Hadzi Vladimir Petrovic

@Ćiriličar Роћак и Боксид су православна вјештачка интелигенција, као такви биће врло рањиви у времену које долази, јер ортодокс чет бот ће им преузети функције и не дај Боже ипостас, јер неће разликовати тачну информацију од Истине.
Исповједаћемо се код чет бота који ће бити унапређена веризија подсјетника за исповјест, који свој алгоритам управо генерише користећи податке овог форума...
Али да би се ова технократија појавила, да би се метафизика оваплотила, истина остварила, морали су људи да се хакују, да усвоје машински начин мишљења.
Да се одвоје од себе, а прије још по изгнанству од свјетлости, по Хајдегеру да се избце и из  времена и да заживе у метафизичкој копији Цркве, у матрикс парохији.
Само немој да вам је нос близу гузице и да сте орни и спремни да ме погрешно разумијете, јер ћу вас изједначити са овима што само то и траже, начин да погрешно разумију, а то онда неће бити пријатно, јер је то вршење идеолошког притиска, угуравање у истину.
За дивно чудо, иако се свијет метафизике остварује као техноктарија и мултипликује, она у мишљењу више не важи, а мултипликацијс је њено растакање које ће у вулгарном смисли потрајати можда коју и стотину година.

Можда ти Ава видите тебе у зурлотима и Атремијевцима, ја се не бих клео у то, а оно за шта сам таговао тебе и Воксида и Владимировча сам колико сам могао појаснио у посту, као феномен разумјевања и говерења истине, у смислу односа објективна истина/ лична истина/ црквена истина/ божанска енергија.
Безуспјешно, као много пута до сада, зато немој опет да склизнемо у неку личну раван, јер немам ништа против тебе.
Свако ти добро желим.
У крајњем смисли свака објективна и научна односно МТФ истина је у рату против Цркве, ту спора нема ко хоће да учи.
Ту су сви без обзира на боју, расу и пол идеологије исти. Противни.

@Родољуб Лазић Јасно је да нисам тебе означио као Артемијевца, јер те нисам сретао кроз посао...
Другосрбијанци ће чути, али ће чути оно што хоће да чују, оно што се уклапа у њихову истину у њихов идеолошки склоп, они ће родно освјетљиве проблеме видјети и у асвалту и биљкама, као што ће и зурлоти видјети издају вјере и гдје је има и гдје је нема, јер то је нека копрена на њиховим очима.
Свака идеологија је копрена, набачај, а не нестворена свјетлост богопознања која је православље.
Мислим неко плаче и вришти, а ми говоримо, плачи овако, вришти онако, ниси љепо плакао, врисак ти је прегласан, однос суза и вриштања ти није по златном пресјеку.
Треба само да искрено говоримо све, обавезно и увјек ћемо се погрешно разумјети, као ти ја, али тако ипак негдје остварујемо нешто заједничко, ако и није ухватљиво словима, осјети се.
Мислим не можемо додворавањем некој општој истини изгубити врисак плач, властито унутрашње осјећање на коме се формира свјест, а на свјести говор.
Не можемо посудити задату истину па по њој баждарити осјећања, то је издаја и позападњачење.

Блажене успомене Атанасију је свака друга била: Нек иду са милим Богом ( анатема, проклети да су), само што је то овим политички коректним пролазило испод радара, али он је своје рекао, није прећутао.
Питах га о томе, рече не приличи мени да као нека Баба говорим, али приличило му је да суди, јер је надлежан био по Христовој ријчи да разрешује и везује, Патријарх је и то оставио родитељима и дјеци јаднице, али свеједно исто јој се пише, нашла глупача (глупа особа женскпг рода, , да не помисле да сам рекао да су жене глупе) да напада Васксшњу посланицу.

