Џуманџи

Чудно да нема статута ПБФ у Београду, него цитираш овај из Фоче. У сваком случају, мислим да су декани имали препуне руке посла, ако се има у виду ко су све чланови академске заједнице (универзитетске, додуше, али ПБФ БГ је у УБ)

Како беше - "по теби"? Хвала на неоговорима. Срећа па људи имају интернете.

Кад сам ја тврдила да се особа та и та бавила тиме и тиме, мешајући се у политику (што је строго бла бла)? Ти си тај који нема чиме да поткрепи иједну од тврдњи.

Аха, јасно. Још само да се усагласиш са осталим речима. Прво "бављење", затим "мешање у". Или да ипак целокупно друштво усвоји твоје дефиниције и тумачења.

Значи, бавио се политиком читавих сат времена. Quote/link?

Кад се Вукашин бавио политиком?

Da, razjasnili smo ovo u PP. Ne postoji takav individualizam, nazalost... Zbogom.

Većina svetskih medija ostala je naizgled sasvim ravnodušna na prošlonedeljnu vest da nešto nije u redu sa otkrićem gravitacionih talasa. Kada su pre tri godine LIGO detektori po prvi put snimili gravitacione talase, potekle od sudara dve crne rupe, vest je izazvala impresivnu buru ne samo u medijima koji prate nauku, već se o njoj izveštavalo u političkim hronikama, a stvar je zainteresovalo milione ljudi. Detekcija čudnovatih talasa u prostor-vremenu koje je Ajnštajn predvideo tada je, sasvim opravdano, proglašena otkrićem veka. Naime, dva detektora LIGO (Laser Interferometer Gravitational-Wave Observatory) u Americi su još u jesen 2015. godine, doslovno odmah pošto su prvi put pokrenuti, snimili prve gravitacione talase, a vest o tome je na spektakularnoj konferenciji objavljena 11. februara 2016. godine, nakon polugodišnje analize podataka. Uočene gravitacione talase su prouzrokovale dve crne rupe pre 1,3 milijarde godina, za otkriće je 2017. dodeljena Nobelova nagrada, slični talasi iz drugih izvora su snimljeni još pet puta, a otkriće je otvorilo nove mogućnosti u posmatranju univerzuma. Sada, ugledni naučnopopularni časopis New Scientist donosi ekskluzivnu priču kako podaci snimljeni LIGO detektorima nisu analizirani na ispravan način. Priča koju britanski list objavljuje u poslednjem broju kao naslovnu temu zasnovana je na tvrdnjama grupe danskih fizičara predvođenih dr Endru Džeksonom sa Instituta Nils Bor u Kopenhagenu. Džeksonov tim, naime, tvrdi da LIGO pri analizi detektovanih talasa nije na pravilan način odstranio šum u signalu i dovode u pitanje postojanje otkrića, navodeći da su gravitacioni talasi iluzija. Džekson i njegov tim su na tu temu objavili naučni rad u časopisu Journal of Cosmology and Astroparticle Physics u kome su pokušali da dokažu kako su istraživači u LIGO kolaboraciji izdvojili signal iz šuma iz koga se, po njihovom mišljenju, ništa ne