Hadzi Vladimir Petrovic

Ал ти изреда јеретике овде одреда....па дете од 3 године ако зна да је Бог онда не може бити дете као ми. То што је Његова Божанска природа "нераздељива" од тог 3-годишњака не значи да ће он са 3 године васкрсавати мртве, него је и "несливена". У Том "несливена" се крије, поред осталог, и то да он може бити/јесте и Бог и човек, и дете од 3 године и Онај који је све створио.
Чуј Исус од 3 године из смирења био 3-годишњак. Па онда није то-то. Он је из смирења прихватио да се Оваплоти, а то смирење подразумева да када узме тело и природу људску као што треба проћи кроз смрт као човек, умрети, биће и дете од 3 године, и прои сва дечија незнања, слабости која људска природа даје дечијем телу када узраста.  Исусово смирење није ствар која се задобија у телу, Он се Оваплотио из смирења и то смирење подразумева да прође све фазе живота људског као и ми, осим греха. Иако је он Богић, као дете, мали Бог, ипак је и мали човек - дете! У томе и јесте тајна над тајнама Богочовека. Узгрд...не да избегавам...али о овим темама је, осим површно, неприично нама и говорити.
Није се Христос сакрио у дечије тело, навукао маску, па смирено глумио дете - Он је Био дете! У свој својој пуноћи. Како су дејствовале те две Његове природе ми не можемо и не требамо знати! Али подразумева се да је на земљи, међу људима, где је из смирења дошао (Оваплоћењем) подразмева се да ће бити човек у свој својој пуноћи а тиме и дете.
Када је која природа била израженија то није наше да знамо нити можемо знати.
 
По твојој логици Исус од 2 дана мога је да трчи маратон. Пре ће бити да као је узрастао телесно, тако је до изражаја долазила Његова Божанска природа. Догађај у Храму када као дечак прича о Исаји старцима, говори баш то - и ми смо се "правии важни" као клинци поодрасли, па причали нешто...што би га родитељи тражили кад се изгубио (одвојио од њих)? Могли су ићи кући Њему се ништа не може догодити јер је свемоћан.

@Ćiriličar
Ипак је такво резоновање ближе несторијанизму. Верујмо да је Логос унизио Себе и прошао одрастање смирено, показујући Своју службу спасења у своје време.

Битно да је Ђуровићева тема, то сви обожавамо.

Није добро мислити да дете Исус није био свестан ко је. У томе је делимично разлика између иконографија када је мали Исус представљен као свако друго дете, док на православним иконама имамо малог Исуса као Цара и који благосиља. Даље, такво мишљење да Исус није био свестан ко је води у несторијанизам, у јерес која проповеда да је Исус накнадно постао Христос, да је он човек у коме обитава Христос итд. Свакако имамо јеванђељско сведочење да је дечак Христос са дванаест година овако одговорио родитељима када је остао у Јерусалиму: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да мени треба бити у ономе што је Оца мојега?”

Има и оно негде да пише да је слагала у срцу све што има везе са њенин сином Исусом, значи један процес. 

Да, оно страшно питање Адаму: Како знаш да си го? Када је "сазнао" да ј его, тада се севе изопачило  њему, и сама смрт га је "загритла". Ту је много смештено што ми превиђамо. А има имликације и на есхатолошко стање човека...рецимо шта ће се десити, ако се спасемо, са нашим ЗНАЊЕМ о голотињи, а тиме и о погледа на њу и сл. Тешке ствари, нама недокучиве.

Само још ово врло интересантно од св.Јеронима :
Св.Јероним
Свойство латинского языке не соответствует греческому, ибо о женщинах, собственно, говорится: nubere (вступить в брак), а о мужчинах: uxores ducere (взять жену). А мы будем понимать просто, что о мужчинах говорится nubent (вступают в брак), а о женщинах nubentur (берутся в брачное сожительство). Если же в воскресении мертвых ни женятся, ни выходят замуж, то отсюда следует, что воскреснут тела, которые могли бы жениться и выходить замуж. В самом деле, ведь, никто не скажет о дереве, камне и таких вещах, которые не имеют необходимых членов для воспроизведения (membra genitalia), что они ни женятся, ни выходят замуж, но только о тех [тварях], которые, хотя и могут вступать в супружество, но не вступают по другой причине. А указанием на то, что они будут, как Ангелы Божий на небесах, дается обетование о духовном образе жизни.
Задржавамо своју полност и разлику на мушко и женско када буде васкрсења али ћемо такође бити као анђели, то је слично као са Адамом и Евом пре пада, различита полност али и нема стида због голоте јер су имали живот у Рају сличан анђеоском животу...итд...

