Zoran Đurović

Пријатељу, прочита ли ти текст? Тамо се говори о удовицама, а не о девицама. Читајте мало... ако сам радио неколико месеци на томе, можћете одвојити сат-два.   

Дете, ја сам такве после исповести слао код чика Пере. Не могу да ти помогнем. Када будеш спреман, послаћу ти број телефона да закажеш.  

@ Милошбг и Оби-Коноби
Дечаци, сада тек схватате да је ствар озбиљна? - Ако сам нешто научио, живећи у Цркви, то је да нема ништа што је сакривено да се неће открити и да оно што се прича у тајности са кровова ће се проповедати. Теологија није само академска ствар (академска је недоступна раји) него практична. Зато су се књиге спаљивале. Оне су жива бића.
Ја сам био међу пионирима враћања на стално причешћивање, и мал' нисам луду главу на БФ изгубио када бејах млађан студент. Тамо смо имали становите форуме: неко спреми тему, па се о њој расправља. Иако је све било на основу канона и Отаца (као и овај текст о ђаконисама), мало су се браћи цаклиле очи.
Благодарим Господа што је пракса сталног причешћивања постала легална ствар, као што се надам да ће доћи и до увођења ђакониса пре него што проминем овим светом.
Треба се враћати Предању и Оцима. Имамо шта да научимо.
Оби, душо, ти би требало да се држиш онога што мислиш: ово је беспредметно, тако да не губиш своје драгоцено време, него узноси пламене молитве Господу не би ли се смиловао и нама најнедостојнијима и повратио нас на прави пут и обасјао разумском светлошћу, које си се ти удостојио. И, још нешто: не криј се иза Амфилохијевог шињела; прочитај у Шмемановом (ако и њега не сматраш за духовно посрнулог) Дневнику шта каже о српским теолозима... Ако ниси читао, или не можеш да нађеш, послаће ти чика Зоран.      

Зајрон, мислим да грешиш. Мушкарци воле много да мисле, као шахисти, шта да ураде, да то нема неке последице итд. Жене су практичније. Ми, попови из Смедерева, смо се често свађали. Игњатије (вл.) нас је звао свако мало, а онда је укапирао: Када желим да решим проблем са вама, има да позовем попадије! - Углавном бива како попадија или ђаконија каже. 
Ја знам да је мој предлог опасан и дубоко субверзиван: да се рукополажу ђаконисе, али је постало очигледно да ми у нашој СПЦ ништа не можемо да решимо (резултати су јадни, а увек се позива на Васељенски сабор, јер нашијенци немају куражи). Да пробамо, горе од овога не може да буде. Такође бисмо се ослободили разноразних зилота, јер би одмах рекли како смо отпала црква. 

Жене у клир а владике у брак као некада давно...нека и они мало осете "муке по браку". 

На Путину
Ми гледамо ствари само по нама. У добром делу православног света оне се мењају. Ако нема наде за промену, онда залуд сва проповед наша! 

@ Милошбг и Оби-Коноби
Дечаци, сада тек схватате да је ствар озбиљна? - Ако сам нешто научио, живећи у Цркви, то је да нема ништа што је сакривено да се неће открити и да оно што се прича у тајности са кровова ће се проповедати. Теологија није само академска ствар (академска је недоступна раји) него практична. Зато су се књиге спаљивале. Оне су жива бића.
Ја сам био међу пионирима враћања на стално причешћивање, и мал' нисам луду главу на БФ изгубио када бејах млађан студент. Тамо смо имали становите форуме: неко спреми тему, па се о њој расправља. Иако је све било на основу канона и Отаца (као и овај текст о ђаконисама), мало су се браћи цаклиле очи.
Благодарим Господа што је пракса сталног причешћивања постала легална ствар, као што се надам да ће доћи и до увођења ђакониса пре него што проминем овим светом.
Треба се враћати Предању и Оцима. Имамо шта да научимо.
Оби, душо, ти би требало да се држиш онога што мислиш: ово је беспредметно, тако да не губиш своје драгоцено време, него узноси пламене молитве Господу не би ли се смиловао и нама најнедостојнијима и повратио нас на прави пут и обасјао разумском светлошћу, које си се ти удостојио. И, још нешто: не криј се иза Амфилохијевог шињела; прочитај у Шмемановом (ако и њега не сматраш за духовно посрнулог) Дневнику шта каже о српским теолозима... Ако ниси читао, или не можеш да нађеш, послаће ти чика Зоран.      