Убих се да докучим до дубине овог искушења, поставих Џармушеву сцену, али ми админстрација обриса пост да неби неко нешто криво протумачио, па докле смо дошли да ради "западног" цензуришемо једног од најбољих западних редитеља.
Укратко он у тој сцени говори да је изједначити жене и мушкарце једнако као убити жену, као што би ми требали транспарентно показати нпр. да постављање жене за патријарха није афирмација жене.
У родно и расно осјетљивом говору у америци су дошли до лудила, па имамо родно и расно осјетљиву науку, математику, односно црнци имају посебне лакше задатке да би положили испите.
Гледао сам да посјетим неки музеј у Њујорку, видим да ако сам црнац да могу бесплатно да боравим на курсу, дошло ми да им пишем да сам Србин и да је то горе, али да се осјећам као црнац и сл...
То да се са својим полом: вагином и фалусом или са оним што осјећаш да имаш,( а имаш и једно и друго у потенцијалу, и на другачији начин посједовања) појављијеш у јавном, политичком или духовном простору је врхунска и дубока политичка манипулација а изводи се по основу права ( сексуалне) угрожености групе, односно завладава се нанвоу нагона а не ума, недемократски.
Дакле не ради се ту о заштити права неке угрожене групе, него онзавладавању и манипулацији нагонима масе, а увјек је неко на неки начин угрожен, односно " сви смо угрожени" од бједе која путем нагона жели да овлада нама.
У принципу ни Црква ни Држава не познају жену и мушкарца него мушарац познаје жену, а жена муж-карца, дјецојка када се јебе, постаје жена и остварује своје право, у полноме акту формира се породица, авај не држава и не Црква, мада Црква благосиља, а право- држава препознаје и уважава посљедице акта.
Перверзно сљедујући Фројда врши се ова манипулација у полном акту зачиње се држава сљедујћи Орвела: коитус је политички чин. Тоталитарном  државом разара се породица и Црква, па и свака личност, јер окупација у душу улази.
Односно Држава преузима полне породичне функције. Зато демонстрације породичних људи иду ја руку овом атаку, јер се и они своју полност ангажују политички, што нека врста јавног обнажења.
Дакле ја бих јер живим у Тузли требао да обријем браду, ошишам косу скинем крст са врата, престанем да сликам иконе, да не би дао повода да помисле да сам Србин јер "Срби" су некоме овде побили све или неко зло нањели.
Ако неко тражи разлог лако ће успоставити, ти си Србин, а Срби су заклали тог и тог и кокнути ме.
Али зашто не успостави овако ја сам мушко, мушкарци су заклали тог и тог и себе самоубије?
Као што ако кажеш нешто против функционера који је жена, напао си све жене?
Споља исто изгледа, формално исто, али прочитај оно из горњег постано мјесту истине, и начину и поретку како се она црпи, да ли из срца кроз "вриску и плач" или из неке опште (МТФ) истине, па ће ти бити јасно да патите од исте бољке као и други комесари.
@Zoran Đurović iz ličnog iskustva kroz posao gledam kako se zakleti Artimjevci udružuju sa ovim "proleterima modernizma" ili kako ih već nazvati madim i obrazovanim.
Neće se oni samoponištiti u tom susretu kako bi bilo očekivati da su to zaista modernisti i ziloti, nego će samo mutirati, jer druga im je i ista suština od proklamovane, kako se to lijepo manifestuje i u ovom spičitavanju sa ljeve i desne strane - protvljenje.

Главни проблем у целој овој ситуацији је то што људи из Цркве не успевају да дају довољно добре одговоре на питања која свет намеће, па тако будемо у неком међустању, примећујемо да нешто не штима, али не знамо одговор, а то незнање ствара нелагоду и губитак храбрости. 

У задњих стотинак година свет се толико променио, да ми више скоро ни не успевамо да видимо колико су многи данас ,,фундаментални" елементи нашег постојања заправо само до јуче непознате ствари. Нпр. патријархалне породице где је хијерархија била неупитна, свега пар генерација пре нас биле су уобичајена појава. Данас, и људи из Цркве су полуфеминисти и пристају на идеолошка тумачења где је некад ето ,,жена била потлачена и онда дођосмо ми левичари и ослободисмо је канџи патријархата, па ћемо сад да ослобађамо и педере, и јазавце, и кишне глисте...". Та прича је прошла јер су успели да подвале како је ту ствар пре свега о способностима, без умећа стицања врлине, па ето жени је некад у патријархату било забрањено да буде лекар, а данас знамо да може да буде добар лекар.

