Jump to content

Православни Србин

Члан
  • Број садржаја

    2347
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    3

Репутација активности

  1. Волим
    Православни Србин got a reaction from MИЛОШЋ in Сексуални односи по Календарчету   
    @Гајић, мислим да се у суштини слажемо, пријатељу.
    Слажем се, потпууно. У суштини, нема разлике  између монашког и брачног подвига јер је и једном и другом циљ исти- Спасење и Заједница са Христом.
    Кад сам казао различити, мислио сам на начин на који су Свети Оци приступали монасима и ожењинима не би ли их подстакли да одрже пут који су изабрали. Али, суштина је иста и универзална и ту нема спора.
  2. Волим
    Православни Србин got a reaction from MИЛОШЋ in Сексуални односи по Календарчету   
    Јесте, мада и оно о праведницима и чудесима је, бар по мени, битно. Не заборави да су многи Апостоли били ожењени.
    Управо сам о томе говорио. Није наивна ствар, јер су многи људи тако уништени и њихови бракови упропашћени. Шта се тиме постиже?
    Ок, али опет, треба разликовати оно што сам навео горе. Да не би дошло да заблуда разних.
    Рецимо, управо Свети Јован Златоусти, на многим местима, веома хвали брак и велича га. На прмер, он брак и породицу назива ,,малом Црквом", а не монаштво. Ту заједницу, брачну и породичну, а не неку другу, он пореди са Црквом. А сада бих, ако већ помињемо цитате, навео неке цитате из Светог Писма од Отаца који говоре о браку и величају га до те мере да га пореде са самом Светом Тројицом. Сви цитати су, иначе, оригинално наведени у књизи ,,Хришћанска филозофија брака":
    „Господ је сведок између тебе и жене младости твоје", рече пророк Малахија (2,24). Брак је — „завет Бога", „Од Господа је разумна жена", читамо у књизи „Приче Соломунове" (2, 17; 19, 14). „Жена је уготована мужу (Богом) од века", читамо у књизи Товита (6, 18) (Апост. Устави 6, 28—29).
    У Новом завету Христос говори, да је „мужа и жену створио Бог" (Мт. 19, 6). Апостол Павле обавезном нормом хришћанског брака истиче тежњу, да брак буде увек „у Господу" (1 Кор. 7, 39;
    11, 11).
    Ево један цитат Светог Климента Александријског који опет брак и породицу пореди са Црквом:
    Климент Александријски, наводећи Христове речи: „где су два или три сабрани у име Моје, онде сам Ја међу њима" (Мат. 18, 20), доводи у везу ове речи с браком. „Не назива ли Он Тројицом мужа, жену и дете, јер Бог сједињава жену с мужем?" пита он (Стром. 3, 10, Стром. 3, 18; 4,20). „Брак бива онда, кад Бог сједини двоје у Једну плот", пише Тертулијан (De monogam. 9). У браку, пише Златоуст, душа се сједињава са Богом неким неисказаним савезом" (Бес. на Ефес.
    20,4) „Бог те сједињава са женом", каже новела Алексија Комнена (Атинска Синтагма, V, 286- 291), која је увршћена у Крмчију (Крмчаја, изд. 1816, гл. 43, листови 35 и 38 на обрнутој страни), брачни другови „примају Бога", који улази посред оних који се сједињавају".
    Па даље, ево још неких цитата:
    Климент Алесандријски назива породицу, као и цркву, домом Господњим, а Златоуст директно и тачно назива породицу „малом црквом" (Беседа 20, 3 на посланиду ка Ефесцима).
    Унутрашњом близином породице и цркве објашњава се и тај факат, да свето Писмо црквене односе обично описује терминима породичног живота. Такви термини нису ма какве поетске метафоре, као што то понекад мисле, него имају за себе основу у објективној суштини ствари. Однос Бога и старозаветне цркве обично представљају под видом брака женика и невесте, мужа и жене (Исаје 1, 21; 49, 18; 54, 1—6; 16, 10; 62, 5; Јерем. 2, 20; Језек. 16, 7; Осије 2,19, 13; 4, 12; 9, 1 и др). И у Новом Завету Христос стално говори о себи, као о женику (Мат. 8, 11; 9, 15; 22, 2—14; 25, 1—13; Лук. 12, 35-37; 14, 16-24; Ефес. 5, 26, 27; Апокал. 17, 1, 2, 5; 19, 7—9; 21, 2.), жеником га назива и Јован Крститељ (Јован 3,29) а црква сестално јавља у односу према њему у виду његове жене или његове невесте (Мат. 25, 1; Јо. 3, 29; Апок. 18, 23; 21, 2, 9; 22, 17.) „Ја ћу рећи још и то, пише Златоуст, да је ово (т.ј. брак) тајанствени
    образ цркве" (Беседа 12 на посл. ка Колос.; Беседу на I Мојс. 56; Беседу о томе какве треба узимати жене; Симеон Солунски, 0 тајнама 38)-
    Сама црква је „дом Божји" (1 Тим. 3, 5), „дом Христов" (Јевр. 3, б), „духовни дом" (1 Петра 2, 5) и упоређује се са домом породичним (1 Тим. 3, 4). Делатност цркве назива се „сазидањем стана Божјег у духу" (Еф. 2, 22). У овом су дому апостоли и пастири цркве — оци {Кор. 4, 15; 1 Тим. 2,
    11; Фил. 2 и 22), чланови цркве — њихова деца (Рим. 8, 29; 1 Кор. 5, 11; Еф. 6, 23 и др.).
