Zoran Đurović

НЗ је написан на грчком. Грчка именица акрис означава само скакавца, ништа друго. Полисемија која се може јавити у другим језицима је ирелевантна. Нпр., у српском скакавац се може односити и на нож, а било би ненормално када би неко помислио да је Јн био гутач ножева. Видели сте да је Пелусиот морао да избаци реч акрис да би прибегао вегетеријанском тумачењу, јер акрис је само скакавац. 
Детињасто је мислити да се Јн јурцао са скакавцима (има начина на који се хватају), као што не треба мислити да је јео само ове ствари. Умро би да је јео само ово. Писмо помиње то јело зато што је оно било његова основна, претежна храна. Ис. за њега вели да не једе и не пије; ни то не значи да није јео ни пио, него да је мало јео и пио. Такође би био у супротности са овима који веле да је јео скакавце и дивљи мед. Дакле, треба разумети писамски начин изражавања, тј. говорне фигуре. 
Битно је шта је јео и пио и то треба тачно превести а не по својој памети приписивати Писму оно што не вели и релативизовати његове речи. Хипи православље не води у рај. Писмо нам је дато, не смемо правити друго Писмо.

НЗ је написан на грчком. Грчка именица акрис означава само скакавца, ништа друго. Полисемија која се може јавити у другим језицима је ирелевантна. Нпр., у српском скакавац се може односити и на нож, а било би ненормално када би неко помислио да је Јн био гутач ножева. Видели сте да је Пелусиот морао да избаци реч акрис да би прибегао вегетеријанском тумачењу, јер акрис је само скакавац. 
Детињасто је мислити да се Јн јурцао са скакавцима (има начина на који се хватају), као што не треба мислити да је јео само ове ствари. Умро би да је јео само ово. Писмо помиње то јело зато што је оно било његова основна, претежна храна. Ис. за њега вели да не једе и не пије; ни то не значи да није јео ни пио, него да је мало јео и пио. Такође би био у супротности са овима који веле да је јео скакавце и дивљи мед. Дакле, треба разумети писамски начин изражавања, тј. говорне фигуре. 
Битно је шта је јео и пио и то треба тачно превести а не по својој памети приписивати Писму оно што не вели и релативизовати његове речи. Хипи православље не води у рај. Писмо нам је дато, не смемо правити друго Писмо.

НЗ је написан на грчком. Грчка именица акрис означава само скакавца, ништа друго. Полисемија која се може јавити у другим језицима је ирелевантна. Нпр., у српском скакавац се може односити и на нож, а било би ненормално када би неко помислио да је Јн био гутач ножева. Видели сте да је Пелусиот морао да избаци реч акрис да би прибегао вегетеријанском тумачењу, јер акрис је само скакавац. 
Детињасто је мислити да се Јн јурцао са скакавцима (има начина на који се хватају), као што не треба мислити да је јео само ове ствари. Умро би да је јео само ово. Писмо помиње то јело зато што је оно било његова основна, претежна храна. Ис. за њега вели да не једе и не пије; ни то не значи да није јео ни пио, него да је мало јео и пио. Такође би био у супротности са овима који веле да је јео скакавце и дивљи мед. Дакле, треба разумети писамски начин изражавања, тј. говорне фигуре. 
Битно је шта је јео и пио и то треба тачно превести а не по својој памети приписивати Писму оно што не вели и релативизовати његове речи. Хипи православље не води у рај. Писмо нам је дато, не смемо правити друго Писмо.

НЗ је написан на грчком. Грчка именица акрис означава само скакавца, ништа друго. Полисемија која се може јавити у другим језицима је ирелевантна. Нпр., у српском скакавац се може односити и на нож, а било би ненормално када би неко помислио да је Јн био гутач ножева. Видели сте да је Пелусиот морао да избаци реч акрис да би прибегао вегетеријанском тумачењу, јер акрис је само скакавац. 
Детињасто је мислити да се Јн јурцао са скакавцима (има начина на који се хватају), као што не треба мислити да је јео само ове ствари. Умро би да је јео само ово. Писмо помиње то јело зато што је оно било његова основна, претежна храна. Ис. за њега вели да не једе и не пије; ни то не значи да није јео ни пио, него да је мало јео и пио. Такође би био у супротности са овима који веле да је јео скакавце и дивљи мед. Дакле, треба разумети писамски начин изражавања, тј. говорне фигуре. 
Битно је шта је јео и пио и то треба тачно превести а не по својој памети приписивати Писму оно што не вели и релативизовати његове речи. Хипи православље не води у рај. Писмо нам је дато, не смемо правити друго Писмо.

