geronymo

Хехе, кад си у браку увек си други, а кад дођу деца, онда си трећи, четврти итд. 

Otac Nenad Ilić:
 
https://www.facebook.com/dakon.ilic

Рекло би се да ниси ни прочитао шта сам написао. Или си прочитао, али ниси схватио. 
Смешне су ти те бокановске дисквалификације. Не нападам, него констатујем да владикин текст не погађа суштину ствари.

@Владимир Владимирович Цар1
Да макар погледаш о чему је тема, ти оплео одмах по Вучићу. Шта ће бити ако пред Богом буде да је Вучић праведник, разумем да се то Кезићеви фанови не питају.

Него Милица од лажљивице до захвалнице

Само ти синко цепај сендвиче

Ако Вучић пристане на ове предлоге из резолуције, има да прође као Милошевић.
 
 

Добро је што имамо православну вертикалу @sampaganini92 на форуму. Он непогрешиво зна ко је колико православан. Чекај, мислим да знам шта ће рећи - Вучић је лош православац али су сви из опозиције још лошији од њега.

Nisam "maksimalista", ali nedam svoje. Srbin sam iz Bosne, ispod Kozare. Slažem se da je Dejtonski sporazum morao doći jer u suprotnom nebi ostao kamen na kamenu, svi su bili spremni da krenu za Srbiju, imao sam 16 god. pa znam, sam nas je Bog spasio. 
Mi Srbi, zvaničnom politikom se odričemo pojma Bosna i sve sta ona veže za sobom. Tako da ostali su sebi dali za pravo, da prisvoje taj pojam i njezinu istoriju,stavljajuci nas kao došljak, za neko vrijeme biće tako. Ja kad dodjem u Srbiju, školu sam svršio tamo i živeo neko vrijeme, ja sam za njih  Bosanac (uvjek sa podsmehom). 
Sve nam je to uradila, naše patriotske politike. 
Početkom rata, u školi se zabranjuje ijekavica, bio peti razred pa učim (mleko, belo, lepo itd), promjena svijesti. Polako se provlači, da je sevdalinke muslimanka muzika, pa ko je sluša on balija, ne prikladno. Ojkanje kao podloga, nažalost kvare ga, pojavljuje se krajiške pesma koja danas ima jednu biomasu kojoj je motora vrh njegovog svijeta, zaglupljen narod (dobra većina koji će sve progutati za ražanj) ko ima oči vidi na obe strane Drine. Čak i naša crkva izbacuje iz himne o svetom Savi stih " Bosna i Hercegovina svetog Save dedovina", kako sam je tad naučio znam i danas. Imam jos masu primjera itd itd
Ja samo želim sačuvati svoje, jer u razlici je bogastvo. Rat je zlo, a duvanje u trube ratne kod nas je postalo pravilo, a ko gradi MIR je izdajnik. Dosta smo izgubili u ratu, a poraće još više (tu smo samounistenje, koje još traje, imali na delu) 
 

Ово je / већ презали у сатанизам.......
Просто не да не могу да вјерујем, већ одавно ово је лудило, просто не могу вјероват - што би то наша браћа хрвати рекли.....   да ли је могуће да су неки људи у Цркви кратког памћења, и да не виде, да незнају шта се дешава пред њиховим очима и шта се дешавало у недавној прошлости......
 
.....Тито нам је наметнут нама српском народу, а од кога? и данас дан је нејасно ко је био тај непомјаник.....нема потребе да пишем о последицама по српски народ, од стране непомајника....
АЛИ за кочијаша из лахкаша знамо ко је и шта је и ко га је довео на власт... дошао је на влас тенковима западних колонијалиста послије дејтоског 1995 споразума, довели су га на власт да заврши посао за њих......
https://youtu.be/wwJq60l8KBI?t=309
....ко је укинуо дан Р. Српске: Св. Архиђакона стефана аааа??'?
https://www.youtube.com/watch?v=rw2PaVN_sNs&t=269s
 