    Такође, ево детаљ који је, по мени, веома важан:
    Пре свега ми смо дужни указати на погрешност учења католичке цркве, које често пута понављају православни богослови, као да је
    тајну брака установио само Христос. Да Свето писмо види у браку тајну, установљену Богом у Рају (Савремена догматика готово не дира питања о тајнама у Рају, али стара писменост светих отаца говори о њима. Осим тајне брака у Рају је била и тајна причешћа, “јело од дрва живота" (I
    Мојс. 2, 9)
    Да, по Оцима и хришћанском учењу, брак хе установљен јкош у Рају, тако да је и сам начин живота у браку рајски, зар не? Браком се описује и веза Бога и Израиља у Старом Завету и веза Христа и Цркве у Новом Завету. То је врло важно и говори о томе да је брак итекако једнаке части у Хтишћанству и да, по мени, уопште није мањег значаја.
    Ево још мало о томе:
    У целом Новом Завету нећемо наћи ни једног реда о установи тајне брака од Христа или његових Апостола, ни једне речи о овој или оној за хришћане обавезној форми његова склапања. Када се јавља питање о браку, како Христос (Мат. 19, 3—6; Мр. 10, 2—12), тако и његови Апостоли (Еф. 5, 31) упућују на Стари Завет, према библијској повести о установи првобитног брака те само питање пак постаје онда сувишно.
    „Односно брака", прекрасно говори Климент Александријски: „Син је само сачувао оно што је установио Отац" и разјашњава, да је брак као тајна, постојао у старом Завету, јер ако је свет старозаветни закон, онда је свет и старозаветни брак, и да је апостол само поставио у везу ову тајну са тајном савеза Христа и Цркве (Стромата 3,12). Говори он и о благодати брака у Рају. Раније смо видели, да Ориген говори о благодати сваког брака.
    И тако даље, има доста тих цитата, препоручујем свима ту одличну књигу. Дакле, видимо да и Свето Писмо и Оци веома величајку брак, на доста места, и пореде га са самом Црквом и Светом Тројицом и тврде да је он установљен још у само  рају. Тако да не видим за тачхну тврдњу да јке брак ,,мање вредан".
    Опет, мислим да је суштина у томе да су и брак и монаштво једаки по части и да оба воде циљу хришћанског живота и да нема ту мање ил више вредан. Ако је основа брака љубав, онда ту нема ничег ,,мање вредног" у односу на девственост којој је основа такођењ Љубав. Јер је Љубав суштина Хришћанства.
  3. Волим
    Православни Србин је реаговао/ла на Milan Nikolic у Устоличење Митрополита Јоаникија   
    Митрополит црногорско-приморски Јоаникије упутио је поруку крај ћивота Светог Петра Цетињског поводом предстојећег устоличења на Цетињу. Поруку преносимо у целости.   Помаже Бог свима и благослов и молитве Светога Петра Цетињскога и Светога Јована Крститеља и мир од ове светиње свим вјернима, цијелој Црној Гори!   Поводом мог устоличења желим само да кажем неколико ствари. Континуитет Зетске епископије, потом Митрополије, из које је настала Митрополија црногорско-приморска, толико је јасан и толико убједљив. Њега свједоче зетски епископи и митрополити, а касније и митрополити црногорски и црногорско-приморски. Ја сам 56. епископ и митрополит ове Светосавске митрополије која је установљена прије 800 година, а 41. митрополит црногорско-приморски који се устоличава у Цетињском манастиру. Ниједан континуитет у Црној Гори није толико јасан као овај, ниједно право није толико јасно и блиставо и непорециво као ово. Право на устоличење у овој светињи припада не само мени, него цијелом свештенству, монаштву и вјерном народу Митрополије црногорско-приморске. Ако неко оспорава то право, а посебно они који се стално позивају на државу као заступници и чувари државе, нека покушају да то право оспоре путем закона и путем легитимних институција и процеса, који се могу тим поводом покренути.   Наравно, овог пута ја желим, и Богом заклињем све, да се очува мир и братска слога у Црној Гори. Устоличење Митрополита је у овом случају искључиво вјерски чин и њему не треба придавати никакве политичке ознаке. У овој више него напетој ситуацији на Цетињу и у Црној Гори, ми смо жељели да максимално допринесемо миру и стабилности Црне Горе, да се не заподјева свађа и раздор међу браћом, посебно не на Цетињу. И због тога смо прихватили препоруке паметних људи, добронамјерних, да овај скуп буде искључиво вјерскога карактера, да га смањимо, али да се никако не изгуби његова суштина. Биће свештенство, биће представници црквених општина и неколико гостију и то је све што се тиче нашега скупа. Али и поред те скромности, овај ће скуп бити и миран и благословен, и надамо се, да ће заиста се испунити наша жеља, да све прође мирно и да свако ко дође тога дана на Цетиње понесе мир у својој души, а не мржњу и рат.   