александар живаљев

Хвала на овом чланку. Писел није схватио, чини ми се одлуку Светог Сабора да Одбор за Јасеновац води епископ славонски Јован. (информатички његов дио и раније је он радио прије епископског чина, а у међувремену, без њега, Одбор није ништа радио. Што се тиче, пописа жртава Меморијалног музеја Јасеновац, на који се позива Писел, он изгледа овако: POIMENIČNI POPIS ŽRTAVA KCL JASENOVAC 1941-1945.Od ustaša nazivan sabirnim i radnim logorom, koncentracijski logor Jasenovac s logorima u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški, brojnim logorskim ekonomijama u prisilno raseljenim selima te mnogobrojnim stratištima s obje strane rijeka Save i Une, od kolovoza 1941. do 22. travnja 1945. bio je logor smrti u kojem su ubijani muškarci, žene i djeca zbog svoje vjerske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. Jasenovački stradalnici nisu samo brojevi. Oni su djeca, muškarci i žene sa svojim imenima i osobnim životnim pričama. Odajući počast zatočenicima jasenovačkih logora i želeći sačuvati uspomenu na njih kao opomenu za budućnost, Spomen područje Jasenovac prvi puta od osnivanja Memorijalnog muzeja 1968. čini posjetiteljima i javnosti dostupan Poimenični popis žrtava koncentracijskog logora Jasenovac 1941.-1945. Iz dosad najobimnijeg popisa žrtava Drugog svjetskog rata na području bivše Jugoslavije, Poimeničnog popisa žrtava Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji (597.323 žrtve), koji je na osnovi Imeničnog popisa žrtava Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača iz 1946. i prikupljenih dodatnih podataka SUBNOR-a o žrtvama rata, 1964. sačinio Savezni zavod za statistiku SFRJ, izdvojili smo imena svih osoba kojima su kao mjesto stradanja navedeni logori i stratišta iz sustava KCL Jasenovac. Koristeći više stotina različitih izvora (knjiga, dokumenata, fotografija, izjava rodbine i prijatelja jasenovačkih žrtava, terenskih istraživanja i fotografiranja spomenika žrtava fašističkog terora), od kojih je 169 navedeno kraticom u Poimeničnom popisu žrtava KCL Jasenovac Spomen područja Jasenovac, uspoređivanjem i kritičkim preispitivanjem podataka za svaku žrtvu ponaosob, sačinjen je popis djece, muškaraca i žena ubijenih u KCL Jasenovac. Popis sadrži rubrike s biografskim podacima žrtve (prezime, ime, ime oca, općina rođenja, mjesto rođenja, godina rođenja, etnička pripadnost), rubrike o stradanju (način smrti, izvršitelj zločina, godina smrti, mjesto stradanja, logor i naziv stratišta na kojem je žrtva ubijena) i rubriku u kojoj su navedeni izvori u kojima se svaka pojedina žrtva ponaosob spominje te razlike pojedinih podataka u izvorima za svaku žrtvu. Ovim načinom rada prikupili smo do sada (ožujak 2013.) imena i podatke za 83.145 žrtava. U KCL Jasenovac umoreno je prema naprijed navedenim podacima 39.570 muškaraca, 23.474 žena i 20.101 djece do četrnaest godina starosti. Razrada prikupljenih podataka potvrđuje do sada poznate povijesne činjenice o stradanju zatočenika u KCL Jasenovac. Pregled po narodnosti i spolu Narodnost djeca muški ženski Ukupno SRBI 12683 21738 13206 47627 ROMI 5608 5688 4877 16173 ŽIDOVI 1601 7762 3753 13116 HRVATI 140 2866 1249 4255 MUSLIMANI 52 897 179 1128 SLOVENCI 6 195 65 266 ČESI 2 96 16 114 SLOVACI 1 92 13 106 UKRAJINCI 4 52 8 64 CRNOGORCI 33 11 44 MAĐARI 1 20 6 27 TALIJANI 18 1 19 RUSI 12 6 18 RUSINI 1 8 1 10 NIJEMCI 4 6 10 POLJACI 5 4 9 ALBANCI 1 1 AUSTRIJANCI 1 1 GRUZIJCI 1 1 RUMUNJI 1 1 Nepoznato 2 80 73 155 Ukupno 20101 39570 23474 83145 Pregled po narodnosti i godini smrti Narodnost 1941 1942 1943 1944 1945 Nepoznato Ukupno SRBI 4748 34092 2345 4700 1332 410 47627 ROMI 2261 12838 310 691 57 16 16173 ŽIDOVI 3142 8004 655 490 405 420 13116 HRVATI 221 929 378 1071 1530 126 4255 MUSLIMANI 50 279 161 288 324 26 1128 SLOVENCI 9 56 19 63 94 25 266 ČESI 2 11 3 56 42 114 SLOVACI 9 9 70 18 106 UKRAJINCI 3 1 28 32 64 CRNOGORCI 7 13 1 9 14 44 MAĐARI 4 5 2 6 9 1 27 TALIJANI 4 6 7 2 19 RUSI 3 5 5 4 1 18 RUSINI 3 2 4 1 10 NIJEMCI 2 4 3 1 10 POLJACI 3 3 3 9 ALBANCI 1 1 AUSTRIJANCI 1 1 GRUZIJCI 1 1 RUMUNJI 1 1 Nepoznato 10 109 7 13 11 5 155 Ukupno 10462 56369 3893 7510 3881 1030 83145 Poimenični popis žrtava KL Jasenovac rezultat je dosadašnjih istraživanja stučnih djelatnika Spomen područja Jasenovac. Kao i svi do sada objavljeni popisi žrtava jasenovačkih logora nije konačan niti potpun, ali postoji mogućnost dopunjavanja podataka i ispravljanja eventualnih pogrešaka. Obiteljima i prijateljima jasenovačkih stradalnika iskreno se ispričavamo za moguće pogreške ili propuste u Poimeničnom popisu žrtava KCL Jasenovac, jer nisu učinjene namjerno. Uz svoju muzejsku i obrazovnu djelatnost, Spomen područje Jasenovac nastavit će rad na Poimeničnom popisu žrtava KL Jasenovac te stoga pozivamo javnost i posjetitelje da nam se obrate s novim podacima i dopunama kako bi ga zajedničkim trudom učinili potpunijim. Svako ime jest osoba s identitetom žrtve koju otimamo zaboravu, kako se zločin koji je učinjen u 1.337 dana postojanja ustaškog logora Jasenovac više nikada i nigdje ne bi ponovio. PREGLED I PRETRAGA POIMENIČNOG POPISA ŽRTAVA KCL JASENOVAC 1941.-1945.ZAHTJEV ZA ISPIS PODATAKA IZ POIMENIČNOG POPISA ŽRTAVA KCL JASENOVAC 1941.-1945.POPIS KRATICA/IZVORA U POIMENIČNOM POPISU ŽRTAVA KCL JASENOVAC 1941.-1945.