Две ствари стоје у позадини: 1) Јн је узор монаха, није јео месо, монаси не смеју да једу месо
2) Човек се аскезом спасава. Ту је једна моралистичко-аскетска идеологија посреди. Они тако замишљају спасење. Није ствар да ли знају или не грчки - толико га знају да би ово превели како ваља, него је психологија у питању. Зато и модификују Писмо. Народ који није аскетски (мада ће таквим ускоро постати, ако већ није, услед беде) мора да гледа у монахе од којих им долази спасење.
Не разумеју ону Павлову: Јео не јео, исто ти се хвата.  

Истакао сам образовање из 2 разлога: 1) зато што то побија митр. тврдњу о дилетантизму, 2) зато што шира публика не зна ко сам, а митр. сви знају. Може изгледати чудно, али за разлику од мојих критичара, нисам никакав свађалачки дух него једноставно не дам на се'. То некоме може да изгледа као охолост, но може ме боље упознати, ако не лично, оно преко текстова (неки стоје на нету). Држање до себе није врлина која вам прави пут у Цркви. Нећете далеко стићи. Поготово ако у брк одговорите владици, а мени није први пут. На жалост, да могу нешто да ми нађу, одавно бих изгубио мантију. Зато се тамо води оркестрирана кампања против моје маленкости, о чему не бих причао, а верујте ми, то се не граничи са Борџијама него их превазилази. Само ћу вам поменути 2 пикантерије без да улазим у контестуализацију: пустили су буву у владичанском кругу како ме је супруга напустила (да би ме приказали као морално-политички неподобног), а комисија на БФ је написала како не постоје докази да сам завршио основну школу! - Мислим да је само ово достојно Борџија. О свему овоме и осталим стварима, биће у једној биографији (вероватно постхумној). 

Две ствари стоје у позадини: 1) Јн је узор монаха, није јео месо, монаси не смеју да једу месо
2) Човек се аскезом спасава. Ту је једна моралистичко-аскетска идеологија посреди. Они тако замишљају спасење. Није ствар да ли знају или не грчки - толико га знају да би ово превели како ваља, него је психологија у питању. Зато и модификују Писмо. Народ који није аскетски (мада ће таквим ускоро постати, ако већ није, услед беде) мора да гледа у монахе од којих им долази спасење.
Не разумеју ону Павлову: Јео не јео, исто ти се хвата.  

Потпуно тачно! Код католика је нешто боља ситуација јер се Конгар жртвовао на том пољу, тако да његова жртва је донела неког плода. Код нас је, гледајући у глобалу, процес супротан: тежи се све већој клерикализацији цркве. 

Две ствари стоје у позадини: 1) Јн је узор монаха, није јео месо, монаси не смеју да једу месо
2) Човек се аскезом спасава. Ту је једна моралистичко-аскетска идеологија посреди. Они тако замишљају спасење. Није ствар да ли знају или не грчки - толико га знају да би ово превели како ваља, него је психологија у питању. Зато и модификују Писмо. Народ који није аскетски (мада ће таквим ускоро постати, ако већ није, услед беде) мора да гледа у монахе од којих им долази спасење.
Не разумеју ону Павлову: Јео не јео, исто ти се хвата.  

Ово је само један од текстова који покушава да објасни како је Комисија Св, Синода СПЦ за превод Библије разумевала исту и колико се држала њеног слова. На основу мноштва интервенција Комисије, дошао сам до једног интимног уверења како је она у условима измењене духовне климе у Србији покушала да мање-више свесно инструментализује Писмо у складу са својим поимањем духовности и да то препоручи верном народу. Све те примедбе сакупљам у слободном времену, а једна већа угледала је светло дана под називом: Le acrides di Mt. 3, 4: 'locuste' o 'vegetali'?, Саборност (Теолошки годишњак) 2 (2008) 43-59. Текст је објављен на италијанском, а за потребе мојих студената на брзину сам сачинио и један српски превод, који стога има и понеку грешку, а и стилски би се требао уобличити. Но, све те ствари не представљају тешкоћу за праћење истог. Текст се налази у пдф облику на: http://www.zorandjurovic.com/tekstovi/akride%20srpska%20verzija.pdf
Чиме се Јован хранио објашњава се на основу патристичких текстова, а знамо да се наша Црква држим Отаца. Надам се да ће овај прилог утицати да се у наредном издању исправи комисијска интерпретација.  
 