....поред мора ствари које би могао да споменем..... између осталог кочијаш  је дозволио да да се оснује уставни  Суд Бих  и колико је само  надлежности од виталног значаја  Р. Српске (које смо имали право по дејтону) пренијето у Сарајево по одобрењу/пристанку кочијаша.... зато је и доведен.....муслимани желе све да Централизују..... хоће да праве од српског брашна турску питу.... то су радили 500 година док се нисмо ослободили.... и опет се враћамо полако у турско роспво......
.... кад уставни суд Бих ( а који је кочијаш основао) хапси борце Р. Српске, исто као и на Косову све провјерене оптужнице, људе који су нас бранили...ником ништа, ко је устао да бране те људе, да ли ви знате, да ли ти знаш који читаш ово, да није било српских бораца, наши вратови би вили преклани као и они у јасеновцу.... је ли то поштовање према људима који су трунули у рововима 5 година, ааа??? ко је са муслиманске или хрватске стране процесуиран за злочине на Србима....ааа????
https://www.youtube.com/watch?v=4YOfArUz4zY&t=434s
https://youtu.be/4YOfArUz4zY?t=460
https://youtu.be/4YOfArUz4zY?t=473
Црква (Сабор) издаје редовно саопштења о Косову везано за Косово....да ли је Р. Српска мање важна од Косова? ааа?  Зашто се никад Сабор није огласио по питању преноса многобројних надлежности Р. Српске које је одобрио кочијаш, изгувили смо многе надлежности које су од виталног значај за Србе у Р. Срјпској..... зашто се барем неко било ко од епископа није огласио по овом итању.... ааа????
Неком Владици у Р. Српској, је важније кад доће нека делегација из нато пакта, или европске уније, дакле кад дође ова делегација код неког владике у епархијски довр, да похвали како је Црква одвојена од државе... и не мијеша се у послове државе....тј. да они лакже завше посао.... неким епископима је важнији имиџ, тј. да их похвале колонијлисти са запада,  а не да бране интересе народа, јер је очигледно да је политички олош доведен од стране колонијалиста да заврши посао за њих....
....даље политички олош је скоро све распродао.....узели неборјене кредите... и непомјаник прича причу сад бори се за интересе народа, па ко још вјерује у ово лудило....ови из првог реда што сједе вјерују у ово? ааа?
https://youtu.be/Ah7ej3cKi0Q?t=6424
 
....ево како распродају и оно још што је преостало:
https://youtu.be/UEsKUiiAn94?t=22
https://youtu.be/UEsKUiiAn94?t=166
https://youtu.be/qHYwoghdBIQ?t=303
 
.... није ми само јасно како  ти неки од епископа СПЦ допуштају себи да погане своје руке и да се поздрављају са олошем, који је издао Српски народ, интересе свог народа, олош који је издао своју крв....зар је то могуће да неки људи то не виде, не примјећују.....
Велики Његош је то добро реко:
Покољења дјела суде што је чије дају свјема. 
 
Доброј је што у ово вријем у којем живимо, имамо технику гдје је све записано, догађања, догађаји, реговања СПЦ.... тако да ће неко 200 или 300 година имати материјал за анализу из прве руке....
.... дакле није то као прије 500 година, гдје је нешто записано на неком стећку, или каменој плочи.... данас су сви детаљи збиљежени, у новинама, на интеренту, и то остаје сачувано..... тако да ће то неко све 300 година анализирати... и биће многи осуђени пред судом историје..... а што је најважније, изаћиће и на судилиште пред Господа неба и земље.....
P.S неко ће рећи како ја подржавам Господина Вукановића.... не ја само подржавам оно што је боље за народ, за сиротињу..... ко год дође на валст умјесто СНСД-а мање ће красти и уништавати... и одма смо у плусу....одма добро..... већ само то неборјено пута то рекао: Нажалост нико из Цркве није препознао моменат тренутак: Црква је морала да преузме власт у држави послије 1995  или послије 1999 год.... директно или индирктно преко одабраних људи....и да сачувају српски народ колико је год то могуће било од западних колонијлиста.....Црква је остала пасивна и западни колонијалисти су углавном доводили на валст кога су они хтјели..... и зна се шта је резултат тога, осјећамо то на својој кожи, цијели српски народ у Р. Србији, Р. Српској и Ц. Гори.....
Његош је све реко:
Покољења дјела суде што је чије дају свјема.
И то је то......
 

