александар живаљев

Новa оригиналнa српскa серија „Добар дан, добра жено!“
Објављено 15/05/2023 У разговору са свештеницима и верницима током празничног ручка на дан Светог Василија Острошког, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је оштро и са горчином говорио о кампањи коју против Цркве воде поједини државни функционери и тзв. антирежимски медији.
Разлог томе је што је у Васкршњој посланици, између осталог, указано на противуставне одредбе Закона о родној равноправности, којима се врши насиље над српским језиком, у народни живот имплементира наопака родна (gender) идеологија, све под плаштом тобожње бриге, а заправо свесне и потпуне злоупотребе велике угрожености жена у српском, и не само српском друштву. Патријарх, наравно, није навео ничије име, али су контекст, именице и придеви учинили да се актери сами препознају и јаве, као у дијалогу из серије која је још у предпродукцији, а који гласи: – Добар дан, добра жено! – Откуд ти знаш да сам ја добра?
Прва се препознала госпођа Бранкица Јанковић, заштитник равноправности, која је веома заслужна за разумевање политичких односа у Србији, јер је у телевизијској емисији на РТС-у на примеру Закона о родној равноправности народу појаснила како се у Србији доносе закони. Наиме, на примедбе Цркве, јавности и компетентних саговорница у емисији да се у конкретном случају ради о противустаном закону, да није поштована предвиђена процедура, да су се против одредби о насиљу над српским језиком изјаснили САНУ, Матица српска, свих пет катедри за српски језик на државним универзитетима, који иако једини компетентни у вези са овом темом нису били ни консултовани, да је и народ против злонамерног насиља над својим језикoм – она је лаконски одговорила да то уопште није важно, а да је само важна политичка воља, односно број  подигнутих руку у Народној скупштини.
Уз то је, а да не трепне, у необољшевичком дискриминаторском маниру мењала тезе, подметала (показавши за то врхунску компетентност), банализовала проблем до те мере да је изјавила да се, ето, именице женског рода користе чак и у Цркви (sic!). Уз то није крила жељу да Цркви oспори право да се изјашњава о било ком друштвеном питању, па и о овом суштинском о насилном наметању начина на који ће народ међусобно општити и озакоњењу обавезности родне, односно трансродне  праксе (LGBTQIA+∞) од вртића, па на даље, у сваком сегменту живота. То су питања која се тичу целокупног српског народа, а не само нас који живимо у Републици Србији и имамо ту срећу да се госпођа Јанковић стара о нашој равноправности. Она не да не крије, него уздигнута чела поносно истиче да је за тему о којој говори некомпетентна. Но ипак, код ње је као код Фауста, који каже да је део силе која жели зло, а чини добро, претегло добро, пошто смо из прве руке сазнали да је у Србији за доношење закона једино важна тзв. политичка воља, односно одлука политичара, без обзира на то што је већина од њих за ову тему потпуно некомпетентна.
На кастинг за нову серију Добар дан, добра жено!, заправо пред огледало истине које је нехотице у медијски галиматијас поставио наш Патријарх, затим стаје, огледа се, препознаје  и одговара госпођа Зорана Михајловић, досадашње, а могуће и будуће, отелотворење политичке воље у Србији, а за њом још неколико дама, али и уважене господе, који су се препознали у патријарховим квалификацијама. Сви они, знајући добро да Закон о родној равноправности нема везе са бригом за жене, са  одбраном жена од насиља, нити са било каквим реалним правима и потребама жена, најбескрупулозније мењају тезе, тврдећи да Патријарх говори о свим женама показујући нетрепељивост према њима. Свесно, међутим, занемарују чињеницу да је Патријарх говорио у једнини и мислио на једног државног функционера. Сасвим случајно је тај функционер функционерка, особа женског пола. Нема сумње да би Патријарх исто говорио и да се којим случајем ради о функционеру, односно мушкарцу.
Опште је позната и лако проверљива чињеница да Патријарх и Црква, у којој је иначе активно и делатно много више жена него мушкараца, у погледу конкретне бриге и помоћи женама, учине дневно онолико колико поменути нису урадили у својој целокупној и добро спонзорисаној функционерској каријери. Црква већ деценијима, углавном далеко од дневне медијске пажње, угроженим женама пружа конкретну духовну и материјалну помоћ коју сигурно не добијају у канцеларијама поменутих. Ми их наравно нећемо злоупотребљавати и позивати да се огласе.
Црква и Патријарх најчешће не одговарају на безочне лажи и клевете.  Међутим,  када се ради о суштинским питањима, питањима начина живота, вредностима, када се насилно намећу неприхватљиви модели живота у наше домове и породице, у вртиће, школе, као што је то случај са озакоњењем трансродне (LGBTQIA+∞) праксе кроз противуставни Закон о родној равноправности или када се у том циљу клевеће Црква, будите сигурни да ћемо реаговати још снажније на ову врсту манипулација и клевета без обзира на то да ли клевете и манупалације долазе од мушкараца или жена. Патријарх, који је духовни предводник милиона православних Срба и има највећу одговорност, нема право да ћути и неће ћутати. Да не буде забуне, Црква нема ништа против било чијег личног избора или оријентације. Она зна да је сваки човек икона Божја и зато се, поштујући свачију слободу, моли за све без изузетка, све грли Христовом љубављу, али одлучно устаје и устајаће против сваког наметања онога што је страно бићу нашег народа и човековој природи уопште.
Патријарх, пак, никада не пропушта прилику да стане у заштиту жена, што знају сви којима Црква помаже и сви који хоће да га чују. Навешћемо, у наставку, само два скорија примера.*
На послетку сви који су се јавили на кастинг серије Добар дан, добра жено!, клеветници и њихови медији треба да се замисле, да се покају за свесно изговорене и пласиране лажи или да упуте јавно извињење ако и када буду схватили да су у заблуди. Јер, зима дефинитивно пролази… Нема више мразева, а камење није свезано…
*
Патријарх Порфирије: Наше мајке и жене и сестре су светиња! (6. октобар 2022. године)
Свакодневно говоримо и трудимо се да слушамо реч Господњу и да се поучавамо примерима из светог Јеванђеља. Упорно говоримо о молитви за наше ближње и не само за ближње него за читав свет, за све људе. Говоримо о неопходности чињења добра, о љубави Господњој, о Христу који је сам љубав и који је из те љубави према човеку пострадао на крсту за све људе, за живот свих људи.
Човекољубива реч Христова која се данас, хвала Богу, проноси и различитим средствима комуникације, заглушена је општом експолоатацијом насиља у јавности. Неки медији нам свакодневно, чак и на нивоу забаве, приказују најразличитије врсте насиља, све до самог дивљавштва, користећи их у циљу постизања боље гледаности и зараде. И то толико, да смо у овој ери електронског умрежавања и вољно и невољно изложени промоцији насилништва. Оваквим истицањем насиља и неморала у појединим медијима, филмовима, на неким страницама новина и интернета, чак у свету дечије игре, у видео играма и безазленим алманасима, фигуре сексуално изопачених људи, убица и силеџија постају узори младим нараштајима, стварна оприсутњења онога најстрашнијега што се може учинити другоме. У свету овакве тзв. „нове нормалности“, јавност је свакодневно обавештена о томе да је супруг убио жену или момак девојку, да је родитељ, не дај Боже, убио дете, и што је опет страшно, обрнуто. На насиље се и јавно позива, и то нажалост и са неочекиваних позиција, па чак и из наше свете Цркве, одакле би морале да одјекују искључиво поруке мира! А у мноштву вести које искачу на нашим паметним уређајима посебно се издвајају наслови о насиљу над женама, о премлаћивању, срамоћењу, силовању и убијању наших сестара, кћерки, супруга и мајки.
Православна Црква Христова, а верујем и сви хришћани у свеколиком свету, али не само хришћани, него сви људи који, према речима Светог апостола Павла, осећају у свом срцу и у својој савести неписани закон Божји, не може бити одлучнија у одбацивању овакве тзв. ”нове нормалности”, посебно у осуди насиља. За Цркву је свако људско биће икона Божија. А најдостојнија и најпоштованија од целог људског рода је Мајка Божја. Који већи доказ од овог нам је потребан да схватимо колико Црква неизмерно поштује сваку жену, сестру и мајку као светињу и икону Божју? За хришћане су наше мајке и жене и сестре светиња. Незамисливо је и болно насиље над њима, а чињеница је су мушкарци – кукавице и слабићи – само у последње две године у Србији убили више од 40 жена, а за последњих 10 година, око 300! Колико је још њих које су у породицама, на радним местима и другде изложене свакојаким тортурама, Бог зна. Какви смо ми то људи када нам супруге беже из дома у сигурне куће? Колико сигурних кућа треба да саградимо да би било мање злостављаних и убијених жена? Колико уопште разних прихватилишта треба да оснујемо да бисмо помогли сваком злостављаном бићу?
За Цркву Христову сасвим је јасно да насилнички порив проистиче из умањивања Божје замисли о себи и о ближњем као слици и прилици Божјој, што се већ по себи сматра великим грехом. Због тога што људи не виде у себи и другоме истинско и вечно достојанство, њихов међусобни однос може да поприми облик звероликог супарништва које се лако заврши најтежим насиљем. Стога осећам одговорност и потребу да Црква овај проблем сагледа у свим његовим страхотним димензијама, како би се пробудила благодат Божија тамо где буде потребно. Српска Православна Црква ће ово чинити јер је на то обавезује предањско разумевање човековог достојанства.
Црква ће, макар овде у Архиепископији београдско-карловачкој, помагати сигурне куће. Она ће подстицати вернике да добровољно узимају учешће у раду постојећих институција и центара који се брину о жртвама сваког насиља. Свештеници ће имати препоруку да, колико могу, препознају породично насиље у својим парохијама и да у сарадњи са социјалним радницима настоје да утичу да не долази до трагичних исхода. Они ће такође бити подстицани да у својим проповедима учесталије говоре о проблему свих облика насиља који су данас присутни у нашем друштву и породицама. Лично ћу се ангажовати на помоћи женама које су се склониле од насиља у сигурне куће. Црква ће настојати и да путем својих медија, образовних институција и издаваштва активно подиже свест о овим болним темама и о могућностима за препознавање и спречавање оваквих злодела и изопачења. А свима који исповедају Христа Господа и сматрају себе православним хришћанима поручујемо да је сваки насилни чин над слабима и незаштићенима, додатна рана на телу Христовом! На смирење, кротост и љубав смо позвани и трудимо да се да будемо достојни призвања у заједницу вечнога живота у коју нас је призвао Бог.
Патријарх српски
Порфирије
Из беседе патријарха Пофирија у Недељу мироносица (30. април 2023. године)
Мироносице су, дакле, биле испуњене вером и онда када је био највећи ризик ићи за Христом. Онда када је осуђен на смрт и распет био. Онда када су га убили они који нису могли да прихвате Бога у крајњем његовом смирењу, који су хтели Бога као војсковођу, као освајача света а да притом они буду та Божја војска. У то доба је било најтеже пратити Христа, најопасније. И то се види и међу самим апостолима. Они који су непрестано били у прилици да виде лепоту лика Христовог, лепоту лика Сина Божјег, снагу Његову, благодат Духа Светога на Њему, неколико пута су у страху оставили Христа. И од страха од непријатеља Христових разбежали се. А наравно, онда када је пострадао, када је страдао Господ, сви су отишли осим жена. Те исте жене које су гледале, и у најдубљој тузи, биле у подножју крста Христовог, оне су сада дошле да виде погребеног Сина Божјег, да га помажу уљем и затекле празан гроб и на гробу анђела који седи, који је најлепше осликан у манастиру Милешеви, и који им каже: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите. Није овде: јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ... И ево, мироносице су биле први сведоци празног гроба – Васкрсења Сина Божјег и Васкрсења свакога од нас заједно са Њим и у Њему. Први сведоци победе над смрћу и први благовесници те тајне. Мироносице су први апостоли пре апостола. Оне су биле и апостоли апостолима. Њих је Господ одредио – жене! Жене које су у то доба биле потпуно презрене, не само на маргинама друштва него су биле и власништво својих мужева, мушкараца. Господ је подигао жене на ниво апостола пре апостола, да буду апостоли и самим апостолима, да оне обавесте апостоле да је Господ устао из мртвих. То је учинио, пре свега, јер је код њих постојала најдубља, најискренија и најпотпунија посвећеност Господу. Најдубља потреба за Господом је када трагамо за Богом. Тамо је најдубља жеља, тамо где је највећа глад за Христом, независно од тога ко смо, било у Цркви, било у друштву, било у једном народу. Тамо где постоји искрена потреба за Богом, Бог се јавља. Онај који има искрену, смирену потребу, молитвом и вером бива удостојен да му се Господ јавља и он сам, баш као мироносице, има изнутра ту спознају, информацију, и собом и својим животом постаје апостол и благовесник тог догађаја.
Извор: СПЦ.РС

