Jump to content

slovoA

Члан
  • Број садржаја

    974
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

  • Број дана (победа)

    1

Everything posted by slovoA

  1. Бићу претенциозан, али мислим да си у Духу Цркве поставио ово питање. Не само да те подржавам, него тврдим да је то најозбиљнији проблем који данас имамо. А медији су ту само врх леденог бријега.
  2. Идиот Хамлет Оњегин и покојни Матија Паскал. С тим да је идиот титула, а о покојнику све најљепше.
  3. Хвала и теби. Потпуно сам то био изгубио из вида, мислећи на нешто друго. Не знам, заиста, али изгледа да свака јерес почива на томе што би човјек негдје да се угура између Свете Тројице. А зашто, па Христос је већ принио природу Богу? Шта је проблем с личности, да човјек тако инсистира на самообоготворењу? И упорно превиђа благодат. На ту сам разлику, ето, мислио, по питању вазнесења. Јер у многим расправама ми човјек (уопште) тако изгледа. Уста пуна неких битних појмова, а све измиче. И што су пунија, то остаје мање простора за благодат и човјеку је све теже да се отвори. А ништа друго није потребно. Нема вазнесења изван тијела Цркве (Христовог), Он приноси све Богу. Можда гријешим, али мислим да је то један од главних проблема. Што би човјек да прими благодат споља, остајући свој на своме.
  4. А шта је Син без природе? Зар то `давање природе` не би било управо увођење времена у Божје биће (Тројицу)? Рађање Сина је непојмован појам, јер никад није постојала ни вјечност у којој Бог није био Отац, Син и Дух Свети. Али претпостављам да исто тако мислиш, ствар је била само у разјашњењу тог појма.
  5. А могао би и ти мени да одговориш. На основу чега тако осуђујеш једног архијереја Христове Цркве? Јеси ли ти Сабор?
  6. Да. Али то није исто што и оно прво, кад кажеш да Отац даје природу Сину. Јер то `даје` би значило да прије тога, или Син није постојао, или није био Бог, сам по себи. У сваком случају би означавало неку дистанцу.
  7. Шта значи тај термин? И кад се прије примио? Кад је Црква изрекла свој став, да тако слободно пљујеш на теологију једног архијереја? А Сабор га осудио? Можда би требало да ипак сачекаш ту оцјену, не уздижући своје мишљење на туђи трон. Па не царује ту нико понаособ, него Сабор одлучује у Духу. А јеси ли ти Тај? By the way, тачан термин би био зизјуласовштина.
  8. Не! Тај "један део", то је оно православље које је већ постало идеологија. А Православна Црква истинито свједочи о Успењу пресвете Богородице. Не, о вазнесењу, већ о успењу, иначе би то била четврта Ипостас, а није. Него је Син примио Пресвету и увео је у Његово царство, једини који има ту силу, васкрсења и вазнесења. Природа је ту потпуно небитна. Ништа не помаже то пеглање појмова. Без повратка на Никејско-цариградски символ вјере, Римска црква може само да лута. Преузносећи се у својим тумачењима, до саблазни. Па шта је уосталом папизам, него увођење четврте ипостаси у биће Божје?
  9. Не даје Отац ту никакву природу, јер не би онда био ни Син Бог, сам по себи, а ни Дух Свети. А јесу, свака од три ипостаси Свете Тројице су Бог, сам по себи. И читав проблем је у неразликовању природе (божанства), од ипостаси Свете Тројице. Али и у самом неразликовању тих Ипостаси. Па нам је само Отац боголик, Христос већ човјеколик, а Дух Свети некаква флека на папиру. Не дугује Син Оцу никакво божанство, ни Дух Свети, него је Бог Отац начело постојања тог божанства, које је једнако, и у Богу Сину, и у Богу Духу Светом.
  10. Поред рјешавања самог питања екуменизма, исто тако је битно што отац Сава искључиво помиње Православну цркву, али не и православље, Са сасвим јасним увидом, да је управо наметање идеологије православља основни разлог за неразумијевање Цркве, па онда и православног екуменизма. Односно, како он сам каже, " сведочења и исповедања истине", а ја бих још само додао, у икумени (васељени, гдје су сви народи једнако позвани да буду лаос Божји). И зато Православна црква и јесте васељенска, а православље само одраз једног личног става, већ утопљеног у читаву идеологију о изабраној нацији. Проблем савременог човјека је, прије свега, у неразликовању самих појмова.
  11. Зато и кажем, јер и ово су таква времена. Сви нешто дижу глас, по својој памети, и не виде да заправо претендују на пријесто. И то, ни мање, ни више, него у Цркви Христовој. Све папа, до папе. Као да је Сабор мртво тијело, а Дух Истине већ сахрањен.
