Чунга Лунга

Nekako je čest paradoks po kome upravo oni roditelji koji žele svojoj deci sreću i slobodu kao posledicu imaju decu koja žele da se brinu o njima u starosti. I obrnuto.
Ima onih roditelja koji oduvek zahtevaju da budu stavljeni na prvo mesto čija deca - živi svetitelji ili samo uslovljeni i zastrašeni mučenici, Bog zna - ipak ispunjavaju zadatu im dužnost. Ali želju i volju vidim samo kod onih kojima bi roditelji dali izbor ili se pak radije sklonili.

Старачки домови и став духовника о томе. Да ли је грех сместити мајку у дом за старе који добро и савесно ради? Њена болест захтева негу 24 часа дневно. Ја сам запослена, а осим мене, нема ко да води бригу о њој. Редовно је посећујем, молим се за њу и набављам све што јој је потребно.
Родитељ који нас је гајио од првог дана када смо угледали светлост, који је стрепео и дрхтао над нама кад год се закашљемо, који се трудио да сваку нашу сузу обрише и да нас утеши, који нас је привио на груди и певао успаванке када смо се нечега бојали, који се радовао нашим успесима, а туговао са нашим тугама, сада доживљава да немамо времена за њега, односно њу, јер овде говоримо о мајци. Предајемо је другима у руке, јер нама треба времена за живот, као да мајка није наш живот! Одвођењем мајке у старачки дом, ми њој дајемо следећу поруку: "Немам стрпљења да сачекам да умреш, а сметаш ми у мом животу, јер имам пречих ствари од тебе, па те због тога водим на гробље живих." Запитајте се, шта човек, кога одведу у старачки дом, још може да очекује од свог живота? Шта га то још лепо чека у наредним месецима и годинама живота у старачком дому? СМРТ!!! Само лепо упакован, па се тако организују балови за старце, трећа младост, све се фарба у лепе боје да не би изгледало страшно. Чак и кад умиру и онда их шминкају да изгледају што мање страшно, како се ни ми не бисмо досетили да нам се дани одбројавају до Страшног суда! Сами закључите да ли је грех или не. Ако хоћете да прихватите савет, узмите жену која ће да је чува, док Ви нисте ту, а после тога Ви будите уз њу.
Духовни одговор дао:
Архимандрит Михаило Биковић
 
 

Ne znam koji je pravi odgovor na ovo, jer zavisi od mnogo faktora.
Roditelji su nas odgajili, red je da tu im tu brigu i negu vratimo u starosti i nemoci. Ukoliko neko zbog zdravstvenih problema, male dece ili posla ne moze da im se posveti potpuno, ok mi je da im se obezbedi adekvatna nega neko vreme, dok se covek ne snadje.
Mada je najlepse kada se licno staramo o njima, jer niko im nece pruziti pravu ljubav, osim nas i nasih potomaka.

@MilenaL
Мала прича, истинита, из једног манастира о једном светом човеку:
Дошао млади теолог, пун знања у манастир чувен и каже игуману да хоће да се замонаши. Вели, све сам школе изучио, хоћу да идем стазама великих Отаца и да се подвизавам. Каже игуман: Дете, ма ниеј то за тебе; тешко је у манастиру; да пробаш ти да иштеш жену; у манастиру мораш да се одрекнеш своје воље.
Каже младић: оче, ја сма спреман на све, хоћу у манастир.
Каже њему игуман: Добро, ако ме сад послушаш примићу те, ако не послушаш идеш одвде одмах. Видиш ли дете у дворишту (показује прстом кроз прозор) оног старца (у дворишту страц, калуђер, једба хода од страости, мршав, леђима окренут)? Вели младић: Видим оче!
Каже њему игуман: Иди, дете, прикради му се одпозади у удари га снжно ногом у дупе!
Младић се шокирао: Побогу, оче? Па где ћу ја то, старог човека? Шта је са Вама? Нема никаквог смисла?
Каже игуман: Уради како сам ти благословио, или губи се одавде!
И младић, шта ће...изађе, приђе старцукоји стајаше у дворишту и нешто радише, приђе полако отпозади и (гле кој епонижење) и одари га ногом у дупе отпозади! Благо!
Старац се окрену у чуду, угледамладића лепог и младог - паде на колена и поче да плаче говорећи: "Синко, мили - чиме сам те толико саблазнио да си морао да ме удариш ногом у дупе - опрости ми, молим те опрпсти ми"!
 
