.............

Куповином књиге коју је написало једна девојчица помажемо другој да оздрави.
„Суштина живота у мом свету је да знаш да волиш и да будеш вољен, да се свакога дана осмехујеш људима, као што се сунце осмехује теби. У мом свету богат си онолико колико си спреман да даш.” Ово је цитат из прве књиге коју је објавила дванаестогодишња Даница Каралић из Сомбора. Сав приход усмерила је на лечење своје мале пријатељице Анастазије Костић, јер, како каже „Зијин осмех нема цену“. Мислим да би било сјајно да што више људи купи књигу ове заиста талентоване девојчице и при том помогне Анастазијино лечење. Цена књиге је 500 динара али ако је неко вољан може приложити и више јер сав износ иде у хумане сврхе. Овим помажемо једном детету да се што лакше избори са болешћу и помажемо таленат и хуманост другог детета. Позивам све људе чистог срца и добре воље да уплате поменути (или већи) износ као помоћ малој Анастазији, а Даница ће вам послати књигу на кућну адресу.   Жиро рачун: 160-6000000006116-34    Да бисте добили књигу усликајте доказ о уплаћеној помоћи и пошаљите Даничиној мајци, путем месинџера на овај профил или вибера на број 0616598140. Осим поменутог износа, наручилац плаћа и ПТТ трошкове по доспећу књиге. Анастазија болује од церебралне парализе, епилепсије и слабовидости. Пошто јој је један део мозга остао неразвијен у потпуности, она има потешкоће са моториком, комуникацијом и видом. Неопходан је и одлазак у иностранство на генестко испитивање како би се дошло до коначне дијагнозе, због бољег и адекватнијег даљег лечења. Анастазија и даље има потребу за медицинским потрошним материјалом и додатним суплементима и медикаментима због споријег метаболизма.  Анастазији можемо помоћи поменутом куповином књиге, али и: Слањем СМС поруке: Упишимо 764 и пошаљимо СМС на 3030
Слањем СМС поруке из Швајцарске: Упишимо хуман764 и пошаљимо СМС на 455
Уплатом на динарски рачун: 160-6000000006116-34
Уплатом на девизни рачун: 00-540-0004323.3
ИБАН: РС35160005400004323387
СЊИФТ/БИЦ: ДБДБРСБГ
Уплатом платним картицама путем линка: Е-донирај
Уплатом са вашег ПаyПал налога путем линка: ПаyПал
Више о томе на сајту Буди хуман
О Даници Каралић и њеној књизи више прочитајте овде.

Куповином књиге коју је написало једна девојчица помажемо другој да оздрави.
„Суштина живота у мом свету је да знаш да волиш и да будеш вољен, да се свакога дана осмехујеш људима, као што се сунце осмехује теби. У мом свету богат си онолико колико си спреман да даш.” Ово је цитат из прве књиге коју је објавила дванаестогодишња Даница Каралић из Сомбора. Сав приход усмерила је на лечење своје мале пријатељице Анастазије Костић, јер, како каже „Зијин осмех нема цену“. Мислим да би било сјајно да што више људи купи књигу ове заиста талентоване девојчице и при том помогне Анастазијино лечење. Цена књиге је 500 динара али ако је неко вољан може приложити и више јер сав износ иде у хумане сврхе. Овим помажемо једном детету да се што лакше избори са болешћу и помажемо таленат и хуманост другог детета. Позивам све људе чистог срца и добре воље да уплате поменути (или већи) износ као помоћ малој Анастазији, а Даница ће вам послати књигу на кућну адресу.   Жиро рачун: 160-6000000006116-34    Да бисте добили књигу усликајте доказ о уплаћеној помоћи и пошаљите Даничиној мајци, путем месинџера на овај профил или вибера на број 0616598140. Осим поменутог износа, наручилац плаћа и ПТТ трошкове по доспећу књиге. Анастазија болује од церебралне парализе, епилепсије и слабовидости. Пошто јој је један део мозга остао неразвијен у потпуности, она има потешкоће са моториком, комуникацијом и видом. Неопходан је и одлазак у иностранство на генестко испитивање како би се дошло до коначне дијагнозе, због бољег и адекватнијег даљег лечења. Анастазија и даље има потребу за медицинским потрошним материјалом и додатним суплементима и медикаментима због споријег метаболизма.  Анастазији можемо помоћи поменутом куповином књиге, али и: Слањем СМС поруке: Упишимо 764 и пошаљимо СМС на 3030
Слањем СМС поруке из Швајцарске: Упишимо хуман764 и пошаљимо СМС на 455
Уплатом на динарски рачун: 160-6000000006116-34
Уплатом на девизни рачун: 00-540-0004323.3
ИБАН: РС35160005400004323387
СЊИФТ/БИЦ: ДБДБРСБГ
Уплатом платним картицама путем линка: Е-донирај
Уплатом са вашег ПаyПал налога путем линка: ПаyПал
Више о томе на сајту Буди хуман
О Даници Каралић и њеној књизи више прочитајте овде.