Готово сва занимања на овом свету, на неком просечном нивоу, може да обавља сваки просечно бистар човек, тако да у одсуству једног, могу тројица на истом послу да га замене. И тако дођосмо до тога да је сваки човек замењив, јер је поистовећен са својим способностима (прича о вештачкој интелигенцији).
Човек је на правој животној позицији само када је његова незамењивост као личности поистовећена са његовим незамењивим радом. Рад Николе Тесле је незамењив, али рад хиљада коректних стручњака који немају црту аутентичног талента, увек може хиљаду других да замени. Ипак, пошто се на послу не ради само о послу него и о друштвеном статусу, месту узора, дисциплини, те послове су често узимали мушкарци. За већину људи, у овом случају жена, већи је домет је да се размноже, и у томе ће наћи то по чему су апсолутно незамењиви, јер нико други не може да буде родитељ твом детету, наравно и посао је ту колико се може. А историја нам је ипак показала, колико год то некоме увредљиво звучало, а нема разлога, да су дарове фундаменталних доприноса науци, уметности, филозофији и теологији, у већем броју имали мушкарци. Тумачим то чињеницом да је женама дато да већи део животне енергије од мушкараца, по природи ствари, морају да посвете деци. 

Даље, апостол Павле и његов говор о односима полова, постаде јако непопуларан, хришћани се извињавају због Павла. ,,Знате није он то тако мислио, то не значи то..." Па наравно да не значи, нико није ни мислио да значи малтретирање и обезвређивање, али пошто су легли на наратив о злом патријархату, имају потребу да се извињавају. 

Женама је одузета женственост, и просвећена телесност, мушкарцима предводничка, главешинска улога, па је резултат свеопшта криза брака, секса, појава жена са испупчењем у пределу удубљења, кастрираних мушкараца, правог насиља, лажних пријава насиља... У Цркви се то манифестује споном жене и духовника где она добијајући савете од више инстанце има кредит да свом мужу буде глава јер ,,рекао је духовник", исто се дешава на нивоу државе, јер центар поверења је изван породице, ,,свака породица је потенцијални извор насиља, али зато је ту држава да уређује унутрашње односе." Отуда су и једним делом проблеми са еросом код црквених људи, јер се жене егоистично, а мушкарци мазохистички поистовећују са духовницима. Због тога је Апостол Павле рекао оно да жена пита мужа.

И да поентирам са патријархом, свака му част за ову конкретну ситуацију, нека говори стално тако, пренемагање око ,,пристојности" је смешно, али бих волео да се дубље говори о узроцима ове проблематике. Нисам се сложио када је узроке насиља свео на насилне мушкарце (јер то раде феминисти), иако у тим конкретним случајевима они јесу узрок, али много дубљи узроци леже иза тога, у томе како дођосмо до те ситуације да су односи између полова толико нарушени, а чини ми се да то доста везе има са феминизмом.

Правдао си се смешно, али не занима ме да се даље с тобом прегањам.
А трауме нисам никакве навукао, углавном ми је тужно, а понекад и смешно кад видим како пишете. 

Мени изгледа да @Родољуб Лазић, @Bokisd @Владимир Владимирович Цар1  раде исту ствар као и ови кординатори и комесари, у смислу да дају себи за право да говоре другом како и шта треба говорити, у овоме случају и не било коме, све се наравно правда добром намјером, и злом намјером оних других којима се даје могућност злоупотребе, неки материјал кога у данашњем развоју медија и продикције и не треба много, јер ако је некада доброј групи требао добар менаџер за комерцијалан успјех, данас је само менаџер  односно медиј довољан да звјезду или хит направи ниодчега и од никога или како би то Херцеговци рекли од никоговића.
Мећитим пита се не прави од гована и само дижу галаму, која је ваљда нека димна завјеса у којој се заглушује или бар са лармом изједначава свака здрава ријеч, култура и Јеванђеље.
Зашто би ми онда морали говорити по узусима медијске машинерије, зашто и не ако нам је на корист.
Али најприје шта је здрава и правилна ријеч? Којим је она законом прописана који је њен стандард и правопис?
То је просто она ријеч која нам је на души, која се мора изрећи, испјевати, измуцати, па куд пукло да пукло, наше свједочанство, наша исповјест, наша мука, наша истина.
А не да јецам и муцам на ноте, него како-тако.
Како ће свијет реогавати на ту ријеч, па знамо: исмијаће нас, попљувати...разапети.
Ипак увјек вјерујемо ономе ко са крста говори или ономе коме су због његовог говора муда у процјепу, његове ријечи нису кимвал што јечи ни звоно што звечи.
У крајњој линији остаје питање: "да ли се ми служимо истином, говором, логосом или допуштамо да се истина, говор, Логос послуже нама"?
Из чега се види наш однос према језику- говору-логосу, као и мјесто истине, да ли је она у нама и да ли смо њени баштиници или је негдје изван нас.
Односно Јеванђељем речено: у том односу према логосу ћемо се оправдати или самоосудити, даћемо одговор за сваку празну ријеч, и за сваки у нама закопани таленат који скрисмо и неизрекосмо оно што је савјест, анђео, Дух Свети или братова молитва полижила у нас, страха ради јудејскога или чега већ.
 

