треба посматрати као материјалне манифестације нечег једноставнијег. Веровао је да информације – где се честица налази, да ли се окреће на једну или другу страну, да ли је њен набој позитиван или негативан, и тако даље – образују несводљиво језгро у срцу стварности. Такве информације постоје у стварним честицама које заузимају стварне положаје, имају коначан спин и набој, и по том свом својству сличне су архитектонским нацртима који се реализују кроз градњу небодера. Фундаменталне информације су у нацртима. Небодер је само физичка реализација оних информација које су садржане у нацрту архитекте.

Из те перспективе космос се може посматрати као процесор информација. Од информација о томе какве су ствари данас он производи информације о томе како ће ствари изгледати у следећој садашњици и садашњици након ње. Наша чула могу да осете такву обраду, тако што препознају како се физичко окружење мења током времена. Али, само физичко окружење је последица нечега. Оно израња из фундаменталних састојака, информација, и развија се према фундаменталним правилима, законима физике.

Не знам хоће ли такав информационо-теоријски став постати доминантан у физици, како је то замислио Вилер. Али недавно је остварен битан помак у схватању – пре свега захваљујући физичарима Герарду т’Хофту и Леонарду Саскинду – који се тиче решавања загонетних питања у вези с информацијама, у једном врло егзотичном контексту: у контексту црних рупа.

(Брајан Грин, Скривена стварност, Смедерево 2012, стр. 240)

Ма јасно ми је шта теолози мисле под ...ни из чега...пре постанка није постојао у некој форми.Али мени као неком каквом таквом поети, пара мало уши то ни из чега, схватам ја то умом, али срцем не.Увек сам то ни из чега , преводила на језик срца, а то је ...одувек  у замисли, љубави Божијој, то ни из чега је просто вечна мисао Божија.Не мораш ми више објашњавати, ја капирам срцем.

On 16.3.2023. at 19:31, Milan Nikolic рече

 То се дешава у квантном постојању, када квант нема одређену страну, али та информација са одређеним странама ће се једном показати.

Та информација једноставно не постоји пре детектовања кванта. Доказано такозваним Беловим експериментом. А сада замисли носиоце информација које чине сами квант, што наука не може ни да открије, а ми верујемо да је у позадини свега тога оно што зовемо логосима твари.

Зато су искусни теолози објаснили да је творевина настала логосима Божијим кроз суштину Божију ни из чега. О томе се може дубље размишљати коме Бог даје.

Али информација о творевини, постоји пре настанка творевине...бар мислим. Не говоримо о науци, али кад већ поредиш. 

Или мислиш ни из чега, јер ништа слично није створено... без обзира било у уму Божијем...из чега/љубави Божије/ зар је љубав Божија...то /ни из чега/??? Стварно не капирам . Нисам ја неки теолог/очигледно/само размишљам.

On 13.3.2023. at 8:08, Milan Nikolic рече

@Ćiriličar

Проблем је дубљи, јер не постоји ,,ништа", него постоји само Бог пре стварања. И када кажаш ,,из ничега", питање је како разумети то ,,ничега". Јер,, ни из ничега није стварано нешто.

Зато су искусни теолози формулисали термин ,,ни из чега", значи било чега, ни из ничега. То је важно, зато што ,,ничега", или ,,ништа", у нашем постојању можемо рећи за нашу могућност опитовања творачке суштине Божије.

Дакле, ни из суштине Божије није настала творевина, али једнако важно је разумети да је кроз суштину Божију настала творевина, и зато кажемо ни из чега.

А лепо је што дословно тумачиш Библију, само није лепо што тражиш одговор по својој мери. Зато се лепо завали па размисли како је настао биљни свет пре настанка Сунца, а јесте управо тако било.

Мени то / ни из чега/ јер како из ничега/ништа/може настати нешто.То ми , како бих рекла, баш  безвезе и збуњујући  термин /их ти фило/с/зофи/ зар није боље, и једноставније рећи...творевина наста из идеје/промишљања/ Божије , како идеја Божија може бити /ни из чега/ ???    

http://www.nspm.rs/hronika/nezavisni-novinari-u-davosu-opkolili-sefa-fajzera-alberta-burla-koliko-bustera-ce-vas-finansijski-zadovoljiti-kada-ste-saznali-da-vakcine-ne-zaustavljaju-prenosenje-virusa-sta-mislite-o-mladicima-koji-svaki-dan-umiru-od-srcanih-udara.html

Kакви бре Дојчери, нису они криви, ако ћемо тражити пра узрок или пра кривицу, онда су криви Енглези, или још даље Едвард Бернајз, па још даље Фројд , Јевреји....итд...итд....

пре 2 часа, sampaganini92 рече

Свакако да је хришћанину то што је хришћанин главна одредница у животу. Али хришћанство јесте универзална истина дата свим народима света и она је истинита независно од тога коме народу припадаш. Она не потире народности и националност, не постоји хришћанска држава, не постоји хришћански језик и хришћанско писмо. Истина о Богу који је дошао свет да га преобрази изнутра. А не да потре све што је до тада било. Занчи да се да се идентитет Срба, Енглеза, Индијаца уподобљује Христу изнутра, у тој култури и нацији где си рођен и где живиш.

Твоје питање какав је поглед хришћанства на национално поделу људи је бесмислен. Национална подела људи је датост у којој Бог делује, као што је пала људска природа такође датост у којој Бог делује. Те ствари не могу да се потру и занемаре јербо се онда врши самообмана и одлази у девијације. Надилажење националности у хришћанству се управо врши охристовљавањем своје нације а не негирањем или ниподаштавањем тих различитости које су између осталог и богатство Богом створеног света.

пре 1 сат, - Sidarta - рече

A crkva ne treba da bude politika nego duhovnost.

Црква не треба да буде политиканство, а политиком треба да се бави, политика је у некој њеној одредници јавни живот, да држава ради свој посао како треба,  црква би заиста на том пољу требала да одахне, али авај... држава то не ради и црква не да мора него јој просто обавеза да се умеша. Држава је дозволила да јој  увезени геј лоби  обликује свест омладине и самим тим прети да основну парадигму  на којој смо вековима  обликовани  замени  неком парадигмом страном нашем православном духу , страном усталом  уопште нормалном духу. И шта сад црква треба да ћути, да не реагује, и да се моли. Цар Лазар се молио и ратовао, пред сами бој је причестио војску . Црква у  овим смутним временима баш треба да се бави политиком. Је ли можда треба да ћутимо, а да нам отимају Косово, да ћутимо а да нам  содомити обликују децу, да ћутимо па да и председник будући можда буде шиптар како смо почели...ни то ме не бих зачудило. 

Прочитала сам негде да фармацеутска индустрија од једне промене пола, значи по једној особи која промени пол за њеног живота, што значи до краја живота хормонска терапија... заради  око 30 милион долара . И какав се закључак намеће....мани, мани, мани и све због мани. 

пре 12 минута, Somboled рече

Srbi?
Jel pricamo o Srbima ili o pravoslavcima?

Причамо о суштинским а не формалним Србима .