Једном речју није био лењ човек.

Зајрон, мислим да грешиш. Мушкарци воле много да мисле, као шахисти, шта да ураде, да то нема неке последице итд. Жене су практичније. Ми, попови из Смедерева, смо се често свађали. Игњатије (вл.) нас је звао свако мало, а онда је укапирао: Када желим да решим проблем са вама, има да позовем попадије! - Углавном бива како попадија или ђаконија каже. 
Ја знам да је мој предлог опасан и дубоко субверзиван: да се рукополажу ђаконисе, али је постало очигледно да ми у нашој СПЦ ништа не можемо да решимо (резултати су јадни, а увек се позива на Васељенски сабор, јер нашијенци немају куражи). Да пробамо, горе од овога не може да буде. Такође бисмо се ослободили разноразних зилота, јер би одмах рекли како смо отпала црква. 

@ Милошбг и Оби-Коноби
Дечаци, сада тек схватате да је ствар озбиљна? - Ако сам нешто научио, живећи у Цркви, то је да нема ништа што је сакривено да се неће открити и да оно што се прича у тајности са кровова ће се проповедати. Теологија није само академска ствар (академска је недоступна раји) него практична. Зато су се књиге спаљивале. Оне су жива бића.
Ја сам био међу пионирима враћања на стално причешћивање, и мал' нисам луду главу на БФ изгубио када бејах млађан студент. Тамо смо имали становите форуме: неко спреми тему, па се о њој расправља. Иако је све било на основу канона и Отаца (као и овај текст о ђаконисама), мало су се браћи цаклиле очи.
Благодарим Господа што је пракса сталног причешћивања постала легална ствар, као што се надам да ће доћи и до увођења ђакониса пре него што проминем овим светом.
Треба се враћати Предању и Оцима. Имамо шта да научимо.
Оби, душо, ти би требало да се држиш онога што мислиш: ово је беспредметно, тако да не губиш своје драгоцено време, него узноси пламене молитве Господу не би ли се смиловао и нама најнедостојнијима и повратио нас на прави пут и обасјао разумском светлошћу, које си се ти удостојио. И, још нешто: не криј се иза Амфилохијевог шињела; прочитај у Шмемановом (ако и њега не сматраш за духовно посрнулог) Дневнику шта каже о српским теолозима... Ако ниси читао, или не можеш да нађеш, послаће ти чика Зоран.      

Могућ одговор: мушкарци су писали каноне.
Нисам сигуран шта би могао бити други разлог, али га у овом моменту не видим. - Могуће је и сексуално одређење с Божије стране, да се мушко сматра принципом (мада матријархалне културе то подривају). Форма и улога фалуса (као означитеља у лакановском смислу). Немам неки одговор из рукава. Требао бих се бавити тим питањем.  

Зајрон, мислим да грешиш. Мушкарци воле много да мисле, као шахисти, шта да ураде, да то нема неке последице итд. Жене су практичније. Ми, попови из Смедерева, смо се често свађали. Игњатије (вл.) нас је звао свако мало, а онда је укапирао: Када желим да решим проблем са вама, има да позовем попадије! - Углавном бива како попадија или ђаконија каже. 
Ја знам да је мој предлог опасан и дубоко субверзиван: да се рукополажу ђаконисе, али је постало очигледно да ми у нашој СПЦ ништа не можемо да решимо (резултати су јадни, а увек се позива на Васељенски сабор, јер нашијенци немају куражи). Да пробамо, горе од овога не може да буде. Такође бисмо се ослободили разноразних зилота, јер би одмах рекли како смо отпала црква. 

Дете, ја сам такве после исповести слао код чика Пере. Не могу да ти помогнем. Када будеш спреман, послаћу ти број телефона да закажеш.  