Утисци управо завршене мисе папе Франциска на Кошеву су, бар мени, амбивалентни. Његова омилија свједочи о духовно снажној личности, али помињање у контексту миротворства Пија 12. јесте веома проблематично. Такође поздрав кардинала Пуљића, који је током мисе инсистирао на папи као "Христовом намјеснику" и "наслједнику Светог Петра", а на крају опет заговарао проглашење "блаженим" надбискупа Јосипа Штадлера, што није много различито од Степинчеве канонизације, крајње је разочаравајуће са гледишта јединства хришћана у Босни и Херцеговини и шире. ПАПИНА ХОМИЛИЈА Sarajevo, 6. lipnja 2015. Draga braćo i sestre, u biblijskim čitanjima koja smo poslušali odjeknula je više puta riječ "mir". Uistinu, snažna proročanska riječ! Mir je Božji dar, Božji plan za čovječanstvo, povijest i sve stvoreno. To je plan koji uvijek nailazi na protivljenja čovjeka i zloga. Tako i u našemu vremenu težnja za mirom i trud oko njegovog postizanja sukobljavaju se s činjenicom da se u svijetu trenutno vode toliki oružani sukobi. To je jedna vrsta trećega svjetskog rata, koji se vodi "u dijelovima" te se, u kontekstu globalne komunikacije, doživljava prava ratna klima. Postoje neki koji bi namjerno htjeli stvarati i izazivati ovu klimu, posebno oni koji nastoje izazvati sukobe među različitim kulturama i civilizacijama, te oni koji smišljaju ratove kako bi prodavali oružje. Ali rat podrazumijeva djecu, žene i starce u izbjegličkim kampovima; podrazumijeva prisilno napuštanje domova; podrazumijeva razrušene kuće, ulice i gospodarske objekte; podrazumijeva iznad svega tolike razorene živote. Vi to vrlo dobro znate, jer ste sve ovo doživjeli upravo ovdje: kolika patnja, kolika razaranja, kolika bol! Danas se, draga braćo i sestre, još jednom iz ovoga grada uzdiže vapaj naroda Božjega i svih muškaraca i žena dobre volje: nikada više rata! Usred ove ratne klime, poput sunčeve zrake koja prodire kroz oblake odzvanja Isusova riječ u Evanđelju: "Blago mirotvorcima" (Mt 5,9). Poziv je ovo uvijek aktualan koji vrijedi za svaki naraštaj. Ne kaže "Blaženi propovjednici mira": svatko je sposoban govoriti o njemu, čak na licemjeran i lažan način. Ne. Kaže: "Blago miro-tvorcima", to jest, onima koji ga tvore, stvaraju. Stvarati mir svojevrsno je umijeće: zahtijeva se strast, strpljivost, iskustvo, postojanost. Blaženi su oni koji siju mir svojim svagdanjim radom, s gestama služenja, bratstva, dijaloga, milosrđa… Upravo će se ovi "sinovima Božjim zvati", jer Bog sije mir uvijek i posvuda; u punini vremena poslao je u svijet svojega Sina da imamo mir! Stvarati mir je posao koji se neumorno ostvaruje svakoga dana, korak po korak. Ma, kako se stvara, kako se ostvaruje taj mir? Na to nas je na najbolji način podsjetio prorok Izaija: "Mir će biti djelo pravde" (32,17). Prema "Vulgati" glasi: "Opus iustitiae pax" – to je postalo slavno geslo kojega je proročki preuzeo Papa Pio XII. Mir je djelo pravde. Niti ovdje se ne radi o teoriji i planiranju pravde, već o pravdi koja je primijenjena, življena. Novi Zavjet nas uči kako je savršeno ispunjenje pravde ljubiti bližnjega kao sebe same (usp. Mt 22,39; Rim 13,9). O, kako se mijenjaju stvari kada, s milošću Božjom, slijedimo ovu zapovijed. To je zbog toga jer se mi mijenjamo! Ona osoba, onaj narod kojega sam dosada doživljavao kao neprijatelja, zapravo ima isto lice kao i ja, moje srce, moju dušu. Imamo istoga Oca na nebesima. Dakle, istinska bi pravednost bila činiti toj osobi, tome narodu, sve ono što bih volio da bude učinjeno meni i mome narodu (usp. Mt 7,12). U drugome čitanju, Sveti Pavao nam je pokazao prijeko potrebne osjećaje za stvaranje mira: "Zaodjenite se u milosrdno srce, dobrostivost, poniznost, blagost, strpljivost te podnosite jedni druge praštajući si, ako tko ima protiv koga kakvu pritužbu! Kao što je Gospodin vama oprostio, tako i vi!" (3, 12-13). To su osjećaji koji nam pomažu da, ondje gdje živimo, postanemo "umjetnici" u stvaranju mira. No, ne dajmo se zavaravati da ovo ovisi samo o nama! Pali bismo tada u prazni moralizam! Mir je dar Božji, ne u kakvom magijskom smislu, nego upravo u ovomu: On - Krist, sa svojim Duhom, može utisnuti u naša srca i tijela ove osjećaje i učiniti nas istinskim oruđem svojega mira. I, ponirući još dublje, Apostol nam govori kako je mir dar Božji baš zato jer je plod njegove pomirbe s nama. Samo ako se pomiri s Bogom, čovjek postaje pravi mirotvorac. Draga braćo i sestre, molimo danas Gospodina po zagovoru Blažene Djevice Marije, milost da imamo jednostavno srce, puno strpljivosti, želje i zalaganja za pravednost. Molimo ga da budemo milosrdni, da se zalažemo i da stvaramo mir, a ne rat i neslogu. Jedino je to put koji nas čini sretnima, koji nas čini blaženima. ПОЗДРАВ КАРДИНАЛА ПУЉИЋА Olimpijski stadion Koševo, 6. lipnja 2015. Sveti Oče! Hvala vam na Vašoj prisutnosti danas među nama. Hvala vam na Vašoj molitvi s nama i za nas. Hvala vam na pastirskoj riječi koju ste nam uputili. U ime svih nas ovdje okupljenih: kardinala, biskupa, svećenika, redovnika i redovnica i svih vjernika, ali i u ime ovdje nazočnih predstavnika vlasti i predstavnika raznih razina društva i svih ljudi dobre volje, najsrdačnije Vas pozdravljam i najiskrenije Vam zahvaljujem. S Vašom molitvom ujedinili smo svoje glasove ne samo mi na ovom stadionu nego i tisuće onih koji nas prate putem medija. Uvjeren sam da nisu molili samo katolici nego i svi drugi, svatko na svoj način, a dobrim željama ujedinili su se i oni koji sebe ne smatraju vjernicima. Hvala medijima što su se danas stavili u službu dobra. Ova zemlja Bosna i Hercegovina je u prošlom stoljeću pretrpjela strašne ratove i režime. Sva je izranjena i opterećena. Katolička Crkva na ovim prostorima je prepolovljena. Sa žalošću konstatiramo da nas je svakim danom sve manje. Vaša očinska riječ, pastirska molitva i snažna vjerodostojna prisutnost daju nam snagu živjeti ovdje i s drugima raditi na izgradnji mira i dijaloga u ovoj zemlji. Ako nas je Bog u ovoj zemlji pozvao u život i od cijele kugle zemaljske izabrao da nam baš ovdje udahne dah života, zar da tu zemlju ne volimo? Zar da se bojimo tu živjeti, ako je Bog s nama i ako smo mi s Bogom? Ako Bog daje da se rodimo kao različiti, zar da se te različitosti bojimo? U ime svih nas članova Biskupske konferencije Bosne i Hercegovine, ali i u ime, nama posebno drage i blize Hrvatske biskupske konferencije i biskupa susjednih zemalja te u svoje ime želim reći da je ovaj dan i ovaj događaj snažna potpora za nas pastire i sve vjernike u ovoj zemlji. Tu su brojni hodočasnici iz okolnih zemalja koji su vas došli vidjeti, čuti, doživjeti i osnažiti se da svoje kršćanstvo mogu i dalje smjelo i odvažno živjeti te graditi mir i njegovati dijalog. Od srca hvala svima vama koji su svojim dolaskom pokazali svoju blizinu, ljubav i solidarnost s nama u Bosni i Hercegovini. Zahvaljujem i svima onima koji su nam pomagali u pripravi ovog susreta: članovima Državnog i Crkvenog odbora, apostolskom nunciju u BiH i velikom broju dobrih ljudi i dobročinitelja. Svojim otvorenim srce, ljubavlju i potporom pomogli su nam zasvjedočili radost susreta s vama, Sveti Oče. Hvala onima koji su molili, postili, činili dobra djela na ovu nakanu. Sveti Oče, koristim ovu blagoslovljenu prigodu da Vam zahvalim što ste nas biskupe iz Bosne i Hercegovine, prigodom našeg pohoda „ad limina Apostolorum" 16. ožujka 2015. u Vatikanu, saslušali dok smo Vam govorili o stanju u Bosni i Hercegovini i u našoj krajevnoj Crkvi, o nedavnom ratu i poraću, o brojnim odlascima posebno mladih, o poteškoćama s kojima se susreću brojni ljudi u ovoj zemlji. Posebno Vam zahvaljujem što ste nas ohrabrili i potaknuli nas da ne štedimo svoje snage u podupiranju slabih; da pomognemo – na način kako nam je najprikladnije – sve one koji imaju iskrenu i opravdanu želju za ostankom u rodnoj zemlji; da utažujemo duhovnu glad onih koji vjeruju u neprolazne vrijednosti, proizašle iz Evanđelja. To istinski nastojimo činiti. Ali potrebna nam je potpora i ohrabrenje koje ste nam danas donijeli svojom prisutnošću i svojom pastirskom riječju. Ovdje je naše stoljetno korijenje. Kroz povijest smo proživljavali razne valove progona, mučeništva i nepravdi kao i mnogi drugi. Zahvaljujući hrabroj vjeri naših predaka i njegovanju vjere u obiteljima, opstali smo do danas. Vaši predšasnici na Petrovoj stolici imali su osjećaja za naše patnje i sluha za naše vapaje. I Vama, Sveti Oče, od srca zahvaljujemo na razumijevanju za ovu zemlju i za sve narode i za sve ljude u njoj, a posebno za katolike koji su najvećim dijelom Hrvati. Vaša prisutnost nas hrabri. U isto vrijeme to je poruka svijetu da želimo biti ono što jesmo i opstati s drugima i drugačijima na svojoj rodnoj grudi, otvoreni graditi budućnost ove zemlje na temeljima jednakih prava i sloboda. Ova Crkva je iznjedrila brojne mučenike i hrabre svjedoke vjere. Zbog brojnih poteškoća nije bilo moguće voditi procese za proglašenje blaženim pa to posljednjih godina nastojimo nadoknaditi. Tako smo 2003. godine u Banjoj Luci doživjeli da je sveti papa Ivan Pavao II. proglasio blaženim sina ove zemlje, rođenog Banjolučanina, dr. Ivana Merza. Prije četiri godine ovdje u Sarajevu bili smo dionici divnog proglašenja blaženim pet sestara Kćeri Božje ljubavi nazivanih Drinskim mučenicama. Očekujemo uskoro proglašenje blaženim časnog sluge Petra Barbarića, sjemeništarca rođenog u Hercegovini i školovanog u Bosni, te sluge Božjeg Josipa Stadlera i fra Lovre Milanovića. Još je dugi niz onih koje bih trebao spomenuti, a koji su bili hrabri svjedoci vjere i nama živi primjer i poticaj da hrabro živimo u vjeri predaka. Sveti Oče, ponesite nas u svom pastirskom srcu. Kao Vi često znate ljubazno reći da ne zaboravimo moliti za Vas, tako i ja, krhki pastir ove mjesne Crkve, molim Vas, Sveti Oče: uključite nas u svoje molitve da ne posustanemo noseći se svaki dan s brojnim izazovima života. Htjeli bismo biti radosni svjedoci nade i oduševljeni navjestitelji radosne vijesti, a to nije moguće bez milosti Božje. Blagoslovite nas i neka nas taj apostolski blagoslov krijepi i jača u našem poslanju na ovim prostorima i u ovim vremenima.