Проблем је што Патријарх нема и губи тај потребни ауторитет који је имао претходни и пре њега нарочито Патријарх Павле, тиме што се некако удвара модерном свету који у злу лежи и вреба да понизи Цркву. Овај наш тренутни Председник се тресао пред претходним Патријархом и био под некаквом контролом, а сада видимо да се озбиљно погубио, чак се може говорити и о шизофренији, јер између осталог Патријарх не зна како с њим да поступа и да га саветује. Нема то искуство од 70 година као калуђер и као Владика у Нишу за време комунизма, раскола у Америци,  где је Патријарх Иринеј изучио велику школу.  Како каже Јјеванђеље ово зло се истерује само постом и молитвом, нема ту модерних технологија, Инстаграма, егзистенцијалне философије, синергије науке и технологије све су то празне приче.
Ја не сумњам да ће Патријарх Порфирије да буде велики Патријарх као и његови претходници, али такво је време, зато и јесте он ту, и треба стрпљења док се привикне и престроји.

СПЦ реаговала на кампању која се води против ње: Патријарх нема право да ћути и неће ћутати - 15.05.2023, Sputnik Србија
SPUTNIKPORTAL.RS Српска православна црква саопштила је данас да је патријарх српски Порфирије у разговору са свештеницима и верницима током празничног ручка на дан Светог Василија Острошког...  

Закон о језику, говору, логосу је на један начин закон о Логосу и о Адаму, закон о начину на који ће се именовати биће, а како се биће тек у именовању јаваља / опажа/ "ствара"  појаве за које немамо ријечи измичу, нису чврсте ни сасвим истините, не постоје.
Тако да је закон о језику, закон о свијету у којему живимо, о стању, о природи и врсти државе у којој живимо. Па је закон о родно осјетљивом говору, закон о родно осјетљивом свијету, идеолошки тоталитаризам који се не плаши природе, јер природа се јавља само унутар језика, ( језик је кућа бића).
Те се унутар родно осјетљивог језика јавља родно осјетљива природа, а учење Цркве о светоме тијелу се у овом идеолошком кључу -Боже опрости што ћу то изрећи-, јавља као притивприродни грјех.
Колико год Дуци Симонвић био атеиста и жудио за спасењем свијета, (као да се свијет може спасити и тако сви људи у њему, а не да се свако понаособ и у слобдним односима са другима спашава) ипак је у сасвим у праву када истиче да је питање тијела ( физичко вас-питање) основно политичко питање, јер је ријеч о саморазмијевању властите природе, оног дјела природе које је поистовјећено са нашим јаством, са нашом личношћу, оном природом коју називамо ја.
Тако, коме је ово неразумљиво може и треба да пита, а нека крене од просог факта језичких реформи у Украјини, Копитара и јерго Вука који су српски језик још ономад довели до тога да када на српском кажеш БИЋЕ, углавном Србима није јасно о чемо се говори, мутно је. А читава филозофија се вави само том једном ријечи.
Кад се тако нешто изведе онда може Хајдегер да каже: само се на њемачком може мислити, и да добрим дијелом буде у праву.
Том смо интервенцијом лишени могућности да мислимо, а родно осјетљивим говором, бићемо лишени природе, ако и будемо постојали бићемо немисаона и изопачена бића.
Начин на који говоримо је и начин на који изражавамо своја осјећања и божанствена надахнућа, тијелодвиженија, а не начин на који се уклапамо у задати идеолошки склоп, који је сваки и увјек противправан, јер "Пјеснички станује човјек" и право је ипак у крајњој линији саборни израз осјећања правде, и заштита тог осјећања код сваке личности.
Отпор овоме растакању бића, народнога и црквенога је готово незнатан и ефикасно спрјечен, између осталог јер се занимамо периферним стварима а не логосом-природом, тијелом-језиком, побожношћу-сексом....
Наравно без обзира на све законе које донесе закон духовни важи, важи и јединство природа у Христи, у принципу немам ништа да праве пакао за себе, али не за мене и моју дјецу, мој народ..., ту се негдје  мора стати у какву такву одбрану, не мора бити савршена и безгрешна!
 