Куповином књиге коју је написало једна девојчица помажемо другој да оздрави.
„Суштина живота у мом свету је да знаш да волиш и да будеш вољен, да се свакога дана осмехујеш људима, као што се сунце осмехује теби. У мом свету богат си онолико колико си спреман да даш.” Ово је цитат из прве књиге коју је објавила дванаестогодишња Даница Каралић из Сомбора. Сав приход усмерила је на лечење своје мале пријатељице Анастазије Костић, јер, како каже „Зијин осмех нема цену“. Мислим да би било сјајно да што више људи купи књигу ове заиста талентоване девојчице и при том помогне Анастазијино лечење. Цена књиге је 500 динара али ако је неко вољан може приложити и више јер сав износ иде у хумане сврхе. Овим помажемо једном детету да се што лакше избори са болешћу и помажемо таленат и хуманост другог детета. Позивам све људе чистог срца и добре воље да уплате поменути (или већи) износ као помоћ малој Анастазији, а Даница ће вам послати књигу на кућну адресу.   Жиро рачун: 160-6000000006116-34    Да бисте добили књигу усликајте доказ о уплаћеној помоћи и пошаљите Даничиној мајци, путем месинџера на овај профил или вибера на број 0616598140. Осим поменутог износа, наручилац плаћа и ПТТ трошкове по доспећу књиге. Анастазија болује од церебралне парализе, епилепсије и слабовидости. Пошто јој је један део мозга остао неразвијен у потпуности, она има потешкоће са моториком, комуникацијом и видом. Неопходан је и одлазак у иностранство на генестко испитивање како би се дошло до коначне дијагнозе, због бољег и адекватнијег даљег лечења. Анастазија и даље има потребу за медицинским потрошним материјалом и додатним суплементима и медикаментима због споријег метаболизма.  Анастазији можемо помоћи поменутом куповином књиге, али и: Слањем СМС поруке: Упишимо 764 и пошаљимо СМС на 3030
Слањем СМС поруке из Швајцарске: Упишимо хуман764 и пошаљимо СМС на 455
Уплатом на динарски рачун: 160-6000000006116-34
Уплатом на девизни рачун: 00-540-0004323.3
ИБАН: РС35160005400004323387
СЊИФТ/БИЦ: ДБДБРСБГ
Уплатом платним картицама путем линка: Е-донирај
Уплатом са вашег ПаyПал налога путем линка: ПаyПал
Више о томе на сајту Буди хуман
О Даници Каралић и њеној књизи више прочитајте овде.

Идемо код мене на кафу!