Долази нам Његова светост Патријарх српски г. Порфирије, да посјети Црну Гору и да донесе мир и благослов Црној Гори, као и сви његови претходници, а велики број српских патријараха је кроз историју посјећивао и Црну Гору и Цетињски манастир. Ја сам овдје хиротонисан уз благослов нашег блаженопочившег Митрополита руком светог Патријарха Павла, прије пуне 22 године овдје у Цетињском манастиру. Овог пута имамо важне госте и позивам све да у миру и са радошћу дочекамо угледне госте из других помјесних православних светих Божјих цркава, који нам долазе на устоличење. Долазе нам представници, архијереји Божији, из Јерусалимске патријаршије, из Руске православне цркве, Украјинске православне цркве, Руске заграничне цркве, Пољске православне цркве, Бугарске православне цркве, Православне цркве чешких и словачких земаља и Албанске православне цркве, може бити да ће доћи још неки други важни гости из других помјесних цркава. Ми желимо да Цетиње буде град у који се радо долази, а не град који се због инцидената и разних проблема заобилази. Цетињски манастир је мјесто гдје се миримо и устоличење епископа, митрополита, треба да донесе мир и спокој и овоме Светоме храму и цијелом народу у Црној Гори. То је наша жеља.   Нека Божји благослов, благослов деснице Светога Јована Крститеља и сила Часнога и животворнога крста, благослов Светога Петра Цетињскога буде на свима, на свим вјерним, на свим грађанима Црне Горе и на цијелој Црној Гори. Амин, Боже дај и сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин!
  4. Свиђа ми се
    Православни Србин got a reaction from Благовесник in Водич за покривање глава жена у православној цркви   
    Као што има и доста тзога што сугерише да је у питању контекст времена, јер у то време су проститутке, прељубнице и друге ајде да кажем ,,проблематичне" жене ишле гологлаве. Па је онда Апостол у том контексту рекао ово што је рекао. Време се сада променило и кад жена не носи мараму не значи да је лоша или проблематична, како је то значило у оно вбреме. 
    У принципу, сматрам и верујем да ношење или неношење мараме није догматска ствар и да се од тога не треба стварати малтене као услов за Спасење. То није услов за Спасење и треба да буде ствар избора. Као што поштујем сваку жену која својом слободном вољом носи мараму, тако поштујем и ону која не носи. Али и једна и друга су ту због вере и Литургије тј. заједнице са Богом а то је оно што је најбитније, а не да ли носи мараму или не. Зато није по вери, ја мислим, људима тј. женама у овом случају, наметати да морају да носе мараму и да им се прича да уколико то не раде да су лоше, неморалне, да немају стида, итд. 
    А може и да буде контрапродуктивно. Имао тако један попа у једној оближњој парохији који је тако женама наређивао да стављају мараме, да носе дугачке сукње, итд. И једино што је успео је да те људе одаљи од вере и Цркве. А надам се да нам то није циљ. 
    Свакако. Међутим, када се читају речи и тумачења Светитеља, морамо имати на уму да, иако је њих Бог прославио, и они су били људи за живота и они су негде грешили. То не значи да нису Свети и да их не треба слушати, далеко од тога, али конкретно, хоћу да кажем да и код њих постоји контекст времена у ооме су живели и писали. И да узмемо да се ја сложим са тобом да и облачење, на неки начин, одражава духовно стање неког човека, жене- ипак мора се узети у обзира и контекст времена тј. да је у време када су они писали и живели ношење мараме било ,,пристојно", али да данас није тако. Што даље значи да ако нека жена не носи мараму то не значи нипошто да је непристојна, непобожна, да је прељубница, блудница или било шта друго што је у оно време значила жена која не носи мараму. 
    Да ли разумеш шта покушавам да ти кажем? 
    Могу се сложити, али ћу опет додати и оно за контекст времена. Мора се то увек узети у обзир. 
    Такође, исто мислим да се од ношења мараме не треба правитри догматска ствар. 
  5. Волим
    Православни Србин got a reaction from Драшко in Русија или Америка или... ?   
    Исте оне Велике Британије која је подржавала балканске ратове када су Срби ослободили Косово? Иста Британија која нам је Лондонским уговором нудила оно што Шешељ зове Великом Србијом? То ми себе зовемо ,,малим Русима", а мислимо да нас други тако сматрају. 
    Великим силама је само интерес важан, кад им одговара подржаће нас, кад не, неће. То ми нисмо схватили, и зато смо се у политици служили емоцијама, а не главом.
     