Новa оригиналнa српскa серија „Добар дан, добра жено!“
Објављено 15/05/2023 У разговору са свештеницима и верницима током празничног ручка на дан Светог Василија Острошког, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је оштро и са горчином говорио о кампањи коју против Цркве воде поједини државни функционери и тзв. антирежимски медији.
Разлог томе је што је у Васкршњој посланици, између осталог, указано на противуставне одредбе Закона о родној равноправности, којима се врши насиље над српским језиком, у народни живот имплементира наопака родна (gender) идеологија, све под плаштом тобожње бриге, а заправо свесне и потпуне злоупотребе велике угрожености жена у српском, и не само српском друштву. Патријарх, наравно, није навео ничије име, али су контекст, именице и придеви учинили да се актери сами препознају и јаве, као у дијалогу из серије која је још у предпродукцији, а који гласи: – Добар дан, добра жено! – Откуд ти знаш да сам ја добра?
Прва се препознала госпођа Бранкица Јанковић, заштитник равноправности, која је веома заслужна за разумевање политичких односа у Србији, јер је у телевизијској емисији на РТС-у на примеру Закона о родној равноправности народу појаснила како се у Србији доносе закони. Наиме, на примедбе Цркве, јавности и компетентних саговорница у емисији да се у конкретном случају ради о противустаном закону, да није поштована предвиђена процедура, да су се против одредби о насиљу над српским језиком изјаснили САНУ, Матица српска, свих пет катедри за српски језик на државним универзитетима, који иако једини компетентни у вези са овом темом нису били ни консултовани, да је и народ против злонамерног насиља над својим језикoм – она је лаконски одговорила да то уопште није важно, а да је само важна политичка воља, односно број  подигнутих руку у Народној скупштини.
Уз то је, а да не трепне, у необољшевичком дискриминаторском маниру мењала тезе, подметала (показавши за то врхунску компетентност), банализовала проблем до те мере да је изјавила да се, ето, именице женског рода користе чак и у Цркви (sic!). Уз то није крила жељу да Цркви oспори право да се изјашњава о било ком друштвеном питању, па и о овом суштинском о насилном наметању начина на који ће народ међусобно општити и озакоњењу обавезности родне, односно трансродне  праксе (LGBTQIA+∞) од вртића, па на даље, у сваком сегменту живота. То су питања која се тичу целокупног српског народа, а не само нас који живимо у Републици Србији и имамо ту срећу да се госпођа Јанковић стара о нашој равноправности. Она не да не крије, него уздигнута чела поносно истиче да је за тему о којој говори некомпетентна. Но ипак, код ње је као код Фауста, који каже да је део силе која жели зло, а чини добро, претегло добро, пошто смо из прве руке сазнали да је у Србији за доношење закона једино важна тзв. политичка воља, односно одлука политичара, без обзира на то што је већина од њих за ову тему потпуно некомпетентна.
На кастинг за нову серију Добар дан, добра жено!, заправо пред огледало истине које је нехотице у медијски галиматијас поставио наш Патријарх, затим стаје, огледа се, препознаје  и одговара госпођа Зорана Михајловић, досадашње, а могуће и будуће, отелотворење политичке воље у Србији, а за њом још неколико дама, али и уважене господе, који су се препознали у патријарховим квалификацијама. Сви они, знајући добро да Закон о родној равноправности нема везе са бригом за жене, са  одбраном жена од насиља, нити са било каквим реалним правима и потребама жена, најбескрупулозније мењају тезе, тврдећи да Патријарх говори о свим женама показујући нетрепељивост према њима. Свесно, међутим, занемарују чињеницу да је Патријарх говорио у једнини и мислио на једног државног функционера. Сасвим случајно је тај функционер функционерка, особа женског пола. Нема сумње да би Патријарх исто говорио и да се којим случајем ради о функционеру, односно мушкарцу.
Опште је позната и лако проверљива чињеница да Патријарх и Црква, у којој је иначе активно и делатно много више жена него мушкараца, у погледу конкретне бриге и помоћи женама, учине дневно онолико колико поменути нису урадили у својој целокупној и добро спонзорисаној функционерској каријери. Црква већ деценијима, углавном далеко од дневне медијске пажње, угроженим женама пружа конкретну духовну и материјалну помоћ коју сигурно не добијају у канцеларијама поменутих. Ми их наравно нећемо злоупотребљавати и позивати да се огласе.
Црква и Патријарх најчешће не одговарају на безочне лажи и клевете.  Међутим,  када се ради о суштинским питањима, питањима начина живота, вредностима, када се насилно намећу неприхватљиви модели живота у наше домове и породице, у вртиће, школе, као што је то случај са озакоњењем трансродне (LGBTQIA+∞) праксе кроз противуставни Закон о родној равноправности или када се у том циљу клевеће Црква, будите сигурни да ћемо реаговати још снажније на ову врсту манипулација и клевета без обзира на то да ли клевете и манупалације долазе од мушкараца или жена. Патријарх, који је духовни предводник милиона православних Срба и има највећу одговорност, нема право да ћути и неће ћутати. Да не буде забуне, Црква нема ништа против било чијег личног избора или оријентације. Она зна да је сваки човек икона Божја и зато се, поштујући свачију слободу, моли за све без изузетка, све грли Христовом љубављу, али одлучно устаје и устајаће против сваког наметања онога што је страно бићу нашег народа и човековој природи уопште.
Патријарх, пак, никада не пропушта прилику да стане у заштиту жена, што знају сви којима Црква помаже и сви који хоће да га чују. Навешћемо, у наставку, само два скорија примера.*
На послетку сви који су се јавили на кастинг серије Добар дан, добра жено!, клеветници и њихови медији треба да се замисле, да се покају за свесно изговорене и пласиране лажи или да упуте јавно извињење ако и када буду схватили да су у заблуди. Јер, зима дефинитивно пролази… Нема више мразева, а камење није свезано…
*
Патријарх Порфирије: Наше мајке и жене и сестре су светиња! (6. октобар 2022. године)
Свакодневно говоримо и трудимо се да слушамо реч Господњу и да се поучавамо примерима из светог Јеванђеља. Упорно говоримо о молитви за наше ближње и не само за ближње него за читав свет, за све људе. Говоримо о неопходности чињења добра, о љубави Господњој, о Христу који је сам љубав и који је из те љубави према човеку пострадао на крсту за све људе, за живот свих људи.