@Hadzi Vladimir Petrovic
Ову Ђуровићеву поруку од јуче си лајковао:
А онда си написао, тагујући Ђуровића:
Жив ти мени био, Бог ти дао здравља!

Апропо другосрбијанаца, артемијеваца, и сличних "констатација", ово сам на теми "Свети Архијерејски Сабор" написао у понедељак u 13:03 :
"Другосрбијанци га (патријарха Порфирија) неће чути ни овако ни онако, шта год рекао. Сад само имају додатни разлог за пљување и хајку, и за антицрквену кампању којом ће и оне незнавене да покушају да окрену против Цркве."
Шта да кажем, увек остајем запрепашћен чињеницом да људи хришћани изговарају клевете, и то не једном,  без гриже савести. Разумем фрустрацију и немоћ, али не разумем да се због тога прибегава клеветама, притом уз јасну свест о томе ко је први клеветник. Господ да нас све просветли.
 

100% би се ови плаћеници-либераши покајали-преумили да то Патријарх није рекао, одмах сутра пуне цркве.
 

Де си бре Зоки чекали смо те ко озебло сунце..... 

Po pitanju ženskih prava je “očigledno” nazadovanje, jako malo se promenilo što se tiče mizoginije i seksualnog nasilja, a i patrijarh Porfirije kaže da rodno osetljiv jezik narušava instituciju porodice, rekao je za N1 reditelj Kokan Mladenović.
 
“Ja se nadam da će u nekoj budućnosti neka patrijarhinja srpska sa osmehom govoriti o periodu u kom je naša crkva bila takva kakva je danas”, kazao je Mladenović u emisiji Dan uživo na televiziji N1.
 
 

У праву си. Али је лепо да су се ови наши зурлоти сврстали на страну другосрбијанаца. Не пада снег... Ископа их Ава Римски.  

Мени изгледа да @Родољуб Лазић, @Bokisd @Владимир Владимирович Цар1  раде исту ствар као и ови кординатори и комесари, у смислу да дају себи за право да говоре другом како и шта треба говорити, у овоме случају и не било коме, све се наравно правда добром намјером, и злом намјером оних других којима се даје могућност злоупотребе, неки материјал кога у данашњем развоју медија и продикције и не треба много, јер ако је некада доброј групи требао добар менаџер за комерцијалан успјех, данас је само менаџер  односно медиј довољан да звјезду или хит направи ниодчега и од никога или како би то Херцеговци рекли од никоговића.
Мећитим пита се не прави од гована и само дижу галаму, која је ваљда нека димна завјеса у којој се заглушује или бар са лармом изједначава свака здрава ријеч, култура и Јеванђеље.
Зашто би ми онда морали говорити по узусима медијске машинерије, зашто и не ако нам је на корист.
Али најприје шта је здрава и правилна ријеч? Којим је она законом прописана који је њен стандард и правопис?
То је просто она ријеч која нам је на души, која се мора изрећи, испјевати, измуцати, па куд пукло да пукло, наше свједочанство, наша исповјест, наша мука, наша истина.
А не да јецам и муцам на ноте, него како-тако.
Како ће свијет реогавати на ту ријеч, па знамо: исмијаће нас, попљувати...разапети.
Ипак увјек вјерујемо ономе ко са крста говори или ономе коме су због његовог говора муда у процјепу, његове ријечи нису кимвал што јечи ни звоно што звечи.
У крајњој линији остаје питање: "да ли се ми служимо истином, говором, логосом или допуштамо да се истина, говор, Логос послуже нама"?
Из чега се види наш однос према језику- говору-логосу, као и мјесто истине, да ли је она у нама и да ли смо њени баштиници или је негдје изван нас.
Односно Јеванђељем речено: у том односу према логосу ћемо се оправдати или самоосудити, даћемо одговор за сваку празну ријеч, и за сваки у нама закопани таленат који скрисмо и неизрекосмо оно што је савјест, анђео, Дух Свети или братова молитва полижила у нас, страха ради јудејскога или чега већ.
 