  6. Радостан
    Православни Србин је реаговао/ла на Вилер Текс у Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe   
    Овде нема дилеме. Христос је разрешио све наше дилеми. Рађамо се, живимо, умиремо, васкрсавамо. Све за Христа и у Христу.
     
  7. Волим
    Православни Србин је реаговао/ла на Снежана у Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe   
    а ти си још један од оних који родитеље, Бога, државу, комшију и ретроградни меркур криве за сва своја срања у животу...Држава д`уради нешто!!!
    П.С. одрасти
    П.П.С. а замисли Бога који је свог јединородног сина дао за откуп, коцкао се или је у питању "луда љубав"?
  8. Волим
    Православни Србин је реаговао/ла на Милошшш у Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe   
    Ako Gospod neće graditi dom, uzalud se muče koji ga grade; ako neće Gospod čuvati grad, uzalud ne spava stražar.
     Uzalud ranite, kasno ležete, jedete hleb umorni; milom svom On daje san.
     Evo nasledstva od Gospoda: deca, porod je dar od Njega.
     Šta su strele u ruci jakome, to su sinovi mladi.
     Blago čoveku koji je njima napunio tul svoj! Neće se osramotiti kad se stanu razgovarati s neprijateljima na vratima.
  9. Волим
    Православни Србин је реаговао/ла на Вилер Текс у Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe   
    Не рађајте се живот је тежак а.има.и смрт, не садите трешњу болеће је кад је буду секли, не радите ништа и живите у мраку. 
    Е па нећемо.
    Рађаћемо, садићемо, живећемо, умрећемо и васкрснућемо и узнећемо се са Христом у Царство Небеско ако Бог да.
     