Одличан чланак г. Поповића. Наша браћа из Украјинске православне цркве данас су на највећем искушењу и прогону, уз браћу у Антиохијској патријаршији. Молимо се за њих.

Данас купих "Недељник". Аутор текста је солидан новинар Вељко Миладиновић, брифингован од неког у Патријаршији, који му је ставио на увид и "Петицију" и "Оптужнице" против бивших епископа Георгија и Филарета. Интерпретација му је о "пучу", избору новог патријарха итд, прилично параноидна, што не значи да му је нијесу пренијели у том облику информатори. Потписници "Петиције", или како се то зове, били су епархијски архијереји, њих 21. Осим Георгија и Филарета, то су и Порфирије загр-љуб, Василије сремски, Јефрем бањалучки, Никанор банатски, Иринеј бачки, Лаврентије шабачки, Милутин ваљевски, Јован шумадијски, Игнатије браничевски, Давид крушевачки, Пахомије врањски, Фотије далматински, Герасим горњокарловачки, Лукијан будимски, Лукијан осечкопољски и барањски, Доситеј британскоскандинавски, Лука западноевропски, Андреј аустријскошвајцарски и Сергије средњоевропски. Из овога изводим слиједеће логичке закључке: 1. Блиц је по обичају писао ноторне будалаштине; 2. Оптужбе против Георгија и Филарета су биле, нажалост, утемељене, јер се очигледно неко од "пучиста" приклонио њима (укупно има 37 епархијских архијереја од којих Високопреосвећени митрополит Николај није присуствовао Сабору) 3. Никакав "пуч" у стварности није ни покушан, а камоли изведен. 4. Постоји криза управљања у Синоду и подвојеност у Сабору, које се пред актуелним изазовима, морају да превазилазе опробаним, древним, црквеним љековима. Завршетак текста г. Миладиновића најављује Комисијске посјете Нишу, Врању, Вршцу и Стокхолму. Тек тада ћемо, по овом аутору, да добијемо информацију да ли је ово био "историјски Сабор". Све у свему, добар је Недељник за динар уз Лагунину књигу

Блиц је освану са "сензационалном" насловном страном, на коју је реаговано из Кабинета Његове светости: http://www.blic.rs/naslovna-stampano-izdanje/1717/izdanje-za-04-06-2015 „Блиц“ саботира и истину и Србију4. Јун 2015 - 13:28Учестала пракса да листови и интернет-сајтови познате београдске медијске куће у страном власништву о Српској Православној Цркви по правилу објављују потпуне лажи или не мање штетне полуистине, данас, 4. јуна 2015. године, добила је у таблоиду „Блиц“ свој врхунац у виду чланка под насловом „Руски патријарх саботира Србију“. Овим поводом Српска Православна Црква изражава гнушање и запрепашћење јер је све што је написано у томе чланку апсолутна лаж. Никакво писмо Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила није ових дана стигло у Српску Патријаршију нити односи који се привиђају гласилу „берлинске Србије“ постоје између сестринских Православних Цркава, а поготову између Руске Православне Цркве и Српске Православне Цркве, чије односе одликују братска љубав, сарадња и уважавање, да и не помињемо штедру помоћ коју је Московска Патријаршија пружала Пећкој Патријаршији како током пређашњих столећа тако и у наше доба. Овом приликом не улазимо у то коме је у интересу да бесмисленим интригама покуша да наруши или лажно представи односе Српске Православне Цркве са Руском Православном Црквом, али позивамо оне који претендују на то да се зову посленицима јавне речи да престану да наносе штету Цркви и да послушају глас сопствене савести у односу на налоге које добијају, осим ако није реч о људима потпуно спаљене савести. Позивамо и оне на које се новинари позивају, најчешће их називајући „један од српских владика“, да престану са наношењем несагледиве штете Цркви која их је учинила оним што јесу и којој све дугују. Из Кабинета Патријарха српског Да подсјетим: РПЦ- Московска патријаршија дуже од деценију има представништво шри ЕУ и Савјету Европе.