"Обраћање министра Шарчевића је обична замена теза. Нико није ни помињао да прети укидање верске наставе. Реч је о томе да ће ново Стручно упутство о формирању одељења довести до драстичног смањења фонда часова верске наставе, до њене минимализације и престанка радног односа за 40 до 50 одсто вероучитеља",  – каже за Данас Александар Милојков, наставник верске наставе у Земунској гимназији, коментаришући саопштење Министарства просвете у коме се тврди да Стручно упутство за наредну школску годину „не уводи нове мере рационализације за формирање одељења и група“.
Према сазнањима Данаса, саопштење Министарства је уследило након обраћања званичника Српске православне цркве министру просвете Младену Шарчевићу, а Стручно упутство је било тема и седнице Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке. Очекује се и ново обраћање црквених званичника министру, а у црквеним круговима се незванично помиње да ће упутство о формирању група бити повучено.
Министарство је пре неколико дана саопштило да је Правилник о формирању одељења и група годинама исти и да се ништа није мењало у методологији рада, те да ново Стручно упутство садржи само „прецизнија објашњења“ на који начин школе могу да формирају одељења и групе тако да то буде у складу са законом и правилницима који се односе на финансирање рада основних и средњих школа.
„Свака школа ће се за формирање група верске наставе обраћати надлежној школској управи и у свакој ситуацији ће се водити рачуна о томе да се одобри потребан број група верске наставе тако да се осигура квалитет реализације. Водиће се рачуна и о томе да ученици у издвојеним одељењима, без обзира на број, могу имати верску наставу у објекту где се школују“, пренета је у саопштењу изјава министра Шарчевића, која није умирила вероучитеље.
– Ранија упутства су одређивала једино минималан и максималан број ђака у једној групи, од 15 до 30 ученика. То је значило да су школе формирале групе за верску наставу већ и са 15 пријављених ученика. Међутим, у спорном новом упутству од школа у Србији се изричито захтева да се групе за изборне предмете/ програме формирају према највећем могућем броју ђака у једној групи – 30. Дакле, ако се у некој школи за похађање верске наставе пријави 150 ученика, више неће моћи да се формира 10 група од по 15 ђака, него пет група од по 30 – појашњава Александар Милојков.
Он додаје да је ново упутство за формирање група штетно јер ће фонд часова верске наставе бити преполовљен, што ће 50 одсто вероучитеља у Србији оставити без посла, али и без икакве помоћи државе, будући да они нису запослени на неодређено време. Поред тога, биће нарушен квалитет наставе.
– Верска настава неће моћи да буде део редовних часова, већ ће морати да се одржава у смени супротној од оне у којој ђаци похађају обавезне предмете, односно или пре, или после редовне наставе. То ће изазвати низ организационих и других проблема школама, вероучитељима, али и самим ђацима. У пракси то ће значити да ће се ђаци опредељивати за онај предмет на којем наставник захтева мању редовност у похађању наставе, као и мању заинтересованост самих ученика – сматра наш саговорник.
Вероучитељи траже да се из Стручног упутства избрише спорна формула за одређивање броја група за верску наставу и грађанско васпитање или да се у том документу јасно и недвосмислено истакне да правило по којем се укупан број пријављених ђака за изборни програм/предмет мора делити са 30, не важи за поменута два предмета.
Да постоји реална претња да део запослених у просвети од јесени остане без посла указује и Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије. Она за Данас каже да нису угрожени само вероучитељи и наставници грађанског васпитања, већ и наставници другог страног језика и изборних предмета/програма.
– Нико не може да израчуна колико би људи могло да остане без посла јер се до 15. јула саопштавају жеље и не зна се за шта ће се ученици определити. Кључна промена у новом Стручном упутству је да се групе не формирају на нивоу одељења већ на нивоу разреда. Министарство тврди да ништа није промењено већ да је само појашњено, али је ту много нејасноћа. Ако опредељење не буде пола-пола не знамо шта се десити са групама које ће имати мање од 15 ученика. Министарство каже пишите захтев, а ми ћемо га размотрити, али са терена имамо информације да неко прође боље, а неко горе. Ми заправо не знамо који је критеријум да се неком призна група, а неком не – истиче Јанковић.
Из Министарства просвете до закључења овог издања Данаса нисмо добили одговор на питање да ли је оправдана тврдња да ће један број наставника верске наставе/грађанског васпитања, другог страног језика и изборних предмета/програма остати без посла јер ће се применом новог Стручног упутства у неким школама смањити број група.
На питање да ли имају сазнања да би један број наставника другог страног језика могао да остане без норме због примене Стручног упутства о формирању одељења и група, у Друштву за стране језике нам је речено да им је тај проблем одавно познат и да се и ове године суочавају с њим. Кажу да очекују објашњења у вези са применом упутства и да су у контакту са Министарством просвете, Заводом за унапређивање образовања и васпитања и Националним просветним саветом и да ће с представницима тих институција разговарати средином следеће недеље.
Izvor: DANAS