Ето, селе - да се сви тако упитамо, а и ти ....како дође до тога да ти се такве понуде дају! То су јако опасне понуде. Границе су спутене до гаћа данас - МИ треба да их подиемо. МИ - не неко други око нас. Не нуде људи баш секс по улици - оно зауставе нас и кажу: Е, а да се ја и ти...то-и-то? Јок. Него иде "загревање" па онда....зат НЕМА "загревања"...ко ставља зији прст у уста може да буде угрижен. ПРОСТА ствар ко пасуљ... и шта онда да философирамо ту?

@MilenaL
Ово горе је више уопштено...сада лично...па нма љутиш. Сестро, шокиран сам начином на који размишљаш. То ти је ђавоља посла да ти разбије продицу.
Никада ниси себи смела да дозволиш да будеш у ситуацији да ти мушкарац то говори. Ако већ јеси, онда је, по мени, твоје размишљање скроз у ауту. Мани се њега и његове жене. Такви ликови, који ако нападају мајку са 3 детета су "офарбани" више од семафора,  а брже од семафора мењају изјаве.
Он је тебе лепо питао да има секс са тобом - онакоп "са стране" - не мислиш валда да хоће дацу да ти храни, облачи, мења пелене и води у школу, или? Ти га знаш, ја га не знам.
И то за његову жену...остави се ти њих...бећи од тога к'о ђаво од крста. Има нешто што се зове д_и_с_т_а_н_ц_а. Жене које хоће јако добро знају шта то значи, и как се джи дистанца ка мушкарцима. Очима, облачењем, речима, понашањем и др.
"Љубав на послу"....која, бре, црна љубав...љубав су зној, сузе, жртва а не сексање...још са мајком 3 детета...тог дебличину треба послати тамо где му је место....

Evo jos jedne....klasicna glupost zena, vole da "tese" muskarce, da ih "razumeju"...treba da da ga "otkaci" i to debelo, nablizi kontakt "dobar dan".  I treba da se upita da li joj je PRIJAO udvaranje.
A malo kome ne prija udvaranje i komlimenti...iskusenje...dalje od toga i svoja posla.
Kad bi, SanjO, svi tako koji imaju decu i zenu svoje "trenutke slabosti" prosipali, sva bi deca bez pordice ostala...ako bi se svi mi ponosili za penisom i sentimentom gde bi nam kraj bio. Zato se barikade samome sebi postavljaju na pocetku: nema flerta, nema "igre reci"...jer ako tu stanes neces doci u sistuaciju gde je sestra bila.
Nije valjda on onako, na prvu, odvali: E, Marija, Tina, Mina - vidi, mnogo si lepa ocu da budem sa tobom. Imam "samo" troje dece, i kucu na kredit, a ko J to, ocu s tobom da budem - eto skontao sma to gledajuci te.
Zena treba da ZNA, ponasenje izgledom i gestovima da drzi muskarce na distanci...ako neko "probije" tu sitancu onda da "poteze" za malo zescom "istancom" - jasno glasno - cao!

Niste stigli "do toga"....zenska sujeta je cudo. Postajete slepe od nje....pa sta treba  do gaca da dodje pa da bude "do toga".
Zena treba da postavi granicu, a granica je najmanji flert da da muskarcu do znanja da je udata. Ako nastavi da prekine se kontakte sa njim. Ako je na poslu da ga prijai za seksualno zlostavljanje i tacka!
 