Човекољубива реч Христова која се данас, хвала Богу, проноси и различитим средствима комуникације, заглушена је општом експолоатацијом насиља у јавности. Неки медији нам свакодневно, чак и на нивоу забаве, приказују најразличитије врсте насиља, све до самог дивљавштва, користећи их у циљу постизања боље гледаности и зараде. И то толико, да смо у овој ери електронског умрежавања и вољно и невољно изложени промоцији насилништва. Оваквим истицањем насиља и неморала у појединим медијима, филмовима, на неким страницама новина и интернета, чак у свету дечије игре, у видео играма и безазленим алманасима, фигуре сексуално изопачених људи, убица и силеџија постају узори младим нараштајима, стварна оприсутњења онога најстрашнијега што се може учинити другоме. У свету овакве тзв. „нове нормалности“, јавност је свакодневно обавештена о томе да је супруг убио жену или момак девојку, да је родитељ, не дај Боже, убио дете, и што је опет страшно, обрнуто. На насиље се и јавно позива, и то нажалост и са неочекиваних позиција, па чак и из наше свете Цркве, одакле би морале да одјекују искључиво поруке мира! А у мноштву вести које искачу на нашим паметним уређајима посебно се издвајају наслови о насиљу над женама, о премлаћивању, срамоћењу, силовању и убијању наших сестара, кћерки, супруга и мајки.
Православна Црква Христова, а верујем и сви хришћани у свеколиком свету, али не само хришћани, него сви људи који, према речима Светог апостола Павла, осећају у свом срцу и у својој савести неписани закон Божји, не може бити одлучнија у одбацивању овакве тзв. ”нове нормалности”, посебно у осуди насиља. За Цркву је свако људско биће икона Божија. А најдостојнија и најпоштованија од целог људског рода је Мајка Божја. Који већи доказ од овог нам је потребан да схватимо колико Црква неизмерно поштује сваку жену, сестру и мајку као светињу и икону Божју? За хришћане су наше мајке и жене и сестре светиња. Незамисливо је и болно насиље над њима, а чињеница је су мушкарци – кукавице и слабићи – само у последње две године у Србији убили више од 40 жена, а за последњих 10 година, око 300! Колико је још њих које су у породицама, на радним местима и другде изложене свакојаким тортурама, Бог зна. Какви смо ми то људи када нам супруге беже из дома у сигурне куће? Колико сигурних кућа треба да саградимо да би било мање злостављаних и убијених жена? Колико уопште разних прихватилишта треба да оснујемо да бисмо помогли сваком злостављаном бићу?
За Цркву Христову сасвим је јасно да насилнички порив проистиче из умањивања Божје замисли о себи и о ближњем као слици и прилици Божјој, што се већ по себи сматра великим грехом. Због тога што људи не виде у себи и другоме истинско и вечно достојанство, њихов међусобни однос може да поприми облик звероликог супарништва које се лако заврши најтежим насиљем. Стога осећам одговорност и потребу да Црква овај проблем сагледа у свим његовим страхотним димензијама, како би се пробудила благодат Божија тамо где буде потребно. Српска Православна Црква ће ово чинити јер је на то обавезује предањско разумевање човековог достојанства.
Црква ће, макар овде у Архиепископији београдско-карловачкој, помагати сигурне куће. Она ће подстицати вернике да добровољно узимају учешће у раду постојећих институција и центара који се брину о жртвама сваког насиља. Свештеници ће имати препоруку да, колико могу, препознају породично насиље у својим парохијама и да у сарадњи са социјалним радницима настоје да утичу да не долази до трагичних исхода. Они ће такође бити подстицани да у својим проповедима учесталије говоре о проблему свих облика насиља који су данас присутни у нашем друштву и породицама. Лично ћу се ангажовати на помоћи женама које су се склониле од насиља у сигурне куће. Црква ће настојати и да путем својих медија, образовних институција и издаваштва активно подиже свест о овим болним темама и о могућностима за препознавање и спречавање оваквих злодела и изопачења. А свима који исповедају Христа Господа и сматрају себе православним хришћанима поручујемо да је сваки насилни чин над слабима и незаштићенима, додатна рана на телу Христовом! На смирење, кротост и љубав смо позвани и трудимо да се да будемо достојни призвања у заједницу вечнога живота у коју нас је призвао Бог.
Патријарх српски
Порфирије
Из беседе патријарха Пофирија у Недељу мироносица (30. април 2023. године)
Мироносице су, дакле, биле испуњене вером и онда када је био највећи ризик ићи за Христом. Онда када је осуђен на смрт и распет био. Онда када су га убили они који нису могли да прихвате Бога у крајњем његовом смирењу, који су хтели Бога као војсковођу, као освајача света а да притом они буду та Божја војска. У то доба је било најтеже пратити Христа, најопасније. И то се види и међу самим апостолима. Они који су непрестано били у прилици да виде лепоту лика Христовог, лепоту лика Сина Божјег, снагу Његову, благодат Духа Светога на Њему, неколико пута су у страху оставили Христа. И од страха од непријатеља Христових разбежали се. А наравно, онда када је пострадао, када је страдао Господ, сви су отишли осим жена. Те исте жене које су гледале, и у најдубљој тузи, биле у подножју крста Христовог, оне су сада дошле да виде погребеног Сина Божјег, да га помажу уљем и затекле празан гроб и на гробу анђела који седи, који је најлепше осликан у манастиру Милешеви, и који им каже: Не бојте се ви; јер знам да Исуса распетог тражите. Није овде: јер устаде као што је казао. Ходите да видите место где је лежао Господ... И ево, мироносице су биле први сведоци празног гроба – Васкрсења Сина Божјег и Васкрсења свакога од нас заједно са Њим и у Њему. Први сведоци победе над смрћу и први благовесници те тајне. Мироносице су први апостоли пре апостола. Оне су биле и апостоли апостолима. Њих је Господ одредио – жене! Жене које су у то доба биле потпуно презрене, не само на маргинама друштва него су биле и власништво својих мужева, мушкараца. Господ је подигао жене на ниво апостола пре апостола, да буду апостоли и самим апостолима, да оне обавесте апостоле да је Господ устао из мртвих. То је учинио, пре свега, јер је код њих постојала најдубља, најискренија и најпотпунија посвећеност Господу. Најдубља потреба за Господом је када трагамо за Богом. Тамо је најдубља жеља, тамо где је највећа глад за Христом, независно од тога ко смо, било у Цркви, било у друштву, било у једном народу. Тамо где постоји искрена потреба за Богом, Бог се јавља. Онај који има искрену, смирену потребу, молитвом и вером бива удостојен да му се Господ јавља и он сам, баш као мироносице, има изнутра ту спознају, информацију, и собом и својим животом постаје апостол и благовесник тог догађаја.
Извор: СПЦ.РС

