Jump to content

Човек Жоја

Члан
  • Број садржаја

    6895
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    9

Последњи трофеј

Човек Жоја је имао/ла садржај са највише реакција!

Profile Information

  • Пол :
    Небитно

Скорашњи посетиоци профила

35096 посетилаца

Човек Жоја's Achievements

  1. https://pouke.org/forum/index/1346440445/поучни/свети-апостол-и-јеванђелист-лукасвети-петар-митрополит-цетињски-r4380/
  2. :smeh1:

    Каже човек, у Цгг у'ватили атентаторе без оружја, у Срб у'ватили оружје без атентатора. Закључак-Беба Поповић им'о лош дан.....

  3. Није то аргумент. То се зове "једем све што лети", другим речима примио си се на спику. Свака национална акција код Албанаца, пази, СВАКА, своје извориште има у картелима. На крају крајева тако је избоксована и независност КиМ. Ко то до сада међу Србима није схватио одраст'о је у Дизниленду и гута "интелектуалне" причице за малу децу. Он је живео живот ИЗНАД свог порекла. То је за њега била другоразредна ставка. Он је био одан групи, а не Србима или Албанцима.
  4. Чек да питам ја сад ове "либералне" православце једну ствар, да ми објасне. Ако са једне стране, бар овде на Поукама, трубимо и вриштимо објашњавајући Православље, трудећи се да се оно очисти од хрпе паганштине коју смо традицијом наследили, како је сад то одједаред ноћ вештица кул?
  5. Марко је био Динарац витешког моралног кодекса. Припадност и оданост племену и индивидуална вертикала.
  6. Нисам читао уводни пост, а нећу ни да читам, нема потребе. Јер ми данас, 2016., а и убудуће, кад имамо нека посла са Албанцима имамо (и имаћемо) посла на НАРКО КАРТЕЛИМА. На индивидуалном нивоу можемо се и требало би одржавати контакте (ко је у ситуацији и ко може) али свака јавна или институционална сарадња са Албанцима у крајњој инстанци са њихове стране води до неког од картела (претежно нарко, мада ту је и оружје и свашта нешто).
  7. @Дијана., што пре се дете раскачи са те дроге у којој су "мама и тата заједно али се не воле" то ће пре почети да се ослобађа и чисти гомилу срања којим су га затрпали. Па ће тако пре и дођи до своје воље и имати већу шансу да ако једног дана зажели брак и породицу та његова заједница буде срећна. Што дуже остане у том амбијенту формалног брака то теже последице. Уосталом, однос родитеља може бити функционалан и ван брака, односно ако је циљ функционалност, она може бити и неформална. Са насиљем, породица је дисфункционална и ту никакве формалности нису ни од какве помоћи. Само штете.
  8. Средина, породица, ужа, шира, родбина, пријатељи, школа...Тако су програмирани, навијени од малена, од најранијег доба им се меси мозак у том смеру, и онда само спонтано, по инерцији наставе по колосеку за који су наштеловани, јер за друго и не знају.
  9. Морам признати да ме већ помало иритира форсирање приче о насиљу над женама. Наслов топика се односи на насиље у породици па није згорег проговорити и о насиљу и над мушкарцима. Сад, реакције на ово последње речено могу бити "ма да, није него, о чему овај, ово је Србија, патријархална средина у којој влада конзервативни мушки принцип", итд, међутим...