 
akride srpska verzija.pdf
    

Две ствари стоје у позадини: 1) Јн је узор монаха, није јео месо, монаси не смеју да једу месо
2) Човек се аскезом спасава. Ту је једна моралистичко-аскетска идеологија посреди. Они тако замишљају спасење. Није ствар да ли знају или не грчки - толико га знају да би ово превели како ваља, него је психологија у питању. Зато и модификују Писмо. Народ који није аскетски (мада ће таквим ускоро постати, ако већ није, услед беде) мора да гледа у монахе од којих им долази спасење.
Не разумеју ону Павлову: Јео не јео, исто ти се хвата.  

Ово је само један од текстова који покушава да објасни како је Комисија Св, Синода СПЦ за превод Библије разумевала исту и колико се држала њеног слова. На основу мноштва интервенција Комисије, дошао сам до једног интимног уверења како је она у условима измењене духовне климе у Србији покушала да мање-више свесно инструментализује Писмо у складу са својим поимањем духовности и да то препоручи верном народу. Све те примедбе сакупљам у слободном времену, а једна већа угледала је светло дана под називом: Le acrides di Mt. 3, 4: 'locuste' o 'vegetali'?, Саборност (Теолошки годишњак) 2 (2008) 43-59. Текст је објављен на италијанском, а за потребе мојих студената на брзину сам сачинио и један српски превод, који стога има и понеку грешку, а и стилски би се требао уобличити. Но, све те ствари не представљају тешкоћу за праћење истог. Текст се налази у пдф облику на: http://www.zorandjurovic.com/tekstovi/akride%20srpska%20verzija.pdf
Чиме се Јован хранио објашњава се на основу патристичких текстова, а знамо да се наша Црква држим Отаца. Надам се да ће овај прилог утицати да се у наредном издању исправи комисијска интерпретација.  
 
 
akride srpska verzija.pdf
    

Иконе 2: Богородица и Јн Бог. испод крста. У Цркви у Риму имају једно дрвено распеће у олтару па су наручили 2 табле од по метар да их ставе са страна. Ствар је одлична, кад је накачим, обавештавам.  

. Тренутно сликам. Гледаћу да ти одговорим данас или сутра. Захтева мало времена. Не замери.

Ма оке, погрешио сам.
Док сам читао твоју скрипту о скакавцу и мраву у међувремену сам заборавео поанту због које си окачио пдф.
 
Шта да радим волем Хегела од малих ногу, а и даље су ми мале ноге.
 
Немам лошу вољу, дапаче врло си ми занимљив лик, само мало кад би имао бољу вољу у односу на мене све би било зупер.

Дивно! - Ту се слажемо.

Две ствари стоје у позадини: 1) Јн је узор монаха, није јео месо, монаси не смеју да једу месо
2) Човек се аскезом спасава. Ту је једна моралистичко-аскетска идеологија посреди. Они тако замишљају спасење. Није ствар да ли знају или не грчки - толико га знају да би ово превели како ваља, него је психологија у питању. Зато и модификују Писмо. Народ који није аскетски (мада ће таквим ускоро постати, ако већ није, услед беде) мора да гледа у монахе од којих им долази спасење.
Не разумеју ону Павлову: Јео не јео, исто ти се хвата.  

