Светолик

Нећемо се још дуго бавити артемитима, јер ако они не желе дијалог и јединство, широко им поље. Мени је помало жао мојих познаника и пријатеља који су забили главу у песак и не желе да чују никакву критику неодрживог чињења од стране њихове егзил јерархије. Најлуђе од свега је то ширење у епархијама оних владика који никако нису показали приврженост екуменизму. По њима постоје и исправни епископи (иако их не именују): "Дакле, средњи пут у овој ситуацији би био непомињати патријарха Иринеја и епископе екуменисте, отказивати дакле,литургијски и административни односа са њима, али не сматрати да је због њих неколицине цела Српска православна црква отпала у јерес и изгубила благодат Духа Светога." Неколицина су екуменисти а остали нису, али они не фермају ни те остале кад је у питању ширење по туђим епархијама без сагласности надлежног епископа. Њихова дужност је да питају надлежног за своја чињења, а да ли ће им онај одобрити или не, зависи од његовог погледа и може бити страха. Осим тога, њима је доступна територија ЕРП макар око Рашке и Н.Пазара, ако није потпуно доступно на Космету. Никако Др. Ђуровић да нам покаже примере из историје када се неко одвајао од јерархије на основу тог фамозног 15. канона прводругог сабора. Верујем да је ту било међусобних анатема и одлучења?

Ништа није доказано ни после 5 година. У том грму и лежи зец раскола. Артемија су оптуживали за проневеру новца и на основу оптужбе уклонили, ствар предали суду. На суду ни сведок оптужбе није могао да потврди никакву неправилност. Грчки суд ослободио оптужби Виловског, али СПЦ га и даље гони потерницом. Виловски је у ствари једини гоњен од Артемијевих монаха, био у грчком затвору. А ови што себе сматрају гоњенима удобно живе и путују где им воља. Одговор патријарху је неписмена катастрофа, дилетантски. Не прихватити разговор са администрацијом цркве, којој наводно припадаш, коју теретиш за неканонске радње, је тешка ароганција према Цркви у ширем смислу. Шта је са верницима који желе јединство? Уместо жеље да се раскол превазиђе они га продубљују сваким даном све више. Ено га сад и дракце тврди да нема ништа са нама који смо у СПЦ. То су плодови њиховог "правоверја"? Мој парохијски свештеник је потпуно исправан, мој епископ ниједном речју није никада исповедио никакву јерес, и шта сад, треба да одем код артемита? Само зато што мој епископ помиње патријарха којега артемити сматрају јеретиком? Свети Ава Јустин је у својим литургијама помињао надлежног епископа шабачко ваљевског, који је помињао патријарха Германа. Герман је увео СПЦ у ССЦ на мала врата, мимо саборске одлуке, Ава Јустин га критиковао, екуменизму оног доба дао име "свејерес", па опет није потегао фамозни 15. канон прво другог сабора да се одвоји "сведочећи правоверје". Имао је осећај за Цркву, а не само за себи нанешене неправде. Георгије канадски има велику подршку верника у Канади, очас посла може да створи раскол, на истим темељима као Артемије: неправедно уклоњен са епархије. Па ипак то не чини јер зна на шта би то изашло међу нама "сложним" Србима.

Као да је њих брига за рашчињења и изопштења. Они су се оделили од "јеретичке" СПЦ и сада им је СПЦ исто што и РМК, а одлуке Сабора СПЦ им дођу једнако важне као и одлуке римског Папе, тј њих не обавезују.

Није мала одговорност Синода за све оно шта је проузроковало реакцију Артемијеву. Ви пишете као да је све било сасвим исправно, праведно и законито у поступцима према Артемију, па је он само изгубио смирење. Којешта. Погледајте зашто је настао преокрет, писмо из Шишатовца: http://eparhija-prizren.org/episkop/tekstovi/9-episkop-artemije-pismo-sinodu-13-9-2010.html Све то чинисмо и поднесмо у циљу мира, слоге и јединства Српске Православне Цркве. Надали смо се миру и сагласју. Да ли је Наше уступање пред Вама донело мир у Цркву? Није. Настао је хаос. Вашим деловањем нанета је ненадокнадива штета Епархији рашко-призренској. Разјурили сте њено монаштво. А сада га излажете шиканирању, уценама, претњама судом – црквеним и државним. Оспоравате му право на духовни однос са Нама, њиховим духовним оцем. Зло је наставило да се грана. У ланчаном неканонском чињењу с Ваше стране не само да сте Нас лишили трона и протерали са Косова и Метохије, него сте Нам и стадо разбили. А стадо познаје свог пастира. Словесно је и као такво самовласно се опредељује да иде за њим. Неће наметнутог туђег пастира који хоће да га држи у страху, претећи, судећи и кажњавајући. Имамо ли право да се одрекнемо сопственог стада које се нас не одриче? Какав ћемо одговор дати Христу Спаситељу Који Нас је поставио да будемо пастир словесном стаду, Коме смо и заклетву положили на верност доживотно? Видите, све се вртело тада око монаштва. Ту ситуацију је изазвао Синод, а није морало. Владика Јустин је замало изазвао нешто слично у Жичи, али му срећом не дадоше. Али у праву сте по питању суфлера и наговарача. Нажалост кренули су путем без повратка. А за њима и неки моји пријатељи и познаници. Њихова најновија "еклисиологија" је катастрофа: не могу да опште са црквама захваћеним екуменизмом, не могу да опште са расколницима старокалендарцима и осталима, иако ови исправно исповедају. Остали су значи само Бугари и Грузијска црква, који нису чланице ССЦ? Или и ту има неких препрека за најистинитије исповедање у васељени?