Мени изгледа да @Родољуб Лазић, @Bokisd @Владимир Владимирович Цар1  раде исту ствар као и ови кординатори и комесари, у смислу да дају себи за право да говоре другом како и шта треба говорити, у овоме случају и не било коме, све се наравно правда добром намјером, и злом намјером оних других којима се даје могућност злоупотребе, неки материјал кога у данашњем развоју медија и продикције и не треба много, јер ако је некада доброј групи требао добар менаџер за комерцијалан успјех, данас је само менаџер  односно медиј довољан да звјезду или хит направи ниодчега и од никога или како би то Херцеговци рекли од никоговића.
Мећитим пита се не прави од гована и само дижу галаму, која је ваљда нека димна завјеса у којој се заглушује или бар са лармом изједначава свака здрава ријеч, култура и Јеванђеље.
Зашто би ми онда морали говорити по узусима медијске машинерије, зашто и не ако нам је на корист.
Али најприје шта је здрава и правилна ријеч? Којим је она законом прописана који је њен стандард и правопис?
То је просто она ријеч која нам је на души, која се мора изрећи, испјевати, измуцати, па куд пукло да пукло, наше свједочанство, наша исповјест, наша мука, наша истина.
А не да јецам и муцам на ноте, него како-тако.
Како ће свијет реогавати на ту ријеч, па знамо: исмијаће нас, попљувати...разапети.
Ипак увјек вјерујемо ономе ко са крста говори или ономе коме су због његовог говора муда у процјепу, његове ријечи нису кимвал што јечи ни звоно што звечи.
У крајњој линији остаје питање: "да ли се ми служимо истином, говором, логосом или допуштамо да се истина, говор, Логос послуже нама"?
Из чега се види наш однос према језику- говору-логосу, као и мјесто истине, да ли је она у нама и да ли смо њени баштиници или је негдје изван нас.
Односно Јеванђељем речено: у том односу према логосу ћемо се оправдати или самоосудити, даћемо одговор за сваку празну ријеч, и за сваки у нама закопани таленат који скрисмо и неизрекосмо оно што је савјест, анђео, Дух Свети или братова молитва полижила у нас, страха ради јудејскога или чега већ.
 

Острашћеност у комуникацији је неретка појава у црквеној кореспонденцији и свети Јероним је дефинитивно покупио титулу „највећи гад над гадовима икад у комуникацији,“ мада је било пуно такмичара, и вероватно га нико никада неће престићи. Ја се слажем да то није лепо, и лично волим уљудну комуникацију (сматрам да је, према речима једног писца, неуљудност донекле кукавичка јер је могућа само тамо где знаш да нећеш добити по њоњи због ње), али не можеш рећи да то није „предањски.“ Апостол Павле био поприлична прзница, нпр. када су га изнервирали они који су инсистирали на томе да јелини морају да се обрезују њима је одбрусио себи да одсеку целу ону ствар доле (Гал. 5:12), узвишене апостоле (оне који су познавали Христа) крстио слугама сатаниним кад су га изнервирали из истог разлога (2 Кор. 11:13-15), итд. Cвакако није био неко ко не би одбрусио, на врло ружан начин, онима који су га изнервирали. Ево, сада љуцкоправаши спочитавају Јовану Златоустом да је антисемита, само због коришћења те неуљудне реторике, е сад, да ли би ти Златоустом, да си живео у то време, рекао да спусти мало лопту, јер ето, могу неки непријатељи то да искористе као муницију против Цркве? Наглашавам да се фундаментално слажем с тобом, и против сам неуљудности, али само кажем да не можеш да тврдиш да то није традиционалан начин комуникације.