@ Милошбг и Оби-Коноби
Дечаци, сада тек схватате да је ствар озбиљна? - Ако сам нешто научио, живећи у Цркви, то је да нема ништа што је сакривено да се неће открити и да оно што се прича у тајности са кровова ће се проповедати. Теологија није само академска ствар (академска је недоступна раји) него практична. Зато су се књиге спаљивале. Оне су жива бића.
Ја сам био међу пионирима враћања на стално причешћивање, и мал' нисам луду главу на БФ изгубио када бејах млађан студент. Тамо смо имали становите форуме: неко спреми тему, па се о њој расправља. Иако је све било на основу канона и Отаца (као и овај текст о ђаконисама), мало су се браћи цаклиле очи.
Благодарим Господа што је пракса сталног причешћивања постала легална ствар, као што се надам да ће доћи и до увођења ђакониса пре него што проминем овим светом.
Треба се враћати Предању и Оцима. Имамо шта да научимо.
Оби, душо, ти би требало да се држиш онога што мислиш: ово је беспредметно, тако да не губиш своје драгоцено време, него узноси пламене молитве Господу не би ли се смиловао и нама најнедостојнијима и повратио нас на прави пут и обасјао разумском светлошћу, које си се ти удостојио. И, још нешто: не криј се иза Амфилохијевог шињела; прочитај у Шмемановом (ако и њега не сматраш за духовно посрнулог) Дневнику шта каже о српским теолозима... Ако ниси читао, или не можеш да нађеш, послаће ти чика Зоран.      

Зајрон, мислим да грешиш. Мушкарци воле много да мисле, као шахисти, шта да ураде, да то нема неке последице итд. Жене су практичније. Ми, попови из Смедерева, смо се често свађали. Игњатије (вл.) нас је звао свако мало, а онда је укапирао: Када желим да решим проблем са вама, има да позовем попадије! - Углавном бива како попадија или ђаконија каже. 
Ја знам да је мој предлог опасан и дубоко субверзиван: да се рукополажу ђаконисе, али је постало очигледно да ми у нашој СПЦ ништа не можемо да решимо (резултати су јадни, а увек се позива на Васељенски сабор, јер нашијенци немају куражи). Да пробамо, горе од овога не може да буде. Такође бисмо се ослободили разноразних зилота, јер би одмах рекли како смо отпала црква. 

Поштовани форумаши,
Ево једног мог новог текста (прочитајте га на:http://www.zorandjurovic.com/tekstovi/djakonise.PDF): Ђаконисе у канону XV халкидонског сабора, in Српска теологија данас (2011), ed. Б. Шијаковић, Београд (2011) 100-111, где се испитује само једна ствар: Да ли су жене биле сакраментално рукополагане у Православној цркви? Одговор је на основу споменика потврдан, а може се одатле кренути у промишљање ове ствари у нашим условима.
Како рече једном приликом велики литургичар, о. Роберт Тафт, једном православном владици: Ви, православни сте увек били модернији од нас – рукополагали сте жене!

Лако је жену намамити у клир... пробајте у кухињу.

Зајрон, мислим да грешиш. Мушкарци воле много да мисле, као шахисти, шта да ураде, да то нема неке последице итд. Жене су практичније. Ми, попови из Смедерева, смо се често свађали. Игњатије (вл.) нас је звао свако мало, а онда је укапирао: Када желим да решим проблем са вама, има да позовем попадије! - Углавном бива како попадија или ђаконија каже. 
Ја знам да је мој предлог опасан и дубоко субверзиван: да се рукополажу ђаконисе, али је постало очигледно да ми у нашој СПЦ ништа не можемо да решимо (резултати су јадни, а увек се позива на Васељенски сабор, јер нашијенци немају куражи). Да пробамо, горе од овога не може да буде. Такође бисмо се ослободили разноразних зилота, јер би одмах рекли како смо отпала црква. 

Зајрон, мислим да грешиш. Мушкарци воле много да мисле, као шахисти, шта да ураде, да то нема неке последице итд. Жене су практичније. Ми, попови из Смедерева, смо се често свађали. Игњатије (вл.) нас је звао свако мало, а онда је укапирао: Када желим да решим проблем са вама, има да позовем попадије! - Углавном бива како попадија или ђаконија каже. 
Ја знам да је мој предлог опасан и дубоко субверзиван: да се рукополажу ђаконисе, али је постало очигледно да ми у нашој СПЦ ништа не можемо да решимо (резултати су јадни, а увек се позива на Васељенски сабор, јер нашијенци немају куражи). Да пробамо, горе од овога не може да буде. Такође бисмо се ослободили разноразних зилота, јер би одмах рекли како смо отпала црква. 

Очекивао сам реакцију.
 