Проблем је овде што они који би могли да помогну неће, али претпостављам да су увек спремни за критику кад виде нешто што им се не свиђа. Мада, и то ми је јасно што неће, јер то захтева и људске и материјалне ресурсе, а ко да се мучи и расипа. 
Онда у таквој ситуацији отац @Иван Ц. мора да трпи критике као једини кривац и то јако замара, то је јасно. 
Ригорознија администрација не даје ефекта, јер онда форумаши почињу да се жале, кажу да им се гуши слобода говора итд. 
Мени би се смучило после 2 дана да будем између чекића и наковања, а не да се то дешава годинама. 
И онда почиње да постаје јасније шта уништава овај форум. Ми. Наша нетолеранција, врела крв, нетрпљење, нестрпљење, истеривање свога и тако даље. Не ваља, браћо и сестре! Не ваља нам то! 

Zao mi je sto se gase Pouke ali verujem da o. Ivan ima jako dobar razlog za tako tesku odluku. Mogu samo da zamislim koliko pritisaka i stresa je trpeo svo ovo vreme... 
Veliki je krst svih onih koji u Srbiji pokusavaju nesto da promene. Ipak, ako je za utehu, zahvaljujuci naporima takvih ljudi, Srbija nekako ostaje i traje. 

Гашење сајта „Поуке“, ПМЦ „о.Данил Сисојев“ – размишљање – ФОРУМ СВЕТОСАВЉЕ
WWW.FORUMSVETOSAVLJE.ORG  

Oливер Суботић је против Фејсбука и форума. Данас је стандард имати инстаграм и фејсбук, сматрам да је његово мишљење у реду, али да нема разлога да одбацујемо Фејсбук као такав.
 Пре 20 година су у  манастирима одбацивали мобилне као сатанске ствари, на ред су дошле чиповане личне карте и крај света и призивање апокалипсе, ништа од тога није било тачно.
 Црква је увек са светом, ваљда зато и све епархије имају свој сајт, а неке и јутјуб канал. Тако да је све питање употребе и злоупотребе, није ништа само по себи зло, ни јутјуб, ни фејсбук.
Ако погледамо свет како је изгледао 1998, када је само СПЦ имала званични сајт, можда никада не би помислили да ће свака епархија имати једног дана свој сајт.
 Жао ми је што се форум затвара и ипак се надам да ће се наћи неко решење.

Дакле, оставите сви о. Оливера, он са овим нема никакве везе. Напротив. Имам веома његову подршку. Али, у овим стварима сам често сам самцат. То је неиздрживо.
 
Већ сам у првој поруци рекао у чему је проблем. Коме није јасно - нека му не буде... шта ја ту могу?
Да би, неким невероватним случајем, Поуке наставиле да постоје - мора да се донесу корените промене:
1. редовно финансирање, моја растерећеност везана за хостинг, софтвер, административне ствари...
2. хонорар за администраторе, макар и минималан, али да осете да им се нешто даје, да неко поштује и цени њихов труд и рад.
3. одвајање црквено-политичких тема ИСКЉУЧИВО за регистроване чланове, који ће једино то моћи читати и писати на њима.
4. наравно, правилник који и даље важи за све.
4/а. Карантин за недоказане чланове, који ће имати једну затворену тему само за њих где могу да пишу до миле воље шта год желе између себе, а коју нико не види сем њих
5. упоредо рад на новим видовима комуникације, радио, видео..
6. стимулација за младе теологе који пишу оригиналне богословске текстове
 
и још неколико битних ставки...
 
Без тога, ја не учествујем у овоме.
 

Koliko znam bile su deo misionarskog odeljenja Ali bez konkretne pomoci.
U tom smislu I moj komentar.

Брате, нису само паре у питању, паре ћемо да нађемо некако, сви ћемо да се удружимо и ваљда ћемо да изгурамо некако...
Питање је много сложеније: да ли је заиста свима нама стало до мисије Цркве? Да ли смо спремни на континуитет, на мењање начина вршења мисије? Да ли смо схватили шта је људима потребно?
Види брате, за време карантина сам узео на себе један чудесан подвиг, да га тако назовем... свако вече у пола 9 сам читао акатист са својом женом, преносио преко мог јутјуб канала, после се молили за све који су са нама, за здравље и спасење, као и за покој душâ... То је слушало огроман број људи. Невероватне реакције.
Схватио сам да мисија мора да се одвија у том правцу... Не знам да ли смо спремни да Поуке одведемо у том правцу.
 