  10. Волим
    Православни Србин је реаговао/ла на Просечан србенда у Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe   
    Јесте брате али опет аскетика није за сваког, није за сваког да размишља о бестрашћу, велике су то висине и дубине. Мислим да обичан просечан верник може да испуњава неки минимум, заповести Божје, вера, неосуђивање, породица, пријатељи, дружење, уживање у свакодневним лепотама живота па и нека веза само да је озбиљна. Па и ако падне, погреши и тада да се радује што га Бог и као таквог воли и трпи(слава дуготрпљењу твоме Господе) и даје благодат за покајање и живот, битно је не губити Господа из вида и душа ће се и након пада радовати. Негде сам прочитао да Господ никад не оставља човека већ човек оставља Бога. Па ако човек осети призив и има могућност, онда да пређе на неку тврђу храну.
  11. Волим
    Православни Србин је реаговао/ла на Просечан србенда у Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe   
    Еј брате причаш којешта, шта си се упрпио, какви су те факири спопали, какви стојици? Ено ти га св Петар Цетињски са кубурама, ратовао са арнаутима, какав страх, каква неодлучност те спопала? Хришћанска аскетика је облагодаћена и упште се не треба оптерећивати око тога. Заповести знамо и то је основа. И све чинити са благословом и расуђивањем. Живи бре живот. Штеди ако ти се штеди, пости колико можеш, шта си се поробио?
  12. Волим
    Православни Србин је реаговао/ла на Милошшш у Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe   
    Kao i obično, svako ima svoju "istinu"- Pilat svoju, Juda svoju, Apostoli svoju, Irod svoju, i Gospod nikoga nije sprečio da živi i mre sa svojom istinom. 
    Često zaboravljamo da je duhovna stvarnost nama nedostupna da je vidimo spolja. Zato se preporučuje smirenje i krotost, jer mi ne znamo kakvog smo duha. Ne vidimo dalje od nosa, jer smo nošeni palom prirodom, strastima. 
    Šta onda da pričamo kad nikome ništa ne možeš da objasniš. Blagoslovena sveta tajna ispovesti. To je prava duhovna stvar. Ove razgovore vidim kao ispovesti grešnih i pogrešnih, od kojih sam prvi.
  13. Радостан
    Православни Србин је реаговао/ла на Милошшш у Anti-natalisti: Ljudi koji žele da prestanete da imate bebe   
    Malodušnost je boljka jaka, al je leči cura svaka, cura svaka.. 
  14. Волим
    Православни Србин got a reaction from Драшко in У Кини уводе систем оцењивања лојалности верских храмова држави   
    Није то једини пример. Више пута су овде поменути и други примери репресије, на пример хапшења хришћана под разним оптужбама, спаљивање Јеванђеља и други облици дискриминације и прогона. Није прогон само забрана конвертирања (и смртна казна за то), већ и то стално шиканирање људи, притисак, итд. И то само због верског опредељења. Да, свакако је Иран ипак толерантнији од Саудијске Арабије, али то не мења чињеницу да ирански режим ипак репресира своје немуслиманске становнике, иако званично у Уставу стоји да су заштићени. 
    Види, никад нисам негирао да су Иранци (и уопште муслимани) добри људи, поштени, часни, гостољубиви, правдољубиви, итд. Никада нисам рекао да не ценим иранску културу, историју, идентитет (о свему томе сам се и сам информисао преко књига, часописа, из дела великог нашег стручњака за Ислам др. Радета Божовића, итд). Никада нисам покушао да омаловажим исламско-иранску културу и цивилизацију, чак напротив поштујем и уважавам све позитивне вредности тог народа, те културе, и те цивилизације. Не негирам ни то што пишеш да одлазак у Иран и сусрет са тим људима може човека, хришћанина, Србина, Руса, Пољака итд, окренути и усмерити на боље. Верујем у то и могу се сложити. Заправо, ја верујем да свуда на свету, у свакој земљи и култури можемо наићи на добре, вредне, часне и правдољубиве људе, јеснако и у Ирану, као и у Сирији, Израелу, Етиопији, али и у тој Америци или негде на западу. Дакле, то није ништа спорно. 
    Али, ја овде не говорим о људима, обичним и нормалним, ја говорим о иранском политичком и друштвеном систему, ја говорим о људима на власти, о режиму који тамо постоји и који није тако сладуњав како неки људи мисле. У ствари, након Исламске револуције, ирански режим је био много суровији и много више фундаменталистички настројен, а и тад је прогон и насиље над хришћанима и немуслиманима био већи. Касније, режим је почео да попушта те стеге над немуслиманима и због чињенице да су, због геополитичких околности, били принуђени да сарађују са неким хришћанским земљама (Русија). Дакле, из прагматичних разлога, а не баш толико из неког уверења у толеранцију. Такође, не треба заборавити ни да је ирански режим помагао и пропагирао џихад и фундаменталистичке покрете по свету, сетимо се само улоге Ирана током рата у Босни када су они, иако шити, помагали сунитски покрет Алије Изетбеговића. То су чињенице. 
    Треба да се испитује, наравно. Нико не каже да не треба. 
    Не бих рекао да је само форма. Комунизам је поприлично крваво наметан Кини, јесте се касније стопио са извесним елементима кинеског идентитета, али ипак оно што је комунизам чинио у Кини је исто оно што је чинио у другим земљама у којима је завладао, и у свему томе се види јак тоталитаризам који је својствен баш комунизму као таквом, а не у култури и идентитету неког народа. 
    Ево сад ти нагасђаш шта би било у Кини да није било комунизма (а овамо замераш другима кад потегну тај исти аргумент). 
    И није исто ауторитаризам и тоталитаризам. Мао је био тоталитарни диктатор и масовни убица, а не тек неки ауторитарни владар. И Вучић је, рецимо, ауторитарни владар, али није масовни убица и диктатор попут Маоа. 
  15. Свиђа ми се
    Православни Србин got a reaction from Драшко in У Кини уводе систем оцењивања лојалности верских храмова држави   
    Катедрални храм посвећен Рождеству Господњем у Москви, познатији као Храм Христа Спаса, подигнут је у захвалност Господу Спаситељу због победе над Наполеоном 1812. године. Бољшевичке власти су по наредби Кагановича уништиле овај храм 1931. године у намери да на његовом месту подигну велелепно здање - Дом совјета. Бољшевици нису били у стању да изграде ову палату. По паду СССР је овај велелепнихрам обновљен.   Толико о ,,заслугама" другова Стаљина и Кагановича. Страшно је коме се ви клањате. 
  16. Свиђа ми се
    Православни Србин got a reaction from Драшко in У Кини уводе систем оцењивања лојалности верских храмова држави   
    Свака претендује да домнинира. Ако не баш светом, онда што већим делом планете. Свака се ширила даље и даље. И руска, такође. Као и османска. Њих си колико вдим изоставио, а навео си само ове западне империје, али и ове истоичне су исте тежње имале. Не, нису се Руси ширили цвећем, већ огњем и мачем, сурово убијајући и уништавајући оне који су им се супростављали. Радили су исто што и други. 
    Док то не схватиш, никад нећеш моћи објективно да сагледаваш целу ствар. Једина разлика између западних и источних империја је у томе што су западне, у својим освајањима, биле успешније. Али циљ и једних и других увек је био исти и увек су све те империје биле спремнењ да буду крајње сурове да би до циља стигле. 
    Па, искрено, боље је ипак. Човек више слободе има у друштву које је прожето америчким вредностима. Више демократије, више слободе. Замисли да је доминатна империја Иран, па да се намећу шеријатска правила и остали тоталитарни закони који тамо важе. Да је Кина доминатна, ништа боље не би било. Кинески систем је показао своје ,,разумавање" за људску слободу - ономад кад су тенковима изгазили своју омладину која је хтела да мисли и делује слободно и другачије. 
    Можеш да се противиш америчком систем,у вредности, али то је једини систем вредности у коме ти смеш да кажеш све ротив њега. У коме имаш приступ информацијама, имаш верску слободу, имаш сва људска права. Нико те не убија ако си хришћанин, ако си другачији, ако имаш другачије мишљење. Ноам Чомски никада не би био то што јесте да живимо у руском, кинеском или иранском систему вредности, али у америчком систему вредности критика система је могућа и загарантована. 
    Све то не значи да ја оправдавам америчке интервенције по свету, а поготово не њихове злочине. Али, ипак, неке ствари су исувише јасне. 
    Па не баш. У ствари, једном је велики део планете и Европе био под руским утицајем и контролом. Наравно, мислим на совјетску еру. Не вреде приче типа ,,Није то била Русија, него Совјетија" и остала оправдања. СССР је био под контролом Руса, био је вођенм од Руса и руска је варијанта комунизма била доминатна. И видели смо како су прошли народи који су били под њихзовом чизмом. Катастрофално. Питај Мађаре, Румуне, Пољаке и друге како то изгледа бити под Русима. Једва су чекали да им виде леђа. 
    Неко ће рећи ,,ма то су католички отпадници Пољаци". А Румуни? Румуни, колико знам, нису католици, напротив. Па су они итекако огорчени на Русе. А разлог зашто се они и према данашњој Русији резервисани је из разлога јер Путин није отклонио сећаљње на СССР, напротив, он је врло суптилно подстиче и подстиче стаљинофилију код Руса, чиме јасно даје сигнал да се модерна Русија не одриче совјетског периода као нечег срамног и лошег. На неки начин, тај перио се полако рехабилитујке у данашњој Русији.
     