АРХИЈЕРЕЈИ ТОКОМ БОРАВКА У БЕОГРАДУ
Vladika Grigorije: Naš Beograd dočekao nas je „do srži izranjavan i uplašen“
VESTI Autor N1 Beograd 14. maj 2023 18:57  
  N1/arhiva
Vladika Grigorije bio je danas ispred Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" u Beogradu gde je upalio sveće deci i čuvaru te škole koji su stradali u masovnom ubistvu početkom maja.
  „Naš Beograd dočekao nas je danas neobično tužan i sumoran. Do srži izranjavan i uplašen“, napisao je vladika na svom Instagram profilu na mestu gde se 3. maja desila jedna od najvećih tragedija koje Srbija pamti.
 
„Duboko verujem da smrt nije kraj, ali sam kao ljudsko biće često slab, ranjiv, ponekad malodušan i malovjeran, nerijetko tužan i uplašen, a smrt je kataklizma, neizrecivi potres koji u našim srcima ostavlja prazninu kosmičkih razmjera ma koliko naša vjera bila čvrsta i postojana. Da im Gospod podari rajsko naselje i život vječni. Nadam se da ćemo se sresti tamo gdje nema bola, tuge i uzdisanja“, napisao je vladika Grigorije.

Извор:
Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице
VIDOVDAN.INFO Зоран Ђуровић: Све Патријархове веренице  
Из скорашњих неауторизованих снимака одјекнуле су као бомба у редовима тзв. другосрбијанаца Патријархове речи: „Плакао бих, вриштао бих од муке, кад видим јадницу која мења тезе, па каже ‘а зашто нису бринули се о женама, жене су угрожене’, па јесу угрожене, сви смо угрожени од тебе бре бедо једна…“.
 
Трупе другосрбијанаца су стисле линије и као један нагрнули на српског Патријарха г. Порфирија. Како се Повереник за заштиту равноправности (на ФБ страници нису исправили повереник у повереница, па би им ваљало наплатити казну, јер не користе родно сензитивни језик; тј. требало би у Закон о родној равноправности да убаце и члан који прописује таксу за непрописно изражавање), Бранкица Јанковић препознала у Патријарховим речима, отписа: „Дубоко су понижавајуће и узнемиравајуће речи које су се појавиле у јавном простору, којима се жене називају бедницама и јадницама, посебно јер их изговара патријарх СПЦ. Додатно забрињава што такве речи долазе у тренуцима изузетно тешким за наше друштво, у којима смо се суочили са две велике трагедије и када нам смртно страдају најрањивији у душтву – деца и жене. У данима туге и бола, и када бројимо 18. жену жртву породичног насиља, и док су жене изложене разним облицима дискриминације, насиљу и агресији, најмање што се очекује од свих нас је да имамо свест о тежини и одговорности за изговорене речи“.

Само особа која није стекла употребу разума, или пак је руковођена подлим мотивима, може да не види у Порфиријевој реченици сингулар, а не плурал, што је Жељко Познановић лепо приметио. Зар ово није таргетирање, етикетирање и замена теза? Атрибут бедан/бедница или именица бедник/бедница постоји у српском језику, и не служи да би се тиме окарактерисао цео род или врста, него индивидуа или група. Тако да кад кажемо: „бедни Марко“, не мислимо да су сви мушкарци бедници. Наравно да можемо тако тумачити ако смо „добронамерни“ као Јанковићка/Јанковићева, не знам одакле јој презиме, па да је не увредим.
Више је него срамно помињати трагедије које су нас скоро задесиле; СПЦ је урадила што је могла, мени је запало да одржим први парастос у Ружици за пострадале. Јутрос сам био у затвору да исповедим  једног младића који је убио своје родитеље. Био дрогиран. Ми радимо, а имамо незахвалну дужност да вадимо кестење из ватре. Не кажем да смо сви свеци, као што и међу неолибералима има часних људи.
Иначе, Патријарх је имао више пута осврте на ову кугу убиства жена, која је иначе планетарна пошаст.[1] Не може се сваки пут говорити на једну те исту тему. Затрави се. Будући да сам живео у Риму 20 година, имао сам времена да размишљам о феминициду који је у Италији раширенији него овде. Главни мотив видим у погрешном васпитању које су мајке вршиле, јер су одгајале mammone – размажена мушка деришта која су претерано везана за мајку, тако да не могу да поднесу крај једне везе, јер вереница или жена су дужне да у њему виде бога.