Можемо, оно што није специфично. Наиме, само умоболан може рећи: Ја сам пут, истина и живот. Али можеш рећи некоме: лицемеру, или, марш џукело. Можеш и да чиниш чуда, и већа него што је он чинио (Јн 14, 12). 

"И криве су непокајане Тамаре и Магдалене, незагашени креч, који се пуши и заудара. Насред пута стоји кречана, из које избија дим и рђав задах. Христос стоји и чека, и не може да корачи.
И криве су Јуде и Борџије, противници добре ствари Христове, они који траже максимум добра од света, а дају му зато максимум зла."

https://vidovdan.info/zoran-djurovic-sve-patrijarhove-verenice/

Закон о језику, говору, логосу је на један начин закон о Логосу и о Адаму, закон о начину на који ће се именовати биће, а како се биће тек у именовању јаваља / опажа/ "ствара"  појаве за које немамо ријечи измичу, нису чврсте ни сасвим истините, не постоје.
Тако да је закон о језику, закон о свијету у којему живимо, о стању, о природи и врсти државе у којој живимо. Па је закон о родно осјетљивом говору, закон о родно осјетљивом свијету, идеолошки тоталитаризам који се не плаши природе, јер природа се јавља само унутар језика, ( језик је кућа бића).
Те се унутар родно осјетљивог језика јавља родно осјетљива природа, а учење Цркве о светоме тијелу се у овом идеолошком кључу -Боже опрости што ћу то изрећи-, јавља као притивприродни грјех.
Колико год Дуци Симонвић био атеиста и жудио за спасењем свијета, (као да се свијет може спасити и тако сви људи у њему, а не да се свако понаособ и у слобдним односима са другима спашава) ипак је у сасвим у праву када истиче да је питање тијела ( физичко вас-питање) основно политичко питање, јер је ријеч о саморазмијевању властите природе, оног дјела природе које је поистовјећено са нашим јаством, са нашом личношћу, оном природом коју називамо ја.
Тако, коме је ово неразумљиво може и треба да пита, а нека крене од просог факта језичких реформи у Украјини, Копитара и јерго Вука који су српски језик још ономад довели до тога да када на српском кажеш БИЋЕ, углавном Србима није јасно о чемо се говори, мутно је. А читава филозофија се вави само том једном ријечи.
Кад се тако нешто изведе онда може Хајдегер да каже: само се на њемачком може мислити, и да добрим дијелом буде у праву.
Том смо интервенцијом лишени могућности да мислимо, а родно осјетљивим говором, бићемо лишени природе, ако и будемо постојали бићемо немисаона и изопачена бића.
Начин на који говоримо је и начин на који изражавамо своја осјећања и божанствена надахнућа, тијелодвиженија, а не начин на који се уклапамо у задати идеолошки склоп, који је сваки и увјек противправан, јер "Пјеснички станује човјек" и право је ипак у крајњој линији саборни израз осјећања правде, и заштита тог осјећања код сваке личности.
Отпор овоме растакању бића, народнога и црквенога је готово незнатан и ефикасно спрјечен, између осталог јер се занимамо периферним стварима а не логосом-природом, тијелом-језиком, побожношћу-сексом....
Наравно без обзира на све законе које донесе закон духовни важи, важи и јединство природа у Христи, у принципу немам ништа да праве пакао за себе, али не за мене и моју дјецу, мој народ..., ту се негдје  мора стати у какву такву одбрану, не мора бити савршена и безгрешна!
 

https://vidovdan.info/zoran-djurovic-sve-patrijarhove-verenice/

https://vidovdan.info/zoran-djurovic-sve-patrijarhove-verenice/

Амин! Достојан!

Ако православни редовно медитирају, тренирају јогу, или ако грле дрвеће да би примили њихову мудрост, користе енергију босанских "пирамида", учествују у програму Моханђи гуруа....онда да, може се рећи да су православни.
 
 Нико га није терао да говори о Ђоковићима то што је говорио. Уосталом, он је рекао да не сумња у  водитеља, што значи да му није он поставио нека питања која су Додика могла навући да каже оно што је рекао. Дакле, није намештаљка  смислу да га је неко испровоцирао да би изговорио оне глупости. Једино што је било некоректно да тај снимак пусте у јавност. Мада се РТС вади да је то неко неовлашћено урадио, али то је на органима да утврде.