Дивно смирење архиепископа Јована. Што рекли стари: Живио!

Ову тему, започех "Предсаборским размишљањима једнога лаика" http://stanjestvari.com/2015/05/11/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d0%b0%d1%80-%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%b4%d1%81%d0%b0%d0%b1%d0%be%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d1%80%d0%b0 Неки су ми приговарали тенденциозност, неки препотентност, многима је моје писаније било досадно, само ме једна жена на ФБ профилу аве Зорана Ђуровића, подржала као интересантан покушај лаика, да допринесу раду Сабора. Уредништво, Поука, је, са правом, кренуло, другим, службеним путем праћења Сабора. Дозволите ми да се свим учесницима у дискусију захвалим на заиста братским и садржајним прилозима, којима придружујем ово Педесетничко: ПОСЛИЈЕСАБОРСКО РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ЛАИКА Сви свештени Сабори наше Помјесне Патријаршије Пећке у периоду од болести патријарха Павла, одржани су у медијски крајње неповољним околностима. Власт, преко својих таблоида, а вјероватно, и другим путевима, не чини ништа битно различито од тзв "Вјерских комисија", "Вјерске УДБЕ" и њихове испоставе "Удружења православног свештенства СФРЈ" у вријеме социјализма. Ако је било моје тенденциознозности, вјероватно, у првом списанију, она је, бар свјесно била усмјерена на то да се дигне глас против медијско-политичких планова притисака у току Сабора. Поједине владике су биле свјесне тих планова, поједине су се понашале као да их се то и све погубне посљедице које би из медијске сатанизације настале (отимање манастира и црквене имовине на Космету и у Црној Гори) не тичу. Но дух саборности опет је надвладао, и заблагодаримо Господу у Тројици на томе. Сремчеве "госпа Јуле" и даље ће препричавати многе трачеве, "аналитичке службе", домаће и иностране пребројаће ко је како гласао и предвиђати "даље трендове". Мада и просјечан читалац Поука може да уради тај посао, ипак ми за њега нијесмо плаћени, нека га они само раде... Мој приједлог реорганизације Пећке патријаршије у смислу повећавања патријарховог ауторитета али и крстоношења, као и увођењу митрополијског система у СПЦ уз арондацију и умножавање епархија, у таквим околностима није могао да буде заступан ни од једног сабортског оца, али сигуран сам да ће руковођени бригом за канонско јединство Цркве и пастирске потребе у савременом друштву, који никако, како је примјећивао покојни академик Дејан Медаковић, никако нијесу само ствар пуке декларације, они временом доћи до њега. Зато бих сада написао нешто о темама којих се нијесам дотакао у предсаборском писанију: односима (дијалогом) са МПЦ-ОА и Римском црквом и радом Светог Синода. Сабор је, почео без званичне најаве, а посебним саопштењима нијесу пропраћене његове главне одлуке у лико(личносно)ливници као основном задатку Цркве Христове: канонизација Пребиловачких Новомученика, и преподобних Мардарија (Ускоковића) и Севастијана (Дабовића). Није објављен ни њихов литургијски упис у Диптихе Светих. (Значи ли то да можемо да очекујемо, канонски исправније, одржавање Сабора два пута годишње, за шта су се били стекли услови у вријема Блаженог спомена патријарха Павла, а који се послиједњих година избјегавају?) Прије него што пређем на тему, морам да са тугом у срцу констатујем отпадање од Свете, Саборне и Апостолске Цркве, бившег Артемија. На братољубиво писмо он је одговорио фарисејском телогуменом да раскола нема без кривовјерја, психолошким улажењем у мотиве Поива на јединство и најзад позивањем на народ, у стилу класичног демагога. "Све је потонуло у фарисејство", написао је неђе Борис Пастернак. Кривовјерје је духовно погубно, али маловјерје и безвјерје доводи до моралног распада цјелокупне личности. Било је, не неочекивано, али горко и тужно, пратити то. Што се тиче односа са МПЦ-ОА, ствари се крећу у позитивном правцу и једино могућег исхода у овом историјском тренутку, а то је једна врста "унутрашње автокефалије". Било је варничења и у току самог Сабора, али је оно да ли посредовањем Московске патријаршије, да ли обостраним самоувидом и смирењем, превазиђено. Шта значи та "унутрашња автокефалија" писао сам на благовијест о ослобођењу архиепископа Јована: http://stanjestvari.com/2015/02/03/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d0%b0%d1%80-%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%bd%d0%b0-%d0%b1%d0%bb%d0%b0%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%98%d0%b5%d1%81%d1%82-%d0%be/ Многи Македонци, укључујући "специјалисте за црквене теме" су ми се јавили након тог чланка, и сложили да је изгубљено вријеме од Нишког споразума. Они се само плаше да статус који реално могу да добију неће због става грчких и бугарске цркве, никада моћи да се претвори у пуну автокефалију, и да ли ће македонска јавност, да буде спремна на овај еклесиолошки корак који су мудро осмислили блаженог спомена епископ шумадијски Сава и патријарх Павле. Да истакнем на ову тему, смирење Блажењејшег архиепископа Јована, без чијег мудрог става као поглавара канонски признате аутономне Православне цркве, овај дијалог не би могао да буде отворен. Што се дијалога о Степинцу са како је наведено "Римокатоличком црквом, односно Хрватском бискупском конференцијом", то је стара идеја настала у оквиру Pro Oriente почившег кардинала Франца Кенинга, који је са наше стране прихватао и промовисао академик Медаковић. Надам се да ће садашњи српски преговарачи да имају неопходно Медаковићево знање и умијеће у том послу. Јер, ни ХБК неће бити препуштена свом доминантном шовенском ставу, који се прошле године испољивао у негационизму Јасеновца, ове у слављењу Крунослава Дргановића итд (коме, колико знам, свој допринос није даво само надбискуоп и метрополита ријечки монсињор Илија Девић). Има ту један проблем који сада није споменут, али није мање важан. То је идеја о "саморасформирању" Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија, на чије сам штетне посљедице, бојим се први указао пажњу 11. априла п.г.: http://stanjestvari.com/2014/04/11/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d0%b0%d1%80-%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d1%88%d1%82%d0%b0-%d1%81%d0%b5-%d0%ba%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%b8%d0%b7%d0%b0/ Из полемике зрењанинског бискупа Немета и бачког епископа Иринеја током прошлог љета, схватили смо да је и то камен спотицања у односима са Ватиканом. Римски епископ је досадашњим одбијањем да прихвати то "саморасформирањем" и слањем кардинала Коха у Београд, истог дана када је примио у аудијенцију "предсједницу Хрватица и Хрвата", показао до сада најуравнотеженији став према српској осјетљивости од свих папа након почетка 13. стољећа. За оне који нијесу подлегли вриштању на "екуменисту патријарха Иринеја", само кратко подсјећање да је екуменских контаката са католичком црквом у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, било много више за вријеме његовог претходника када су била и заједничка засиједања Светог синода и Бискупске конференције. И на крају, о раду Светог Синода. Било би добро када би се и о њему давали редовни извјештају (као 1998/99) и када би када немамо таква тијела као што су Руси увели: Међусаборско присуство итд, Синод био ревноснији у спровођењу Саборских и сопствених одлука. Само четири питања која су се помињала у саопштењима Саборским од избора патријарха Иринеја: увођење црквеног завода за заштиту културних добара, увођење епархијских фондова помоћи за многодјетне породице (било у Херцеговини, па и тамо укинуто), изградња нове зграде Патријаршије, арондација архиепископије београдско-карловачке... Таквих примјера у раду у социјалној, омладинској и другој мисији, катихетској, информативној и другим службама има много више. И представништво СПЦ у Бриселу смо имали (био архимандрит др Данило Љуботина), па није сад новост за неко "скандализовање евроунијаћењем" итд. Желим новом старом саставу Светог Синода, знатно успјешнији рад.