Сада ће повереник да каже како сам мрзилац женског рода и да мајкама приписујем сву кривицу. Није, питање је превише комплексно, а у Станковићки не видим саговорника на ову тему.
Повереник је испала још и „мала беба“ у односу на председника Удружења „Маме су закон“, Татјану Мацуру. Гостовала је 14. маја 2023 у јутарњем програму Nova S[2]. Ови људи су комедија – нама веле да не знамо српски, јер језик у коме смо се родили је сада нешто друго, па нас ваља преваспитати – а сами праве невероватне грешке: И кад смо веренице, за патријарха смо јаснице  и беднице.
Волеле би да буду Патријархове веренице, али само ако је он по њиховом укусу! Мацура је поновила све тезе из оркестра Станковић, али је додала и од свога. Продубила тему. Тако помиње раскошну софру испред Патријарха. Порука: док народ гладује и тугује, Патријарх и попови се ождеравају. Наравно да ова комесарка није то рекла овим речима, али порука је упућена „куки и мотики“ да устане. Што је најлуђе, она вређа присутне људе (а којима се и сама обраћа), називајући их „простотом којој се Патријарх додворава“. Мисли на простаке или плебс. Добро није рекла олош, што је српски еквивалент за грчко охлос, масу која је пратила Исуса. Не може да каже да је Порфирије народски патријарх, иако слуша Азру и сл., а он то јесте – јер Азра јесте данас народњаци. Он је само „последња превара“, јер под маском модерности прикривен је фундаменталиста.
Етикетирање се у овим круговима немилосрдно спроводи. Сликају те са пивом, одмах кажу: Алкохоличар! Пред трпезом: Изелица! Давно Исус рече за себе: Дођох, једем и пијем, а они веле, ево изелице и пијандуре! Дође Јован, не једе и не пије, веле, ђаво је у њему! – Неки владика који би возио Ферари, а да је по њиховом укусу, не би никада био черечен за раскалашност. Игром случаја знам да Порфирије једе нешто мање од мене, а ја једем јако мало. Сада, неко би казао: Мора да има бубине или пантљичару чим је толико мршав па му се не прима.
Татјана позива, као верница/вереница Патријарха да се извини. Ми који бринемо о душевном здрављу особа које долазе у цркву, имамо највише проблема са опрелешћенима. Тако неки умисле да су свеци који лете по небу, други да су „нормални“ верници; једна, филозоф, ми каза давно: Јесте да сам некрштена, али сам православка! Не знам да ли је и Мацура из тог клуба…
Свој бесловесни дискурс је завршила тиме да „повлачи сваку лепу реч о особи која оволико мрзи жене“. Неко са Nova S је био довољно интелигентан да из видеа постованог на ЈТ исече то што сам у стримингу гледао, јер је видео да се ова залауфала и почела да се котрља низ брдо без икаквих кочница. Уклонили су дебилоштину.
Рат против Порфирија се водио док је он био још епископ, а таргетирани су били све особе које су му блиске: неке су прогласили силоватељима, друге папистима итд. Водили су рачуна о сваком детаљу. Нисмо ми били гађани, него он.

Проблем је сада што су самом Патријарху нацртали мету, означили га као мизогена, тако да када се сам шета (што бих му препоручио да више не ради), свака која флипне може да удари на њега. Припрема се идентична атмосфера која је претходила атентату на Ђинђића.
Ради других, а не комесарки, појаснио бих један моменат. Сваки дискурс је амбијетализован. Овде имамо свечани ручак, што није академски простор. Потпуно је небитно што су неки „добронамерни“ снимали Патријарха испод стола (били по задатку), или преко пута. Патријархов речник и геста су такви да не могу да по својој природи одговарају екстремистима са леве или десне. Ни фундаменталистима, ни хипицима. Чуди ме да ови модернисти не верују психолозима који тврде да и псовка може бити лековита, као и ружно, бурлескно и увредљиво. Пре њих је исто говорио св. Августин, као и грчки филозофи. Када питате другосрбијанце о Исусу, они ће вам рећи да је био јако фин и пристојан човек, са дубоком емпатијом. By the way, Мацура говори да се ваља убацити предмет емпатија у ОШ, а колико су она и њене колегинице показале емпатије, или научне скрупулозности, па да све лепо провери, видесмо довољно. Патријарх је утемељен на Писмима и Оцима. Не може се очекивати да и речник или forma mentis му нису у складу са истим изворима. Исус уредно вређа људе, како сам навео у једном тексту. Тако каже: лажов, лисица, куче, разбојник, пас, свиња, сатана, перверзњак, неверник, зао, прељубник, злотвор, будала, пород отровница, слепац, лицемер, змија итд. Када се напише неко ново Писмо, ја ћу веровати у такво, али за сада знам ко су ми мајка и отац, брат или сестра. Да ме пак неко силује и да ме тера да певам Интернационалу, мало је много.
 
 
 
[1] https://www.youtube.com/watch?v=G-Ab1UGtIIA
[2] https://www.youtube.com/watch?v=bF2Kv0HBd8g