Мислио сам да теме везане за црквену политику и остале перипетије постоје на форуму, овде све то може да се држи под контролом колико-толико, али да буде искучиво за чланове. Да људи који нису чланови, не мора да читају то...
Имам милион идеја... Ево, сад на насловној поставих вести са доста сајтова, преко рсс-а, да не морамо непрестано да ми преносимо вести као ненормални... гомиламо чак и непотребне ствари... него да се усредсредимо само на битно, на мисију...
Да ли схватамо уопште да ако ми не радимо, да ће радити други? Са много већим еланом и жаром?
немам снаге брате да се борим, издушио сам се, што би рекли... једноставне ствари морам да појашњавам и да мољакам, да мољакам, да мољакам...
то не сме да буде. Ово је озбиљан сајт, озбиљна прича... скоро 2,000000 порука... Па да је пола глупост, друга половина није...
 

Ако гасимо, могли бисмо то да учинимо и достојанствено и часно.. боље је ваљда да замолимо једни друге за опроштај... јелте

Сајт се већ налази на самосталном серверу, који је 2*2тб, има и аутоматски бекап, 128гб ддр4 меморије итд... дакле, све је то на највишем нивоу. Није проблем само у томе. Сервер је најбољи на који може да се нађе један сајт наше величине и типа...(комуникација у реалном времену)
Проблем је свеобухватан, морала би да се направи озбиљна реформа сајта, озбиљни преокрети и потребно је још људи око свега...
Малочас добих поруку од једног човека, није битно кога, који се мученик опхрлио огромном радошћу због гашења Поука. Сав срећан, једва дочекао да ми то напише
Могући проблем за њега као и за остале ситне душе који мисле као тај несрећник (а нећу вам рећи о коме је реч, сем ако ме не натера својим непромишљеним поступција, али онда оде све на тотално другу страну, јер ће се, на његову велику жалост открити много тога, које сам заиста дубоко у себи закопао...) јесте да се наљутим и жртвујем удобности свога мира и загризем поново удицу и упецам се, не би ли такве мизерије лишио радости нестанка Поука... али заиста немам ни воље ни снаге.
 

Захваљујући Поукама и њеном сину Животију моји текстови су успели да продру до већег броја људи, и ја ћу остати оцу Ивану и целој администрацији  вечно захвалан на томе. Да не спомињемо пријатељства и свесрдну помоћ. Али се слажем да је време да се Поуке гасе, изгубиле су првобитну драж. Као кад гледате серију којом сте у почетку одушевљени, али којој опада квалитет из сезоне у сезону и пожелите да се заврши док није целокупна прича уништена. Форум, по свему судећи, јесте превазиђена форма. Људи све мање имају културу комуникације која би била у складу са основним хришћанским, ма и људским начелима. Праћење свега овога изискује огромне живце и давниих дана сам одустао од тога да будем администратор јер људи некад заиста не умеју да се понашају. Оцу Ивану свака част што је и оволико издржао, многи нису ни свесни колико је ово огроман, огроман посао. За сав труд добијеш понекад тапшање по рамену (можда) и озбиљне прекоре уколико промакне непримерен текст неког члана. Да не спомињемо недостатак било какве финансијске подршке или помоћи. 
Иако је ово крај једног дивног поглавља, и помало сам тужан због тога, мислим да ће се отворити неко сасвим другачије и, надам се, успешније поглавље у мисионарењу људи добре воље из Цркве. Било би идеално кад би  врх Цркве препознао вредност тих пројеката али се плашим да ће се све завршити са овим ретким тапшањем по рамену и честим прекорима. Кад мисионарите на интернету, неки кажу: "Браво", неки започињу своје теорије завере и нападе због "новотарства", а не дао Бог да кажете коју оштрију реч. Скоро нико вас не пита где и како живите, треба ли вам помоћ, а дефинитивно никада нећете добити било какав конкретан напредак у својој служби. Јер има много завидних и оних који интернет не сматрају никаквим мисионарењем. Јер, јелте, радите по својој вољи и љубави према Цркви, Бог ће то наградити, ако вреди, не мора нико други. 
Гасити Поуке. Моја пуна подршка. 