Тако је: Убаво и со сол.

Кардинал Курт Кох данас рече за "Политику" да је папа Франциско у својој були поручио да се католици могу од Православне цркве поучити Саборности. Иако, то у почетку овогодишњег Свештеног Синода није дјеловало тако, морам да се сагласим са папом . Надам се само да су претходили неки озбиљни кораци, "предрадње" са Артемијем и његовим кругом људи, прије него што је донета оваква одлука. Слажем се са Ортофилом у погледу незграпног саопштења по питању македонском, вјерујем да ће то Москва да испегла . Много захваљујем свим учесницима, а нарочито вјероучитељима у овој расправи, много сам научио. И браво за модераторе "Поука" који пуштају и "конзервативнију", драги проницљиви Милош Бг нпр, и "модернистичку" струју. Да се и даље молимо за јединство Цркве, како рече један брат без страха од тог извиканог "екуменизма", СПЦ и да хоће ту не може ништа сама.

На имендан патријарха московског и све Русије Великог Господина Кирила, портал ИН4С објављује превод првог интервјуа са свјетовним новинаром поглавара Руске православне цркве, уз честитку: „На многаја и благаја љета, Свјатејши Владико!“ У интервјуу патријарх Кирил објашњава значај Божје истине и улоге вјере у одржавању цивилизације, говори о свом духовном путу, интервенцијама Божијим у животу Његове многострадалне породице, приликама у Украјини, савременом духовном стању Русије и Европе. Обратите посебно пажњу на породичну историју Свјатејшег г. Кирила. http://www.in4s.net/index.php/patrijarh-kiril-izbliza-poricuci-bozju-pravdu-unistavamo-nas-svijet/

Ha, ha, ha, obozajem taj izvor nepresusnog maloumlja.