"Друже Тито пиши друго писмо, ово прво разумели нисмо." Да ли су грчки ГОХовци изневерили правоверје? Истинити православци РИПЦ, СИПЦ, и остали? Кипријановци, Флоринци, Матејевци, ови, они? Да грчки ГОХовци чувају истинску и неискварену веру? Истинити православци РИПЦ, СИПЦ, и остали? Кипријановци, Флоринци, Матејевци, ови, они? Нису изневерили правоверје, чувају истинску и неискварену веру, према томе нису у расколу? Тако вас учио Свети Ава Јустин?

Нова комендија. Ако Артемије прихвати, каже "да", то значи да признаје да је ван цркве, па ће се врне. Али он упорно тврди да је остао у СПЦ Светог Саве, а са ЕРП уклоњен неканонски.

За православне, који тачно исповедају, искључивост по питању вере и догмата је неопходна. Код нас у цркви су "искључиви" прослављени као светитељи и Оци цркве, св. Максим исповедник, св. Марко ефески, да не набрајам све исповеднике.

Комендија. Вл Георгије наводно тврди да му није жао што је смењен. Како може (невином) да не буде жао, он тврди да је невин? Да ли то значи да је још и добро прошао? Остаје му чин, достојанство, удобан смештај. Понаша се као да је директор фирме којега је управни одбор сменио због пропуста у пословању.

Моја опаска о присуству рмк овде на форуму, визави старокалендараца, ГОХ, ИПЦ, итд, није уперен на тебе. Са овима другима ми православни имамо исто Вјерују, па ипак овде делује као да нису добродошли на форум. Само на то сам указао, али изгледа да је погрешно схваћено. Бројчаност припадника Цркве је небитна. Црква је опстајала и опстала и у временима када је малецка мањина исповедала православно, историчари Цркве то добро знају. Колико је то онда било значајно, данас је то повод многим групицама да управо тврде да су они то "мало стадо" које је преостало у Цркви. Па направите тему: питајте Симеона Виловског

Свака верска заједница има своје доктрине и догме и ко се о њих оглушује, или их оспорава, бива пре или касније екскомунициран. Ништа чудно. Ми православни верници у СПЦ немамо обавезу да следујемо рмк Концилу и његовим одлукама. Надам се да ви не очекујете да се православни најпре одрекну своје вере да би постали подобни саговорници вама? Очекивао сам да се овде појаве ватрени антиекуменисти међу православнима, да са њима мало укрштамо копља. То ми је интересантно, њихови често неодрживи "аргументи".

Светог Јована Дамаскина сматрамо једним од "труба" Духа Светога, који је написао Тачно Изложење Православне Вере у којем стоји: 83. О вери Вера је, свакако, двојака. Јер вера бива од проповеди[1] наиме, слушајући божанске Списе верујемо учењу Светога Духа. Међутим, вера се усавршава делатно верујући свему ономе што је законоположено од стране Христа, поштујући и испуњавајући заповести Онога који нас је обновио; јер онај који не верује по предању Васељенске Цркве, или који својим безаконим делима заједничари са ђаволом, тај је неверник. А вера је, опет, основ свега чему се надамо, потврда ствари невидивих[2] или непоколебиво и одлучно надање у остварење онога што нам је од стране Бога обећано и онога што смо ми од Њега искали. Прва вера, дакле, припада нашој одлуци, а друга благодатним даровима Светога Духа.

Не видим разлог да некога вређа православно вероисповедање. Ја га нисам измислио, још мање тумачио. Ми у Цркви имамо светитеље који су тумачили све што је неопходно за спасење, од Јеванђеља до догмата. Трубе Духа Светога је појам из нашег богослужења: У светим Апостолима, у светим богоносним Оцима, и у васцелом светом Предању је једна иста Истина, једна иста Света Тројица, један исти Богочовек Господ Исус Христос, једно исто Еванђеље, једна иста Црква, једно исто охристовљење, једно исто обогочовечење, једно исто отројичење, једно исто обожење, једно исто спасење. Молитвена мисао Цркве громогласи: Богоносни Оци су трубе Духа Светога. Они су верни чувари Апостолских Предања — άπуότολικαν παραδόσεων. Нед. 7. по Пасцје, на велнцјеј вечерни, на Госп. воззв. стихири. И још: Пошто свети оци живе светим животом, поставши "оруђа" Духа Светог - "мистичке трубе" Свете Тројице, Љубави, Слова и Премудрости, онда су они од користи без обзира на начин којим говоре. Они имају пуноту "слова" (речи) јер су њихова дела преизобилна. А своја слова прословљавају када то од њих тражимо.