Pravite se englezi, koje "do toga"...znamo preko gugla na cemu zvezde stoje, a ostalrili smo a "ne znamo" kad neko oce da se krese" sa nama....ne shvati ovo licno.
Ja sam musko - gledam da imam strogo povrsne i strogo poslovne odnose sa zenama. Jednosavno sam sebi stavio granice. To budalastine kao ona i on se druze, kavendisu, filozofiraju...i sve dog se ne dodje do gaca, seje to "nista". pa niej nista. Stvar je prosta: piato te je da te..."ono" do cega niste stigli. Otvoreno, jasno, BRUTALNO, te je pitao....vljda ti to treba da znas. Ako ne znas onda imas problem. Koja crna ljubav zeno? O cemu ti pricas?
 

Ovo obavezno da procitas:
 
ЦРКВА И СЕКТЕ - Зоран Јовановић
(6) БЕСМРТНОСТ ДУШЕ
 
 
Кажимо одмах да скоро сви секташи, заједно са материјалистима поричу загробни живот човекове душе; а најотвореније, и најенергичније то чине адвентисти и Јеховини сведоци.
По њима, душа после смрти тела " спава " до свеопштег васкресења, када ће се поново сјединити са васкрслим телом. Заиста је смешно слушати их кад ту своју тезу покушавају да докажу уз помоћ библијских цитата - издвојених из контекста и погрешно протумачених.
Ево и једног таквог примера: по секташком тумачењу Библије душа не постоји као неко посебно духовно биће суштински различито од тела. Душа, то је сам жив човек - веле секташи позивајући се на (1Мој. 2.7). А шта у ствари говори овај цитат: " А створи Господ Бог човека од праха земаљског (први акт стварања човека) и дуну му у нос дух животни (други акт стварања човека) и поста човек душа жива ".
Као што се види из текста на који се секташи позивају, постоје два акта при стварању човека. Према томе, јасно је и несумљиво да Библија приказује човека не као неко биће јединствено по своме саставу, него двојно по саставу своје природе. Један део човековог бића је материјалан. Други део је духовне природе, и он је носилац човековог живота, његове свести и личности. То је човеково " Ја "!
Да је душа (дух животни) суштински различита од тела сведоче и следећи цитати: " Не бојте се оних који убијају тело, а душе не могу убити. Него се више бојте онога (Бога) који може и душу и тело да погуби у паклу " (Мт. 10.28); ... " А кад се растављаше с душом те умираше ... " (1Мој. 35.18); ..." Господе Боже мој, нека се поврти у дете душа његова " (1Цар. 17.21); ..." Само тело његово док је жив болује, а душа његова у њему тужи " (Јов. 14. 22); ..." Људи у граду уздишу и душе побијених вичу " (Јов. 24.12); "... А сам Бог мира да вас посвети потпуно, те да се ваш неоштећени дух, и душа, и тело беспрекорно сачувају приликом доласка Господа нашега Исуса Христа " (1Сол. 5.23) - овде душа означава нетелесни део људског бића, а " дух " интелектуалне и моралне квалитете човека.
Као што се види, Библија, за ралику од секташа, прави разлику између душе и тела - што њима изгледа и није важно. Секташи и даље не одустају, па зато настављају са питањима и доскочицама попут ове - Ако је душа заиста бесмртна, зашто бар један једини пут у Библији то није изричито речено?! Нигде, баш нигде, није употребљена реч " бесмртна "!
Заиста није! Али није ни потребно! То је исто као кад би неко казао: " млад младић ", или " нова новост ", или " стара старица ", итд.. Секташи даље настављају - Библија нам говори да је човек у почетку створен смртан, а не бесмртан. Зато је свако учење о тзв. " бесмртности душе " директно ђаволско учење, и ђаволска превара. То је одјек оне сатанине преваре речене у рају Еви: неће те ви умрети. Бог говори Адаму да ће умрети у онај час кад окуси плод са забрањеног дрвета. Дакле Божија је тврдња да је човек смртан, а ђаво прича Еви о бесмртности: " неће те ви умрети " (1Мој. 2.17 ; 3.1-4). То је " сатанина прва лаж " - каже нам адвентистичка " пророчица " Хелена Вајт.
Оваква тврдња је двоструко погрешна. Прво, Библија каже да је човек постао смртан, а не да је створен смртан. Постао је смртан услед греха (1Мој. 2.17); смрт је ушла, као уљез, у свет и у све људе грехом Адамовим (Рим. 5.12); као "плата за грех " (Рим. 6.23).
Друго, као што знамо, Адам није умро оног тренутка кад је окусио плод са дрвета од знања добра и зла. Поживео је он после тога поприлично дуго и умро тек у својој 930- тој години живота! (1Мој. 5.5).