vidi. Reagujući na ove sumnje, LIGO je saopštio da sprema rad u kome će razjasniti sve dileme o tome kako su analizirani signali, a nalozi ove kolaboracije na društvenim mrežama su se usijali od linkova iz kojih se može sasznati sve što ste ikada želeli da znate o analizi nekog signala. Postojanje gravitacionih talasa teorijski je predvideo Albert Ajnštajn svojom Opštom teorijom relativnosti, pre tačno 100 godina, ali ni on sam nije verovao da ih možemo detektovati. Mada je teorija relativnosti nepobitno dokazana, sve do radova američkog fizičara Rejnera Vajsa iz sedamdesetih godina niko nije pokušavao da ulovi same gravitacione talase. Sa idejom koju su on i slavni Kipt Torn promovisali, a koju je fizičar Beri Beriš doveo do ostvarenja, u Americi je pokrenut LIGO eksperiment. Na uzajamnoj udaljenosti od 3000 kilometara, u Livingstonu i Hanfordu, dva napredna LIGO detektora puštena su u rad 2015. i odmah po pokretranju nove instalacije, detektovani su prvi gravitacioni talasi. Analiza je trajala punih šest meseci, a sirovi podaci sa detektora su čak objavljeni javno, dostupni svima. Otkriće je, osim oduševljenja izazvalo tako malo sumnje da je Nobelov komitet već sledeće godine dodelio nagradu Rejneru Vajsu, Beri Berišu i Kipu Tornu za „odlučujući doprinos razvoju LIGO detektora i opservaciju gravitacionih talasa“. Novo preispitivanje samo po sebi nije čudno jer naučnici svako malo dovode u sumnju i najveća otkrića, a drugi ih brane, ali je pažnja koju je tome posvetio New Scientist i prava mala istraga o načinu na koji je došlo do LIGO otkrića počela je da liči na – skandal veka. No, drugi mediji su ostali sasvim hladnokrvni i osim mnogih sajtova koji inače doslovno prenose priče ovog časopisa (kao što jedan broj medija prenosi i NKP), veliki naučni portali se za sada ponašaju kao da se ništa nije desilo. Ovakav oprez zapravo nije neopravdan, a moglo bi se reći i da je ohrabrujući – ako bi se sumnja u istinitost tako značajnog otkrića proširila na osnovu jedne naučne debate i potonjeg ekskluzivnog članka, opravdana oni bili ili ne, gravitacioni talasi, a i čitava na njima zasnovana fizika, nikada više ne bi bili posmatrani na isti način. Moderni mediji to omogućuju – ako bi stvar potom bila i demantovana, čitave armije pseudonaučnika koje sada i ne haju za ovo otkriće videli bi u njemu nove argumente za teoriju zavere. Slučaj je, međutim, primer kako nauka, ma kako uspevala da ulovi čudesna saznanja, poduhvat koji je u neprekidnoj izgradnji. Pre ili kasnije ćemo saznati koliko su čvrsto u tu građevinu uzidani gravitacioni talasi. Fotografija prikazuje instalaciju Virgo detektora koji je pridružen LIGO detektorima. S.B. https://naukakrozprice.rs/ko-je-oklevetao-gravitacione-talase/