  12. Богу слава, можда ми сва слова баш и нису на броју, али ту су негдје. Откриће се, вјерујем, са самим откровењем Божјим. А како се ви сналазите, у овим смутним временима?
  13. Не знам ни ја. А чак и не сумњам у његове намјере. Али прича му је свеједно шупља. На све ово што се дешава, једини одговор је Сабор. Не само СПЦ-а (помјесни), него васељенски. И то да засједају докле год то буде потребно, и да се сазове васељенски, и да се помјесне Цркве бар јасно поставе према постојећим проблемима. Па, ако су ти проблеми мали, онда и гријешим.
  14. "Знајући кредибилитет оних..." Колико ријечи да би се огласио један свезнајући чтец. С јасном перспективом, о онима и, ваљда, овима, у Цркви Христовој.
  15. Ово је бесрамна замјена теза. Јасно је ко је одговоран за актуелне догађаје, нико то није ни довео у питање. Али није јасна овако млака, готово никаква подршка Београда и Србије, док МЦП страда као да је страно тијело. А даље замјене теза нећу ни коментарисати. Сасвим си се јасно показао са оним договором Мила и митрополита. Нису то "они који оптужују митрополита", него ти. А ако још и не видиш шта радиш, то је већ посебан проблем.
  16. Шта је мјера светости данас? Страдање Цркве у Црној Гори и Херцеговини, или наклапања о некаквим клановима? А о подршци коју Црква доле добија, и од државе Србије, и од браће архијереја, да ни не питам. Не знам, само, којим чудом су неки то све везали с пишљивим проблемом дарвинизма? Као да је то најбитније питање данас, док на Цркву ударају демони либерализма. Зар је толико тешко видјети ту мрежу?
  17. Sveti Atanasije! Tu je početak i kraj svake priče, u kojoj se preispituje sama svetost. Ne, Atanasijeva, nego Duha od kojeg svetost i jeste. Sve drugo je samo plod mišljenja. Pa, koji ne druguje s demonima i slobodan je od pokajanja, neka i pljuje na svetost, po svom slobodnom mišljenju. Ali time neće izmijeniti Hristovo lice, ni svetost mučeništva na Atanasijevom. Slijepci! Sve pravednik, do pravednika. Ali šta tražite onda, u Crkvi Hristovoj? Ko je tu Vas zvao? I Vaše sveto mišljenje?
  18. A koje veze Vučić ima sa Crkvom? I šta bi uopšte moglo da znači njegovo priznavanje ovoga, ili onoga? Jer, ni to ovo, ni to ono, svakako nema veze sa Crkvom. Može jedino imati veze s njegovom politikom, jednom demokratski izabranom politikom čovjeka, u kojoj je Crkva samo još jedan poen na toj pozornici liberalne demonokratije.
  19. А ја се, ето, никад нећу појавити у огледалу. И није сва моја трагедија што нисам само тај дио природе (тијело), него што сам и у оном другом, далеко претежнијем дијелу природе (души), свеједно мртав. Дух, који не дише гдје хоће, већ се само нада и вјерује Богу, да ће једном заиста бити слободан.
  20. Да ли ће се ишта промијенити ако овако то кажем? Од Јована на седам цркава које су у Азији: благодат вам и мир од Бога који јесте, који бјеше и који долази, и од седам духова, који су пред престољем његовим, и Сина који јесте, који бјеше и који долази и Свједок је вјерни, првенац из мртвих, и Господар над царевима земаљским. Или се треба слијепо држати слова, чак и кад не разумијеш о чему је ријеч?
  21. Не, него очекујем само прост одговор. Јер ово управо има везе са самом Црквом, како је доживљаваш, или не доживљаваш. Ко гријеши, дакле, ти или Црква? Или, ако ће ти бити јасније, како провјераваш истинитост свог размишљања? И гдје?
  22. Само једно питање. Ко гријеши овде, ти или Црква?
  23. Па ни ја се не слажем с овим "можда", нити мислим да је патријарх Вартоломеј преузео крст једне историјске одлуке. Напротив. Али није о томе ријеч. Него, кога је то владика Максим осудио? А с друге стране, како стоје ствари на овом форуму, по питању осуђивања? И ко је ту гласноговорник?
  24. Шта значе све те осуде, на основу једног мишљења, формираног испред огледала? Ни читава скупина ту сабраних глава не означава Дух Цркве, изражен кроз саборност. Па опет те главе себи дају за право да буду духовно ауторатативне, шта год то значило. И не мислим уопште на владике сад, свако се ту може наћи. А на овом сајту се то већ јасно види, тај покушај формирања некаквих ауторитета. Као да Сабор не служи управо за то да порази свако мишљење које би да се наметне у Цркви као ауторитет у духу једног папе.
×
×
  • Креирај ново...