    И гледам твоје аргументе којима браниш тоталитарни кинески систем. Заиста ме занима оно што те и Јуанито питао, јел би том причом о ,,културној разлици" бранио и шеријатске системе где убијају жене за секс пре брака или где је забрањена друга вера сем Ислама, где су дакле немуслиманима строго ускраћена верска права и слободе?
    Да ли си ти, због свог очигледног анти-америчког става, на који имаш право и ту нема ничег спорног, спреман да браниш и најгору тоталитарну деспотију као што је ова у Кини, само зато јер је та деспотија против Америке?
    Мада, не знам како ти се ту Кина уклапа, она је са Америком имала одличну и савршену трговбинску и економску сарадњу, коју је тек Трамп сад мало помрсио. 
  17. Волим
  18. Свиђа ми се
    Православни Србин је реаговао/ла на sanja84 у Зоран Ђуровић - Онан - Онанија   
    Pa ima i onih, tj. Jedan koji je bio već svet. Lečio ljude molitvom. Pao u blud u počinio ubistvo. Posle se dugo kajao I ponovo povratio svetost. Tako da te etikete, bio ovo ili ono. Upiranje prstom... To je za decu
  19. Не свиђа ми се
    Православни Србин got a reaction from Smaragdni kamičak in Папа Фрања: Заштитити законом хомосексуалце, да имају право на породицу   
    То опет ничим не доказује да је то ,,неприродно". Много више неприродно од тога је наметнут целибат свештенству у римокатоличанству. Е то је неприродно јер је тиме људима забрањен њихов природан нагон и онемогућено им да га правилно користе. Зато се и јављају толики скандали у римокатоличком свету. Док је код нас, православни, то лепо ствар избора и само они који могу (монаси)се својом слободном вољом опредељују за тај подвиг. Дакле, ништа није наметнуто. А свештенству је наравно дозвољено да се жене и није им забрањен један од основних природних нагона. 
    Значи, да је анални секс код хетеросексуалнх парова ,,неприродан" нема ниједног доказа, ни научног, а колико ја знам, ни библијског. Јер, покажи ми где Библија или Предање осуђују исти као грех, као нешто лоше и неприродно. Мислим да нема тог  цитата. 
  20. Свиђа ми се
    Православни Србин је реаговао/ла на Александар Милојков у Папа Фрања: Заштитити законом хомосексуалце, да имају право на породицу   
    Шта значи право на породицу? Ако је то да могу да живе заједно (то им ни сада није забрањено) и да имају та нека права наслеђивања имовине, пензије, социјално осигурање (као и људи у браку), то је питање за државу и против тога не верујем да би ико имао ишта против. За Цркву је важно да јој се нико не меша у њен посао - да задржи своју свету тајну брака. А то, коме ће држава да призна нека социјална права, шта се то тиче нас. То је птање за државу и политику.
  21. Свиђа ми се
    Православни Србин got a reaction from Просечан србенда in Мишљење о Исламу   
    Видео сам ову тему још када је постављена, са другачијим насловом у другом подфоруму. И рећи ћу неколико својих мисли о теми. Као прво, Ислам је несумњиво велика монотеистичка религија и није у реду да стоји у подфоруму секте. Дакле, то је религија и добро је што је премештена у овај подфорум, јер тамо међу сектама јој није место. 
     
    Друго, као Православном Хришћанину, са теолошке и догматске стране, за мене је Ислам заблуда, јер он одбацује основна хришћанска учења, основне елементе Истине: Свету Тројицу, као и божансатво Господа Исуса Христа. Ислам пати још од многих других заблуда, али да не наводим, ово је најважније и најбитније због чега се Ислам не може, са становишта Православних Хришћана, гледати као истинита вера. Дакле, Ислам је са својим учењима и уверењима, заблуда. А што је још важније, многи муслимани уопште не схватају суштину Хришћшанства и хришћанског учења и зато често погрешно тумаче нашу веру.
     
    Треће, Ислам је мешавина старозаветног монотеизма (када није била откривена сва Истина о Светој Тројици, муслимани су се задржали у Старом Завету и одбацили Откривење Новог Завета) и арапског политеизма. Али, не може се рећи да Ислам не баштини никакву аврамовску традицију јер то просто није тачно. Ислам итекако баштини ту традицију, она се позива и на Аврама (Ибрахима) и све старозаветне личности и догађаје. Чувени муслимански празник Курбан бајрам посвећен је сећању на кушање Аврамово, када је Бог кушао Аврама тражећи од њега да жртвује свог сина, Исака, и када је, након што се уверио у Аврамову веру, зауставио то и наредио му да поштеди сина и жртвује овна. Зато муслимани тога дана кољу овнове, у знак сећања на тај догађај. Такође, обрезивање и многе друге ствари преузете су из Старог Завета. И покривање жена, рецимо, преузето је из старозаветног благочешћа, када је то налагано Израиљцима, да би њихове жене сачувале своју чедност и невиност. Читав шеријатски закон наслања се у великој мери на старозаветни Мојсијев закон и његове одредбе. Сурове казне шеријатског закона сличне су суровим казнама старозаветног закона (рецимо, каменовање или бичевање прељубника или прељубница, итд). Ислам је у суштини религија закона, све је подређено ,,Божијем закону", и ту мало има места за љубав, осећања, итд. То је зато што је Ислам остао у Старом Завету и није доживео Нови Завет оно што он доноси, а доноси, између осталог, и Закон Љубави. Муслимани, нажалост, то нису прихватили, па је код њих све подређено закону.
     