Истина је следећа: кад је Адам прекршио Божију заповест, онда га Бог кажњава говорећи: " Са знојем лица свог јешћеш хлеб док се не вратиш у земљу од које си узет ; јер си прах и у прах ћеш се вратити " (1Мој. 3.19). Дакле очигледно је да је Својом пресудом грешном Адаму Бог говорио само о људском телу, о његовом материјалном животу. Оно је прах, и оноодлази у прах. Исто тако је очиглено да тело није носилац живота, него прималац живота, јер по Библији, тело првог човека било је мртво док Господ у њега не удахну " дух животни ". Тек тада је човек постао душа жива! А ако питамо Библију шта бива са тим " духом животним " по одласку тела у земљу, она ће нам казати: " дух се врати Богу који га и даде " (Проп. 12.7 ; Псл. 104.29-30) - а " Бог није Бог мртвих него живих, јер су њему сви живи " (Лк. 20.38).
Свесно одбацујући постојање загробног живота секташи се још једном показују као потпуни непознаваоци писане Речи Божије. Јер, Св. Писмо изричито тврди да људска душа надживљује тело и одлази Богу, тј. у духовни свет, где проводи свесни део живота до другог Христовог доласка и општег васкресења. Наиме, душа наставља свесно да живи у условима који зависе од начина њеног овоземаљског живота - или у привременом блаженству, или у привременом мучењу - све до Страшнога суда.
Додајмо свему овоме и директно обећање Господа: " Ко верује у Мене ако и умре, живеће. И свако ко живи и верује у Мене неће умрети вавијек " (Јн. 11.25-26); И поруку ап. Јована: " ко одржи реч Његову неће видети смрти вавијек " (Јн. 8.51). За нас Православне хришћане све ово досад наведено било би довољно, али ради секташа навешћемо још неколико примера:
" Богаташ и Лазар " (Лк. 16.19-31) - Овај текст из Св. Писма толико смета секташком порицању бесмртности душе и постојању загробног живота да се толико силно муче да пруже какво - такво објашњење којим би све то порекли. Најомиљенија посластица им је (а и најлакша) да просто кажу: " Па то је само прича. То не може бити никаква стварност. "- А где пише у Библији да је то прича? Баш нигде! И словом: нигде! Из Св. Писма се јасно види да кад год је Христос нешто говорио у причама то би било наглашено као прича речима: " И каза им причу ". То се очигледно види из: - приче о безумном богаташу (Лк. 12.16-20); - приче о сијачу и семену (Мт. 13.3); - приче о пшеници и кукољу (Мт. 13.24-30); и остале приче из 13- те главе Матејиног Јеванђеља, као и из осталих Јеванђеља.
Кад год би значи у питању била нека прича она би се причом и назвала. А то, као што видимо није случај са " Богаташом и Лазаром ". Назив " прича " не постоји ни у наслову главе, ни у самом тексту. У наслову 16- те главе једноставно стоји " о богаташу и убогом Лазару " - и то је све! Али постоји још нешто, што највише говори против тврдње да је овај текст обична прича као и све друге - то је чињеница да Христос само овде спомиње једно лично име - Лазар. Ако је то само обична измишљена прича, не би било никакве потребе да се спомиње просјаково име, јер " прича " и без тога има исту поучну вредност!
Један савет: секташи се често код ове приче служе разним триковима и доскочицама како би збунили свог саговорника, и на тај начин извукли бар реми! Зато треба знати следеће:
Богаташ није осуђен само зато што је богат, већ зато што је био немилостив према Лазару, " Наручје Аврамово " само сликовито описује блаженства која Лазар осећа на небу, Као што " ватра " може да пече тело, тако зла и немирна савест пече грешника (нпр. " гризе ме савест "). Дакле, богаташ, као грешник, дошао је после смрти у такво стање, и такве околности које га муче као што би врела вода, или ватра пекле тело. Душе су после смрти тела свесне стања у којем се налазе. Оне на један духовни, нама непознат, начин могу да опште једна са другом. Одлазак душе на онај свет није један усамљени прелазак. Душу праведника прате анђели (Лк. 16.22), али из " приче о богаташу коме је родила њива " (Лк. 12.16-20) видимо да ће и његову душу неко тражити, а то неће бити Бог, као што се и види: " безумниче, ове ноћи тражиће твоју душу од тебе " (Лк. 12.20). Дакле, тражиће а не Тражићу! Ко ли ће је то тражити? Највероватније ће то бити зли дуси (демони) - којима таква грешна душа и припада! " Мојсије и Илија разговарају с Христом " (Мт. 17.3 ; Лк. 9.4) - Као што знамо Мојсије је умро у земљи Моавској (5Мој. 34.5-6), и место његовог гроба је до данашњег дана остало непознато. 