Pre dolaska Vucica na vlast nije bilo granice - iz Srbije se islo u severni deo kao u Nis. Sada je granica, carina, zabranjuje se ulaz DRZAVNICIMA i episkopima da udju bez dozvole "kosovara". Hapse se ljudi, granica je "skener" pomocu koje se hapse mnogi ljudi, a da je nema nikada se n ebi znalo ko i kada ulazi iz Srbije na KiM.
 
Pre dolaska Vucica na vlast energetski sitem je bio u rukama Srbije, sada je predat Albancima.
Pre dolaska Vucica na vlast civilna zastita je bila, niko nije mogao da kroci na sever KiM bez dozovole Srba. Sada se haose ljudi vojska i specijalci, umesto SRPSKIH, dosli su albanski i hapse, maltretiraju, ucaju, bacaju sok bombe, vrse racije, plase, tuku, ranjavaju, otimaju zemlju  iprave VOJNE BAZE uz granicu sa Srbijom.
Pre dolaska Vucica nisu imali pozivni broja, sada imaju.
 
Pre dolaska Vucica Srbi su imali svoje sudije, svoje tuzioce, svoje skupstine opstina. Vucic je to predao, predao opstine da bi zatim 10 godima moljakao "zajednicu srpskih opstina".
Pre dolaska Vucica....Srbije je "gubila", a sa dolaskom Vucica Sbija vodi 11,5: 0.
 
 

Da Vučića ne želi EU nebi ni dobio izbore.

Kada je teško 
Omiljeno piće 
Jedan od omiljenih svetaca
I .....kreten između njih
 

Vjerujem u jedinoga Bog Oca ..... 

Vjerujem u jedinoga Bog Oca ..... 

Zanimljivo
A gdje nestade slobodna volja🤔

I Hristos je bio samo čovek.
A Hrišćana taman šakica ljudi kada se Hristos vazeo na nebesa. Gde vam je vera, malovernici?
A Srbe brani jedino Crkva, kako nas Pravoslavne, tamo i Rimokatolike u Lužici.


PS: I Jevreja je koliko nas Srba.

Боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо, као злочинци и нељуди.“ (Патријарх Павле)
Додала бих само.....као улизице, полтрони, клањајући се горим од себе .
Са вером у Бога...све се може. Читај вечерас о Гедеону .

Да ли ће наша деца памтити румене зоре над Метохијом?
Печат 28/05/2021 
  Пише Мати Стефанида (Главчић), игуманија манастира Светог Георгија у Брњаку
На стотине цркава је нестало, као да их никад није ни било. Рећи ће да ни нас није било, да су они одвајкада ту, а ми били и нестали као лањски снег
Плаче ветар са Косова равна – каже једна народна песма. Плачу милиони српских срца расејаних и изгнаних.
Једна реч тешко и болно одјекује „дошљак – дошљаци“, „досељеник – досељеници“, „избеглице“. Тупо и болно одјекује јер говори да си странац међу својима, странац међу странцима, непожељан и туђ.
Туђ међу својима, туђ међу онима који отеше све оно где смо припадали. Родну њиву, дедину кућу, винограде и сокаке који су спајали цркве и црквишта.
Знамо да су наши и Патријаршија и Дечани и Девич и Призрен, и Хоча и свака стопа. Знамо да је наше тамо где је сада дрвеће прорасло кроз кровове и куполе. Јер да није наше, зашто би своје рушили? Стотине у једном дану!
Српском народу на Косову остале су само речи псалмопевца „Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја“. Да ли ће наша деца памтити румене зоре над Метохијом? Да ли ће њихове очи сачувати зеленило косовске равнице коју таласа ветар који „плаче са Косова равна“?
 