Ово је само један од текстова који покушава да објасни како је Комисија Св, Синода СПЦ за превод Библије разумевала исту и колико се држала њеног слова. На основу мноштва интервенција Комисије, дошао сам до једног интимног уверења како је она у условима измењене духовне климе у Србији покушала да мање-више свесно инструментализује Писмо у складу са својим поимањем духовности и да то препоручи верном народу. Све те примедбе сакупљам у слободном времену, а једна већа угледала је светло дана под називом: Le acrides di Mt. 3, 4: 'locuste' o 'vegetali'?, Саборност (Теолошки годишњак) 2 (2008) 43-59. Текст је објављен на италијанском, а за потребе мојих студената на брзину сам сачинио и један српски превод, који стога има и понеку грешку, а и стилски би се требао уобличити. Но, све те ствари не представљају тешкоћу за праћење истог. Текст се налази у пдф облику на: http://www.zorandjurovic.com/tekstovi/akride%20srpska%20verzija.pdf
Чиме се Јован хранио објашњава се на основу патристичких текстова, а знамо да се наша Црква држим Отаца. Надам се да ће овај прилог утицати да се у наредном издању исправи комисијска интерпретација.  
 
 
akride srpska verzija.pdf
    

Ово је само један од текстова који покушава да објасни како је Комисија Св, Синода СПЦ за превод Библије разумевала исту и колико се држала њеног слова. На основу мноштва интервенција Комисије, дошао сам до једног интимног уверења како је она у условима измењене духовне климе у Србији покушала да мање-више свесно инструментализује Писмо у складу са својим поимањем духовности и да то препоручи верном народу. Све те примедбе сакупљам у слободном времену, а једна већа угледала је светло дана под називом: Le acrides di Mt. 3, 4: 'locuste' o 'vegetali'?, Саборност (Теолошки годишњак) 2 (2008) 43-59. Текст је објављен на италијанском, а за потребе мојих студената на брзину сам сачинио и један српски превод, који стога има и понеку грешку, а и стилски би се требао уобличити. Но, све те ствари не представљају тешкоћу за праћење истог. Текст се налази у пдф облику на: http://www.zorandjurovic.com/tekstovi/akride%20srpska%20verzija.pdf
Чиме се Јован хранио објашњава се на основу патристичких текстова, а знамо да се наша Црква држим Отаца. Надам се да ће овај прилог утицати да се у наредном издању исправи комисијска интерпретација.  
 
 
akride srpska verzija.pdf
    

Који текст? - У текстовима сам поменуо само 2: један је о филокве код Авг., а други је Конгар (то је само део увода у његову књигу). - Такође, не пишем "завршене" текстове; следим Августина који говори да расте са писањем. Клоним се људи који све знају, а поготово људи једне књиге.  

Који текст? - У текстовима сам поменуо само 2: један је о филокве код Авг., а други је Конгар (то је само део увода у његову књигу). - Такође, не пишем "завршене" текстове; следим Августина који говори да расте са писањем. Клоним се људи који све знају, а поготово људи једне књиге.  

Озбиљно питам.
 
Искрено ни твој одговор ми није довољан. Просто ми је невероватно да једно високотеолошко питање, које нема никакве последице по духовни живот појединачног човека, које не дира у суштину веровања (и ми и католици верујемо у истог Христа, ако нисам нешто пропустио) нити ишта мења у практиковању вере, може да буде оправдање раскола, само зато што је неко то назвао откривеном истином.
 
Питање о коме човек тешко може и да промишља, које се на моменте највећем броју људи чини само као терминолошка расправа (шта значи "од Сина" наспрам "кроз Сина" наспрам "уз посредство Сина" итд.) и које, опет кажем, не мења апсолутно ништа у доживљају Бога код 99 посто људи (укључујући и мене - ја нимало другачије не бих доживљавао Бога да се одједном открије да Дух Свети излази и од Сина) не разумем како може бити довољан разлог за раскол.
 
Хришћанство ми не делује као религија у којој је пресудно да свака реч буде на свом месту по сваку цену у овако високоапстрактним исказима попут "...од Оца (и Сина) исходи..." који огромној већини верника не значи ништа више од обичне формуле, тврдње коју могу да представе себи исто колико и куда се космос шири или шта је постојало пре великог праска. Такав став ми делује као оно дуготрајно противљење РКЦ да се литургија служи на другим језицима сем латинског, као да је светост у звуковима и гласовима а не смислу речи. 

Читање тога што је о.Зоран написао захтева извесно предзнање. У супротном, све ће нам изгледати наглавачке.

Da li je neko od kriticara o.Zorana procitao ta dva teksta na koje se pozivao vise puta? Da li kritike i dalje stoje? Moze li neki size zamerki ka tekstovima?

Ja nisam nista citao ali vidim da ga brane vecinom latini tako da nemam pojma sta da mislim!