View full Странице

https://vidovdan.info/zoran-djurovic-sve-patrijarhove-verenice/

14. - 20. мај 2023.
Недеља 5. - Самарјанке
Нед    14   Св. пророк Јеремија
            1     8)Међутим, сам је Господ рекао: Ако ко поквари једну од ових
најмањих заповести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству 
небеском.
Пон   15   Св. Атанасије Велики (пренос моштију)
           2     И зидару једне обичне грађевине од камена и цигле криво је кад
неко приђе грађевини и ишчупа једну циглу говорећи: Ова цигла није важна,
без ње се може бити! Како да не буде криво Духу Божјем, стројитељу најчудесније,
најкрасније и најтврђе грађевине у историји времена с краја у крај, стројитељу 
Цркве Православне, како да не буде Њему криво кад неко од смртних, који се јуче
родио и који ће сутра сићи у гроб налази ману Његовој грађевини и говори: Ово 
не треба! Ово није важно! Ово треба ишчупати и бацити!
Уто   16   Св. муч. Тимотеј и Мавра; преп. Теодосије Печерски
          3    10) Онај који тако говори срди не само Духа Божјега него и све оне свете
и духоносне људе кроз које је Дух Божји стројио, утврђивао и украшавао Цркву
Божју на земљи. Тај и такав навлачи анатему на себе, анатему под коју падају
сви духоборци, тј. сви они људи који се противе Духу Божјем.
Сре   17   Св. муч. Пелагија Тарсијска
уље   4     11) Зато вас молим, браћо, ради спасења душа ваших, да не правите
разлику међу заповестима Божјим, него да се трудите да их све испуните по
сили својој. Ако ли се пак огрешите ма и о најмању заповест, да се покајате
и исправите живот свој. Непотребан пред Богом постаје онај који се огреши
о неку заповест Божју, омрзне ту заповест и почиње војевати против ње место
да војује против себе самога као преступника заповести Божје
Чет   18   Св. великомуч. Ирина
          5     12) Нека нико не говори: Ја идем у цркву и причешћујем се редовно, 
зато могу да живим невенчано. Или: Ја постим све постове, зато не морам да 
делим милостињу. Или: Ја чиним добра дела, зато не морам да држим сву веру.
Испуњавање једне заповести не ослобађа од дужности према другој заповести.
Пет   19    Праведни Јов многострадани: пренос моштију Св. Саве
вода 6      13)Ко се огреши о једну заповест, крив је за све, тј. крив је као и онај
ко није испунио ни једну, ако се не покаје. Све заповести се морају признати и
поштовати као врховни закон, испуњавали их ми или грешили се ми о њих.
Суб   20    Спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму
          7      14) Ако их испуњавамо , тиме ми васкрсавамо душу своју и припремимо
тело своје за храм Духа Светога, као што су чинили светитељи; ако ли се грешимо о
њих, ми се кајемо, лечимо и исповедамо, али заповести остају заповести.... - Н

Да, недостојан речник Патријарха то је сигурно, зато није био да се укине ријалити када је био у РИМ Патријарх је у Цркви увек важио за неког ко зна са женема, док је био у Ковиљу многе жене из друштвене елите су ишле тамо јер им је он био духовник тако да је ово потпуна конфузија. Онда има и то да Патријарх стално хоће да буде близу младалачког тренда: те Инстаграм те фудбалери те рок музика. 
Поредити ријалити са језиком и Хрватском опет нема неког смисла пошто ни у каквој ситуацији не би требало употребити такво обраћање. Јесу сатанини другосрбијанци искористили трагедију да траже да се истера веронаука, малте не Црква је крива за убиства, и они не разумеју други речник сигурно, али то није оправдање.
Како било, ова власт је  донела накарадни сатанистички закон не другосрбијанци,  и прави се луда. Следеће је по сатаниној агенди да Орлић и компанија закажу заседање за легализацију хомо права и ту се зна исход. Црква је поводом тога од почетка ћутала, хтела је да оћути и прошли  пут у септембру када је прављења конференција педера у Бг.
Слично је и са Косовом, с једне стране издаје власт и предаје српске градове на тацни, са друге стране (део) опозицијае хоће силом на власт, а и једни и други раде за Запад,  и сад је питање како даље јер треба бити и као змија и као голубови то је сигурно.
Постоји опозиција која не учествује у бруци и издаји, можда треба Црква да их помогне, али је можда и рано да се каже коцка је бачена, доста њих раде за Председника који их је финасирао да уђу у Скупштину, питање да ли су се  отргли.
 
 
 

Другосрбијанци га неће чути ни овако ни онако, шта год рекао.
Сад само имају додатни разлог за пљување и хајку, и за антицрквену кампању којом ће и оне незнавене да покушају да окрену против Цркве.
Ако је већ био толико опрезан и са Хрватима и у неким другим ситуацијама, није било згорег да је и сад тако поступио. Не треба давати непотребне поводе мрзтељима.
А то "бре", "битанго", јадница", "бедо"...шта да кажем... било би ми занимљиво да чујем које би термине користио за Жељка Митровића, Пецонија, Марића, који су промотери сатанизма на својим телевизијама Када је ове термине изрекао за родно сензитивни језик.
 

"Породи аспидини, викаше Јован..."
Можда је неопрезно, ја не знам, то зна само патријарх...али није непожељно, напротив, јако је пожељено. Пређене су црте кад се могло тактизирати, сада је време одбране истине, а не снисхиђења лажи
Милићевићева, Кубатова...а и понеких владика 'мисија' међу другосрбијанском 'елитом' не само да је неуспела, него је погубна за живот Цркве. Требао их је Патријарх још више 'начепити', па да се сами покажу какви су.
Па патријарх је човек, Србин, а Срби говоре "бре" - није препарана винил-плоча којој је неко 'нарезао' шта ће да каже.

...скиче демончићи чим се ишта богоносно огласи или појави у њиховој 'близини'.
"Шта је теби до нас, Вите? Дошао си пре времена да нас погубиш!"

Мислим да јесте неопрезно и непотребно патријарх то изрекао (са све оним "бре" два пута изреченим). Могло је, а и требало, без тога. Уопште ми није јасно како је себи то допустио, јер је и животно и медијски врло искусан и морао је знати за последице таквог иступања. Наравно, то су одређени медији и неке јавне личности једва дочекали и онда још и изврнули и "досолили" (речи су се односиле на једну конкретну жену,  а не, као што трубе, на све жене), како би направили хајку. Стварно непотребна грешка.
Ипак, драго ми је да се патријарх толико брине за србски језик, и треба да брине. Видим да му ни оштрине, када сматра да треба, не недостаје.
Жао ми је што такав његов оштар коментар ни раније, а ни у најновије време, нисам чуо о ријалити програмима. (Када је и више од сто хиљада људи кроз петицију јасно рекло да су ријалити апсолутно непожељни у јавном простору, па чак и телевизије које их емитују треба да изгубе националну фреквенцију). А када се већ у посланици нашао део о родно сензитивном језику, могао је и ријалити да буде поменут у истој тој посланици, јер је још значајнија тема. 
А још важнија тема је Бриселско-охридски споразум у вези са Косовом и Метохијом. Чули смо о споразуму , додуше кратко, реч митр. Јоаникија. Патријархову, ни Цркве у целини, нисмо. Надам се да ће о томе бити речи да овогодишњем Сабору. Било би трагично да не буде.

Старовременске режимлије се познају по овој синтагми. Иначе се каже: патријарх српски.

Држмо се Господа и будимо верна чеда Српске Православне Цркве и све ће бити добро. Никакви "изми" и "шкиње" неће моћи да сруше Цркву.

Овај кратки филм показује одлично у каквом времену живимо.
 
Овде има на почетку са преводиом....погледајте филм (траги)комедију са преводом на почетку.
 
 
 

Бедници и јадници је јеванђељски термин. Нешто конкретно што Господ користи. Није то увреда него дијагноза, поражавајућа констатација.