1400 година после његове смрти постоје три човека која тврде да су га видела и чула где говори! Појава Илије на гори и није толико чудна с обзиром да он и није умро већ је био узнешен на небо (2Цар. 2.11-12). Али, откуда ту Мојсије ако, како то тврде секташи, човек нема душу која је суштински различита од тела?! И у овом случају на сцену ступају секташке доскочице. Тако нпр. адвентисти тврде да је Христос подигаоМојсија из мртвих. Где су то прочитали стварно не знам! Но добро, ајде кад би смо и прихватили тако нешто; Али, шта са Илијом?! Он, као што рекосмо није умро, већ је узнесен на небо. Ово питање није упућено православним хришћанима, јер је њима јасно где одлазе душе са овога света. А да ли је то јасно и секташима? - сумњам!
" Христово предсмртно обећање " (Лк. 23.43) - Господ је покајаном разбојнику на крсту дао обећање: " Заиста, кажем ти: данас ћеш са мном бити у рају ". Ово Христово обећање могло је бити испуњено једино ако постоји рај небески, и у њему душе покајаних праведника. Дакле, Христос је покајаном разбојнику обећао приступ у рај истог оног дана када буде издахнуо, тј. " данас ". Значи да постоји и рај и душе у њему. Овде изгледа као да је све јасно, али ... , на сцену опет ступају они са својим верзијама:
Прва верзија: Веома је једноставна. Просто измене интерпункцију, па онда Христово обећање изгледа овако: " Заиста, кажем ти данас: бићеш са мном у рају ". Значи, Христос није обећао разбојнику да ће с њим бити у рају тог дана када умру, него ће доћи у рај о општем васкресењу мртвих.
Одговор: Христос је у својим беседама често користио израз: " Заиста вам кажем " ( Мт. 5.26 ; 6.2,5,16 ; 8.10 ; 10.15,23,42, итд.), али никада, ни на једном месту у Библији, није том изразу додао и реч " данас ". Никада Он није казао: " заиста кажем вам данас ", просто стога што се оно " данас " подразумева - пошто свако коме је Христос говорио, види и зна да му Христос говори " данас ", тј. тог тренутка, а не " сутра ", или " прекосутра ". Зато није било никакве потребе да он то " данас " наглашава ни када је дао обећање покајаном разбојнику.
Друга верзија: само доказује секташко непознавање Христове Божанске природе! Дакле, по секташима, Христос није могао обећати разбојнику да ће у рају бити с њим већ истога дана, јер тог дана се ни Христос још није био узнео своме Оцу небеском, позивајући се при томе на цитат: " не дотичи ме, јер још нисам отишао горе Оцу " (Јн. 20.17).
Одговор: Зашто Христос није дозволио Марији Магдалени да дотакне Његово тело, а осталим апостолима јесте (Лк. 24.39 ; Јн. 20.27) - ми не знамо, јер нам Св. Писмо о томе ништа подробније не казује. Али, зато има нечег другог! Заборављају секташи да је Христос Бог, и да се по Својој Божанској природи није ни одвајао од Бога Оца, и Бога Духа Светога. Па зато, када обећава разбојнику рај, Он то обећава као Бог, јер само Бог има право да некоме обећа и подари рајско блаженство.
" Мртвима се проповеда Јеванђеље " - Ово је нешто на шта ће вас секташи само унезверено гледати саблажњавајући се на саму такву помисао.
Као што знамо Св. Писмо казује да је Господ Исус Христос " духом " сишао у ад и проповедао Јеванђеље душама које су се тамо налазиле, тамо где: " Душе побијених вичу " (Јов. 24.12) - о чему и пророк Осије пророкује: " Повратиће нам живот до два дана, трећи дан подигнуће нас, и живећемо пред Њим " (Ос. 6.2). То је обећање и самога Господа: "... тако ће и Син Човечији бити у срцу замље три дана и три ноћи " (Мт. 12.40) - Христос је распет у петак, а васкрао у недељу - тачно три дана. И даље: " Заиста, заиста вам кажем, да долази час, и већ је дошао, када ће мртви чути глас Сина Божијега, и чувши га оживеће, ... , Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијега " (Јн. 