Немојте ићи у крајност.
И ја мислим да је Христос у свему исти са нама у том физиолошком смислу, осим што није имао сексуални однос. Колико пута само су Га виђали самог, негде у даљини, итд., ваљда је човек могао и да обави нужду.

Брате, ти немаш појма шта говориш.Узми да здраво мастурбираш или нађи неку курву да би се повратио у себе. 

Нисам се освртао на ову расправу, јер се то све отело контроли, а видео сам и да неки блеје. Ис није кењао. Лудило мозга, и то се приписује да је догма Отаца! Истина, нисмо прочитали да је Бранко Ћопић кењао, али претпостављамо да јесте. Став да Ис није кењао је афтартодокетски. Јеретички. Ис је имао исто тело као и наше и уредно је вршио нужду. У Отаца имамо да се умарао и знојио (излучевине), а то што нису помињали малу и велику нужду је само из пијетета. Нигде се не помиње ни да је Мојсије пишао, а не нађе се лудак до данашњег дана који би тврдио супротно. 
Текст се бави говором Патријарха, начином изражавања и ничим више. Неки несрећник рече да му је тема "безначајна", али онда нека иде на значајне.   

Па на један начин су изгубили невиност грјешећи Богу, а не нпр јер су међисобно општили, или јер су полни.

Треба још једна ствар да се спомене. Различите врсте осакаћености, на којима се и гради ова прича. Рецимо, дечак се роди без гениталија, или их изгуби у саобраћајној несрећи, да ли је он мушко? Јесте мушко, али зашто? Баш зато што је оно што нема конкретно пенис, а не било шта, вагина или тротинет. А жена којој би био прикачен пенис не би била мушкарац, иако она има полни орган, а он не. Тако да и одсуство мора да се тумачи не као празнина у којој може било шта да стоји, већ као одсуство конкретне ствари, као присуство на одсутан начин.

Да се упишем јер ова тема је постала new тема можда да се промени име теме или да се дода у загради ново име ..... 
Адам и Ева у Рају ---- А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота -----  зашто их није било срамота, па зар није, имали полне органе и били голи и није их било срамота јер су духовно и душевно били у благодати Раја и нису себе видели као мушко и женско по полним органима иако су имали полност јер су мушко и женско створени одмах на почетку.
И онда касније када су прекршили Божију заповест о Рају онда се каже ---- Тада им се отворише очи, и видеше да су голи; па сплетоше лишћа смоковог и начинише себи прегаче ---- и сада иако су исто били голи као и пре пада али се сада каже да су им се отвориле очи и да су видели једне друге да су голи и полне органе и да су услед тога морали да покрију своју голост и полне органе и да се обуку у прегаче и кецеље јер више их није било срамота голотиње и полних органа једни других.
Значи голи и полни органи и полност у обе ситуацион али разлика ко небо и земља, пре пада не виде своју голост и полне органе и но проблемос и после пада виде своју голост и полне органе и буде проблемос. И још постоји полност мушко и женско у обе ситуацион.
Треба то баш издумовати.....  

@Hadzi Vladimir Petrovic Све то потенцијално може на добро да се искористи,  што не значи хоће, и врло вероватно неће, али мислим да нека рампа где би то било принципијелно немогуће, не постоји. 
Питање о вечном лечењу сам себи постављао раније, да би то могло да буде крајње сатанско искушење, бирање између вечности у овом свету или смрти. Али ипак мислим да је то немогућ сценарио, јер Бог је творац материјалног света, тако да само може да се ради о неком умереном проширењу животног века, можда и вишеструком, али коначном. Ипак, крајњег пакла нема на овом свету, мора да се умре, јер би бесконачност пакла (а то вечито лечење би било пакао) на овом свету подразумевала да је створени свет зао.
Човек који би покушао да вечно живи на овом свету без да умре, на крају би морао да изврши самоубиство по сили закона.