Наравно да си у праву, ипак рецимо у протестантизму нема култа жене, нема женског принципа, зато је он тако крут и сувопаран. А у једном не знам да ли има негде култ који садржи култ Богородице, мајке, хероја, девице ?
 
Сличних култова има свугде по свету но мање више су на крају сексуални култови (или се извитопере у такав) .
Друго мислим да част која се указивала Богородици кроз векове је утицала на другачији однос и према женама уопште.
Толико дуго колико знам из историје у континуитету није опстао ни један култ.

Једва чекам! Господин да плати на труду!

Прочитај текст са којим се отвара ова тема. Онда не би било ових марсовских тврдњи.  

То је дух овога времена. Није нужно да се старо одбацује, то чине површни и горди. Али је ипак нужно да се преиспита.
 
„Гле! Све ново творим“
 
Што се тиче положаја жене у друштву мислио сам да је то питање давно решено и да сад само остаје да га свет усвоји.
Значи кад пођеш од хеленистичког доба до данас видећеш многе промене у јудео-хришћанској култури.
 
Ап. Павле управо чини први корак у афирмисању жена у једној крутој патријархалној вери (ипак морамо имати у виду да први Апостоли нису мислили да припадају некој новој вери и да су и сами одлазили на Богослужење у Соломонов Храм и Синагоге).
 
Хришћанство је најзаслужније за стварање мита о равноправности између жена и мушкараца.
Рецимо поједини пагански народи нису имали тај патријархални дух као Јевреји и семитски народи истока, код Грка није положај жена био исти као код Јевреја код Римљана је био чак и у односу на Грке прогресивнији. А Словенима и Германима да не причам, ту су жене биле равноправни ратници са мушкарцима и није била никаква срамота да у словенској војци видиш неку жену Конана варварина (нако све са бицепсима и трицепсима) .
 
Међутим пагансто је било религија за децу, и није имало перспективу тако да и да није било хришћанства утицај обичаја пагански народа у Европи би био незнатан. Моје је мишљење да се није појавило хришћанство у римском царству би се оформила нека религија микс јудаизма и неоплатонизма.
Ипак какви год пагани били да били није код њих жена имала неки претерано бољи третман него код источних народа и Јевреја. А третман је био отприлике кад Јевреј набраја шта све поседује па каже: Имам 10 камила, 50 оваца, 20 коза, 5 магаради, две жене и седморо деце. Њему је тад то све било у истој равни.
 
У Римском царству постојао је култ женског принципа мега матрис, али то није поштовање женске слободе, грађанских права или шта ја знам шта, то је просто један култ плодности и сексуалности.
 
У Византији се развија култ Богородице, то је први пут да се жени даје достојанство не као сексуалном објекту, не просто као мајци, него као врлинској особи, хероју, дакле постаје могуће поштовати једну жену као јунака, док је то пре било резервисано само за мушкарце и то претежно неке фајтере војнике и владаре.
 
Ово и овакво поштовање жене је увод за касније прихватање жена као равноправних са мушкарцима у грађанским правима и обавезама.
 
Данас јесте време релативизације, зато што не постоји репер, нема свеопште владајуће идеје којом би се руководили људи, па је онда људском грешном духу дата слобода да ради шта оће а он по својој природи све руши.
 
Ово је време антитезе. Синтеза долази после, а синтеза ће узети у обзир само оно што вреди.
И то је добро.
Знаш како Завиша, да би њива добро родила мораш је прво нађубрити. Тако и овај свет да би добро родио, мора се прво нађубрити свим и свачим.

Profesor Gary Macy, jezuita na Santa Clari tvrdi da su do XII veka žene kod nas bile ordinovane za sveštenike i da je praksa prestala zbog mizoginie.
 
Joan Morris na osnovu nekih slikarskih radova tvrdi da su i kasnije ređene žene a na osnovu spomenika gde žene pričešćuju..
 
U crkvi Le-Puy-en-Velay postoje spomenici o tome da su čak vršile službu biskupa.
 
Hronika Widukinda govori o smrti u nevremenu utriusque sexus sacerdotes.
 
Interesantno je da su starokatolici imali žene biskupe. Kao što je na primer kuća Gabrova davala vojnike tako je kuća Horn davala sveštenike, pa je iz njihove kuće više žena bilo ređeno a jedna od njih je bila biskup kod starokatolika.

Одлично! - Веле да се Христос јавио прво женама да би ове то раструбиле (вл. Данило).