5.25-28). Ове речи првенствено се односе на грешнике - мртваце који ће пошто поверују у Христа - оживети. Али у пренесеном смислу означава и проповедање душама у аду на шта нас наводе и речи ап. Петра: " Зато је, наиме, и мртвима објављено Јеванђеље, да на људски начин буду осуђени у погледу тела, а да духом по Богу живе " (1Пт. 4.6); " Јер је и Христос једном умро за грехе, праведник за неправеднике, да нас приведе Богу, тело су му додуше, убили, али је духом оживљен: њим је сишао и проповедао духовима који су били у тамници, који су некад били непослушни, кад је Бижија стрпљивост чекала у Нојево време док се градио ковчег " (1Пт. 3.18-20). Ти " духови " у тамници (аду) нити су демони, нити зли духови, већ духови (душе) оних старозаветних људи који су били непослушни Богу, и који су се до Христовог доласка налазили у аду (царству мртвих). А да је Христос сишао у ад говори и следећи цитат: " Јер нећеш оставити душу моју у аду, нити ћеш дати да светац твој види труљења, ... , говори за васкрсење Христово да не би остављена душа Његова у аду, нити тело Његово виде труљење " (Д. ап. 2.27-31 ; Еф. 4.8-10 ; 1Кор. 15.4).
Као што се види, Библија и овом приликом недвосмислено сведочи да постоји душа као духовни део човековог бића, и да она, свесним животом, постоји и после смрти тела.
" Аврамово виђење " - (Јн. 8.56). Ево шта каже Св. Писмо: " Аврам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде и обрадова се ". Како, ако по секташима душа не надживљује тело? Правог одговора са њихове стране овде сигурно неће те добити.
" Што даље од гатара и врачара " - (5Мој. 18.10-11). " Нека се не нађе у тебе ... ни бајач, ни који се договара сазлим дусима, ни опсјенар, ни који пита мртве ". Овај цитат је јасан да јаснији не може бити. Св. Писмо очигледно разликујезле духове од оних који су мртви телом, а живи духом (душом). Јер како другачије објаснити чињеницу да жив човек може разговарати са мртвим човеком !?
" Жеља ап. Павла " - " Мучим се с две стране: имам жељу да умрем и да будем са Христом, што је куд и камо боље; али остати у телу - то је потребно ради вас " (Флпљ. 1. 23-24) ; и : " Уздамо се и спремни да радије изиђемо из тела и да се код Господа настанимо као код куће " (2Кор. 5.8). Овде се поставља једно питање - Зашто се ап. Павлу баш толико жури да умре и оде Христу, кад по секташима он неће одмах отићи и бити са Њим, већ " тек тамо " о општем васкресењу? Па чему онда толика жеља и журба када он својом смрћу неће убрзати виђење с Господом ни за један минут?! Зар онда не би било логичније да остане што дуже на овом свету како би што већем броју људи проповедао о Христу?! Али, њему се ипак жури! Видети и (2Пт. 1.13-15).
" Јованова визија " - (Отк. 6.9-11 ; 7.9-17 ; 8.3-4 ; 11.1 ; 15.2-4). Сви ови цитати јасно доказују да душе праведника, након смрти тела, одлазе Богу, у Небески Јерусалим, где и даље проводе свестан део живота, где се моле и залажу за наше спасење, чекајући свеопште васкресење и живот вечни.
Из свега досад изложеног, несумњиво следи Библијско учење да човек има смртно и распадљиво тело и бесмртну душу. То учење није никаква " сатанина лаж " као што кажу секташи - већ чињеница. Ако се пак секташи не слажу с тим, нека онда своје притужбе упуте лично Господу, а нас нека више не замарају својом тврдњом да они ето верују " само " Св. Писму.
Дакле, пошто су душе покојника свесне свог постојања, онда наше молитве светитељима нису бесплодне и некорисне, нити су писмо без адресе. Светитељи их чују на један духовни начин и са нама се моле Богу за нас (Отк. 8.3-4).
Рецимо и то да је од најранијих хришћанских времена постојала молитва не само за живе, него и за мртве. То се очигледно види из текстова прастарих литургија од којих једна потиче од ап. Јакова - брата Господњег.
Споменимо још и обичај раних хришћана да остављају натписе на надгробним споменицима својих преминулих рођака и пријатеља с надом да ће се ови за њих молити и залагати пред Господом Исусом Христом. Тврдити да први хришћани нису знали шта је, и каква је права вера, па још и да су грешили у спровођењу Христових заповести, велики је грех.