Христос је рекао да су нама полни органи у славу Божију, дакле не смемо да их одстрањујемо. Међутим, једно је полни орган и његова функција у овоме веку, а друго је оно што се преображава у Царству Божијем. Ми не можемо рећи да у будућем Царству имамо полне органе, јер како рече Христос бићемо сви као анђели Божији. Већ сам објаснио да то не значи мешање полова или негирање наше славе као мушких или женских.

Momci, lepo razgovarajte, bez psovki i sl

Џендер идеологија хоће да изврши разоваплоћење човека, да му одузме природна својства пола, а исти да подведе под пуко перверзно осећање, где би разна унутрашња превирања могла да се тумаче као сукоб душевног пола и телесног пола који се онда разрешава или инвазијом душевног на телесно (психотерапија) или телесног на душевно (хирургија). 
Даље, иста идеологија пропагира флуидност пола и релативизацију тога шта је заправо пол (прича о 70 полова), тако да се поставља питање шта од чега и ка чему ,,тече" кад ионако нема чврстих форми. Флуидност им је потребна да би боривши се против традиционалних полних схватања, пол свели на друштвено условљену категорију, а друштво на заједницу засновану на структурама моћи, из чега следи да нема природе, већ како се наметне тако ће бити, а оно што се намеће је потпуна вредносна једнакост свега (нпр. исто је оженити се кучетом или женом јер се о укусима не расправља). 
Са друге стране, на нивоу биологије прихватају се статичне категорије које детерминишу пол, али оне су у сукобу, тј. могуће је да сам по мозгу жена, а по остатку тела мушкарац. 
И ту су упали у противречност, јер ако је пол флуидан, друштвено условљен, а у различитостима нема поделе на различитости у добру и перверзије, већ су све различитости добре, а истовремено је могућ сукоб ума са телом заснован на разлици по полу, шта је онда уопште пол, бескрајно наслађивање у промени по себи где се свака види као оригиналност и лепота различитости, или пројава рата између два неусклађена дела на чијем крају нас чека неко жељено полно јединство, не може оба?
Из ове противречности може се изаћи само ако се за једини критеријум природне нормалности прогласи пуко осећање пријатности, до кога треба доћи било којом техничком процедуром или склопом уверења (њу ејџ филозофија), а с обзиром да страсно уживање са собом увек вуче и страсну тескобу, циљ остаје трајно недодирнут, па се мора приступити покушају другачијег остварења жељеног.
Ако не могу да избегну тескобу, представиће своју муку за врсту херојства зарад нечег ,,узвишеног", а то узвишено је полна транзиција (пародија на праву транзицију из овог света у Царство Небеско), када тамо стигну после разних процедура (пародија на покајање и обожење), постаће надљуди и мученици (пародија светитељства), тако да ће своју муку претворити у идолску славу која ће им дати једну другу врсту првобитно жељене пријатности (пародија благодати). Међутим, и та слава изазива муку, јер не могу их сви баш увек славити на начин који би желели, а и да могу били би досадни јер понављају стално исто и баш оно што први желе, остаје им да презру и заједницу и њену славу и вољно оду у потпуну самоћу (пародија пустињаштва).
Даље, битно питање на које треба одговорити је да ли је као једноставан и невидљив ум полан или бесполан? Ум нико није видео или додирнуо чулима, али постоји и има чула, знам да се говори о умном виду, читао сам код Плотина да је темељ чулног тона духовни тон, али да ли су темељ чулног пениса и вагине умни пенис и вагина, или они просто немају умност? Читао сам неког грчког духовника како говори да је фантазија феномен од после пада и да је Христос није имао (да ли ће онда она бити спашена?), већ само ум и тело, а невоља са сексуалношћу је што је она дубоко увезана са том међуоблашћу званом фантазија, иако је добра по себи, ми не знамо шта је она по себи када јој одузмемо тај моменат фантазије. Живимо у време где се ратује на пољу међуобласти, тако да ће одговор на ове проблеме бити одговор на питање шта је здрава и чиста фантазија.
Даље, мора се испитати на који је начин наше општење са другим људима полно, онда када није сексуално. Постоји полност као активни принцип, где мушкарац жели да оплоди жену, и полност као неактивирана потенција, тамо где је мушкарац у сусрету са другим мушкарцима.
У првом случају, мушкарац учи жену покрету, дајући јој свој активни принцип, а жена њему даје своју статику, спајање их учи шта је облик. У другом случају, мушкарац у сусрету са другим мушкарцем све што енергетски даје или прима у њему се јавља као његово сопствено, јер није могуће да некоме ко већ има мушкост, она буде перципирана као нешто друго од њега, зато хомосексуалност није могућа, јер подразумева тражење нечега што већ имаш. Зато се мушкарац од жене учи једносушности са другим, а од других мушкараца једносушности са самим собом. Схватају се две врсте поистовећења, где су почетак и крај енергетског круга у нама самима (тада се један мушкарац јавља као ауторитет другом), и оно где је почетак у нама, усмерен на другу, тј. жену, са крајем на трећем, а то је дете.
Џендер идеологија ово помућује, па самим тим дозвољава обе врсте поистовећења у односу према оба пола, што доводи до сливене једносушности или неједносушне различитости, како у самом појединцу, тако и у међуљудским односима, а све то одвајањем слободе од сврхе слободе која је увек редукција у односу на све могућности.