Захваљујући Поукама и њеном сину Животију моји текстови су успели да продру до већег броја људи, и ја ћу остати оцу Ивану и целој администрацији  вечно захвалан на томе. Да не спомињемо пријатељства и свесрдну помоћ. Али се слажем да је време да се Поуке гасе, изгубиле су првобитну драж. Као кад гледате серију којом сте у почетку одушевљени, али којој опада квалитет из сезоне у сезону и пожелите да се заврши док није целокупна прича уништена. Форум, по свему судећи, јесте превазиђена форма. Људи све мање имају културу комуникације која би била у складу са основним хришћанским, ма и људским начелима. Праћење свега овога изискује огромне живце и давниих дана сам одустао од тога да будем администратор јер људи некад заиста не умеју да се понашају. Оцу Ивану свака част што је и оволико издржао, многи нису ни свесни колико је ово огроман, огроман посао. За сав труд добијеш понекад тапшање по рамену (можда) и озбиљне прекоре уколико промакне непримерен текст неког члана. Да не спомињемо недостатак било какве финансијске подршке или помоћи. 
Иако је ово крај једног дивног поглавља, и помало сам тужан због тога, мислим да ће се отворити неко сасвим другачије и, надам се, успешније поглавље у мисионарењу људи добре воље из Цркве. Било би идеално кад би  врх Цркве препознао вредност тих пројеката али се плашим да ће се све завршити са овим ретким тапшањем по рамену и честим прекорима. Кад мисионарите на интернету, неки кажу: "Браво", неки започињу своје теорије завере и нападе због "новотарства", а не дао Бог да кажете коју оштрију реч. Скоро нико вас не пита где и како живите, треба ли вам помоћ, а дефинитивно никада нећете добити било какав конкретан напредак у својој служби. Јер има много завидних и оних који интернет не сматрају никаквим мисионарењем. Јер, јелте, радите по својој вољи и љубави према Цркви, Бог ће то наградити, ако вреди, не мора нико други. 
Гасити Поуке. Моја пуна подршка. 

Захваљујући Поукама и њеном сину Животију моји текстови су успели да продру до већег броја људи, и ја ћу остати оцу Ивану и целој администрацији  вечно захвалан на томе. Да не спомињемо пријатељства и свесрдну помоћ. Али се слажем да је време да се Поуке гасе, изгубиле су првобитну драж. Као кад гледате серију којом сте у почетку одушевљени, али којој опада квалитет из сезоне у сезону и пожелите да се заврши док није целокупна прича уништена. Форум, по свему судећи, јесте превазиђена форма. Људи све мање имају културу комуникације која би била у складу са основним хришћанским, ма и људским начелима. Праћење свега овога изискује огромне живце и давниих дана сам одустао од тога да будем администратор јер људи некад заиста не умеју да се понашају. Оцу Ивану свака част што је и оволико издржао, многи нису ни свесни колико је ово огроман, огроман посао. За сав труд добијеш понекад тапшање по рамену (можда) и озбиљне прекоре уколико промакне непримерен текст неког члана. Да не спомињемо недостатак било какве финансијске подршке или помоћи. 
Иако је ово крај једног дивног поглавља, и помало сам тужан због тога, мислим да ће се отворити неко сасвим другачије и, надам се, успешније поглавље у мисионарењу људи добре воље из Цркве. Било би идеално кад би  врх Цркве препознао вредност тих пројеката али се плашим да ће се све завршити са овим ретким тапшањем по рамену и честим прекорима. Кад мисионарите на интернету, неки кажу: "Браво", неки започињу своје теорије завере и нападе због "новотарства", а не дао Бог да кажете коју оштрију реч. Скоро нико вас не пита где и како живите, треба ли вам помоћ, а дефинитивно никада нећете добити било какав конкретан напредак у својој служби. Јер има много завидних и оних који интернет не сматрају никаквим мисионарењем. Јер, јелте, радите по својој вољи и љубави према Цркви, Бог ће то наградити, ако вреди, не мора нико други. 
Гасити Поуке. Моја пуна подршка. 