Претпостављам да је наслов инспирисан књигом Мирсини Вигопулу, духовног чеда старца Пајсија...
👍💒

Najgore je kad roditelji štite decu i govore im nemoj ti ništa ja sam tu, ja ću sve ... To je velika slabost roditelja, to je najgore vaspitanje. Tako se stvaraju bolesnici koji nisu sposobni da budu deo društva. Sutra kad mu daju jedan malo teži zadatak, jer je navikao da ništa ne mora i da sve ide lako, jer neko stalno podmeće leđa ima da padne da neće znati gde je. To je zato sto nije navikao ništa da trpi i beži u bolest ...

Sve je lenjost što čoveka mrzi, a mrzi ga djavo i baca ga u lenjost ...

Мария. Спасти Москву (2021)
Прича у чијем средишту се налази потпоручник Мариjа Петрова, у чијој судбини се, као у огледалу, одсликава судбина целе земље. Ћерка свештеника, која се одрекла оца и вере, а потом служила у НКВД, задужена је да донесе у Москву чудотворну икону која се налази иза линије фронта на окупираној територији, током страшних дана одбране престонице. Према легенди, управо ће ова светиња спасти Москву. Након страшних искушења, упркос смрти свих војника њеног одреда и губитку вољеног човека, Маријин подвиг ће пружити наду у бољи живот...
 
Тихвинская икона Божией Матери — Википедия
RU.WIKIPEDIA.ORG У филму је описан сусрет Стаљина и Св. Матроне након којег Стаљин доноси одлуку да донесе Тихвинску икону са окупиране територије.
 


https://www.kinopoisk.ru/film/4491071/

Торент:

https://rutracker.org/forum/viewtopic.php?t=6184824

Превод:

https://titlovi.com/titlovi/mariya-spas ... vu-362171/
КИНОРУСИЈА ФОРУМ-Преводи за руске филмове
WWW.TAPATALK.COM КИНОРУСИЈА ФОРУМ  

Срећан празник!
Молитвама преп. Антонија Великог нека нас све Господ помилује.



Икона је дело наше @Лапис Лазули

Кад мужу понудим крему да не изгори на сунцу, он се прво осврне да види има ли неког из Образа или 1389, па онда као жемо...
 

ја клала, ја пекла, ја секла.mp4

Кад се покачим са свекрвом, па одем по мужа...


Извор: www.telegraph.co.uk

Хачико, али онај прави правцијати Хачико.