    Ислам има у себи и елементе арапског политеизма, што је неспорно и колико год муслимани то негирали, то је чињеница. Рецимо, кружење око камена у Меки, затим веровање у судбину и многе друге ствари, преузети су из арапског паганизма. Само име Бога у Исламу (Аллах) је име врховног божанства из преисламске Арабије. И то су, такође, чињенице. Многе праксе у исламском свету су повезане са арапским политеизмом. И исламске вође су се често бориле против тога као против ,,сујеверја", али су ипак многе од тих арапских политеистичких веровања опстале у Исламу. 
     
    Међутим, Ислам има и својих позитивних страна, што је неспорно такође. То је зато што су многе од тих ствари преузете из Старог Завета или од самог Хришћанства. Рецимо, муслимани се клањају а то су, рецимо, преузели од Хришћана на Блиском Истоку. То је и данас пракса код блискоисточних Хришћана. Такође, њихов чврст морални живот и чување њихових породица је такође, по мени, врло позитивна ствар. Муслиманске породице су јаке, чврсте, препуне деце. Моралне су и самим тим трају. Упоредите то са породицом код нас, која се распада, погледајте број развода, абортуса, велики неморал влада, итд. Зато су исламска друштва јака и чврста. И сад, иако је подређена закону, љубав ипак постоји у исламском свету. Један муслиман ми је једном приликом рекао: ,,ви на западу погрешно тумачите љубав, за вас је љубав усхићење, заљубљеност, лудовање, а код нас љубав настаје из заједничког живота, љубав настаје из међусобног разумевања, помагања, па се учвршћује када се роде деца, и према њима се гаји љубав." И он каже да није тачно да код њих не постоји љубав, само је они другачије гледају него ми. Али, признаје да је код њих љубав подређена закону.
     
    Е сад, многи Ислам поистовећују са ИСИЛ-ом и сличним организацијама и покретима и кажу ,,они то раде, јер Куран тако налаже" и кажу да је Ислам ,,култ смти". Јесте, у Курану постоји та заповест о ,,рату против неверника", али не може се цео Ислам и не могу се сви муслимани поистоветити са тим што раде ИСИЛ и слични. Јер, сетимо се шта је све рађено у име Хришћанства и инквизиција и крсташки ратови и убијање ,,шизматика". Па сетимо се само шта су нама усташе радиле и име ,,Криста и Хрватске". Али, све то што је рађено, иако је рађено у име Хришћанства, иако су се они који су то радили, позивали на Свето Писмо и налазили цитате који су им служили за оправдања- то ипак никакве везе има са Хришћанством. И не може се то поистоветити са свим Хришћанима и са Хришћанством тако што ће се назвати ,,култом смрти" или некако слично. Већина муслимана не одобрава методе које врши ИСИЛ и слични. Чак шта више, многе исламске земље су против ИСИЛ-а, а и он је против њих. Да не говорим сада о закулисним радњама и чињеницу да су ИСИЛ формирале одређене тајне службе, зарад својих циљева. 
     
    И на крају, да кажем нешто о односу нас Православних Хришћана и муслимана. Многи и на једној и на другој страни сматрају да Православље и Ислам не треба да буду у сукобу, многи говоре о сличностима две религије и да између нас треба да влада мир и сарадња, уз међусобно поштовање. То, наравно, не значи да ми прихватамо њихова учења (која су, наравно, погрешна) или они наша, већ да просто живимо у сарадњи и слози, јер живимо ту једни поред других. Најпознатији на исламској страни који ово заговара је утицајни муслимански теолог, шеик Имран Хусеин који у својим предавањима стално позива на мир и сарадњу између православаца и муслимана и чак у Курану налази заповест да је муслиманима, наводно, тамо наређено да живе у миру са православцима. Имран Хусеин чак говори да ће доћи и до великог савеза исламских у православних народа против Новог светског поретка. И сматра да су велика грешка наши међусобни сукоби и да су те сукобе направиле зле силе. 
     