ПЛАЧУ, А НЕ ЗНАЈУ ЗАШТО ПЛАЧУ Упамтиће и сачуваће оно што се не заборавља. Упамтиће, јер и данас српска деца иду на Косово, па и она која се ту нису родила, која тек чуше за Косовски бој и Обилиће. Долазе, иду, не осврћу се на „богатство“, какво овде давно виђено није. Долазе и плачу, а и не знају зашто плачу, али душа зна. Враћају се у Будисавце, где нам убише Стефана јеромонаха.
Нека сила, јача од смрти, развејава тмину и води српску децу од светиње до светиње. Дочекује их малобројно монаштво, ломљено недаћама. Сви живе као да су ту окамењени, као да чекају нешто што можда дочекати неће, али чекају. Опстају… постоје као споменици и сведочанство. Око њих се сабило оно мало Србаља с добром надом. Рађају се деца. У Грачаници више рођених него умрлих. Због Димитрија, дечака кога посекоше рафали… после рата, док је куповао сендвич на киоску. Остао је у локви крви с хлебом у рукама. Због њега се у Грачаници рађају деца и више их се рађа него што умире. Због Жетелаца из Старог Грацка, њих четрнаест. Отац и два сина и стриц и комшија, и сви покошени, пожњевени, сечени на комаде, печени на ауспуху од трактора. Када су пожњели, сачекала их је рука жедна српске крви. И данас у Старом Грацком Срби сеју и жању своје њиве. И кажу да није наше…
КАО ЧЕКАЊЕ И НАДА И гледају нас са зидова косовских светиња Милутин краљ, и преци његови и деца његова и деца његове деце… и кажу да није наше. Гледају нас јаме још неоткопане, и кажу да није наше. Долазе странци да нас чувају, нас и наше светиње и гробове и не сачуваше ни једно, ни друго.
На стотине цркава је нестало, као да их никад није ни било. Рећи ће да ни нас није било, да су они одвајкада ту, а ми били и нестали као лањски снег.
Али са зидова нас и даље гледа Милутин, свети нам краљ, и дечански праведни Јов, и свети патријарси пећки и гробови светих мученика. И срца која сте пресадили у туђе тело проговориће уместо нас, и камење ће проговорити на шедрвану призренском. И ћутљиви монаси, збијени у своје келије и зидине, повијени у црнину сијају и говоре, јер постоје ту на том светом месту, што се Косовска земља зове. Постоје за нас, за историју, за све српство расејано и потиштено, болом рањено. Постоје, као што Бог постоји, као чекање и нада. Постоје као што Истина постоји, скривена, стрпљива, али вечна.
Бране нас, чувају, присвајају и потиру, али ми знамо да је наше страдање – наше вечно постојање, као што су то знали и преци наши. Зато њихово никада неће бити туђе, јер је Божије.