Једном на Богојављење дође стари владика да служи код нас у саборној.
Ми смо иначе по много тога благословена епархија, па и по томе што већ дуго година имамо као оца и сина - старог и младог владику.
Почесмо се припремати за литију до Једреша на освећење изворске воде.
Мени додијелише ту част да носим крст и идем пред остатком литије, а на вратима ми црквењак ували у лијеву руку некаква три звонца са ручком, ја контам то тако треба, први сам пут у овој улози, раније сам увијек ишао на зачељу колоне.
Негдје таман кад смо кренули уз средњу улицу пјевајући "Во Јордање" иза себе чух владикин глас: "слепац дођи овамо!" не осврћући се ја наставих истим темпом, а он опет исто, па додаде и "крстоносац", а мене ко да гром погоди, знам да сам нешто урадио погрешно, а не знам шта.
 
Вратих се до њега погнуте главе, а он бијесан:
-Крст се не носи у једној руци слепче! Шта ти је то у левој!? Узе ми она звона, дода некоме, почупа ме за косу, па му мало то, па и за браду и онда стави узвичник у виду шамара.
Ја повријеђен, љут, ништа нисам крив, млад момак, пун живота, у глави ми ништа осим мисли "само да ниси владика, сатро бих те", а у срцу бијес. Једва некако издржах литију и повратак у храм, сачеках отпуст и уђох у олтар, уђох да му кажем, да рашчистимо то, "коме ћеш ти, ало!"
Уђох и неким чудом нађох га самог како покушава откопчати оно дугме иза врата што држи омофор, приђох и откопчах му. Захвали ми, окрену се и кад видје да сам то ја паде на кољена, поче да плаче и да ми љуби руке. Почех и ја да плачем, сав онај бијес ме прође и умало ми срце не пуче од покајања, од опроштаја од љубави, од не знам ни ја чега, само знам да је тај дан био благослов и некакво унутрашње ломљење оног момачког бијеса и гордости моје.
А нашег старог владику од тада много више волим и поштујем, јер таквог покајања не видјех.
Не спасавају се они који не гријеше него они који се кају!
 
Преузето у целости од Твитер корисника: @cetverogrbidjet
 

Ја кад покушавам да нађем рецепт за ручак са којим ће свекрва бити задовољна

.
Vino i siker (kasnija faza vina, sa sve manje alkohola a više sirćeta) su bili svojevrstan nacin 'ukonzerviranja' uglavnom grožđa (a slično i nekog drugog voća i nanamirnica). Dakle bili su  naneravano hrana. U vremenima kada je nije bilo u izobilju i/ili lako sačuvati tokom cele godine. Koristiti je tada i tako, kao hranu i dodatak hrani ima(lo) je smisla. Energija alkohola je velika, i u organizmu lako iskoristiva, veća je od ugljenih hidrata i manja od masti. Npr. kalorijska vrednost jednog piva (koje ima niži % alk. od vina) je oko 200 kcal npr. isto kao i jedne sarmice. Medjutim, nezgodna osobina ovakve hrane su njena sporedna dejstva ... 
Zato gde god je u Pismu pominjano vino (kao hrana) išla bi i reč umerenost. Na sreću, hrane danas može biti u izobilju i ima načina čuvati je. Ali na žalost alkoholna pića se danas uglavnom proizvode/plasiraju/koriste zbog tog njegovog sporednog dejstva. Takodje nažalost, pored duge tradicije u upotrebi napitaka sa alkoholom, njihovoj danas masovnoj (zlo)upotrebi doprinose mnogi faktori, a koji uglavnom potiču, ili makar mogu biti kanalisani, od onih koji po definiciji 'treba da služe i usmeravaju svoj narod'. Svedoci smo da sva sredstva koja im stoje na raspolaganju, zarad npr. takvih mogućih pozitivnih usmrenja, koriste sasvim suprotno (npr. medije) ili su ih uništili (npr. skolstvo).
Stoga preostaje traziti snagu, u borbi protiv ovog jednog od zala, na načine taman kako je ukazano od Lazara u početna dva posta ove teme. Posebno danas i kod mladih. 
.