Велики јубилеј и мој мали коментарКако ће да се развијају, тврдо вјерујем благополучно, ствари на овогодишем Светом Архијерејском Сабору, видјећемо. Већ у току данашњег дана, вјерујем нека актуелна питања ће бити разјешена и отачаствени архијереји ће у једнодушности дочекати Празник Преноса моштију Светитеља Саве (19.05) и остале велике празнике који нам долазе. Оно што званично поуздано знамо јесте рад Централног тела за изградњу Спомен Храма Светог Саве. Осјећам потребу да тим поводом дам мали коментар, послије исцрпног извјештаја. Седница Централног тела за довршење Спомен–храма16. Мај 2015 - 13:48 120 година од доношења одлуке о градњи и оснивању Друштва (1895-2015) и 30 година од наставка радова (1985-2015) Редовно годишње заседање Централног тела, Светог Архијерејског Сабора, за довршење Спомен-храма Светог Саве на Врачару одржано је 16. маја 2015. године у Парохијском дому Спомен-храма са почетком у 11 часова. У наставку је служен парастос ктиторима и приложницима заветног храма српског народа. Пре почетка седнице Његова Светост Патријарх српски Иринеј је са архијерејима наше Цркве обишао Спомен-храм Светог Саве и крипту храма, где су имали увид у досадашње радове. Током седнице истакнуто је да је ова година од посебног значаја за Храм Светог Саве и за наш народ, јер се навршава 120 година од доношења одлуке о градњи и оснивању Друштва и 30 година од наставка радова. После завршене седнице Његова Светост Патријарх српски Иринеј је у пратњи Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Преосвећене господе Архијереја кренуо у Спомен-храм Светог Саве где је служен парастос свим блаженоупокојеним српским патријарсима, митрополитима, епископима, ктиторима и приложницима, добротворима и доброчинитељима у градњи Спомен-храма Светог Саве. Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски са свештенством Архиепископије београдско-карловачке служио је парастос, а затим се обратио пригодном беседом : „Судбина Спомен-храма Светог Саве од стотину и двадесет година је судбина народа нашег светосавског. Судбина храма је голготска судбина, али и судбина Васкрсења. Судбина народа, а и судбина овога храма је Голгота и Васкрсење, и овај Храм је једно од великих чуда Божјих у историји, првенствено нашег народа, у историји рекао бих, свеукупног рода људског...“ У свом обраћању Митрополит Амфилохије је подсетио на лето Господње 1984. када су вођени разговори да ли ће то бити спомен-дом или храм. Том приликом је патријарх Герман испричао следеће: Од када сам постао патријарх (1958) сваке године сам и Влади Србије и ондашње Југославије, непрекидно подсећао на потребу наставка градње овога Храма, али се нико није одазивао на то; најупорнији против градње био је ондашњи председник Србије Драги Стаменковић. Тада ми је г. Стаменковић рекао да гарантује да то никада неће бити храм. Међутим, десило се једно мало чудо Божје: на првој Светој литургији служеној у овоме храму 10. маја први се причестио унук Драгог Стаменковића, дечак до 4-5 година, по имену Павле. Велики је Господ и велика су чудеса Његова, и овај мали пример показује да ово велико дело није људско него Божје...“ - испричао је браћи архијерејима и верном народу Митрополит Амфилохије. *** Извештај о активностима на опремању Храма Светог Саве мозаиком за период од маја 2014 до маја 2015. су поднели, од стране Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве именовани: Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и проф. др Војислав Миловановић, протонеимар Храма Светог Саве Дванаестогодишњи рад у циљу обезбеђивања руске донације за унутрашње украшавања храма Светог Саве је са успехом окончaн 6. Октобра 2014. избором институција за реализацију истог. Нова фаза посла је реализација унутрашњег украшавања храма Светог Саве мозаиком. Додељивањем две прве награде и спајањем две, у православном свету, најеминентније институције за рад на зидном украшавању мозаиком Храма Светог Саве уз учешће српских уметника, реално очекујемо, по речима Митрополита волоколамског Илариона, да ће ентеријер храма бити украшен мозаицима у традиционално српско-византијском стилу поштујући традицију православне уметности и узајамни однос украшавања мозаицима и архитектуре самог храма. Утицај корисника донације обезбеђује тако што ће: елаборат Светог архијерејског синода СПЦ „Пројектни задатак за ликовно опремање мозаичких композиција у Храму Светог Саве на Врачару“ бити основ за израду скица, али по указаној потреби може бити измењен током реализације мозаика уз сагласност или на предлог корисника донације - СПЦ. коначну реч приликом израде и пријема скица - картона даће корисник донације - СПЦ. Надзор и пријем радова организује корисник донације - СПЦ. Предложено је да Свети Архијерејски Сабор и Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве и надлежна тела Синода хитно покрену активности на уподобљавању подложних површина, на којима ће се изводити мозаици, технолошким захтевима реализације уметничких композиција, укључиво машинско и ручно чишћење, прање и пескирање, физичко уклањање интрузија и хемијска неутрализација природних и технолошких агресивних супстанци из основне подлоге. По обављању радова на уподобљавању подложних површина може се приступити реализацији мозаика. Радови из су део плана и програма радова за текућу годину и реализоваће се у складу са планираном динамиком по одобреном годишњем плану. Констатовано је успешно извршење свих планираних задатака руско - српске Радне групе за организацију унутрашњег украшавања Храма Светог Саве, дефинисаних планом и одлукама министара културе РФ Владимира Мединског. Подржан је План и преглед активности реализације украшавања Храма Светог Саве за период од маја 2015. до маја 2016. године. План су направили Руска академија уметности и Стенописнa Радионица за зидно сликарство при манастиру свете Јелисавете у Минску. Руковођење пројектом од стране РПЦ поверено је председнику Одељења спољних црквених веза Московског патријархата, Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Волоколамском Илариону (Алфејеву) (споразумно) и председнику РАУ З.К. Церетелију. Руковођење пројектом од стране РАУ поверено је академицима Мухину Н.А. и Максимову Е.Н. Поднет је Извештај је о реализацији друге фазе изградње порте Храма Светог Саве и улице Боре Станковића. Имеђу осталог је констатовано: Циљ подухвата, започетог још прошлог века, је да се простор око Храма уреди и заврши за шта су се по свим линијама стеки услови, планска документација, пројекти, експропријација земљишта, новац, спремност града Београда и државе да учествију у доброј вољи на завршетку укупног посла, који је до сада завршен у проценту од око 97%. Потребно је урадити и Другу фазу (око 3% радова) која подразумева завршетак кружног платоа Порте иза олтарске апсиде и изградити улицу Боре Станковића од Стојана Протића до Катанићеве, на позицији коју је предвидео План детаљне регулације Врачарског платоа. Разлог због чега то до сада није урађено су били нерешени имовински односи. Имовински односи су решени и стекли су се услови да се простор око највећег српског Храма уреди на примерен начин, по закону и важећим плановима. Предметно земљиште је у највећој мери јавно земљиште које у име државе користи Град Београд. Сви урбанистички планови до сада урађени, су верификовани од стране Скупштине Града и Српске Православне Цркве. Пројекти уређења простора око Храма, рачунајући и порту су добили грађевинску дозволу и прошли су целу законску процедуру. Град Београд је реализовао пројекат уређења Светосавског трга и платио извођење прве фазе (97%) радова. Истакнуто је, да је Град Београд као корисник јавног земљишта, до сада уложио значајна средства за изградњу наведеног и да је имао и има пуну подршку Српске Православне Цркве за изградњу порте Храма Светог Саве и улице Боре Станковића. Главни инжењер градње Храма дипл. инж грађ. Владета Матовић и главни архитекта Храма дипл. инж арх. Мирослав Николић поднели су исцрпан извештај о грађевинским радовима који обухватају: каменорезачке радове, мозаик, осликавање , инсталације, прикључак на ЕДБ, као и програм рада током једне године, од маја 2015. до маја 2016. *** Главни инжењер градње Владета Матовић, дипл. инж.грађ., у свом излагању осврнуо се на питање конструкције централног дела Храма Светог Саве. Господин Матовић је обавестио да су пројектанти пројекта конструкције из 1986. одговорни пројектант дипл.инж грађ Војислав Марисављевић, пројектант дипл.инж грађ. Душан Арбајтер са сарадницима урадили анализу изведене конструкције Храма (контролни статички прорачун). Истакнуто је даје при изради анализе коришћена данас важећа техничка регулатива која у појединим сегментима има строжије захтеве од захтева из времена израде основног пројекта (1986.). У закљуку спроведене анализе и прорачуна је, између осталог, наведено: У прорачун су унета сва оптерећења која су до сада нанета на конструкцију, а оптерећења која ће бити од подова на тамбуру и мозаика су реално процењена и узета у прорачун. На основу свих досадашњох анализа и прорачуна, доказана је стабилност конструкције Храма Светог Саве на Врачару. Спроведене анализе су показале да сви главни носећи конструкцијски елементи имају довољну носивост за екстремна оптерећења која се могу појавити у експлоатацији. Главни инжењер градње је у наставку приказао делове Техничких услова који се односе на припрему зидних и плафонских површина преко којих че се изводити мозаик. У оквиру припрема за израду мозаика главни инжењер је приказао потенцијална решења приступа зидним површинама ради израде мозаика. Главни архитекта Храма ђакон Мирослав Д. Николић, дипл. инж. арх., поднео је извештај Светом Архијерејском Сабору о грађевинским радовима изведеним у крипти Храма у протеклој години (мај 2014-мај 2015.) Посебан акценат је стављен на завршетак осликавања крипте Храма, на постављање одговарајућег осветљења, као и на дефинисање рокова за завршетак свих предстојећих радова у крипти. МОЈ КОМЕНТАР Заиста је велико и свето ово завјетно међугенерацијско дјело које је започео Блаженог спомена митрополит Михаило 1895., а по деценијама раније замишљеној идеји једног Србина-католика, Дубровчанина и Београђанина, Матије Бана. Ко је могао да се увјери у величанствене радове и до сада урађени фрескопис у Крипти посвећеној Светом Кнезу Лазару, могао је да стекне повјерење да се ни будућим радовима нећемо обрукати у хришћанском и културном свијету и да све жртве нијесу биле узалудне, већ Богоугодне. Занима ме овај детаљ генералног урбанистичког плана Врачара око формирање порте, прије свега за литијске потребе, што је било уочљиво на Васкрс и дочек Благодатног Огња ове године, у улици Боре Станковића. Гледајући скорије неприкладне објекте ту подигнуте, нијесам тако оптимистичан. Друго не мање важно: Пећка патријаршија сем сједишта у Ставропигијалној лаври Пећкој, треба да има и средишта на Врачару и Карловцима Сремским. Васељенски патријарх и Блаженог спомена патријарх Павле, тренутно не могу да се сјетим тачно да ли 2004 или 2005, знам да сам радио на Неуролошкој клиници у др Суботића и истрчао на свечаност, поставили су на Врачару, у продужетку већ изграђеног Парохијског дома камен темељац са свечаном повељом о изградњи нове зграде Патријаршије. Тада је било дискусије да ли би се њом смањио врачарски плато, било је нацрта у новинама итд. Послиједњи пут је Свештени Сабор, први под предсједништвом Свјатејшег Иринеја, од 26.04. до 5.05. 2010, одлучио слиједеће (цитирам):"Донета је одлука да се, на прикладној локацији, приступи изградњи зграде Српске Патријаршије, будући да садашња зграда, иначе изграђена само у служби потреба Архиепископије београдско-карловачке, не задовољава ни минимум данашњих потреба". Мислим да је крајње вријеме да се приступи реализацији те и, очито, ранијих одлука. Биће критика да се непотребно троши новац у тешком периоду и већ уобичајено, али управо економска криза омогућава да се упосли повољно грађевинска индустрија, а Црква којој је враћен дио одузете имовине има могућност и да подизањем кредита, како се то често ради у дијаспори до 800 годишњице автокефалности 2019. реализује ову нужну потребу.