    И ја мислим да ми Срби нисмо требали да ратујемо са муслиманима, мислим да су нам муслимани у Босни били ближи од Хрвата и да смо са њима могли пре да се договоримо. Али, сада је можда и касно и то што говори Имран Хусеин звучи лепо и исправно, али питање је колико је то данас могуће. Мада, покојни владика Данило је говорио да ће се у последња времена, православни и одређени муслимански народи последњи супроставити светском злу. 
  22. Хахаха
  23. Свиђа ми се
    Православни Србин је реаговао/ла на Vasilije. у Ćaskanje o ljubavi (muško-ženskim odnosima)   
    Žene prirodno vole dramu i nespokoj. Ako joj ih muškarac ne pruži, neće valjati, ma koliko bio "savršen" i ona će biti ta koja će probati da stvori dramu. Makar i od najveće banalnosti, kao što je slomljeni nokat ili promašena nijansa farbe za kosu.
    Muškarac je taj koji treba da ostane hladne glave i da ne podlegne panici i emocijama, bilo da je u pitanju drama ili neko realno sranje koje se dešava u životu. Mora da ima sigurnost da neće prsnuti pod ovim naletima pritiska.
  24. Свиђа ми се
    Православни Србин got a reaction from stevan911 in Ćaskanje o ljubavi (muško-ženskim odnosima)   
    Самопоуздање је доказ сигурности. Мушкарац који је самопоуздан ће моћи да пружи сигурност жени. Човек који није сигуран у самог себе, како ће моћи да пружи сигурност неком другом, па и жени? Човек који за самог себе мисли све најгоре и негативно, тај ни себе не може да обезбеди, а камоли неком другом. Па и жени. 
    Не пружа новац сигурност (мада, свакако, није неопходан, да се не лажемо), већ самопоуздан мушкарац.То је, ајд да кажемо, ,,корист" коју оне добијају од таквог мушкарца. Наравно, жена/девојка ће увек некако да реагује на мушкарца који сме да приђе, ко сме да прича са њом, ко сме да се упозна са њом, а не на оног ко се плаши да приђе, ко не зна шта да каже, ко нема никакву причу, итд. Тај вечито остаје у сенци оних који смеју да приђу. Сви ми имамо трему кад треба прићи, да се не лажемо, али та трема се управо убија тако што се приђе. Кад се ослободиш сраха од жена и приласка женама, онда ћеш схватити да је то лако. То после пређе у рутину. Жене нису ванземаљаци, већ људи ко и ми- са емоцијама, страховима, комплексдима, итд. Лако је прићи им, иако ми мушкарци често од тога правимо жестоку драму- ,,јао, шта да јој кажем", ,,шта ће да ми каже", итд. 
    Траже жене и емоцију, емотивност, у ствари мушкарац који зна да јој пробуди емоцију- тај је прошао код ње. Жене су, генерално, емотивније  од мушкараца, што је одређено биологијом, управо биологија оспорава твоју тезу да оне гледају само паре и физички изглед.  Ја се сећам како сам једну девојку, кад сам је мувао, причао како ми се код ње не свиђа највише њене ноге, груди и лепа гузица (иако ми се све то много свиђало, наравно ) него њене очи, то је њу одушевило, погодио сам је у емоцију. Воле жене то, кад им дирнеш у емоцију, привлачи их то, па не би људи онолике романтике правили, не би та књижевност толико цветала да то није битно уопште. 
    Па треба да се споји то, али пријатељу, сваки мушкарац који је психофизички здрав, може да буде физички привлачан. Једино ако си, недај Боже, квазимодo или имаш физичку ману, не капирам, како си ти толико ружан и непривлачан да се ниједној не свиђаш. У ствари, или си трол или је код тебе велики, жесток мањак самопоуздања. Јер, особе које имају проблем са овим другим мисле да су ружне, непривлачне и сматрају да су у самом старту испали из игре. Зато најчешће и не прилазе, или ако приђу они то раде са мишљењем да немају шансе и кад ти са таквим ставом приђеш наравно да нећеш ни успети јер си већ себе убедио у неуспех. Онда ћеш даље убеђивати себе да си ружан, никакав и једини резултат тога биће само твоје лоше стање. Ништа више. 
    Дакле, проблем је психолошке, а не физичке природе. А тај проблем може да се реши.
    Не, то је исправна теорија и то не моја, а њену исправност је показала пракса. Самопоуздани мушкарци, невезано за изглед па чак и материјални статус, имају жене и девојке, они мање самопоуздани немају. Знам дечка који има добар посао, ситуиран је, има паре, значи оно, и није физички ништа ружан, али има мањак самопоуздања и то га спречава да приђе. Мора мушкарац да приђе први, ти ако чекаш да ти девојка долети у крило- од тога нема ништа. То не бива. Мора да се приђе и да се у том приласку буде опуштен и, наравно, да не мислиш да немаш никакве шансе. А девојке, иако не прилазе, у ствари често једва чекају и моле се Богу да дечко који им се свидео њима приђе. Оне једва чекају и ти треба да будеш свестан да оне, иако ништа не говоре, у себи можда мисле: ,,Ајде, молим те, приђи". Тако ми једна девојка којој сам се свидео, а којој тад нисам пришао, после неког времена причала како је једва чекала да јој приђем, надала се да хоћу, а ја ништа. 
    И то је то, нема ту некакве филозофије. Расписо се ја, ко да нешто сад много ко да сад не знам ја нешто много знам и правим се паметан, а у ствари свако то зна, то су опште познате ствари. 
    @Богомислић Занимљиво искуство. 
  25. Оплаках :))
    Православни Србин је реаговао/ла на Broken у Ćaskanje o ljubavi (muško-ženskim odnosima)   
    Uznemiravaš me.
×
×
  • Креирај ново...