Да,веома је чудно да су на овом форуму добродошли припадници заједнице која је отпала од Цркве одавно, анатемисана више пута од стране Отаца Цркве, појединих Сабора итд. А опет нису добродошли припадници строгих православаца, који су истовремено и најоштрији критичари екуменизма. Можда се на овој теми то промени, па се нпр допусти неком дракчету да се потпише као СИПЦ, или Артемијевац? Моје виђење екуменизма у Цркви је да до извесне границе мора постојати отвореност и дијалог према сваком верском питању са било којом заједницом или појединцима. Границу у разговорима са инославнима су поставилиу Оци Цркве, она се тиче Светих Догмата Православног исповедања. Ту за нас православне нема циле-миле, релативизације или нове интонације људског мудровања. Трубе Светог Духа су нам објавили ове догмате и никаква савремена "толеранција" то не може изменити. Имам пуно пријатеља међу римокатолицима, чак и родбине. Побожни рмк су људи достојни сваког поштовања и љубави према ближњем. Природа мог посла је таква да сам стекао пријатеље и међу нехришћанима, муслиманима и будистима, хиндуистима. Са свима од њих се може разговарати и о вери, наравно, увек имајући на уму наведену Границу. Ако је ово екуменизам, онда сам ја екумениста. Са друге стране, у веку "толеранције" према разним богохулним појавама, девијантним агресијама, делује као да се од православних очекује и толеранција према погрешном исповедању вере. Покушавају се релативизовати Свети догмати неким новим интерпретацијама и тумачењима која одударају од Светог Предања Цркве. Поменута Граница се тако жели померити или недај Боже потпуно избрисати. Ако је то екуменизам, ја сам анти екумениста. Свети оци су на саборима успоставили свете каноне којима се чува правилно исповедање: Свети канони су свети чувари светих догмата; свети чувари богочовечанских светиња богочовечанске вере православне. У Богочовечанском бићу и животу Цркве они су неопходни и обавезни. То посведочавају и потврђују сви Свети Васељенски Сабори , сви Свети Помесни Сабори, и уопште свети Оци. Прво правило Светог Четвртог Васељенског Сабора гласи: „Установљујемо, да морају важити правила, која су од светих Отаца до сада на сваком сабору изложена била". Тако се једино може сачувати истинита и неповређена вера богочовечанска, православна.

Монаштво је прво изашло из својих манастира, својевољно, па тек након тога почели да тврде да су прогнани. Ово је факат без икакве острашћености. Гола истина. Ко их прогања и како? Ограничено им кретање, забрањено им да говоре и проповедају своју "мисију", штампају билтене, часописе, књиге? Све им то забрањено? Одузимају им имовину? Прете им анонимним писмима? Стално их легитимише полиција на сваком пункту? Или их гледају попреко у продавницама па се осећају "посредно" прогоњенима? Како је прогоњен неко ко има потпуну слободу кретања, деловања, објављивања својих теза и лажи, јавних наступа, јавних сабора, има свој сајт? Хајде објасни. Биркање је било. Гола истина. Разгледали се манастири по Фрушкој Гори, хтело се чини ми се у Кувеждин. Појам "удобно" је релативан, за мене то значи да је смештен у манастир који има струју воду грејање, келије, цркву итд. Нарочито у поређењу са монаштвом које је изашло у непознато и који су се смештали у било каквим неусловима. Али то и није битно у овој лажи да је епархија отета, да не скрећемо пажњу. Важно је ово што и сам пишеш: Jeste napustio dobrovoljno, ali ne sa radošću već u suzama, i ne kao izraz njegove volje već kao izraz poslušanja. Када напустиш добровољно, како после тога тврдиш да су ти нешто отели? Можда можеш да тврдиш да си изигран, преварен, обманут, наведен, обећали ти једно дали ти друго и томе слично. Али то би значило да си у неком договору све то препустио, а не да ти је отето.

Видим да је закључана тема "... образложење", закаснио сам, био сам заузет . Егзил почива на три крупне лажи: 1. Лаж о прогону. Монаштво није прогоњено већ су сами напустили манастире. Црква их је позивала да остану. Најлуђи случај је са монахињама из ман. Вазнесење које су помислиле да могу да отму манастир и приведу га у ЕРП у егзилу. Сада су и оне "прогнане". 2. Лаж о отимању катедре. Артемије је напустио катедру добровољно и удобно се сместио у Шишатовцу. Пре тога је разгледао где би се сместио, биркао манастире. Прихватио администраторе, своју мировину. 3. Лаж да је преврат покренут због екуменизма, а не катедре. Артемије је у писмима синоду запретио догађајима уколико му не врате отету епархију. Нигде се не помиње никаква јерес. Преврат у Дубоком потоку је настао у року од 24 часа од када се сазнало да ће бити постављен вл. Теодосије за епископа. Тек тада се појурило ка Косову. Имало би се још побијати небулоза из "образложења", али мислим да су ове лажи главни темељ њиховог постојања.