Наравно не изостаје Блиц и фамозна Жељка Јевтић, толико обавијештена да тврди да СПЦ има владику московског! http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/559627/USIJALO-SE-U-SPC-Provera-rada-vladika-ili-rusenje-patrijarha Тим поводом упутио сам г. Веселину Симоновићу ([email protected]) слиједећи протест: Поштовани господине Симоновићу,Ваш лист и "обједињена редакција" у фамозном лику Жељке Јевтић, придружује се срамотној хајци на Свештени Сабор Помјесне Цркве Српске, без икаквог познавања елементарних чињеница, са провјереним-квази изворима, са глупостима типа да СПЦ има "епископа московског" (епископ Московски заправо је патријарх Москве и всеја Руси Велики Господин Кирил), а Српско подворје у Москви води титуларни епископ моравички др Антоније, који је викарни епископ па није формално, све и да је хтио, могао да се нађе на Вашем фамозном списку епархијских архијереја.Сада сте оправдали и показали позадину напада на "дивљање у Пешачкој зони у Новом Саду", више од тога, Ви сте, драги Господине, се уплели у прљаву игру коју режим Александра Вучића води против наше Свештене Пећке Патријаршије, у тренутку када је њено језгро угрожено.Није непознато, нити заборављено да је управо Ваш лист преносећи истргнуту, али тачну изјаву, Свјатејшег Патријарха г. Иринеја, на почетку његовог архипастировања "да се муслимани када су у мањини понашају братски, а када стекну већину показују сурово лице", први отежао Његову Свештену службу и мисију.Лицемјерно је сада и отужно да епископу бачком пребацујете ништа мање но рушење патријарха!Но, по ријечи Спаситељевој, то што чините, чините брже.Крајњи невјерник у било какву Вашу професионалну независност, др Александар Живковић, Београд Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Поводом данашње срамне насловне стране у "Политици" која је , очигледно, добила задатак да привреммено замјени таблоиде, причом "ко је јачи Иринеј бачки или Амфилохије црногорски", упутио сам протесно писмо уредници гђи Љиљани Смајловић. Можете и Ви да реагујете на:[email protected], са својим аргументима. Уз молитвену помоћ, то је наш једини начин да помогнемо одржавању Сабора у колико-толико нормалним условима. Ево тог писма: Поштована госпођо Смајловић,Читам Вашу данашњу насловну страну са великим гађењем и, нажалост, одустајем од куповине Политике. Пишете о клеветама и чињеницама, а оца клевете промовишете на насловној страни недјељног издања, и упрежете два добра новинара, Александра Апостоловског и Јелену Чалију, да у тексту "Иринеј против Иринеја", нападну на најсветијег патријарха пећког и српског господина Иринеја и да у сензационалистичком смислу, пуштају околоцрквене клевете у сукобима и подјелама у Свештеном Сабору. Што не стависте извјештај о коначном напретку радова на нашем завјетном Спомен- Храму Светог Саве.Не сматрам да појаве у Цркви не треба критиковати, напротив, г. Апостоловски када је пратио ту тему, одлично је приказао лошу организацију дочека васељенског, јерусалимског, московског патријарха и других предстојатеља и представника Православних Помјесних цркава ну Београду на 1700. годишњици Миланског едикта.Али, о конкретном случају могли су ваши репортери јасно да сазнају истину 22.04. о.г. након литургије у манастиру Светог Јована у Јасеновцу, на 70. годишњицу самопробоја јасеновачких логораша, чему нијесте дали ни слово у Политици као што РТС ни секундом није забиљежио тај догађај у Другом дневнику.Овако текст је не само клеветнички, очигледно Вам је од владиног Агитпропа додијељена улога да замијените таблоидну шибу за Цркву, већ и просто неупућен. Слично је радила Политика у доба Бујошевићевог уредниковања и избора новог патријарха.Подсјећам Вас да сте, такође у недјељном броју у болести Најсветијег патријарха Павла, пустили његов "портрет" са карикатуром, због чега је протестовао и с тим жалом умро, тада најстарији живи сарадник Политике, академик Дејан Медаковић. Када се нијесте удостојили да објавите његов одговор, лијепо Вас је у свом дневнику "Дани, сећања" окарактерисао као "провинцијалнку" у оном непопуларном, пежоративном смислу те ријечи.Надам се да ћете у ове саборске дане, испууњене васкршњо-педесетничком радошћу и Ви осјетити ту радост и на достојан начин обиљежити зебњу за опстанак наше Цркве и народа, у можда, најтежем историјском тренутку.С поштовањем, Др Александар Живковић, Београд Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Да се не фали само Ава. И ја из јуначке Марковине, од оног Сима што је неком мљетачком генералу који је доша да нас покатоличи, посуо пепо по глави и река:" Тир, ђенерале!", постадох данас уз Аву "лукави Латин". На радост уредништва Поука које нећу више засипати текстовима . Има ту понечег доброг, наћи ћете. Хвала уредништву много на преношењу тзв. провакционалистичких текстова, у име оних родитеља који су слуђени квазинауком која се пласира као антиглобалистичка, сорабска итд, а имају дјецу са аутизмом. Још нешто, г. Лазић је био одличан уредник и ништа му не пребацујем. Одузе ми данас неке "акције", нема ту никаквих акција ни пара, тек читалаца ради да напоменем.

Молимо се за благополучан рад Сабора, то је сада најпрешније. Криво ми је што и званично није најављен да што више народа може да учествује у Светој литургији, али надам се да ће то на завршетку Сабора бити исправљено или бар Вазнесењском литијом, а да ће послије Сабора СПЦ добити бољу информативну службу. Али као што негдје написах Сабор је у том литургијском смислу почео на 70. годишњицу самопробоја логораша из Јасеновца. Не знам и немам воље да сазнам да ли је таблоидна машинерија г. премијера почела свој "саборски" рад.