Захваљујући Поукама и њеном сину Животију моји текстови су успели да продру до већег броја људи, и ја ћу остати оцу Ивану и целој администрацији  вечно захвалан на томе. Да не спомињемо пријатељства и свесрдну помоћ. Али се слажем да је време да се Поуке гасе, изгубиле су првобитну драж. Као кад гледате серију којом сте у почетку одушевљени, али којој опада квалитет из сезоне у сезону и пожелите да се заврши док није целокупна прича уништена. Форум, по свему судећи, јесте превазиђена форма. Људи све мање имају културу комуникације која би била у складу са основним хришћанским, ма и људским начелима. Праћење свега овога изискује огромне живце и давниих дана сам одустао од тога да будем администратор јер људи некад заиста не умеју да се понашају. Оцу Ивану свака част што је и оволико издржао, многи нису ни свесни колико је ово огроман, огроман посао. За сав труд добијеш понекад тапшање по рамену (можда) и озбиљне прекоре уколико промакне непримерен текст неког члана. Да не спомињемо недостатак било какве финансијске подршке или помоћи. 
Иако је ово крај једног дивног поглавља, и помало сам тужан због тога, мислим да ће се отворити неко сасвим другачије и, надам се, успешније поглавље у мисионарењу људи добре воље из Цркве. Било би идеално кад би  врх Цркве препознао вредност тих пројеката али се плашим да ће се све завршити са овим ретким тапшањем по рамену и честим прекорима. Кад мисионарите на интернету, неки кажу: "Браво", неки започињу своје теорије завере и нападе због "новотарства", а не дао Бог да кажете коју оштрију реч. Скоро нико вас не пита где и како живите, треба ли вам помоћ, а дефинитивно никада нећете добити било какав конкретан напредак у својој служби. Јер има много завидних и оних који интернет не сматрају никаквим мисионарењем. Јер, јелте, радите по својој вољи и љубави према Цркви, Бог ће то наградити, ако вреди, не мора нико други. 
Гасити Поуке. Моја пуна подршка. 

Захваљујући Поукама и њеном сину Животију моји текстови су успели да продру до већег броја људи, и ја ћу остати оцу Ивану и целој администрацији  вечно захвалан на томе. Да не спомињемо пријатељства и свесрдну помоћ. Али се слажем да је време да се Поуке гасе, изгубиле су првобитну драж. Као кад гледате серију којом сте у почетку одушевљени, али којој опада квалитет из сезоне у сезону и пожелите да се заврши док није целокупна прича уништена. Форум, по свему судећи, јесте превазиђена форма. Људи све мање имају културу комуникације која би била у складу са основним хришћанским, ма и људским начелима. Праћење свега овога изискује огромне живце и давниих дана сам одустао од тога да будем администратор јер људи некад заиста не умеју да се понашају. Оцу Ивану свака част што је и оволико издржао, многи нису ни свесни колико је ово огроман, огроман посао. За сав труд добијеш понекад тапшање по рамену (можда) и озбиљне прекоре уколико промакне непримерен текст неког члана. Да не спомињемо недостатак било какве финансијске подршке или помоћи. 
Иако је ово крај једног дивног поглавља, и помало сам тужан због тога, мислим да ће се отворити неко сасвим другачије и, надам се, успешније поглавље у мисионарењу људи добре воље из Цркве. Било би идеално кад би  врх Цркве препознао вредност тих пројеката али се плашим да ће се све завршити са овим ретким тапшањем по рамену и честим прекорима. Кад мисионарите на интернету, неки кажу: "Браво", неки започињу своје теорије завере и нападе због "новотарства", а не дао Бог да кажете коју оштрију реч. Скоро нико вас не пита где и како живите, треба ли вам помоћ, а дефинитивно никада нећете добити било какав конкретан напредак у својој служби. Јер има много завидних и оних који интернет не сматрају никаквим мисионарењем. Јер, јелте, радите по својој вољи и љубави према Цркви, Бог ће то наградити, ако вреди, не мора нико други. 
Гасити Поуке. Моја пуна подршка. 

Није само новац проблем. 
Немамо више елана као пре.
Плус, боље да ћутим, има много разлога што смо дошли до краја.