Kao što se pristalo na Kristalnu noć, tako pristajemo i na ratove Kristalnacht bila je noć s 9. na 10. studenog 1938. u kojoj je po nacističkoj Njemačkoj razbijeno i opljačkano najmanje 1700 židovskih trgovina, oskvrnjena brojna židovska groblja, spaljeno 177 sinagoga, ubijen 91 Židov i 30.000 ih odvedeno u koncentracijske logore. To je bio tek početak procesa koji je nudio ”konačno rješenje”, a svrha mu bila preuzimanje kapitala iz ruku Židova i stavljanje u one ”arijevske”. Mirni, pošteni građani i kršćani mirno su gledali napad na svoje susjede i sugrađane ne nužno zato što su bili sebični i bešćutni, nego zato što su godinama na to bili pomno i sustavno pripremani. Malo tko će počiniti kakvo zlodjelo ako ga vidi u njegovoj nagosti. Stoga postoje brojne suptilne metode da ga se prikaže neizbježnim. Najčešće su i oni koji smišljaju i provode te metode, i sami uvjereni u njihovu nužnost. Nepravde i nevolje u svijetu počivaju na ”nužnostima” koje zlodjela čine banalnim, odnosno prihvatljivim. Socijalno smo neosjetljivi na siromaštvo bližnjih jer smo se za svoje relativno bogatstvo namučili. Ne bunimo se protiv zakona koji ograničavaju druge skupine ljudi u njihovim pravima jer smo uvjereni da bi ona mogla ugroziti naša. Pristajemo na ratove: vlastite jer nam se čini opravdanim braniti svoje domove i domovinu, a tuđe jer nas se, navodno, ne tiču. Zaboravljamo pritom da ćemo sutra možda i mi biti siromašni, da skupini čija prava osporavamo može pripadati naša kćer ili brat, da društvo u državi nastaloj u dimu i vatri nasljeđuje hijerarhijsku strukturu rata: stvara nove zakone koji pogoduju onima novima na vlasti, a u praksi dokida dobivanje po zaslugama i uvodi dobivanje po privilegijima te da mir u jednoj zemlji često počiva na ratu u nekoj drugoj. Zaboravljamo pritom da na raspolaganje kapitalom što ga sami proizvodimo nemamo nikakva utjecaja, da je poštivanje tuđih prava naša dužnost, da nas u ratove ne uvlače naše razmirice i sukobi, nego trgovci oružjem. Bunimo se protiv onih učinaka globalizacije koji mogu relativizirati našu lokalizaciju, ali pristajemo na neoliberalni kapitalizam koji globalizaciju ne svodi na kulturalno bogatstvo različitosti, nego na ekonomsku centralizaciju kako bi kapital bio u rukama nekolicine. Jedino čemu nas povijest uči jest da nas ničemu nije naučila. Pošteni građani i kršćani, reći ćemo da ništa ne možemo učiniti, da moć nije u našim rukama. A onda ćemo mirno slušati kako se na misama po našim crkvama u molitvi vjernika moli za obraćenje Židova i mir u svijetu, a u propovijedima u crkvama i na građanskim tribinama i okruglim stolovima govori o razaranju obitelji kao temeljnoj ćeliji društva ili o strašnoj prijetnji islamizacije koja se nadvija nad Europom. Od molitve za obraćenje Židova do predrasude o tomu da im štogod nedostaje ukoliko nisu kršćani pa su kršćanima inferiorni i nije tako velik korak, a onda nije puno potrebno ni da se inferiorne proglasi nepoželjnim. Od razaranja naše vlastite obitelji nedostatkom slušanja i razumijevanja naših bližnjih do osuđivanja drugih, jer navodno razaraju obiteljske i kršćanske vrijednosti, također je malen korak. Kao što je i onaj od straha pred prijetnjama od islamizacije do mržnje prema izbjeglicama ili od zatvaranja granica do otvaranja logora. Od molitve za mir do stvarnog mira u našem srcu, međutim, golem je korak. Mirni, pošteni građani i kršćani mirno ćemo gledati napad na svoje susjede i sugrađane ne nužno zato što smo sebični i bešćutni, nego zato što smo godinama na to pomno i sustavno pripremani prihvaćajući kirijarhat, društvenu dominaciju elitnih muškaraca nad manje privilegiranim muškarcima i ženama. Prihvaćajući tu dominaciju a ne suočivši se s njom, žalosni zbog progona kršćana u zemljama u kojima su oni manjina, postat ćemo ojađeni u našoj zemlji u kojoj su kršćani većina te progoniti vlastite manjine. Živimo u kristalnoj noći svijeta. Ne možemo utjecati na one koji tu noć proizvode, ali možemo odbiti da ona djeluje u nama te učiniti taj golem korak do mira u našem srcu. Jedino iz mira u srcu ljudi može biti mira u svijetu. http://www.autograf.hr/kao-sto-se-pristalo-na-kristalnu-noc-tako-pristajemo-i-na-ratove/

Osoba nije banovana (ni privremeno), i nije neko resenje problema...

Vrana vrani... Da vidimo da li ce tako da bude, moje je da pitam, potrudim se.

izvor

Posto sam nezadovoljna reakcijom administracije na vredjanje citave moje familije, zelim da pitam ko je tacno zaduzen (iliti: glavni-glavni ) za ovaj forum? Mozete mi odgovoriti i na PP, moram se obratiti doticnoj osobi sto pre. Hvala.

Ljudi mesaju pojmove. Autoriteti su smejurija. Ono sto razvija poverenje i poslusnost kod deteta je konzistentnost roditelja, tj. negovog/njihovog ponasanja. Za dete, roditelj je bog (ne u idolopoklonickom smislu, vec kao davalac svega, zastitnik, vecno postojece bice u koje su nase oci uprte) i kada dete oseti komesanje, premisljanje, nesigirnost, odstupanje od normi koje sâm roditelj postavlja, naravno da ce da tera svoje, cak i nesvesno - jer je "uspelo prosli put..."