Хвала свим учесницима у дискусији, баш сте ме окријепили. Неки сам "заменик уредника Стања ствари", и искрено немам појма о чему се тачно ради. Покушах тамо коментарима да се и сам распитам. Али уз, топлу захвалност уредништву "Поука", што је трпјело моје "бомбардовање" чланцима са Стања ствари (није то доносило неку читаност 7-8 читалаца дневно, људи неће да се удубе у тему кад је дат само линк, а ја једва некако и то научих да "пласирам") (никада нијесам писао за сајтове сем за Стање ствари и за форуме сем за Поуке), посебно уз захвалност за преношење провакционалистичких текстова, које сте и сами објављивали, те срушисмо идиотску тезу да се праве Србенде, православци и антиглобалисти не вакцинишу (уз одвратну неистину која нечовјечно погађа многе разумљиво осјетљиве родитеље да ММР вакцина изазива аутизам; узгред и похвала најновијем "Православљу" што је консултовало о томе угледног и истинског епидемиолога); уз све то, дакле, не могу да не поставим питање, ако се то тако каже, "модераторима форума", да ли би пуштили тему: ЗАШТО ЈЕ ДР ЗОРАН ЂУРОВИЋ ИСТЈЕРАН СА АКАДЕМИЈЕ ЗА КОНЗЕРВАЦИЈУ СПЦ? Не кажем да је (не)битно његово (не)учешће у Стању Ствари, ипак је то сајт који се по оном алекса.ком међу првих 1000 од свих сајтова (банкарских, порнографских итд) у Србији, практично без динара подршке и без икаквих хонорара редакције, далеко испред амбициозне Кустуричине Искре, Фонда стратешке културе, Владушићевог Новог полиса, Вучић "националистичког" Видовдана, Борбе за веру, Артемијевог, по преправљеној франковачкој лозинци, названог "Срби на окуп" итд. Много је битније за Вас, као и званичног дијела Мисионарског одијељења СПЦ, да озбиљно поставите питање шта је то са информисањем у Цркви и око Цркве. Зашто се ту не ради стазама једног проте М. Протића,Блаженопочившег владике Хризостома Браничевског и да не набрајам сва велика имена српске православне штампе. Да само подсјетим, пренијели сте вијест РТС-а да су папа старог и патријарх новог Рима донијели "декларацију о уједињењу хришћана", а они су само дали званичну декларацију са тог скупа коју сам морао да преводим за свој грош, да не остављам људе у заблуди, хвала Вам што сте објавили, и поред оних који би то званично требало и, што је важније, могу то много боље од мене да ураде. Драстичнијих случајева не реаговања Информативне службе СПЦ има много више. Својевремено сам, средином осамдесетих, неко ће то наћи у архиви, са великим страхом послао своје прво "писмо новинама" јеромонаху Иринеју Буловићу, уреднику "Православног мисионара" (објављивао је сјајна тумачења Јеванђеља по Матеју, ови што исмевају његов недостатак "научног рада" су обични пацерски скрибомани). То писмо сам сјећам се наслови "Не езоповским језиком" у коме сам се заложио да Црква о друштвеним проблемима исказује јасан став. Потписао сам га мојим крштеним иницијалима, по ђеду Живаљу, Ж.Ж. (Ово што сам сад Живањев и на Поукама је моје несналажење око регистрације некако ми није испало званично: Александар Живковић). На моје изненађење уредник Мисионара ми објави то писмо, данас понекд мислим да смо погријешили и он и ја, можда езоповски језик ипак треба користити. Ако јесмо, младост лудост. Хоћу да Вам још једном захвалим на данашњем укрепљењу и да као матори бездјетни теча закерало мало укажем на неке друге и дубље проблеме.

Прво интернет публиковање омиљене теме великог мистагога, Владике Марчанског и Будимског Данила (Крстића), о Марти и Марији, у чланку "Пре свега Бог" објављеном у Теолошким погледима 1972. Захваљујем ФБ страници " Теолошки фрагменти" http://stanjestvari.com/2015/05/11/%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d0%ba%d0%b0-%d0%b4%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d0%bb%d0%be-%d0%b1%d1%83%d0%b4%d0%b8%d0%bc%d1%81%d0%ba%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%b5-%d1%81%d0%b2%d0%b5%d0%b3%d0%b0-%d0%b1%d0%be%d0%b3/

Текст који говори о потреби изградње историјске свест о нацији не као империјалној категорији, већ о заветној заједници, као прилици за доживљај вере није пука метафизичка "филозофска-теоријска" конструкција. Хвала Светосавској омладинској заједници АБК на уступљеном тексту. http://stanjestvari.com/2015/05/09/%d0%b6%d0%b0%d1%80%d0%ba%d0%be-%d0%b2%d0%b8%d0%b4%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%bf%d0%be%d0%b2%d0%be%d0%b4%d0%be%d0%bc-%d0%bf%d1%80%d0%b0%d0%b7%d0%bd%d0%b8%d1%87%d0%bd%d0%b5-%d0%bf%d0%b0%d1%80%d0%b0/

Колико ја могу да процјеним ово је најбољи интервју неуморног др Срђана Цветковића о злочинима комунистичке ОЗНЕ од 1944-1953. Да подсјетим, он је већ пописао поименично 56 000 побијених у чисткама у Србији, много тога је још остало неистражено. О томе је, овдје, између осталог ријеч. http://stanjestvari.com/2015/05/05/%d1%81%d1%80%d1%92%d0%b0%d0%bd-%d1%86%d0%b2%d0%b5%d1%82%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b7%d0%bb%d0%be%d1%87%d0%b8%d0%bd%d0%b8-%d1%83-%d0%b8%d0%bc%d0%b5-%d0%bd%d0%b0%d1%80%d0%be%d0%b4%d0%b0/

Угледни антрополог, Бојан Јовановић, у свом чланку "Митологизација Јосипа Броза и потискивање титоистичког зла", концентрише истраживање Брозовог култа око познате оцене дисидента, великог редитеља и књижевника, Живојина Павловића", да је тај период био "Периклеово доба наше културе". http://stanjestvari.com/2015/05/04/%d0%b1%d0%be%d1%98%d0%b0%d0%bd-%d1%98%d0%be%d0%b2%d0%b0%d0%bd%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%bc%d0%b8%d1%82%d0%be%d0%bb%d0%be%d0%b3%d0%b8%d0%b7%d0%b0%d1%86%d0%b8%d1%98%d0%b0-%d1%98%d0%be%d1%81%d0%b8/

Један прилог из савремене историје Цркве о посмртној хајци на Св. Владику Николаја. Између осталог прочитаћете и зашто су Острог послије рата комунисти претворили у санаторијум против туберколозе. Уз неке, мање или више познате чињенице, мени је највећи утисак оставио духовни утицај Светог Владике на епског пјесмотворца Радована Бећировића Требјешког. Ако се узме у обзир и Владичин рад са Перуном Перуновићем у САД на прикупљању добровољаца за Солунски фронт, види се да он није само покровитељ флураша, већ и гуслара, два наша највећа у 20. вијеку. http://stanjestvari.com/2015/05/04/%d0%ba%d0%be%d0%bc%d0%bd%d0%b5%d0%bd-%d0%b1%d0%b5%d1%9b%d0%b8%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%b3%d1%80%d0%b0%d1%98%d0%b0-%d0%bd%d0%b0-%d0%b2%d0%bb%d0%b0%d0%b4%d0%b8%d0%ba%d1%83-%d0%bd%d0%b8%d0%ba/

The New York Review of Books, 24. 4. 2015) Четрдесет дана Муса Дага[1] учинило је Франца Верфела (1890–1945) једним од најконтроверзнијих и најслављенијих писаца у свету након што је књига објављена у Немачкој 1933. године. Он је учинио чудо за Јермене широм света, обраћањем пажње на оно што је могла бити фуснота у историји Првог светског рата – депортација и масовно убиство јерменске мањине у Османском царству – и писањем епа у коме је наслућивао кобне догађаје који су почели да се одвијају како су Адолф Хитлер и нацисти дошли на власти. Угрожавање грађанских права, одабирање мањине да би се на њу свалила кривица за националне проблеме, и насиље потпомогнуто од државе извршено против њених припадника постало је реалност за немачке Јевреје и ово је допринело да Муса Даг изгледа као дело пророка. Жртве геноцида над Јерменима, јерменска област Анадолије 1915. Цио чланак: http://stanjestvari.com/2015/05/04/%d1%9f%d0%b5%d1%98%d0%bc%d1%81-%d1%80%d0%b8%d0%b4%d0%b5%d0%bb-%d0%b5%d0%bf-%d0%be-%d0%b3%d0%b5%d0%bd%d0%be%d1%86%d0%b8%d0%b4%d1%83-%d0%bd%d0%b0%d0%b4-%d1%98%d0%b5%d1%80%d0%bc%d0%b5%d0%bd%d0%b8%d0%bc/