Мени се овај @Milan Nikolic  јавља приватно и намеће свој ауторитет. 

Нека га неко опомене, не желим да сам насамо са андроидом будућега вјека, јер може да се јави предокус.

"kao anđeli" tu se misli o tome da slušamo reč Božju i da je prenosimo kao što to rade anđeli, a ne o polnosti. 

Ufff    

@Hadzi Vladimir Petrovic
Пази, сасвим је разумљиво да природа нема полове по себи. Природа је као цигла са којом можеш да направиш мушки или женски манастир, на пример. Како Бог створи одређеног човека, то је тако, мушко или женско, али није природа по себи са половима.
Ако природи одредиш пол, онда добијаш другу природу, једна као женска, друга као мушка. Али природа је јединствена за све. Зато је природа бесполна, као цигла, као суштина заједничка свима.
Природа свакога од нас постаје мушкарчева или женина тек у односу на стварање, када Бог остварује план и ствара мушко или женско. Брате, не би требало да се саблажњаваш и да саблажњаваш друге.
Имаш и у физици пример неодређености квантног спина, који је могућ у два смера слично као два пола. Тек када квант добије одређену улогу, то јест када постане уочљив и делатан, он тада поприма одређен спин. То је ствар нечије воље, за верујућег је то Божија воља.
 

Људи моји како од теме у наслову дођосте до секса и исхране? 

Мати Божија је сада у Царству жена, само као жена она је мајка, свети Василије Острошки је мушкарац, монаси су мушкарци и ако ни овоме свијету немају "функцију". Ја у овоме свијету имам брачну службу, већ рекох да је то тек сјећање на рај, чежња за јединством тијела, а и нисам морон да говорим насупрот Писма, и мало шта своје иначе говорим, наравно у своме стилу и начину.
Опет ти ја "био" мушкарац, нисам био него јесам и бићу то без обзира гдје завршим, па и у паклу.
Када бих престао бити мушкарац, онда ме не бих могла у  (Џендер?!) Царству дјеса ословити са тата, баба са унуче, итд, то Царство не би имало никакав континуитет са дашњом и садашњом историјом спасења, са Црквом а имало би са џентер идеологијом.
Дакле таквим тврћењем ти разараш породицу, таквих и сличних учења имамо по помјесној Цркви она су припрема за ову агенду са којом се сада отворено суочавамо.
Јер ако ће се моје мушкарство превазићи, онда дај да одма то учинимо, или да се опробам ко жена? Зашто да не јер све се то превазилази?
Нашијем севи минђу, па у нови живот и на крају завршим ко анђео? 
Христос није постао анђео, самонје као монаси био чедан и девствен, али је миушко и Мати Божија је женско инвајвек инвјеке вјекова ћемо јој се обраћати са Мајко, а ја се неком андроиду нећу обраћати са мајко, нити анђелу са оче.
Ето на оваквим дебилима се види колико је дубоко зашла џендер теологија у нашу Цркву, нису то само теолошки  симпозијуми о родном и полном разликовању у Требињу...
Подмјестилу су вам џендер теологију на небо и сад је низводе на Србију.
Гдје си ти малоумниче икад видио безполну људску природу? То треба додати иза lgbtq++ 
 

A i pitaj boga kako je bog mislio. Svidja mi se interpretacija Pitersona koji kaze da je bog podelio dusu na dva dela na musku i zensku kad je stvarao Evu, a nas je cilj to opet sklopiti.
 
Mozda nece biti potreba za seksom jer smo u raju jedna dusa celovita.