View full Странице

Зар више вјерујеш својим архијерејима, него нашим Vijestima
Није Владику Јоаникија на Цетиње повео дух масивно халуциниране гордости већ тежина задатка: нема данас у Српској Цркви ниједног Митрополита - а они су сви исти, у Загребу, Сарајеву, на Цетињу - да му је ваздух благонаклон од како се пробуди. Па гдје је најтеже - а не највише - бирај најбоље
Од  ИН4С  -  30/05/2021 10:00    о. Дарко Ђого Пише: о. Дарко Ристов Ђого
Нека знања – заправо, већина вриједних знања – не долазе из дара предвиђања већ из историјског искуства као казивања о конкретно живљеном животу. Зато реченица „знао сам ко да ће Свети архијерејски сабор изабрати Владику Јоаникија за митрополита црногорско-приморског“ не говори ништа о мојој моћи предвиђања. Немам је. Не говори ништа ни о (црквено) обавјештајним подацима и тајним сазнањима. Немам их нити желим да их имам нити им вјерујем.
Безврједни су. Ништа не говоре осим о ономе који их сакупља: полуинформације свједоче получовјека кога не интересује знање вјекова, већ половична истина, како би рекао патр. Павле, гора од сваке лажи. Не, нисам ни мислио на локал-расистичко убјеђење нас динарских Срба свих фела да неко „наш“ мора бити на „тако високо мјесто“.
Није Владику Јоаникија на Цетиње повео дух масивно халуциниране гордости већ тежина задатка: нема данас у Српској Цркви ниједног Митрополита – а они су сви исти, у Загребу, Сарајеву, на Цетињу – да му је ваздух благонаклон од како се пробуди. Па гдје је најтеже – а не највише – бирај најбоље.
Више свједока ми казује како св. Патријарх Павле није волио брзину у саборским одлукама: „ако је тај човјек свет, моли му се, а ако није, не жури да га упишеш у календар, не може то тако. „Није то прича о располагању временом у времену када оно располаже људима. То је став човјека који гледа вијековима у оно што се њему догађа. То је Сабор.
  Сабори, иначе, нису догађаји мирног карактера, гдје стари ђедови у мантијама читају досадне документе и жваћу свагда исте слогове. Не: сјећамо ли се само прасабора, оног Апостолског, из 55.г. „послије не мале распре“. Знамо ли за онај детаљ из житија св. Николаја о ћалаушки Арију? Стварни познаваоци црквене историје знају какве је све драме било на васељенским саборима. За неке од њих, попут Халкидонског сабора, данас знамо да су их водили ни по чему епохални богослови, али су њихове одредбе вјере и етоса данас наш идентитет: не само оно што вјерујемо, него ко јесмо.
И зато имам повјерење у Сабор. Знам да ти људи памте вијекове. Да знају оно што ми не знамо не као људи, не као надљуди, већ као Сабор. Јер, велики су и свети и Павле и Атанасије и Амфилохије, али је мудрост тог Сабора знала да ће бити боље да Павле буде Патријарх српски, Атанасије епископ херцеговачки, Амфилохије митрополит црногорски. Замијени им мјеста: то не би било то, пут кроз она времена. Не би се ове српске земље наш, тај српски свѣт, та васељеница наша дивна, од сурдуличких до пребиловачких мученика и од Коштане преко Луче микрокозма до Пилипенде онако просвијетила. Требало је тако.
Сабор је то, памтивјековни ум и срце Србиново.
Београдски сабор. Београд: та престоница наша, тај вјечити кривац и метафора свега што нам се стављало на плећа. Град који се и сам бори за душу јер када волиш без потребе да ти се врати, срце отвараш и за ране. Колико је само неповјерења и мржње доживио протеклих дана?
Јесте: сви бисмо вољели да је штошта у њему боље. Али та ендемска есенцијална кривица Срба коју је сваки наш непријатељ смјестио у Београд чини га именом више него мјестом, другим именом народа коме је престоница. Јер један народ чини народом заједнички доживљај историје, географије и смисла у њима. Није једна конверзија из Србина (некад и преко надСрбина) у неСрбина започела саморазумљивом ‘кривицом’ и ‘агресијом’ Београда. Крив је Београд: он заиста тако зароби нас динарске Србе да углавном остајемо у њему омађијани његовим улицама и људима. Ето, упркос многим бојазнима, није нам заробио Владику Јоаникија, ни када бијаше избор Главе Српске Цркве, није га отео ни данас. Београд је за племенита човјека град најплеменитијих људи и нашег Сабора.
За оне баждарене на ситне мјере, нано-ума и нано-срца, стварност несавладива и зато увијек крива. Јесте, понекад је и Мегалополис сами. Али чак и у њему таквом, Сабор ове јасеновачке Цркве чини да све има смисла и да га свједочи.
Онима који су до јуче узнемирено прихватали демонску мисао из кулоара другофамилијашке продукције о злом Београду од кога ће да нас бране крипто-усташе, поред заједничке нам радости што гледамо високог Србина из Бањана на престолу св. Петра, предстоји да се запитају јесмо ли исти народ. Ако више вјерујете њиховим Vijestima него својим архијерејима.
Али пролазни је час то био.
Сада је тренутак радости.
А ти… „весели се српски роде!“
 

ПЕВАЈУ БАЊСКЕ ГОРЕ: Митрополит Јоаникије поред гроба часних предака у бањском селу Приградина - мајка Видосава се данас на небу радује

Фото: Приватна архива
- Ову фотографију направио сам 13. августа прошле године када је наш тадашњи епископ обилазио свој крај и коначиште предака. Радујемо се што ће наш владика Јоаникије бити наследник блаженопочившег митрополита Амфилохија. Певају бањске горе, а од радости се тресе и захумска епархија - каже за "Новости" Жељко Шапурић, фоторепортер Митрополије црногорско-приморске.

Мајка Видосава
Мајка владике Јоаникија, почивша Видосава, данас се на небу радује.
Она је пре 19 година била у Ђурђевим Ступовима на устоличењу њеног сина за епископа будимљанско-никшићког, у древној светињи у којем је седиште епископије будимљанске основане Светим Савом 1220. године.
https://www.novosti.rs/c/crna-gora/vesti/1001960/pevaju-banjske-gore-mitropolit-joanikije-pored-groba-casnih-predaka-majka-vidosava-danas-nebu-raduje-foto