БЕСЕДА СВЈАТЕЈШЕГ ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА НА КРАЈУ ЛИТУРГИЈЕ И ПРИЗИВА СВЕТОГ ДУХА
 
На крају свете саборне архијерејске Литургије, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је поручио:
– Браћо архијереји, браћо свештеници, драга браћо и сестре, по промислу Божјем и по благодати Духа Светог ми, архијереји Српске Православне Цркве, сабрали смо се у престоници нашој и служили свету Литургију овде, у саборном заветном храму нашег народа. Служили смо свету Литургију, како је дивно владика Игњатије рекао, да бисмо показали да је Црква сабор, заједница. Сваки сабор добија свој смисао и своју пуноћу само кроз сабор који јесте света Литургија на којој нисмо само сабрани ми људи, него смо сабрани у Христу и око Христа са свим светима и сви ми заједно.
Обичај и предање јесте да се епископи Цркве Христове сабирају да служе свету Литургију, али истовремено да размишљају о свим изазовима са којима се суочава и Црква као таква, али и сваки појединац тамо где се налази у свом времену и простору. Ми данас живимо и у времену и у простору који је, како се то каже, глобално село, а то значи да не постоји ништа што нас се не тиче и не постоји ништа што било где да се догоди неће доћи и до нас. И у најудаљенијем месту и најусамљенијој тачки земљиног шара допире све оно што се наизглед налази далеко и што се не тиче те тачке. Међутим, глобални свет је показао да смо и споља, а ми знамо у суштини да смо сви међусобно повезани, као и да све што чини један тиче се читаве Цркве, али се тиче и читавог људског рода. Зато се Сабор и сабира. Архијереји су, слава Богу, дошли су из читавог света, из свих крајева где их је Црква одредила и дала благослов да изграђују Тело Христово. Дошли су са својим искуством, са својим увидима, а сабрали смо се сви заједно да, уз молитву и вером у Христа, покушавајући најпре да разумемо шта је оно што се збива око нас, али и у нама, а онда вером и молитвом трудимо се и трудићемо се да дамо одговоре на изазове и на сва збивања, имајући увек у свету само један и једини циљ, а то је да сведочимо Христа распетог и васкрслог и да наша реч буде увек реч Христова, реч Јеванђеља, која ће наравно негде звучати на један начин, негде на други, неко ће на свој начин доживети, а опет неко други на другачији начин. Међутим, у Сабору и саборно, и у светој Литургији и кроз свету Литургију, увек ће бити једна и јединствена реч, јер ће бити реч Христова. Зато се Сабор сабира не да би уподобио Цркву или да би уподобио Јеванђеље Христово овом свету, него држећи се Јеванђеља и речи Христове, литургијског искуства, има за циљ и моли се Богу да оним што је вечно и што је истинито преображава свет и од света чини Цркву. Понекад ће реч Цркве зато бити наизглед опора и горка, а понекад и блага. Међутим, она ће увек бити реч Христова, а то значи увек ће бити отрежњујућа и исцељујућа.
Нека Бог да да овај наш Сабор протекне у миру, у међусобном разумевању, у љубави. Нека протекне у слободи, а то значи да протекне у могућности да свако износећи своје мишљење, свој доживљај и свој став допринесе да се када разговарамо о проблемима сваки проблем сагледа са сваке могуће стране, а када разговарамо о нечему што треба афирмисати да у ономе што афирмишемо, тј. сведочимо буде укључен допринос сваког у једно сазвучје, што јесте симфонија, али у једном гласу. Молимо, браћу, сестре и вас који сте се овде сабрали народе Божји, да се молите за нас епископе, јер Црква смо сви ми. И зато ћу само додати да онда када неко препознаје у Цркви силу Божју он је препознаје у свима нама заједно. И опет, када неко, а имамо нажалост неретко и такве изазове и искушења, изврће оно што је реч Цркве, неретко клевеће, неретко мења тезе, неретко одређује шта Црква треба да чини, он то каже свима нама. Није Црква само четрдесет или педесет епископа него је Црква народ Божји, а епископи су на месту и по обличју Христовом да би приносили у име свих жртву бескрвну и да би вршили тајну Христову.
Нека све Господ благослови. Браћо архијереји, нека нам Бог да најпре смирења, љубави, мудрости и осећања да у сваком од нас има места за сваког, као и одговорности за дело и реч Цркве овде и сада, али и свугде где год нас је Бог поставио. Христос васкрсе!
***
 

Амин! Достојан!

Једна од последњих одлука прошлогодишњег Сабора, извршена је пре два дана:
Примопредаја дужности Епископа војног
Објављено 12/05/2023 Његово Преосвештенство Епископ нишки и војни г. Арсеније началствовао је 11. маја 2023. године светом архијерејском Литургијом у нишком Саборном храму Силаска Светога Духа на Апостоле.
Преосвећеном Епископу саслуживао је Његово Преосвештенство Епископ липљански г. Доситеј, викар Патријарха српског и нови Епископ војни. Преосвећеној господи архијерејима саслуживало је војно свештенство.
На самом крају свете Евхаристије служен је чин благодарења Господу, по чему је владика Арсеније, у знак захвалности за успешну и плодотворну четворогодишњу сарадњу, орденом Светог Романа Ђуниског првог степена, највишим одликовањем Епархије нишке, одликовао Министарство одбране Републике Србије на челу са министром г. Милошем Вучевићем, као и генерала Милана Мојсиловића, начелника Генералштаба Војске Србије.
По окончању свете Литургије, у кабинету епископа Арсенија извршена је примопредаја дужности  Епископа војног, чиме је званично ту дужност преузео владика Доситеј. Преосвећена господа Епископи, министар Вучевић и генерал Мојсиловић разменили су потом честитке и дарове, након чега је уприличена свечана трпеза љубави.
Извор: Епархија нишка

На крају разговора молим Вас благословите и изразите своју посланицу српским верницима.
 
У овим пасхалним данима, паки и паки, хоћу свима да се обратим животно утврђујућим речима: Христос воскресе! И молитвено желим да свако од нас може да осети и што дуже у срцу сачува пасхалну радост.
Нека Господ дарује свима нама могућност да је пренесемо и на друге људе, максимално користећи Богом дане таланте у сфери милосрђа, служења и бриге о ближњима.
Неважно је на ком смо континенту, које смо националности, но ако будемо деловали у име љубави, то ћемо свршавати Богу угодно дело. И тада ће милост Господња пребивати над нама, над нашом децом, над нашом родном земљом.
И, изнова и изнова, желим искрено да заблагодарим Предстојатељу, епископату, свештенству и верним чедима Српске Православне Цркве за подршку! Ми никада то нећемо заборавити.   
 
За Православно-мисионарски форум Поуке.орг разговор водио и превео:
др Александар Живковић
 

Hierarch of UOC: Head of Phanar destroys World Orthodoxy
SPZH.NEWS Metropolitan Luke of Zaporizhzhia and Melitopol stated that by his actions, Patriarch Bartholomew had inflicted a serious wound on catholicity and unity of the Church.