Кана неће да се наплаћује јер је то бесмислено у нашој земљи... једва овако да их натераш да се упознају, још да им наплаћујеш...Кану сам ипак хтео да усмерим на почетну идеју, да буде једна од група на форуму, а Црква.нет не смета ништа...
Но, све то сада пада у воду. Једноставно, дошло се до краја. Не видим више начина да Поуке опстану као пројекат. Поуке мора да имају бар 2-3 запослане администратора са хонорарима... мора да имају све најбоље. Нећу да водим половичне пројекте. Једноставно нећу нити желим.
 

Поуке су замишљене као мисионарски сајт са слободом изражавања, где свако, у складу са правилником, може да изнесе мишљење, свиђало се то некоме или не. Дакле, без вређања, без омаловажавања, слободно да кажеш шта мислиш. Нисмо се овде либили ни најтежих тема везаних за тзв. црквену политику, али и најважнијим богословским темама које су изазивале потресе у Православљу. Рекао бих, без икаквог претеривања, да су Поуке биле кључно место на интернету да се сачува Црква од много већих раскола и подела, као што је то учинио тзв. Артемијев раскол. Да није било људи који су овде писали и појашњавали ствари, било би далеко поразније.
Ја не могу да се сложим са одузимањем слободе писања на сајту, то губи смисао сајта. Не могу да се сложим са тим да кукам и мољакам за хостинг, за апдејте, за нове сервисе. Нисам више толико ни млад ни пун ентузијазма. Милион пута сам извадио последњи динар из џепа да платим нешто што ми се допало, а што би допринело сајту. И сами знате колико сам се трудио да имате најбољи софтвер, најбољи дизајн, све да буде брзо и флуидно... да доводимо битне и важне људе да пишу итд... али ја више немам снаге за то.
Да ли ми је жао? Јесте, веома... много сам тужан, донекле потрешен, али знам да морам даље. Једноставно, размислићу колико је било какво моје аннгажовање битно. Мислим да није уопште.
Мој мастер рад на Религиологији биће управо о сајту Поуке и свим сервисима које смо имали и на којима сам радио. Просто је невероватно да данас, у доба кад нема волонтеризма, постоји један овакав пројекат. Али изгледа да му нема места у Цркви. Ја сам то тако доживео.
Што се мене тиче, не верујем да ће се ишта променити. Решио сам да све моје пројекте повучем са интернет неба. Једноставно, дошло је време да неко други започне нешто ново.

Аух... Можда ћу звучати емотивно, али... Што се недостатка средстава тиче, скандалозно је што СПЦ није препознала вредност једног оваквог места. Скандалозно.
Поуке су све време постојања биле место које је окупљало један значајан део људи који су активни на интернету, а који су имали нешто вредно да кажу о питањима вере (а и о много других тема). Са друге стране, магнетски је привлачила и све који су интернет користили за учење о вери (а, опет, и о много других тема). Верујем да није могуће покушати да се изгугла нешто о некој верској теми, а да нас путеви интернета не одведу до Поука.
Поуке су биле место дијалога, некад више некад мање слободног, али у односу на друге форуме на којима се може дискутовати у Србији, број саговорника, тема и промет порука (и разне друге околности), можемо рећи да је овај сајт свакако место слободоумног и културног дијалога. Толико важних тема је овде начето, претресено и затворено. Многе од тих тема су биле незгодне, шкакљиве, а опет тако болне и од суштинског значаја за свакодневни живот (прави живот, ван интернета) многих људи. Без ове јединствене атмосфере слободе, поштовања и разумевања разних погледа на веру и живот уопште, нема шанси да би такве теме могле бити обрађене, а многи људи би остали ускраћени за Живе Речи Утехе.
Ако Црква не види колико је једно овакво место потребно да би се ширила позитивна слика о Цркви међу најширим круговима, ако не види колико је важно да се непрестано рађају и у сучељавањима опробавају нове идеје унутар Цркве, у времену када тешке дилеме пристискају и њу и друштво у целини - онда је то једна трагична кратковидост и дај Боже да нам се не обије свима о главу.
СПЦ би морала да финансира до последње паре све трошкове једног оваквог сајта и да обезбеди довољно квалитетних људи (свештеника, ђакона, других својих запослених, дакле не нужно волонтера) који ће да раде на сајту и одржавају га. Дозволити да овакво место пропадне због недостатка средстава за одржавање и/или што људи који га воде имају и друге ствари у животу о којима морају да се брину би било заиста велика грешка.