Осим насиља над женама, које је доминантно физичко, треба говорити и обостраном психичком насиљу. Оно је много злоћудније, и може бити увод (а по мом мишљењу неретко и јесте) у физичко насиље. Овде у први план, сходно уводној реченици, желим да укратко проговорим о насиљу над мушкарцима, психичком насиљу. Шта је то у свом појавном облику и одакле потиче. Пре свега да подсетим на мој недавни коментар па ћу онда даље. Дакле, имамо једну патријархалну средину у којој важи мушки принцип. Мушкарац је газда, јел, његова се рачуна, жена мора да ћути и трпи. Њено је да рађа децу, одржава домаћинство, кухиња, кецеља, кутлача, оклагија, да га чека кад се врати из кафане и ако је мало припит мора да отрпи неки шамар, увреду, ружну реч и тако томе слично. То је образац. Ствар је у наметнутим друштвеним улогама. Од жене се очекује то и то, али, и од мушкарца се очекује то и то. Жена, васпитана, одгојена у том обрасцу, има одређена очекивања од мушкарца. Мушкарца нико не пита да ли он то хоће, једноставно мора тако. Обратити пажњу на реч "мора". Нико га не пита, имаш да будеш то и то, да живиш и радиш тако и тако. Рођењем и одгојем он је од старта, мимо своје воље укалупљен, стандардизован. Као такав он улази у брак, рађају се деца, породица започиње свој живот итд. Другим речима, од малена је "навијен" да се креће у одређеним подразумевајућим оквирима. И жена то очекује од њега јер је и она одгајена у моделу који јој је формирао свест о подразумевајућем, једино пожељном и једино исправном обрасцу понашања мушкарца. Ако мушкарац своје понашање не прилагоди очекивањима, ако под тим наметнутим теретом пројави ону искру личне слободе, креће психичко насиље од стране жене. Жена је егзистенцијано биће. Код ње нема "не брините се шта ћете јести и шта ћете пити и шта ћете обући". Очување потомства и обезбеђивање продужења врсте није ништа мање изражено код жена него код мушкарца "сејача живота". Жена није ништа мање адамовска од мушкарца, она неће да трпи егзистенцијалну несигурност. Саре, које ће пристати да са Аврамом крену у непознато, неистражено и несигурно, које ће напустити ситуираност "племена" су реткост у Србији. И ту сада настаје конфликт. Са једне стране имате промаљање порива за кидањем букагија, промолио се Аврам у мушкарцу, са друге стране затезање дизгина, зауздавање. На крају се завршава са сталним унижавањем личности мушкарца и...у једном броју случајева реакција на то унижавање вредности због неиспуњених очекивања јесте физички насртај мушкарца на жену. Кључно, а то је само моје лично запажање и мишљење, дубински, тај физички насртај на жену није насртај на њу. То је обрачун са обрасцем и моделом понашања са којим се жели раскинути. А знам многе мушкарце старијег доба који су се због таквог третирања од стране жене повукли, утишали, смањили, погрбили, направили на ништа. И то више није ношење крста, ни свог ни Христовог, то је мазохизам, патологија. И породица је остала на окупу, али то је туробан амбијент настао под притиском злостављања очекивања, и такве породице нису срећне, чак ни функционалне.
  10. Е, то је то, то је права воља. Имаш позив, унутрашњи позив, индивидуални, треба да урадиш то и то, и знаш да је то добро и исправно, и за тебе и за друге. Шта ће безлична гомила рећи, шта ће мислити, треба да те је савршено брига. Мрву своје менталне и духовне снаге не треба трошити на реакције. Уосталом, већина/маса, никад није у праву, јер њена реакција увек у себе има учитану стихију порива чопора. Ако те неко испрати, поведен твојим моделом, добро, ако не, опет добро. Само...треба бити опрезан, како рече Патријарх Павле, по оној народној, "добар и луд браћа рођена". Не сме се бити наиван, мора се водити рачуна да те гомила не осујети, онемогући у ономе што си наумио. Хришћани нису позвани да буду телетабиси док чине добро.
  11. Статус КиМ нема никакве везе са укидањем аутономије. То је само убрзало конфликтни процес. Та је прича започела конкретно да се развија непосредно након смене Ранковића. У тој причи је лично учествовао главом и томпусом ћопави бравар, у директној комуникацији са водећим албанским партијашима. Стенограме тих састанака можете наћи у књигама Косте Николића.
×
×
  • Креирај ново...